Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
У једној другој приповеци, Нашем Божићу, опет налазимо дечака у истоветној улози: у празнично праскозорје доводи нас он до свог кревета, у тренутку кад му чула из сна израњају и, једним махом,
Пошто се слика облака „који се ковитлају све наниже”, сем што је добила јако иницијално место, провлачи кроз роман у истоветној или сличној формулацији, мора се узети као једна од кључних. Јунак ју је, први пут, у полусну угледао.