Употреба речи истисну у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Увијек си имао среће више нег ја. — Дабоме да ћу узети, ваљда ћу их њима остављати — прозукло истисну Микан и пажљиво стаде да изува брата док су му у угловима очију свјетлуцале двије страшне ледене сузе.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

И чудим се како могу да нешто поетско још истисну из себе. Тешко могу замислити умјетника друкчије него као контемплативну природу.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Ето, зато се и пију с причесним вином. Ни хиљадугодишње забране нису могле потпуно да истисну ову културу као непресушан извор разних „сујеверја“.

Ћипико, Иво - Пауци

— Збогом! — напокон истисну младић и хтједе да још нешто рече, но не могаше. Тек што је живо загрли. Дођоше и укућани, и он се с њима редом изљуби.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности