Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Њен је корак био Кô корак самоће, нечујан и сетан. Бесмо тако тужни; нас тишташе тихо Исти јад без суза и бол истоветан.
Љуби, љуби силно, увек истоветан, У љубави само ти ћеш јасно знати: Како мало треба да се буде сретан, И сто пута мање да се вечно пати.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
пута оштро и крвнички посвађају, све док их онај блиски додир наједанпут не помами те се они разговори увек сврше на истоветан начин: узајамним праштањем, дугим и раздражљивим пољупцима, сузама и страсним миловањима.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Ово је први дан срећан. Брзо коње упрегну, седну и зачас су онде. Гроф проба „ауспрух”; истоветан је са мустром. Извади новце и исплати. Чамча прими у руке и преда Кречару.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
По облику и по склопу и начину излагања Лажни цар Шћепан Мали је истоветан са Горским вијенцем, али више драмски склопљен но Горски вијенац, често и са фразама из њега, но без његове поезије и
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
И сада је драг Тај спомен, тако оживео, сетан; Изгледа да је тренут истоветан. Јер цвећу и сад тепа ветрић благ, И мирис спомена по земљи се креће К’о најлепши сјај. И сад пада цвеће...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Из ова два сведочанства следује да је Аристархов систем света истоветан са Коперниковим системом. Кад сам растумачио шта је у мојој причи о Аристарху истина, а шта песничка машта, остаје ми
У својим главним потезима он је истоветан са Аристарховим хелиоцентричним системом. Јер да се Коперник при изграђивању свога система служио списима старих Грка
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ене де!... — узвикну кмет одједном, издвојивши из оне гомиле један велики фитиљаш, који беше истоветан оному, којим се беше опасао преко паса. — Откуда овај пешкир код тебе? — запита он бабу.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Он на истоветан начин мотивише своје рано (још у дечјем узрасту) сузбијање еротских осећања, постепено одустајање од њих.
На истоветан начин Јованка околишно пита Младена и он јој околишно одговара да се не мисли њоме оженити - без иједне отворено казане
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Равнодушно слушам глас ти истоветан, А до скоро ја сам трептао сав збуњен, Кад ти такнем усне, свет за мене цветан, А данас те жалим као цвет окруњен.