Употреба речи истински у књижевним делима


Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

своје детињство и дотадашњу младост провала поред ове жене, коју је звала мамом и која је у свом животу од створења истински волела само једно: своју рођену сестричину Наталију и од ствари све могуће књиге на свету које би јој дошле до руку.

порекла, — мисли Јуришић —, али једно је сигурно: да би ови овде исто урадили кад би били у његовој кожи и ако би истински волели ону жену. А он је њу истински волео.

А он је њу истински волео. Веровао је, јадни Христић, да ће она бити срећна кад га види, па се за ту њену срећу осрамотио.

Африка

малу сунчаницу коју сам имао на броду и на муку од које се умало нисам онесвестио у Боакеу, биле су ми довољне да се истински уплашим од онога што ме сад може снаћи.

Црњански, Милош - Сеобе 2

То је дите, вели. Лежи као неко дите у њеном крилу. Она је жељна неког озбиљног, старијег мушкарца, који дубоко, истински, воли. Петар није такав.

Теодосије - ЖИТИЈА

Упути ме по твојој доброти тамо где бих почетак покајању поставио, да се о својим злим делима истински побринем. Ја вољу и завете дајем, а ти трпљење и до конца живљење у пустињи овој даруј ми.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

а да, притом, мислимо како права књижевност почиње касније, друкчије, на вишем нивоу, отприлике онако као што и истински живот почиње тек кад детињство прође.

Озбиљан и изворан дечји писац, будући да истински поштује дете и његову слободу, а не гаји илузије о његовој анђеоској чистоти и самоупућености на Лепо, одбиће да се

Нама је лакше и пробитачније да им објашњавамо лоше стихове, него да их упућујемо у тешке и закучасте тајне истински лепог.

била чулна, конкретна; и данас, свеједно да лије заодевамо религијом, или интуитивном спознајом, она је таква, кад је истински жива: Даљине су звале тајанственим шапатом, који само дјеца могу да чују.

Осећања се у дечјим песмама јављају у неутрализованом стању, онолико колико их, у слободним додирима речи, има. Истински, живи људи су искључени из игре; са њима се она не може успешно водити.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Вићентије Ракић је био самоук и сам је научио грчки, руски и талијански. Човек вредан и истински побожан, он се почео бавити књигом још док је био у Шапцу и стао преводити на српски побожне легенде.

песник елите и песник пука, тако да га данас учени људи изучавају а прост народ зна напамет, као што је случај са истински великим песницима светске књижевности.

Он у своју истински лирску поезију уноси себе лично, своје личне доживљаје, своја лична осећања, опева своју несташну, каткада и разуздану

Са Бранком Радичевићем је дошао у српску књижевност прави лирски песник, који је певао о себи и за себе, истински »песник срца и младости«.

Он је више но ико допринео национализовању српске поезије. Он је први истински песник српскога романтизма, први у српској књижевности дао је обрасце чисте лирике и њиме се сјајно започиње песничка

народну поезију, и ниједан од њих није из елемената народне поезије, у народном стилу и духу, испевао тако лепе и истински поетске песме. ЗМАЈ ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ ЖИВОТ.

је био песник у романтичарском смислу речи, устрептао песник свим својим бићем и свим својим животом, носећи у себи истински »свети пламен« поезије.

Све те три драме су из српске историје, али са врло мало истински историјског. Јакшић се историјом није бавио, нити је за своје драме правио нека нарочита историјска истраживања.

свакидашњег живота и обичне стварности и давао топле и интимне песме у којима је описивао своју скромну младост и истински поетичне стране сеоског живота, или добре приповетке у којима је сликао Србију у половини XИX века и њене старије

се захтева да доноси само оно што је заиста корисно друштву: да претреса и подиже сувремена питања, да представља истински живот народни са гледишта сувремене науке, једном речи, да је по мислима и осећајима сувремена.

учинио да се књижевни стил у српској књижевности високо подигне, и да се млађим књижевним нараштајима даду обрасци истински књижевног стила.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Сад су тек, у ствари, постали права војска, јер докле год чучиш на прагу свога села и очеве куће, ниси ти, братац, истински војник, спреман да се бориш свуда и на свакоме мјесту ...

