Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
данак бели, У дивноме тако разговору До по ноћи често смо провели, Онда дому сваки, и ја своме, Још се моли Богу истиноме Да што пређе оде ноћна тама, Да што пре се посастанем с вама, Браћо мила, тако с' моли тада, Ал' би тео ја
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Узе Милош перна буздована и засука бијеле рукаве, пак се моли богу истиноме: „Прости, боже, и бијела цркво, да се једном бацим преко тебе: нећу на те, него преко тебе“.
И он чува све Косово равно, много их је тако преварио, на Косову бојном погубио, већ моли се богу истиноме да је теби живот поклонио“.
А да рече Змајогњанин Вуче: „Мили боже, на свем' тебе фала! Ево има девет годин' дана како с' молим тебе истиноме не би ли се с Порчом удесио, ти ми даде данас га десити“.
А кад виђе војвода Милоше, грохотом се јунак насмијао: „Фала богу, фала истиноме! Куд се оно Максим затрчао?“ А не види јаде изненада.