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

а да пода мном земља тутњи, да кличем гледајући у сјајно, модро небо; да ме опија и заноси свеже зеленило и да ме истински раздрага шевина и славујева песма из грмља.

Главно је био он, покојник. И то не што су га баш волели, истински жалили, већ осећајући да ће бити као криви, ако једнако не говоре, не спомињу га, и да ће тиме потврдити како је он

— За Недељка хоћу — једнако је говорила, умиривала браћу. И то не што је истински за Недељка хтела, волела га, већ да би се браћи, матери, као умилила, те да се они не љуте на њу...

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

— Би' ја, и вари и помагај, но се бојим Сандуле Циганина. Ал' истина ми ћемо се мењати. Е ту се Анђа баш истински наљути, ал' девојке је брзо припеваше за Јована ч'а Марковог, те је тако одобровољише. Стадоше припевати све редом.

У другим селима, кажу, ретки су истински побожни људи, а у нашем селу било их је доста. Између њих нарочито се прочуо чича Пера.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Нећу да будем џелат ове јадне дечице. Савест ми не допушта то! А наш Срета беше својски и истински одан своме послу. Педагог-фанатик, човек новога правца, прогресиста.

И Срета га је жалио истински, али је и задовољан био што је уграбио бар један број за кратка и млада века његова, и штампао бар један допис.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Понова осети од њега сав онај мирис на зној, неопраност и крпе. Устаде, пољуби га у руку и истински кајући се што га је синоћ толико узнемирила и уплашила, промуца: — Опрости, тато, нисам знала...

И она би ишла к њима, али само то и више ништа. Ни с једном да се истински спријатељи. А од целог одела, по | коме би се могло да суди да је у вароши, само што је носила антерију и то

Из уста почео би да је пали дах. Окретала би главу прозору, и тамо на небу, међ облацима, одмах би тако јасно и истински видела како се оцртава и издиже он. Јак, висок, са јаким рукама. И онда он почиње к њој да долази.

И сам он, кад се венчавао, венчавао се више онако, не истински, не ради себе, већ другога: оца, куће, света ради... Па ето и сада, он, своју Софку — зар је удаје од свег срца?

И гушећи се поче да је моли: — Кажи, кажи... Није истина, није истина да заиста, истински, ти волиш све нас. И њу обузе нека врста лудила, луде раздражености, гледајући толику његову љубав.

— сасвим све њих, кућу, свекрву заволети, а особито њега, мужа, Томчу. И то можда ће га тако истински заволети, како се никада није надала... Чак, можда, ко зна, дај Боже, заволеће га онако како је сањала, сневала...

И онда њена ће заслуга бити, ако он устраје овако како је почео, сасвим се развије, пролепша, и постане истински добар, виђен и чувен. Све ће то њено бити, као што је ово сада њено; јер је он већ леп, чист и чак раскошно одевен.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

умочене у задах ракије, кашља и галаме, осећао њена тешка стопала по пршљеновима кичме, и говорио себи: „Ја сам истински болестан. Јесам болестан. Она треба да зна да сам болестан. Треба да види да сам болестан. И ако се сазна где сам...

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Ј. Дучић ЛXXИ ДЕ ПРОФУНДИС Ти утеху чекаш. Не, утехе нема; Што утехом зову, зови заборавом: Јад истински дубок никад не задрема.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Ја хоћу да знам: је л’ ме та отаџбина истински волела, је л’ према мени испунила све обавезе мајке, па да за њу паднем и жртвујем се као њено дете?

Не треба допустити... — Кад гледам Грка, господине, онда осећам одушевљење за своју расу, као кад девојка истински осећа срећу што је млада, лепа и невина. Физички закржљао, он је изгубио особине здравога духа, он је кукавица.

Уосталом, факт је, и они то никад нису спорили, да се с оне стране зида, у тајанственом селамлику Авди-беговом, истински налазила луда лепотица заједно са једном својом чуварком. А они још кажу да сам сањао! Замислите ниткова!

Никад ниједан омотач писма, мени упућеног, није доживео славу: да на њему буде у целости исписана реч за којом сам истински умирао; никад... али ко би то све могао побројати? И, ето, због тога, ја сам једанпут сањао како се убијам.

Уверавам те да смо је сви колико нас има силно осећали у души и да смо сви због ње истински и много патили. И нека ти буде довољно кад ти кажем: да се никоме није враћало кући док се не поврати, погрешком

Обоје старих беху будни. Али док се старица, окренута зиду, вешто претварала као да истински спава, дотле је он, узнемирен и нестрпљив, час устајао да хода по соби, час, склупчан на ивици старинског дрвеног

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

стремљењем, оживљена било каквим циљем, намјером, настојањем, па макар настојањем да скрију свој прави изглед, свој истински израз; маскирана каквим више или мање намјерним изражајем.

Иначе то није прави, истински кирург, иначе је то неспретан војник, војник за невољу и од невоље. Но изгледа да сам се прилично касно свега тога

И то је једна од оних ствари помоћу којих се човјек извлачи из гвозденог обруча егзистенције. Јер свака се истински велика физичка љепота транспонира у нематеријално, тежи да изађе из уских граница појединачног и временског, и

И најчешће се с представе враћам, с још једанпут потврђеним увјерењем да истински велика дјела драмске поезије не би требало приказивати, да њихов голи текст не треба никакве интеграције или надопуне,

Сваки аутентични лирски трептај ту постаје нечујан, сваки истински лирски гласић блиједи, постаје безбојан. Па зато, да би се он ипак на неки начин чуо и осјетио, тако деколорираном

Ето вам Шекспира. Али код доиста великог духа, дух не убија пјесника. Ето вам Толстоја! Зато истински велик умјетник никад не може изаћи из круга умјетности, чак ни онда кад је из њега свјесно и хотимице изишао.

Све — осим амбиције воље. Сласти од остварења своје воље готово су ми сасвим непознате. Њу никад нисам истински желио: нисам право знао што бих с њом. Воља је за мене била нешто што припада у ред ствари мог дједа.

Квалитет или одсуство другог неког квалитета? Несмисао и глухоћа за форму или муке око стварања једне нове форме? Истински се умјетник боји своје смионости.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

друге стране, погодује лаком и пријатном размишљању али одузима интензитет и концентрацију неопходну за сваки снажан и истински умни напор.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Онако како га и гуслар описује, Краљевић Марко је истински борац за права и правду. Некако у то време се био завршио грађански рат у Америци и кад год би Баба Батикин поменуо

Ћипико, Иво - Приповетке

А шкољ валови, пјенушећи се, оивичише чистим, бијелим порубом... Сједећи под боровима, истински осјећам свјежину живота, а у памети од свих утисака из манастира остадоше ми живо усјечене свијетле очи заробљена

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

И управо ту где долази до ових општих вредности, ту она на истински и најдубљи начин доприноси зближавању и прожимању култура различних народа.

Ми практично све до краја деветнаестог и почетка двадесетог века нисмо имали истински модеран књижевни језик. Он се код нас помало необично појавио, и под необичним именом.

Слике су срезане и бојене тако да нас опсењују својом пластичношћу. Али нас истински плене тек кад их песник – често и помоћу поређења – помери толико да се испод спољне стране појави унутарња, испод

Међутим, вредних а истински епских песама на Косову и на локалноме говору нема, или бар ја не знам да су забележене. Асиметрични десетерац је стих

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Јер Станковић, очигледно, није умео написати роман с тезом, нити му је натуралистички концепт истински био близак. Тако се и десило да од тренутка кад престане приповедање о Софкиним прецима, па све док се готово узгред

; „Окретала би главу прозору, и тамо на небу, међ облацима, одмах би тако јасно и истински видела како се оцртава и издиже он. Јак, висок, са јаким рукама. И онда он почиње к њој да долази.

”186 И њен је унутарњи, психички живот по много чему „онај други, истински, виши”; почев од истанчане перцепције, коју смо пажљиво размотрили, па до пробраних симболичких слика којима се

Постоји слика - у време сахране госпоже Дафине - која је истински језовита: бабе ваде из ковчега мртвачку руку и уз лелекање је љубе.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

а њихов сељанин Милоје Красић потурчио. Лепо, истински, како су иноверци надуго н нашироко причали, отишао код кадије, дао пред сведоцима изјаву да се одриче од своје слабе

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

зрна сенка твоја ниче Биљна лепото дуго невидљива у семенци удаљена Нашла си под земљом моју главу без тела што сања истински сан Звезде поређане у махуну Све што је створено песмом и сунцем Између моје одсутности и твојих биљних амбиција

Петровић, Растко - АФРИКА

малу сунчаницу коју сам имао на броду и на муку од које се умало нисам онесвестио у Боакеу, биле су ми довољне да се истински уплашим од онога што ме сад може снаћи.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

- око 1747), који је писао упоредо и стари, српскословенским, и народним језиком. Он је врстан зналац српског језика, истински језички стваралац, мајстор беседничког стила. Српска књижевност ипак није кренула путевима икоје је отворио Венцловић.

Он је једини истински романсијер међу српским реалистима, оријентисаним претежно према приповеци. Љубиша потиче с крајњег југа, из

Ћипико, Иво - Пауци

Чему сва та научна филозофија што запоставља истински живот, када нема у себи ништа што је оправдава? По њој, он би могао да живе на штету другога, што се је противило

Макар је младић изгарао на сунцу, ипак му бијаше угодно у безграничности простора. Осјећаше живо слободу, сјај и истински дашак живота, — а пред њиме, као сјенка, као некакова слутња стајаше мрка нагрђена „Мрсина” прилика с изразом

И за то вријеме заборављаше истински живот, који је све то боље упознавао, па бијаше мишљу далеко од свога села. Но чим је овога поподнева одложио књигу,

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

— Павле, међутим, мирно спрема одлазак. Паланка најзад увиде да судбина неће да интервенише, и да ће Павле истински отићи у Париз. Завист устукну, и начини места иронији.

Косовац је истински полако утирао себи авансовање. Он је био најбоље школован, имао необично леп рукопис, сјајно је калемио воћке у башти

Сећаш се, тако је говорила моја мати, онда кад сам ја био главно... Храбар сам сад, Бранко, истински, не правим се. Ја ћу овде радити, с породицом се дописивати, с тобом дружбу обновити, нов живот почети...

Треба, то јест, знати, да Влаовићи нису паланчани, и да тамо у свом селу имају још једну, већу, и истински своју гробницу. Како је дошло до тога да се један део Влаовића пресели у паланку? Није уопште дошло до тога.

Сад је истински напуштао кућу и усамљивао се. По два месеца се не враћа. Али не због неког доброг шумског газдинства, него зато што се

А после, седи за клавиром читаве сате, и свира чудесно, и истински све што хоће, и све што је за клавир написано. Лекса је задивљала. Матери је помагала у домаћем послу, али без воље.

новаца и готов да части, да великашки узајмљује и великашки заборавља; љубитељ широких гестова мало и фаме ради, али и истински и природно добар човек цела га је варошица знала и волела, деца су трчала за њим и вадила му из џепова „оно што је за

— Ено, ено, бруји чика-Мита! — скакала је на ноге Сока да она стрчи и отвори госту капију. Долазак истински драгога госта на спрат и на ручак испадао је помало као нека увежбана сцена у позоришту.

где давно и давно није било ни побуне ни рата; и још и онај карактеристични паланачки мир који нестаје кад се паланка истински престаши од нечега крупног и ретког, али још увек не толико потресног да се у лепој тишини не би могло заспати, и

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

пут; Доле се провиди и мирише нађубрена мрачна њива, Међ ноге ту прима послану жену Боз - и један месец жут, Огроман, истински први пут ноћас, месец жут (У чијем ли врту султанске кћери сад је скут?) о, ћут! о ћут!

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Окупљени око гроба слободарског хајдука, који је смјело пркосио свакој сили и неправди, ови недорасли дјечаци, истински узбуђени, зарекоше се да ће један другом бити вјерни и да се мећу њима неће наћи издајник, који ће учитељу батинашу

— Гдје ли ће се сад окупљати дјечаци Липова? Гдје ли ћу их проналазити кад ми нешто скриве? Старац је био истински ожалошћен, тако жалостан како га дјечаци дотад никад видјели нису, нит су вјеровали да се један стари пољар, окорјели

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности