Употреба речи истом у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Децу је више љубио и миловао него обично. Гледајући Милеву, често би му се низ блеђано лице суза заблистала. Истом је пре четири дана легао у постељу... Први дан и ноћ бацао је крв.

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Хyдер послушај ти моје речи, ја ти задајем моју курјачку веру да по с|вету ходити, то је истом дангубица. Нема ти бољег света од онога гди је коме пун трбух!

И тако пођу. При освитку упази курјак да је псу огуљен врат. Пита га шта то значи. „Ништа, не питај.” — „Та кажи истом, нека знам, свашто је добро знаши.”— „Прекодан вежу ме ланцем за врат, а обноћ пуштају ме слободна.

” Наравоученије Ово пристоји онима који не исполњавају своје дужности, пак истом мисле с „лажи-мажи” другима очи да замажу.

Неко му рече да узме врући сомун, да га натопи крвљу што из ране тече, да га да оном истом псу који га је ујео, и да ће се тако излечити. „Врућ сомун? — одгово|ри ови.

покајао, добро учинио и пријатеље себи у богу и људма стекао, он то у болести и при смерти не исправи, него истом за невољу мути. — Наше басне курјачица, она не зна лагати, него каже управ каква је била и чему се има надати.

поносе се и хвале с враждом, с мрзостију и с гоњенијем која су њихови стари другима наносили, и тако и своју децу истом враждом напојавају. Заисто, крајњега, не велим посмејанија но сожаљенија достојан је человечески род!

за будалаштине не држи, а кад их позна топрв у другима да су такове, пак их после нађе и у својеј кући, онда се истом освести, пак начне викати: гони и терај напоље!

Кад људи по обичају свога свеца славе и тада себе млоги затиру, видиш истом по чопор калуђера, пак да хоћеду само да једу и пију као и остали људи, пак да иду својим путем, нека би!

воображеније, но не имајући довољно потребна материјала, брзо му, штоно реч, оса'не вода; усиљује ли се пак и тако да истом говори, онда клепеће као клепетуша.

Против непријатеља отечества тајну употребљавати, то је сасвим друга работа. Али у свом истом отечеству и општеству међу чесним људма, и верним отечества синовом, тајне некакове и потајене састанке држати, под

ползи, сљедователно к својеј слави, средство употребити; а без овакова употребљенија највеће имјеније својему је истом стјажетељу мученије, често и бешчестије, и, као у Турској, преки пут к конопцу.

своју утолити и празну утробу задовољити, нико се томе неће чудити; али господин човек у достоинству и изобилију о том истом да мисли, и у томе своје упражњеније, забаву и блаженство да находи: каково пузеће срце, какова ниска и худа душа!

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Опет космата места на телу знојаво тело гризу. Опет смрт са мном у мом оделу под истом кулом на вису! Опет се рањено сунце повлачи, без кола, без коња, без бродова, и буква шињел облачи, и храст

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

У њему смо све искали, а и да нас сасвим ослободи испод ига турскога и проче. И како мени и мом стрицу Јакову у истом месецу марту дође одговор сасвим против наше жеље да нам ни у чем помоћи неће, јербо би свој пријатељски с Портом

да им смело можемо казати, да су они нас оставили а не ми њи̓, и да виде наша у марту прошенија и њи̓ов одговор у истом месецу 1804. године; као што су мене неки великаши у Цесарији, кад смо пребегли 1813.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Узе вериге за крај, па јуриш око куће. Стаде звека верига, а Никола тутњи што игда може и укће. Док ти истом узе боботати у кући престрављена Јулка. И мрков се поплаши, поче се трзати и помаче кола. Сава се већ заценио од смеха.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

И осети као да му спаде терет с душе. Осети да је у праву вратити истом мером свима који га задужише. Опет погледа нада се, и опет виде трепераве звезде; али му се учини да га сад јасније

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Кријем своју љубав као мржњу други — Истом силом лажи и свим подлостима; Као други стакло отрова, свој дуги Свој бол безутешни ја кријем међ свима.

И унуци иду куд су ишли деди, На камену истом оштрили су маче; И страшну легију, и од гнева јаче, Води сјај далеке царске проповеди.

Они ударише весело као три нова часовника. ПРИЧА О ЈАКОМ На једном истом ланцу, чврсто везани за руке и за врат, била су два робијаша, један јаки и један слаби.

исте и бразде и сетве, Између два плућа у истоме даху — Две речи из исте молитве и клетве, Два анђелска крила у истом замаху...

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Еј, како ми је онда лако било! Како сам се осећао блажен, као окупан! Ама што ми сад не може више да буде онако? Истом што мати прекрсти врата од велике собе, а унутра се диже жагор.

Шта је поп радио сам на гробу, то нико не зна. Тек послије једно по сахата врати се он, и истом ступи на авлијска врата, а дијете у соби запишта.

Али сјутра се промијени код цркве све. Истом поп исприча и кметовима и старијим људима, сви присташе, и кум-Нинкова домаћица, весела, узела дијете за руку, а тек

Али владици збиља омилио наш поп, јер прве недјеље послије тога, истом поп подијели нафору, а једне каруце рррр!, па стадоше пред цркву.

Књиге ми леже још непрестано у истом ковчегу у коме сам их донео кад сам дошао овамо. Само сам извадио ону с рецептима и носим је непрестано у џепу.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

У селу је и кринолин био још једнако доста ретка и бар непопуларна ствар. Кол’ко је само фрајли баш у овом истом селу извукло батина и бегало у шупу или у зелену метлу кад се бáба згране при спомену кринолина, и онда није никакво

И Нића сниваше диван јутарњи сан. Снива, а он као већ ожењен баш оном истом Арсином пуницом, оном Савком, па су сад к’о муж и жена.

па ђипа, мал’ ме није ударила, па каже: »Не дам ја, док сам ја жива, — каже, — моје дете у швапску кућу; у једном истом кориту, — каже, — и месиду ’леб и переду веш, и купаду децу, поганија једна!« Е, ето јој сад... — Ал’ молим...

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Обилазио би манастире, црквишта, и тек једнога дана опет би се појавио у варош. И то увек на једном истом месту, улазу, долазио је у варош, исто онако занесен у говору, у дроњцима, висок, сув и ситна, црна лица.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Макра, ипак удала, да не буде Паулинин муж већи господин него њен, јер онда би до те незгоде могла доћи да би у једном истом друштву могла Паулина у прочељу седети као госпођа, а госпођа Макра као полумати сниже, а то би јој тешко пало.

Једи то Мицу што Алка прави хаљине истом тек што је Марко њој нове хаљине направио; Алки је опет немило што Марко толике хаљине Мици прави, а себе радом за њу

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

„Ето тамо — помисли, он — исто као и овде, баш исто као и овде, окупљају се људи са оваком истом узбуном у души; тамо око тих звоника има срца што куцају опијена истом овом болном борбом светлости и мрака.

баш исто као и овде, окупљају се људи са оваком истом узбуном у души; тамо око тих звоника има срца што куцају опијена истом овом болном борбом светлости и мрака. Све ће добро бити.

А дан је одмицао споро и Христић је, закован на истом месту, нервозно погледао у оном правцу одакле су долазила топовска зрна и са страшним фијуком пресецала ваздух лево и

Наједанпут, тамо на улици, зачуо се неки жагор и нешто као сабља некако значајно звекнуло о камен. У истом тренутку жена одбаци вез и, потпуно уверена у ону његову дубоку и тешку удубљеност, устаде па се за трен ока створи

А воз очајно споро одмиче, и све оно у купеу зноји се и стоји онако у оној запари и оном положају ужасно истом, па га онај поглед искрпљене девојке кроз прозор и преко њега просто пали као пламен.

У том истом један од оне тројице официра, не испуштајући никако из вида место где се она глава изгубила, смаче брзо чизме, одупирућ

Па се она танка колона, докле год се добро не загледа, чинила као да мили у једном истом правцу, тамо ка вратима. Али је Јуришић на то био обратио нарочиту пажњу и уочио: да се она црна колоница управо

Али је Јуришић на то био обратио нарочиту пажњу и уочио: да се она црна колоница управо комеша и измотава на једном истом месту.

И огледало стоји накривљено, излизано, прсло, на истом месту и пегаво. И све је тако било пре рата, и ако се онда, у њему, нису виделе ни ове безбројне боре на моме бледоме

он јурну међу онај свет, али у сред оне гужве наједном заборави шта је хтео. У истом тренутку жена с човеком испод руке нађоше се пред њим.

Ето: нема помоћи, нема излаза, нема спасења ван смрти... Остао сам са свим без осећања јаве. Са истом неверицом стојим дању пред сензацијама стварности, као што ноћу стојим пред појавама сна.

Африка

Чаробни марсоени са лицима медуза. Тако ћу се сутра искрцати истом котарицом у Басам, прешавши преко чувеног басамског „бâра“.

Трећих пет франака, које они неће да приме. И веселе се наставља истом захукталошћу, истим лупањем там–тама, истим ритмичним трешењем свих сватова.

Све раздваја човека од жене а једино га сусрет сексова за њу везује. Човеку је ближи његов друг с ким је у истом тајном удружењу, с ким говори језиком који само мушки разумеју, но жена, са којом рађа децу и коју он нити воли, нити

четврте ћелије, како ми говори неке нежности, смешка се, мига, пљуцка и звижди; све једно за другим, понављајући по истом реду. Сликам је, и она пљује у апарат.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Надали су се да ће живети у истом месту и били су ужаснути, при помисли, да их разместе по разним пуковима. Желели су да остану заједно, као што су

Као што за време летње непогоде, изненада, иза црног облака, сине муња, па осветли читав предео пред нама, Трифун, у истом тренутку, сети се да то мора бити колона нових насељеника, која се очекивала.

Све промене, које се човеку догађају у животу, догађају се истом човеку, али чудно. Тај исти човек их посматра, бира, па их и мења, као да се догађају неком другом човеку.

У истом тренутку, угледа, поред своје постеље, и малу собарицу домаћина, Францл. Била се тргла и стајала је пред Исаковичем без

Према календару шизматика, то је било на дан мученице Акилине, у том истом месецу. Да би доказао, каже, своју поданичку верност, узвишеном дому („Ихро Рöм, каy унд кöн. цатх.

Да је ни та несретница, коју је љубавник био те ноћи истукао, ваљда, не познаје – иако је реч о истом театру. Ко зна, да ли је његова швалерка и жива, ко зна да ли је у Бечу. Али се и она сад појави у Павловом сећању.

Неко је залупао на врата. У истом тренутку, Павле познаде силуету момка у трактиру, Сепа, на стаклету врата, у белој завеси.

Рекао му је да на том терену, дуж Саве, ради још неколико официра, његових сународника, на истом задатку. Пожелео му је сваку срећу. А рече, да ће Агагијанијан свршити све остало.

Питао је млађег фратра, зар, збиља, верује да Бог има тако велико уво, да може чути у истом тренутку, толике, на целом свету, који молитве шапућу, мрмљају и вичу. Толики су у беди и жалости у свету.

Вели, зна да је Ђурђе писан у пашпорт, само као капетан, а Трифун као титуларни мајор. Зна да је он, Павле, уписан у истом чину. Па је, затим, ућутао.

Qуандо дицо ниенте, è ниенте! Павле је, за то време, први пут у животу, видео каприолу. Кад је шест белаца, у истом магновењу, скочило увис, подвијених ногу, као да су јарци, у пролећу, кад овце замиришу.

Ђурђа је био посадио, у истом реду, лево, поред свастике, од чијих груди, и ришева, Ђурђе није могао да види, шта се са његовом женом ради.

Теодосије - ЖИТИЈА

А свети освети и просветли просвећењем крштења Христова и кропљењем свете воде цара и све који су ту били. И тако за истом трпезом заједно обедовавши са царем и патријархом, одморише се.

врховног апостола Петра, више тог села, од старца који ту већ живљаше као инок прими анђелски лик, и на томе истом месту подиже и колибу за становање.

Нека му их искажу божји анђели, с којима и у телу као бестелесан поживе, и од њих нека буде похваљен, јер се са њима у истом збору сада и весели. Али ћемо и ми од многог бар нешто мало рећи.

Петар што Врховног назив имаде и вером му подобан би, јер као од за Христа с радошћу распет бити изволе, тако са истом усрдношћу свакодневно у пустињи пошћењем са Христом разапе се, и без мача самомучени до крви јави се мученик.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Углавном: уколико су две етничке групе које су на истом профилу више удаљене једна од друге, утолико су јасније разлике њихових психичких особина.

Када стигну на одређено место, распакују и скидају товаре са истом брижљивошћу. Гледајући их на послу добија се утисак, као да мисле само на одлазак и долазак, а да су за време целога

И школе, основане по Македонији, имале су једино задатак да земљу побугаре. Комитске чете су служиле истом циљу: насиљем и убиствима оне су уклањале са пута представнике српске струје.

које према њима има цар Виљем; стално су понављали да их он сматра за први народ у Европи, не после Немаца, већ у истом реду са њима.

Године 1792. је Димитрије Анастасијевић, трговац, основао у Карловцима српску гимназију; две године доцније је у истом месту основана прва српска богословија. Године 1810.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

— У срећки број девет стоји мудра изрека: „Кад настану тешки дани, пас и мачка спаваће на истом узглављу.“ — Па добро, хајдмо до тога пса — пристаде мачак Тошо, и њих двојица журно се упутише према другом крају

Најзад се између врба и јова показа сив млински кров. — Ено га! — узвикну мачак Тошо. У истом тренутку Шаров помириса неки траг у кукурузима и поче да режи: — Опрезно, Тошо, овуда је малоприје прошао онај твој

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

РИНА: Ко ће то да сачека, ја морам што пре с њим говорити. МИЛЕ: Мадам Салев, сусетка Лидочкина, на истом је спрату, има телефон; ако желиш? РИНА: Ах, то не, не бих желела узнемиравати га. Не сме он ни слутити да ја знам.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Профе ће говорити шта нас све чека кад уђемо у живот, а родитељи, касније, по повратку кући наставиће да говоре у истом стилу. Већ сам могао да чујем Станику како ми обећава да ћу ићи у шегрте ако наставим како сам започео итд. итд.

Црњански, Милош - Сеобе 1

ТАКО ДА ЈЕ МОГАО ДА СЕ ВРАТИ И ДА СЕ ПОЈАВИ, ПРИ УЛАЗУ У СЕЛО, НА ДРУМУ, НА ИСТОМ МЕСТУ, ГДЕ СЕ РАСЦВЕТАН ЈАВЉАО, У ПРОЛЕЋУ, ПРВИ БАГРЕМ 118 X БЕСКРАЈНИ, ПЛАВИ КРУГ.

ноге и одвезаше уста, и кад га усправише, зајаука, предосећајући како га шибају већ, али то му ништа не поможе, у истом тренутку био је већ гурнут, одостраг, међу два реда војника. Први га, невешто, ошину по глави.

Сваки дан она је налазила, на истом месту, над прозором, рој мушица, сјајних као узвитлан песак, стабла рибарских мрежа што су вирила из блата, врбаке што

У истом тренутку беше стигао и Беренклау, са она два заостала чамца, и кроз ноћ се проломи ритмичан урлик: Ма‑ри‑ја, Те‑ре‑зи‑ј

Неколико капи топле кише паде му у лице и он задржа коња. Над главом зачу свраку и, одмах затим, вране. У истом тренутку коњ, трзајући се, пође натрашке и стаде као укопан, дрхћући ногама.

ТАКО ДА ЈЕ МОГАО ДА СЕ ВРАТИ И ДА СЕ ПОЈАВИ, ПРИ УЛАЗУ У СЕЛО, НА ДРУМУ, НА ИСТОМ МЕСТУ, ГДЕ СЕ РАСЦВЕТАН ЈАВЉАО, У ПРОЛЕЋУ, ПРВИ БАГРЕМ Све до јесени, по славонским селима, није се чуло ништа о онима

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

— Кад ово изговори, треба да остане на истом мјесту, и слуша какво ће најприје мушко име чути.“⁷ Слично се гата и у Срему.

“ Овде је, очигледно, до свог најјаснијег изражаја дошао принцип имитативе магије — слично производи слично. У истом крају Србије „неке жене пазе, па кад им мужу није до сношаја, оне га силом нетерају, и држе га за десно уво и говоре:

Кад то уради постељицу ваља да метне у оџак да се осуши“. У истом, бољевачком крају, када породиља шаље попу суд за „молитву“, она метне у суд онолико зрна кукуруза за колико година не

Породиљи се у горњој Крајини донесе празна колевка, а она стави у њу онолико сламки колико година жели да не рађа. У истом овом крају верује се и то да колико се дана од порођаја жена не чешља, толико година неће имати порода.

Или, у истом крају, млада узме три пиљка и метне их под десни пазух, па приликом венчања, док иде с попом око стола, трипут се пред

“ Млада која се венча са небушеном паром, верују у Бољевцу, неће имати деце. У истом срезу неке невесте када пођу на венчање понесу белојку конопљу, јер верују да као што белојка род нема, тако и она,

’“⁷² У копаоничким селима у Ибру, ако мајка неће више да рађа, она онда ногама новорођенчета затвори кућна врата. У истом овом крају, жена може, још уочи порођаја за који жели да буде последњи, постељину да застре са папрати, а да по

У истом крају, а и у другим, забележен је обичај да из истог разлога, када младенци пођу на венчање, треба да буду сви сандуци

У истом крају, трудници је забрањено да додирује пушку и пиштољ, „да је при порођају не би нападали јаки распони“. У Босни труд

Један од таквих магијских поступака јесте да се породиља провуче кроз обруч (од каце) који је сам пукао. Или, у истом, шабачком крају, каже Милићевић, чине и ово: „Муж се раскорачи с раздрешеним гаћама, држећи свитњак од њих у руци, а

“, па ће онда лако децу рађати. У истом крају забележени су многи обреди у којима трудница пије воду у којој су потопљене различите биљке као што су босиљак

³⁴ У истом крају трудница себи гата тако што растопљено олово излије на плочу, па ако се оно разлије „на дуље“ (у виду змије) —

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

Да се презрени на вест саму да се судије налазе испред села осете као о празнику у храму где се за исте грехове истом казном прети и велможи и меропаху, где се смртним осећа и цар и властела.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Онда они отпутују на море; кад су већ ту због сахране, да обаве све о истом трошку. Далеко је земља у којој су успели! Дуг је пут до ње. И, ево, испуњавам обећање.

Чим се једна палачинка испржи... —Још си лепа, знаш? —Зар? Чим се, дакле испржи, виљушком је издробити у истом тигању... — Био сам свашта у животу, само не - очигледна настава! — …посути кристал-шећером! Не видим ништа!

Матавуљ, Симо - УСКОК

Рана је била у лијевом стегну, испод препоне, готово на истом мјесту, само на другој нози, као и стари ожиљак. Нагађали су да кост није сломљена, али почисто не знађаху.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

До 1729, »Латинско-славенска школа« у Карловцима 1732, школа Емануила Козачинскога у истом месту од 1733—1737, »Духовна колегија« у Новом Саду 1740. до 1750(?).

Доситејеви следбеници раде у истом правцу. Јован Мушкатировић пише нарочиту књигу потив празника, правдајући цареву наредбу о укидању силног празновања у

Загреб, и место ранијих локалних, слабо везаних књижевности, јављају се две књижевности: српска и хрватска, на једном истом језику. УЧЕНА ДРУШТВА Од почетка XИX века јавља се мисао о стварању једне југословенске или српске академије.

у Новом Саду. На том месту умро је 6. јануара 1831. Магарашевић припада истом реду писаца у коме су Димитрије Давидовић, Теодор Павловић, Данило Медаковић, писцима који су више културни радници но

У истом правцу Поповић је написао још један историјски роман: Дејан и Дамјанка или паденије босанског краљевства (1830), који ј

И тако певају сви изреда, и они који немају никаква талента, увек по једном истом калупу. Та романтичарска лирика дала је неколико песника од вредности, али и знатан број стихотвораца и песничких

У Војводини напредак је у истом правцу. Омладински нараштај од шездесетих година, »Вукова омладина«, доследан свом национализму и антиклерикализму,

не одају никакав песнички дар. Ни прве његове новеле, штампане у исто доба и у истом листу, нису ништа обећавале. Он је почео сувише млад, и требало му је времена да се развије.

Његове приповетке, писане у једном истом лирском расположењу и задахнуте једним истим романтичарским духом, могу се поделити на чисто романтичарске приповетке,

Поповића. Јанковићев рад, у истом књижевном и националном правцу, продужио је М и л а н Г р о л, који је на истом месту, и као позоришни критичар

Поповића. Јанковићев рад, у истом књижевном и националном правцу, продужио је М и л а н Г р о л, који је на истом месту, и као позоришни критичар Српског књижевног гласника, и као драматург и управник Народног позоришта, са

Милићевић, Вук - Беспуће

Они су били пројурили читав перон и враћали се натраг, исто тако згужвани, смијешани, смућени, с истом грајом, довикивањем, једва дишући под теретом који су вукли, не могући да нађу свој воз, запиткивајући чиновнике, који

свијеће изгарао у великим и немирним пламеновима, он луташе очима по ниској соби у којој су све ствари биле на истом мјесту, како их је он оставио: и кревет од старе ораховине, покривен грубом шареницом, тканом код куће; и мала

који га је обухватио својим великим, неприродним рукама и стеже му тијело, притискује мозак и води га вазда у једном истом уском кругу; меће му своје велике дланове пред очи и заклања му видике, говорећи му да не гледа и види, да нема ничега

Сремац, Стеван - ПРОЗА

И Павле Постиљоновић и Јован Максић, и полаженик и домаћин, били су чиновници једног тунавог надлештва у једном истом месту, али у ком, то вам нећу казати, јер нисам рад да имам посла са судовима, нити да вређам отачаствене поштаре.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Док дјед прича, он ти га истом зачуђено прекине: — Откуд лисица црвена кад је жута! — Хм, жута? — бечи се дјед. — Жут је твој нос.

Он би тако истом једног дана изронио из прозирне поплаве млаког михољског љета и то се одмах знало: сјутра је Михољдан, наша слава,

— Богами, јест и њему и њој, рзала је три дана. — Ох, грехоте, људи моји. Поћуте тако и он и дјед па ће ти се истом тада самарџија сјетити и кућне чељади. — А како си ми ти, рођени Раде?

— Па зар ти нијеси онај који слика свеце? — Јесам, па шта? — А том истом руком сликаш и коње, а? — Сликам. — Па како то? — Лијепо, брате. Шта ту има необичнога?

Већ се и заборавило кад је Симо одјашио на онај свијет, али пјесма остаде, па истом у згодној прилици живне и добродође као и у Симина времена.

Окрени-обрни, док ти истом Веселица подскочи с мјеста као да га убодоше шилом и дрекну: — Ево та — Маријана! — Каква Маријана?

Можеш онда мислити каква је. Дјед га је дуго и дуго гледао, насмијешен и ћутљив, а онда му се истом оте оним његовим старим, добродушним грактавим гласом : — И де ти реци, ко је сад веће говече и бесловесно божје

Једно од тих чуда представљао је и ненадани долазак дједова камарата из момачких дана, Дане Деснице. Истом једног јесењег поподнева, пуног сувог вјетра, перја и оштре граје чавки, испили се пред нашом кућом крупна, румена

— Не да га стари Раде, а давно би њему Цигани смрсили конце — чуло се, уз пут, од људи, па би се истом неко пожалио: — Ето, а мене рођена дјеца хоће да проћерају из куће, тако ти је то.

Док напољу пурњави мећава, а ја пишем своје задатке, старац ћути устурен на јастуке, па ти се истом изненада огласи окрећући лице прозору: — Баја, чује ли се то рзање? Сад се и ја пренем и ослушкујем.

— Ех, грехоте! — истом се отме дједу и он окреће лице зиду, а ја остајем још више сам, препуштен мећави, која неуморно засипа све под собом.

— Хм, дијете ...Није ово дјетињарија, него службена работа. Ђурајица зрики као креја из орахове крошње па истом подскочи. — Чуј, па да зовемо из подрума мог имењака Ђуру. Тај ти је доктор за сваку пјесму.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Кола се учас изгубише, а Димитрија остаде на путу. Сунце га је пекло, мушице налетале на њ а он се није ни мицао. У истом положају, у коме беше и пао, лежао је он тако не дајући никаква знака о себи.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

У следећем додатку, ка броју 90, у истом формату штампане су Приповетке: »Лаж за опкладу«, »Ђевојка, удовица и пуштеница« И »Еро и Кадија«; у додатку ка броју

Свако од тих дела има своју посебну вредност, упоредиву једино са неком другом у истом роду. Народне песме и народне приповетке не дају се мерити истим метром, нити се њихове особине могу поредити; оно што

Онда рече коњ Грби: — Гони што мореш брже! И тако су ишли неко вријеме и пријеђоше из ђаволске државе у крштену. Истом Грбо сјахао с коња, а ђаволи на границу и пред њима краљ. Онда краљ рече Грби: — Грбо ли, Грбо!

Одмах одоше сва тројица у поћеру за Грбом. Истом Грбо преш'о из ђаволске државе у крштену, а краљ, његов пријатељ и син му на границу. Онда рече краљ: — Грбо ли, Грбо!

Н. Херцеговац и објавио у Босанској вили за 1887, стр. 222. Псеудоним писца разрешен у истом часопису за годину 1888, у списку сарадника под бр. 16 — то је: Стева Б.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Читалишта у следујућем числу сасвим невино примјетио, да се не само те, него и погрешке противу граматике, које се у истом саставу налазе, избегавају, као: у каталогу се уписују, ни су, Божим, најтврђиј и најпостојаниј, остадци, при првом

Или је то учињено из ачећег оштроумија, или из пакости, или случајно. Сваки који дознао буде, гди лежи истом доктору разум, нека се њему пријави, па ће добити 100 талира.“ (ИСАЈЛУ) данас изилазе новине.

Лалић, Иван В. - ПИСМО

С верношћу истом, као да иста је тежина. А љубав? да ли и она обнавља се изнутра, Увек недовршена, јер тако хоће мајстор?

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

— догодило се да је човек насумице окренуо два броја, и то 95! У истом тренутку један милозвучни женски гласић процвркута нежно, као што само он уме: Сада је тачно двадесет три часа,

“ — а овамо, као, фол, осуђује и у истом писму моли да још малчице остане док му деца не посвршавају тамошње школе, а у Шведској — зна се, Стокхолм је радосно

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

“ Покренут вјештом Ћосином руком, заигра жрвањ са дивљом хуком и пође послу свом, а усред горе, у истом трену, Бркоња див се из сна прену и поче страшан лом: „На ноге, диви, другови смрти, овамо гвозден бат!

Крај млина, дотле, кроз густу траву, пријашко неки, орошен сав, тихо се шуља, подигну уво, па истом лане опрезно: „Ав! Нада ми блиста, весели трачак, баш ће ми данас платити мачак!

“ Истом ти мачак срдито скочи, очима креше, варница киша. „Нећемо зеца Огњена вило, хајдмо у царство Великог Миша!

Распреда Тоша: „У неког цара рађала златна крушка . . .“ Па истом прену и Жућу пита: „Шта то крај реке шушка?“ „То ветар шапће! — Жућа му виче — Не бој се ништа, већ причај приче.

“ Премудри лисац у том се јави испред зверињег кола: „Нек буде право лаву и вуку, сваком дедице пола!“ Истом ти мечка забрунда нека: „Навали, суде, старина чека!

Кад прошлог лета, приметих јасно, постаде Жућа сетан. Поваздан ћути, па истом пита, очи му тужно круже: — Некад је било толико паса, куд ли одоше друже?

Буди се мачак, протеже шапе, поспано тело извија, гиба, па истом скочи и Жућу виче: „Тако ми брка, мирише риба! Рибе су јутрос, дао бих главу, изишле рано да пасу траву.

Заседа моћна, два су на броју. Мењати морам трпезу своју.“ „Куда би, шта би? — Видран се пита, а онда истом одговор сину: Жућа је овде, мачак је овде, најбоље онда — идемо млину.

“ На млину у том шкринуше врата, ево ти Трише, веселог деде, угледа кости па истом дрекну: „Без мене, је ли, риба се једе?! Овамо колац, овамо прут, овамо пушку, страшно сам љут!

ВАШАР У СТРМОГЛАВЦУ Жури се младо, старо, сви ће у истом правцу, вашар се данас држи у граду Стрмоглавцу. Псето пешице каска, човек на коњу лепом, врана крилима маше, а

„Куда ћу, шта ћу?“ — мерка кȏ лисац, хтио би бити чувен и славан, па истом викну — „Постаћу писац, ко ће ми бити на свету раван!

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

„Нух билион... Шта то нух билион, зашто нух, зашто?“ И минут доцније нова муња у истом правцу као над истим бреговима, али осветливши друге врхове. Једна црна птица прхну у љуту светлост.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

се ни у сну не сања девојачка рамена па звоник и неки праотац клечи док јуре његовог сина Ђорђа чује се топот све на истом нишану то је тај врат који љубим и одлазим с њом у шуму кажите ми како се зове док свиће ни пијан ни трезан земље ове

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Била је то бескрајно дуга ноћ. И увек на истом месту. Али, мало смо се свикли и примирили. Некако око поноћи, на истоку заруде и огроман месец расу своју светлост

Са свих страна запомагали су пешаци и тражили да вратимо непријатељу истом мером. Иако знам да немамо муниције, да бих их бар донекле умирио, телефонирао сам батерији да је непријатељ обасуо

Опет ћутимо... У сличној ситуацији треба нешто говорити, нешто рећи, али ми смо сви у истом положају осуђених на смрт. Намрштено и тупо гледамо преда се и очекујемо нову команду, или смрт. — По пет разорном!...

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

се виђао да служи код једног адвоката, потом код секретара у начелству окружном и одједном се обрте као преписивач у истом надлештву.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Тад се роди један који вам тело жалио истом жалошћу невесело као дух, он га диже у прах медан, провидан, јутарњи, што без трага цело небо рађа језом чистом.

Иста је наша псовка прва, нож и девојка насред села и стид домаћа. Здраво, наше обесне жене! Истом су сузом, болом и страшћу кошуље и свадбе нам извезене. А светковина што вино пије, славе и цркве што нас се тичу?

И, тако, без таме, дух мој са мрачним воћкама покрива ме. И, тако, без имена, са истом жалошћу милујем брда невиђена.

Доситеја, у Чакову, први и последњи пут, срео сам и Скерлића, кога је свет тада јако поштовао, Био сам са њим у истом возу, у истом купеу. Био је у свечаном, црном оделу. Мени је, са својим брцима, личио на жандарма.

у Чакову, први и последњи пут, срео сам и Скерлића, кога је свет тада јако поштовао, Био сам са њим у истом возу, у истом купеу. Био је у свечаном, црном оделу. Мени је, са својим брцима, личио на жандарма.

Мрежа се чини огромна, а спушта се на дно мора, јер је риба доле, у тишини. Мотори обеју лађа хукте по истом такту. Погрешити у томе значи изврнути мрежу и лов. Пред нама се после мрачи и мотор стоји.

И ја сам ту вечеравао. Имао сам интересантна познанства у том ресторану. Упознао сам један део Беча, добро. У том истом пансиону, становао је са мном и један мој земљак, Милош Биримац, који је, заиста, учио Експортну академију.

Велим Талијану: је ли могуће да исте године, (истог месеца, истог дана, два тако различита преваранта буду на истом месту. Није, каже ми Талијан, паметно. Затим је чек исплатио. Омогућио ми је да напишем Љубав у Тоскани.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

преста чуђење, па се и ја почех осећати поносан што је случајно и мој матерњи језик исти такав, и баш са том истом красном особином.

ске гимназије да га према нашим примедбама свесно исправи, а потом се може по истом акту радити дале шта треба.” После читавих месец дана састане се Савет и размотри реферат, а затим донесе одлуку да

Мудри странац за све време тог дирљивог говора не подиже ни главу. Остаде до краја у истом положају како га и затекоше; оборио главу, намрштен, ћути, лупка батином по земљи и мисли.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Али је те начине напуштао истом брзином којом су му се они у мисли јављали. У овако тешким тренуцима требало му је да ма чим занима свој дух, управо

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

СРЕТА (звони): Молим говорника да не говори по два пута о истом предмету. ЈЕВРЕМ (прилази Срети фамилијарно): Знаш, ја сам хтео... СРЕТА (звони енергично и дере се): На место!

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Тролејбус сад јури, не трепћући, Силази на трг стреловито, право, Сунце, с њим, језди у истом смеру. И док Жућа одлази кући , Неко би могао рећи: „Браво!” Старом и добром кондуктеру.

Зато, да бих сутра Живео у истом страху: Стрепња ми је већ у даху, А пудљивост и тескоба Пратиће ме све до гроба!

Још раније, пустара. Пре тога: камен, прашина, крш и смеће, Дуга столећа... Али храст, који је лети, Стајао, на истом месту, године 1бОЗеће, Зашуми, однекуд, и тражи да га се неко сети.

Што је на земљи никад се потпуно не одмара; Мирујући, поток се на истом месту точи. Шуморе гране: ветар се с дрвећем договара На коју ће страну света сутра да крочи.

КРОЗ ПРОЗОР УЧИОНИЦЕ Предвече, у учионици, пламичак шибице који Плану, у једној клупи, да се истом удвоји Онамо, над улицом: соба цела Одсликана, ко да је из себе излетела, И стала, у празнини, ни на чем и ни у

Ваљда му Карађорђе не би пред гостима главу смакао И послао га директно у пакао? Зар није чудно да у истом тренутку живе личности Које између себе немају баш никакве сличности?

И О ЧЕМУ ЈОШ РАЗМИШЉА ДЕДА И деда, у вези са својим примером, Види да се сва страдања не мере истом мером. Јер он је затвореник своје савести А о томе ништа не зна Амнестy, Ни Беч, ни Хелсинки, нити ОУН: У питању

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Она се тако исто и са истом брзином врши и у мешовитој слано-слаткој води на ушћима река и у лагунама, као и у обичним слатким водама.

и завршава романтични живот јегуље после свих чудноватих фаза кроз које је она до тада прошла од свога рођења на томе истом месту, где се тај живот и почиње и завршава.

Било би још којекако разумљиво да такав сигнал осете јегуље у једноме истом пребивалишту, или бар оне које су у сличним животним приликама.

Граси и Мазарели нашли су више таквих места, на пример једно у Јадранском, једно у Јонском, једно у Тиренском мору, са истом дубином, температуром, помрчином и истим салинитетом као и на тим плодиштима.

капетан брода дати тај сигнал, осетило се да се брод јако затресао и одједном стао, ма да су му погонске машине радиле истом снагом као и дотле.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Ти си, као и ја, од младости ране Осетио општу судбу што нас гази, И гладан и жедан проводио дане Све у истом кругу, све на истој стази.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

И ваљда услед свакидашње употребе и стајања на једном истом месту, били су готово уплеснивели. Такви исти су били и јастуци, чупавци, дугачки, али са грудвама.

И увери се да су катанци у реду, у истом положају, у нарочитом оном положају у каквом их је он, полазећи, навлаш метнуо, да би, кад се овако врати, могао

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Били смо глуви, поносни кад бруја На истом месту старо: Алилуја! Данас је живот само ружна мрља, Данас је јесен; и кад ветар дуне И труло, жуто лишће

Она и не зна да долазим тада С љубављу, истом к’о што негда беше, И да је душа драгом гробу рада Кад бледе звезде с висина се смеше.

При заласку сунца и зора кад гране, Остављен, тужан, у истом је ставу; Једино црне походе га вране И гракћу пропаст и срушену славу.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

У дворани чекаху га оно петеро; оборили главе а скрстили руке. И он уђе погружен. У истом оном углу гдје се он првом смјестио био, стајаше она цура, блиједа у мркој аљини одјевена.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

У деветој или десетој години возраста, без оца, без матере, без сестре рођене, почео сам себе као страна и пришелца у истом месту рожденија мога сматрати, и моје срце почело ми је као прорицати да ћу странствовати.

једанпут златни и слатки Сократов и Омиров језик, пак као да га је била, по напитку воде заборављења, заборавила, пак истом уједанпут опет као да се је с медоточном сладошћом његовом састала и с горећим срцем и душом почела га учити.

него јоште као да сам и у грчке [х]аљине и широке димлије обучен; пробудивши се, толмачио сам мој сан на добро. Истом, спремајући се да пођем к мом даскалу, ал’ ето ти два велика ђака из моје старе школе уђоше у кућу говорећи да мој

” Ово изрекавши, истом викне: „Положи!” Ова би му горка и чемерна формула била кад би заповедио кога повалити. Мене — положи?

На неколико година после овога прикљученија једва се је у мом срцу, по други пут, жеља Омирова језика пробудила, те ти истом уједанпут пређем из Срема у Далмацију, из Далмације у Корф, из Корфа у Мореју, из Мореје у Свету Гору, а из Свете Горе

Дан је био субота, почетак месеца јунија, кад сам ови глас добио. При истом моме мајстору и трговцу био је јошт један момак из Чакова, именем Ника Путин, две или три године старији од мене, мој

И НАШАО Било је око два сата после подне кад смо ушли у манастирску авлију (јер смо лагано ишли од Ирига до Хопова); истом братија изишли из трапезе и нису били јошт полегли спавати по обичају манастирскоме.

Баш као да су се договорили били да ме подстрекавају, нова некаква желанија у мени поджижући. Падне ти истом моја гордост, аки би[х] и ја нешто знао. Латински језик, то је језик; а ја, бедни дурак, ни речи не знам!

Италији и по Францији разбегну и те земље зачну просвештавати, за малим је остало било да се јелински језик и наука у истом отечеству и дому своме, то јест у Грецији, сасвим не забораве и не погибну.

у Персијану или у Татарину с сладостију срца на велику человеческу похвалу описивао, од Андреје љубимаго мојего мени истом показано и сотворено описати, проповедати и блаженој вечности предати и посветити? Света добродетељи!

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

(Стид му у млад руј боји чело, уши.) Глад ми завија у стомаку — псето, Па зрње неког млечног класа жваћем. У истом трену: сунце, трећи петô! Босу ми ногу земља драшка влаћем.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

У Тим протицањима крв нам се искварила. И наружила се земља од погашених огњишта. Две зоре никад на истом биваку. Кад мењаш огњиште, и нарав ти се мења. Кад теби отимају, и ти отимаш. Веруј ми, у злу су сви луди зли.

За овом истом софром, поред овакве свеће, пре неколико година... — Зато што је озбиљно. Сва тројица морамо вечерас...

Онда прислони руке на бедра: слуша гласан сркут надничарских уста, лако чагртање дрвених кашика и, с оном истом шаром око уста, гази очима по гладним берачима. „Високе је држала главу и презирала сиротињу.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Ко зна! Вечно погнута, у истој одећи, са истом торбом на леђима, одлазила је у шуму још пре но што би роса спала с лишћа.

Видим! Хвала ти, ма ко да си! — она подиже дечака-капљицу до свог лица и пољуби га. У истом часу мали чистач осети како се враћа у свој прави лик, а на раменима расту му крила.

Затим би се, истом брзином којом је полетео у небо, сјурио ка површини мора, зграбио рибу, оставио је на стени крај мајчиног гнезда, и

— Ускоро пристајемо! — рече капетан, а у истом часу поче се буркати море. Загрме однекуда. Искочи муња из таласа. Дечак пребледе, а оцу се учини као да му неко

Дрхтећи, он приви сина уза се и угледа како се у таласима беласа тело морске виле. »Откуда она?« — помисли. У истом трену брод се распаде као да га је неко ножем пресекао. Преко палубе пређе талас и отрже Му дечака из наручја.

Од ужаса принц занеме, а изасланик се наглас насмеја. »О каквом дому принц прича?« Он одлучно пође ка принцу, али у истом часу црвена жаба на принчевом длану поче да расте и да се пење увис подижући и принца.

— узвикну. У истом часу и једрилица и лептира, наједном, нестаде. Узалуд су их затим тражили, све док ветар не донесе глас: вратиће се!

»Сигурно ме је преварио, па још и тањир узео!« помисли дечак и у истом часу зачу патуљков глас: — Рано си посумњао, дечко, али свеједно!

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

још нов, Конак у којем је била и библиотека; што је тај Конак порушио у знак своје сваковрсне моћи и дао да се на истом месту зида његово здање?

Имао је десет хиљада људи, а био је сам. Ни Јеврем, иако брат и у истом котлу, није му сада био пријатељ, још мање Љубица; можда, чак, ни деветнаестогодишњи Михаило, за кога се тукао.

(Кад су, на истом месту, 6. априла 1941. године, у рушевине претворене чувена Коларчева пивница и чувена Трајковићева апотека, страва

Његови другови радије су остајали у унутрашњости брода сигурнији онда кад су, у тескоби, повезани истом стрепњом. Рига је радије остајао на палуби, сам са ветровима, небом и том непредвидљивом водом.

Учио се разним вештинама и ниједна му није падала тешко. Са истом је вољом вукао лађе уз Ђердап или секао шуму на Мирочу као што је кувао сапун у дућану Динуловића или се старао о

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

“ Онамо, 'намо! - сабљи за стара Негова ребра да тупим рез По турским ребрим': да б'једној раји Њом истом с руку рас јецам вез. Онамо, 'намо, за брда она, Милошев, кажу, пребива гроб!... Онамо!...

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

је, истина, изискивао исцрпне историске и биографске студије, показао се као врло добар и у даљем току мога рада на истом предмету.

„У истом оном међусобном распореду у којем је Хефестос урезао на штит ове звезде, видимо их сада и ми на небу, видећемо их сутра

На том истом месту, изнад тога дрвета, видећемо увек ту звезду кадгод при ведром ноћном небу дођемо опет овамо. Та звезда се не

То је био случај, но не са истом математичком правилности, и са временима поплаве Нила. Тим сазнањима доведена је хронологија Египћана у тесну везу са

доведе у Абдеру, разрогачићеш очи од чуда, јер ћеш на најлепшем месту вароши угледати диван споменик, подигнут оном истом Демокриту којем је сада требало да испиташ исправност памети“.

Зато што су га звали Самарићанином, сигурно је да се родио на оном истом острву грчког архипелага на којем је и Питагора угледао свет.

Нацртах на истом парчету хартије још једну слику, добијену помоћу оне прве, из које се видело како се у току године мења положај Сунца

положај, а и сама првобитна полуга остаће у равнотежи, јер је уклоњени терет замењен теретом исте тежине и обешен на истом месту“. Архимедес нацрта испод пређашње слике нову која је предочавала оно што је сада баш смислио.

„Да ли сте знали“, упитах га, „за опите флорентинца Торичелија, учињене у том истом правцу?“ „Тек кад сам своје опите довео до краја и јавно их извео, напомену ми монах патер Валеријанус Магнус, кад се

Једва сам га препознала“. „Томе није колеџ крив“, рече свештеник. „И ја сам у истом том колеџу провео своје године студија и вратио се оданде, не толико обогаћен знањем као наш Исак, али румен и

паралелне њеним ивицама, онда се тиме спектар померао горе и доле, па ако се брзо покретао, онда су се на једном те истом месту застора одмењивале, једна за другом, све боје спектра.

Свако тело које притискује или вуче једно друго, бива од овог истом таквом силом притискивано или вучено. Кад неко притисне својим прстом какав камен, онда и камен притискује истом силом

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

У том сам ја залазио... На самом завијутку где настаје мала зараван окретох се и угледах Николу на истом оном месту где смо се раставили. Махао је капом и поздрављао ме.

Ја журно ступих унутра и угледах црну прилику Николину згрчену у грозну гужву на дну степеница. У истом тренутку, према светлости из предсобља, спазих и жену где дрхће на врху степеница.

Може по целом свету тражити своју срећу, ја сам своју нашао. А То ћу рећи оном истом поштованом друштву кад се понова будемо искупили кот „Лафа“, и То у виду једне дубоке и духовите, дакле, здравице,

Па је Секула растао, јачао и после годинама носио по две канте на обрамици увек са истом дужношћу: да иде за трупом, лети с бозом, зими са салепом и алвом.

вез у црном оквиру, као огромна посмртна плаката њена, виси од тада, и од мога детињства, увек на истој страни, на истом зиду спаваће моје собе. Ја сам често, ноћу, сатима гледао у њега.

сасвим отворено, ја јој открих прави правцати разлог одласка на бал без ње, кад ми она, са своје стране и са истом искреношћу, признаде истоветну побуду.

Ја се сетих великог празника побеђених. И баш у том тренутку ја угледах ону исту прилику, на истом месту, под оним истим дрветом, у истом скамењеном ставу...

И баш у том тренутку ја угледах ону исту прилику, на истом месту, под оним истим дрветом, у истом скамењеном ставу...

У том истом часу, други, још страшнији од онога, врисак из доњег стана понова запара ваздух... Мало затим, кола Црвенога крста

“ Још синоћ му она уши пробила свео томе истом, па је то Јаћим целе ноћи сањао и сетио се тога чим се освестио. Прибрао се и прикупио брзо, па се још више надуо и

уопште, реши да сву ову церемонију само хладно и пешачки посматра и критичким очима прати, јер, помисли он баш у том истом тренутку: ко мене овде плаћа да се ја, рецимо, дерем и своје грло, које за пазарне дане морам да штедим,

ући хартије иза полице са књигама где се по сто пута враћају пошто их отерате, тако је исто и он знао да преде на истом точку око исте осовине. И у томе реду мисли Илија Илић опет потону у политику.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

(Сјећам се да је бака смјеста отпустила служавку која је трагове тих цјелова на стаклу фотографије мог оца збрисала истом мокром крпом којом је обрисала прозорска стакла).

видиш — надода полушаљиво — нисам претјераних захтјева, управ сам минималиста; тражим само равноправност, желим да с истом логиком поступаш према једноме и према другоме.

Чине као кад се умивамо из лавора: пљускају се увијек оном истом водом по образима. Они су причали и причали, а моја се пажња неопазице ископчавала.

И носи својих пет одијела у борби против свјетске револуције с оним истим увјерењем и с оном истом осветничком слашћу с којом их је раније ишчекивао од свјетске револуције.

Тешко да је превидио моје име на листи у канцеларији дирекције. А собичци су нам се налазили у истом ходнику. Ипак се десило да је играо већ извјесно вријеме а да се нисмо срели.

За доб је одлучно до којих година приступамо појавама живота с оним истим инфантилним очекивањем богзна чега и с оном истом инфантилном радошћу ни због чега с којима смо им приступили некада, у златно доба нашег ја. Шеснаестогодишњак.

Нешто као гудало за клавир, приложено у истом сандуку. Код Рлеуел-а, код Стенwаy-а моћи ће се наручити концертни клавир с припадајућим пијанистом. Комплет.

— „Тачно, рекао сам му, мудро чудесна подударност! Отприлике том истом логиком служили су се некад поетски такнути теолози да би се могли дивити савршенству божјег створа.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

— Гледајући с поља, види се насред дувара прозорче олепљено хартијом; кад се уђе у собу, види се на истом месту то исто прозорче, а ником не може пасти на ум, да су то два прозорчића, између којих има добре згоде за

Беше прошло доба малога ручка. Станка се враћа из њиве с празним судовима, па удари опет преко забрана. На истом, пређашњем месту, сачека је Ђурица. По лицу јој се могло видети да се надала овом састанку.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Сада ти се истом он куриса у сарајима, па нареди матери да никога испред сараја не пропусти, него ко је гладан — да га нахрани, ко је

Ту је он лијепо дочека и стаде миловати, а богме и она кад се видје у онаком истом добру као и код оца, помисли да је он ја цар ја царевић, па стаде и она њега миловати, те ти се ту лијепо по закону

Ја ћу живјети и даље, а твоја ће глава с рамена. Тета остаде на истом мјесту и чекаће га, а он оде. Дошао до кревета, спази дјевојку гдје спава у њем, а сва се сја од сувога злата.

Послије вечере рече царев син да иду спавати; а Оштар Дан рече да ће он сједити. Истом што је царев син заспао, дођу виле опет, па рече једна између њих: — Мама, овђе мирише крст.

Онда рече коњ Грби: — Гони што мореш брже. И тако су ишли неко вријеме, и пријеђоше из ђаволске државе у крштену. Истом Грбо сјахао с коња, а ђаволи на границу и пред њима краљ. Онда краљ рече Грби: — Грбо ли, Грбо!

Одмах одоше сва тројица у поћеру за Грбом. Истом Грбо прешô из ђаволске државе у крштену, а краљ, његов пријатељ и син му на границу. Онда рече краљ: — Грбо ли, Грбо!

Кад су ишли из крчме, рекне калуђер Ери: — Стога си ти три газде промијенио јер је теби пара драга. Истом ће Еро: — Стога си ти петнаест манастира обишао јер је теби ракија драга. Ражљути се калуђер па остави Еру.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

или више жица (очигледно на ограниченој раздаљини) може исто тако да се стави у погон без физичких проводника и са истом једноставношћу и прецизношћу до раздаљина које немају других ограничења до оних које својим физичким димензијама

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

По предању, и моје родно место Идвор било је основано 1690. године, али не на истом месту где се сада налази. Прво насеље било је на једној узвишици која је мало северније од садашњег места.

превоз путника били су пуни људи и изгледало је да једна група жури на једну страну џиновске метрополе, док друга са истом журбом хита да се пребаци на другу страну обале.

На његов предлог наставили смо пут до Луцерна у истом купеу и његове приче о пењању на Алпе, снажно су распламсале моју машту која је већ од јутрос била заталасана призором

Нисам губио време на разгледање мађарске метрополе. Пожурио сам на брод и нашао се на оном истом који ме је пре једанаест година довео до Будимпеште. Скоро да нисам веровао да је то могуће.

- Ваше америчке идеје, - рече он узвраћајући истом мером, учиниће вас још непожељнијим него што су то учиниле ваше националистичке идеје од пре једанаест година.

Шкоти и Срби имају много чега заједничког и одувек сам веровао да су и једни и други припадали истом племену. Чуо сам да су се шкотски и српски војници изванредно добро слагали на македонском фронту, као да су се

Мој школски друг са Колумбија колеџа, А. В. Вилијамс Џексон, сада познати оријенталиста и професор на истом Колеџу, био је тада на Халском универзитету где је студирао под руководством великог оријенталисте професора Гелтнера.

Ова реакција одговара еластичној реакцији кракова звучне виљушке и подлеже истом закону. У случају звучне виљушке еластична реакција је пропорционална померању кракова из равнотежног положаја.

И данас ћете видети Американце у земљама ваших ранијих непријатеља: у Немачкој, Аустрији и Мађарској на истом послу, на послу милосрђа и доброчинства. Име Хуверово слави се данас и у Бечу, и у Пешти као и у Белгији.

Ћипико, Иво - Приповетке

Само на истом оном месту одакле Загорци пут друге вароши кренуше, уз затворена врата неке куће, прикупило се једно уз друго двоје

— и сам поможе испрегнути коње. Дођоше кући окупљени истом мишљу: знаду добро што их чека ако турској власти у руке пану. —Што је вриједно у кући, покупи!

— 'Ајдемо! — понови стари и ухвати је за руку. Враћају се истом путањом, а у путу хвата их мрак, и хвата се киша. Антица се погдјекад натраг обазре у ноћ; жене носе дјецу јој у

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Али је у истом есеју начинио и један оштар аналитички рез кроз мрежу језичких знакова. Заправо рез кроз слојеве што их реч подразумева

Сунцем главу повезала, Месецом се опасала, А звездама накитила. По истом се механизму две мапе, мапа неба и мапа поља, упоређују, огледају и прожимају у народноме дистиху Осу се небо

Измењена лествица вредности у Мишићевој антологији – а могло би се у истом смислу да говори и о каснијој, обухватној, по много чему изузетној антологији Миодрага Павловића, који и иначе као

одатле и почиње наше модерно песништво. А најзад, и можда као најважније, ваља рећи да се у истом периоду, на прелазу из деветнаестог у двадесети век, формирао модеран облик нашег књижевног језика.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Цела родбина из ње је произишла “. 32 И даље све са истом поступношћу, све док се поново не дође до оца и мајке главне јунакиње, и не започне прича о њеној судбини.

При томе оба описа, наравно, почињу истом реченицом: „Тек што је поноћ превалила. ” У Газда-Младену, у верзији коју је писац објавио, звездица се налази баш

анализе описују творевине саме те анализе (то су њени конструкти), а Станковић их, разуме се, уопште није обављао ни у истом броју и облику, нити свесно. Нека прва супституција буде стављање личних имена наместо заменица, где је то могуће.

Кад се у роману неки лик чешће приказује на једном истом или сличном месту, или у једном истом или сличном положају, као што је то случај са Софком, и када се то при читању

Кад се у роману неки лик чешће приказује на једном истом или сличном месту, или у једном истом или сличном положају, као што је то случај са Софком, и када се то при читању осећа, морамо се упитати да ту можда не

Тодора, са своје стране, одговара истом мером, па се блиско сучељени погледи међусобно огледалски рефлектују. А када отпрати мајку до капије, Софка ће се

Постоје, наравно, и други сигнали који у истом правцу усмеравају наше читање и разумевање. Тако није случајно, рецимо, ни то што дневник који Петар Рајић пише о

То је сложено грађена прозна структура која се на разним плановима према истом обрасцу затвара. Штавише, чак и код ликова, у њиховоме опажању и доживљавању, налазимо вариране исте (или сличне)

У четвртој глави Аранђел се умало није удавио у истом том речном муљу где се Дафинина сенка одсликава. Слуге га отуд извлаче и - „свег улепљеног блатом што му је цурило са

У исти ред појава иде и то што су покаткад у једном истом тексту давани час стихови час проза, а што је код неких надреалиста касније прешло у манир (рецимо код Душана Матића и

308 Са истом је појавом, чини се, свакако повезана и чињеница да у Сеобама ликови или уопште не говоре или говоре сасвим ретко и

Штавише, има доста примера кад се у истом опису Вуково унутарње (душевно) преживљавање саосећајно даје, али се зато тело његово с ироничне стране осветљава.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

То им е само поклон од Бога и цара!... Крваво је на души јунаку. Пре три године на Велики петак освануо је у овом истом манастиру по позиву кнеза и проте колашинскога Иван Војиновић из села Воћника у Дреници, на гласу човек и јунак и још

над њиховим телесима, а сад ми се нешто прекиде у души н осетих и бол и срам и страшну љубав према крвнику, оваком истом мученику као што сам и сам.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Гледô сам те често, Женског рода дико; Ти једном упита: „Што ме гледаш, чико?“ На то ти се песма Истом сад одзива: То ти нисам рекô, Док си била жива. »Јавор« 1892.

“ Риба му се одазивље: „Ево, ево ме.“ „Рибо, рибо, златна рибо, сад је истом зло. Рибо, рибо, добра рибо, страх ме је и стид.

Петровић, Растко - АФРИКА

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

ВУК: Збогом, Станоје! ИСАК: Збогом! (Поводећи се уморно, за Вуком одлази.) ТРЕЋА СЦЕНА На истом месту. Главаш и Радак. ГЛАВАШ: Па, Раде?... Има ли гдегод што? По гори мирно?... А по селима?... РАДАК: Несрећа!

(Вук напред улази.) Ала су страшни, боже милостив! ПЕТА СЦЕНА На истом месту. Вук напред, а за њим Исак, Ђенадије, Стојан, Ана и Бошко долазе. Пређашњи.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Борба је трајала до мрака и продужила се сутра дан са истом жестином, па се понови и 24 јула, а 25 јула Хрватовић буде принуђен да се повлачи са Тресибабе, јер му је војска била

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Ти си мене распевала, Што је твоје, теби ево. И досад сам волô сунце, Што ме истом сад огрева; Волело ми срце славља, Кога сад тек разумева.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

А мало даље из једне рупе помаљају се коњске копите. Покрај људи, животиње. По истом поступку и ритуалу, да сам се згадио на људе и на њихово наметнуто достојанство...

Сигурно сада поседају ровове. Опет ме мучила осамљеност. Иако сарађујемо на истом послу, артиљерци се тешко привикавају на овај живот међу пешацима. Или је то ваљда страх од смртне опасности.

својим чинили су непробојну масу, из које су цаклиле светле очи, племените, дрске, смеле и одважне, које су стремиле истом циљу, да сможде противника па макар се занавек заклопиле. Ћутали су. Командир прелете очима преко свију.

Не смем да говорим гласније, јер се бојим, чуће они са бугарских објавница. Понављам истом јачином гласа. Чини ми се да ме је разумео, јер рече: „Добро, добро“. — Секу жице... чујете ли? — пита један.

— показа ми војник у једноме правцу. Земља се пода мном мало обурва, и тада ми одједном паде на памет, како је у истом ставу, пројектујући се према звезданом небу, погинуо потпоручник, водник.

Потребно је да са Полетом купим неке ствари. Кроз два часа наћи ћемо се на овом истом месту. — Зашто?... Хоћу и ја да идем са вама — говорила је Арлета. — Нема потребе.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Внезапу јој друг предстане у одличној ризи, Кога истом стазом воде подобни подвизи. Двоумије све ишчезне, истини су трази: С овом зором тма нестане, људи нису врази.

” У истом писму пише му још и ово: „Бог зна какови јошт лаври и вјенци нас очекују. — Пјевајте дан и ноћ.” (Преписка ИИ, 120, 122

са сличним преиначењима доносио у своме листу неке песме илирских песника, уз објашњење, додуше, да то чини „по оном истом праву којим илиромани име српско промењују на илирско”. (Навенено: И. Мамузић, Станко Враз и српска књижевност.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Јаблан поједе. Кренуше кнежевој кући. Вране пролијећу из околних шумарака и падају на кукурузе, који су се истом почели зрнати. Чува ри хајкају! Страшила на оградама око кукуруза лепршају се. Сермија се изгони на пашу.

— А и јест ми млого додијô. — Е, то ћемо, пољаре, истом виђети! — смије му се пркосно, заједљиво Лујо. — Маните се, људи, празна разговора! На страну дјеца и жене!

А како се не би' и бојô кад 'вамо знам какви су Мајданци... Шјутрадан устадо' рано. Истом зора почела бијељети. Помоли' се Богу, па се онда обуко'.

'Вамо, веле, око Сане свак вјерује да сте ви довели Швабу у Босну. Истом то Давид говори, а од Томина Моста пуче пушка па се разлијеже пјесма и попјевке: — Курво кучко, Симеуне Ђаче!

Најприје, велим ти, 'ајде у наш мали, сељачки суд, па ако га туј не осуде, онда, истом онда 'ајде на округли суд. Ако и туј ништа не буде, одма' се врати, па ћемо видити шта ћемо радити.

ли по реду и закону, има у овој земљи и Окружни Суд, има наша премилостива Земљана Влада, а овај исти Давид, с овом истом својом блентавом главом, и с овим истим лоповом, могô би једног јутра и у Бечу осванути.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Јер тамо, далеко, поприште се зари Овом истом крвљу што овде почива: Овде изнад оца покој господари, Тамо изнад сина повесница бива.

Обоје за истом жудили смо сликом, Вођени нејасним лутали смо дуго, Кô да назирасмо мраком једно друго, И рекосмо реч, што не

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Профани језик био је прихватљив само када је реч о профаним темама. Уствари употреба оба језика у истом тексту показује да се они нису сматрали различитим језицима, већ функционалним варијантама истог језика.

То му је дало могућност да изгради три снажне личности и изнесе више гледишта о истом времену. Краљица Јелена је идеална мајка и владарка, у старости узорна монахиња.

У истом правцу наставио је да пише и Данилов анонимни Ученик. Он је описао живот свога учитеља (после 1337), али је у њему обра

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

— Велико Село и Ждрело места су у истом окружју. — Млава је река која изнад Жагубице у окружју пожаревачком извире и код Костоца у Дунав утиче.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

У кујни судови, посуђе; овамо по соби намештај, они исти покровци, јастуци, у истом реду, исто онако сигурно, тешко поређани, намештени...

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

У истом циљу пропушта се о Божићу стока између две свеће и посипа опареним л. семеном (»Кад ово семе проникне, тад и проклетниц

вј., 10, 1903, 63; слично и у Хангі ‹Жівот и обічајі Муѕлімана у Боѕні и Херцеговіни, Сарајево, 1906› 47). Под том истом л. родила је нека девојка дете. Деси се чудо: л.

(ЗНЖОЈС, 7, 1902, 189). У истом циљу употребљавају девојке и с. корен (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 191). У народним песмама спомиње се како невеста доноси своме

Многи народи брижљиво су ограђивали, па неки тако раде и данас, гроб каменовима, или би га пунили камењем, очевидно у истом циљу.

Три храстове гранчице употребљују се у манипулацијама око терања урока кад је дете уречено (ЖСС, 299). У истом циљу даје се уреченом детету да пије воде у којој је потопљено седам или девет храстових угљена (ЗНЖОЈС, 7 388).

, која му се врати пошто се пронесе од свата до свата ради даривања, а »затим, по истом поступку, пуштају своје ј. низ трпезу домаћин свадбе, дјевер, кум и војвода« 26, 1977, 246).

, онда томе више нема спаса« (СЕЗ, 70, 1958, 395). У истом крају, док је мртвац још код куће, на ивици сандука сече се ј.

вечеру домаћин први захвати мало пасуља, па обнесе кашику око суда, просипајући помало по софри, а затим сви укућани истом кашиком ,кусну̒ пасуљ по једанпут« (ибид.

Божићна чесница не може бити без пасуља, од кога се у њу ставља различит број зрна (према броју чељади), али с истом вером да ће онај који нађе п.

узети и чак ни пожелети: ако трудна жена пожели такву храну и уз то дотакне руком део свога тела, »дијете ће добити на истом дијелу тијела знамен или знак који ће имати исти облик какав је имала и та храна« (ибид., 152; упор. СЕЗ, 19, 88).

Ћипико, Иво - Пауци

А ватра се давно подушила, свјетлост свијеће трепери као да замире, а вјетар облијеће свјеж с истом хуком око куће. Они пак једнако се држе у наручју и као да дријемају; тек што им се покад чује дисање...

Он је све своје продао и од његова рода у селу већ нико не остаје. За њима журе се два младића из засеока, који истом изиђоше из војништва да буду с друштвом на окупу. С њима је родбина, пријатељи и остарјели им отац и мајка.

— примјети неки сељак из гомиле. — Ала још једну! Чауш послуша и нанову пусти двије, једну за другом, у истом правцу. — Навлаш бацају на кућу Ридића, — сјети се Иво, јер није с начелником — опозиционалац је! — Је ли могуће?

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Нисам јецала. Опустила сам се, наслонила главу на греду и мировала. Знала сам да сузе иду по истом трагу, али ми се чинило да ми је цело лице влажно.

Говоре ми да он то чини за нас остале који се не обраћамо Богу истом искреношћу и преданошћу; он то хоће, кажу, да и за нас заслужи његову милост. То ми није јасно.

како она све то чини из захвалности због тога што јој је калуђер спасао мужа од сигурне смрти, а она му ето сада враћа истом мером, показујући своју предусретљивост и добро срце. Па и да је одговорила жустро, узбуђено, горко, не бих се зачудио.

Кад смо год могли, трудили смо се да се не нађемо на истом месту у исто време. Нисмо ваљда могли да станемо један крај другог и да кажемо: изволите, браћо у Христу, погледајте

њему, док је он и даље, окренут леђима, завиривао по плићаку, сузила очи, ујела се за усну, окренула се и отрчала истом стазом којом је и дошла. И он се најзад одлучио да се окрене. Али, било је одвећ касно.

Горка сласт те туге ни за трун лакша од најнежнијег миловања, лепша можда, јер је у истом напону, нити расте нити сплашњава, нити се пуни ни празни.

Ископали смо дубоку и пространу раку голим рукама. Онда смо их пренели. Сахранили смо их у истом положају у којем су издахнули. Сакрили смо их под земљу од лешинара.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Где сада замишљен стојим, Од раног детињства свога ја сам, у души својој, Блудио по истом крају, по цветним пољима твојим.

Но истом у градски хатар што журно грабећи стиже, Амор се продрма само, узви се и нагло диже И оде под небо горе... Кô голуб, ле

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

“ Ову сам цртицу, као што сте видели, употребио у своме путопису, но желим да јој додам још једну. Плутарх прича, на истом месту, да су стихови из четвртог певања Одисеје „У мору шумном веома имаде острво неко Баш пред Египтом самим, а

Тада му паде на памет да јужно од Александрије, скоро у истом меридијану, у горњем Египту, а у варошици Сијени, има један дубок бунар, о којем се поуздано прича да се Сунце у њему

Ручао сам у возу још боље но јуче у патријаршији, а у друштву господина Митрополита, мога сапутника у истом послу. Са њим сам се упознао тек прекјуче када је стигао из своје диецезе да пође у Цариград као изасланик наше цркве.

њене редове, одаслане брзојавом, прочитати пре но што ово писмо до Вас стигне, а у њему сам хтео да Вам пишем о истом предмету. Тако би оно било излишно, када Вам не бих у њему више саопштио него што сам то учинио за јавност.

И та планета, као и све остале, обилази своју путању у истом правцу као и Меркур. На два метра иза Венерине путање, дакле са полупречником од седам и по метара, видите нову

Кеплер потапша говорника по рамену. Овај му се обрати својетљиво: „И ти си, изгледа, драги суседе и друже, у истом положају.“ Кеплер климну главом, човечина диже своју чашу у вис: „Па да се побратимо!

У доба ових десет тренутака које сам сад израчунао, нашао се Марс увек на једном те истом месту своје путање. У доба тих тренутака заузела је Земља разнолике положаје у својој путањи.

Тако је комора дивизиског штаба стојала скоро цео дан на истом месту. Користећи се том станком, отшетао сам до једне долине украј пута, куда није пролазила бујица војске.

какве сам лане био извршио за прошле векове могу се извести и за будуће, јер се астрономске појаве могу пратити са истом сигурношћу унапред и унатраг.

И Марс је скоро исто толико спљоштен као и наша Земља, а обрће се око своје осе мал’те не истом брзином као и ова. Онде трају дан и ноћ 24 сата 39 минута и 36 секунада.

Тако ми бар прича једна „још увек“ лепа Енглескиња која станује у истом пансиону као и ја. Она је била, пре но што се повукла у приватан живот, славна играчица светског гласа и облика, која

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Добро, хајде донеси ми одело. СТАНА (излази и доноси одело). ТАШАНА (са истом оном досадом, мало се покреће, да би је Стана могла што боље оденути).

(Показује га Мирону): Ево, исто сам га тако, на истом месту, сада разбила. И да знаш колико сам се томе радовала. МИРОН (устаје, потресен): И ја, и ја, Ташана.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Предају се покорно своте новца маскираним људима, одводе се деца, промашен злочин се понавља новим покушајем, на истом месту, на истим људима. И власти и данас немоћне, често и нетражене.

У кући је важило да Лука, млађи, хоће да стигне Србу, старијег, и буде с њим у истом разреду. Срба је међутим једнога дана саопштио својој помајци: да ту има и жупникових рачуна.

човек школован, чак и даровит, врло марљив, врло озбиљан, али човек који није имао среће у каријери: заледио се на све истом месту чиновника у армији аустриске бирократије, на све истом месту средњег чиновничног ранга са скромном титулом и са

човек који није имао среће у каријери: заледио се на све истом месту чиновника у армији аустриске бирократије, на све истом месту средњег чиновничног ранга са скромном титулом и са скромном платом.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

— Има и такови суза које онда истом извиру кад највећа пакост или љутина срцем човека овлада, или кад жена не може мужа по вољи за косе да очепа; даље,

Девојка. Ја ћу у том срећу полагати да више никога на свету не погледим. Младожења Б (с истом девојком): Господична, ја имам оца, који ми једну двокатну кућу јошт за живота преписује; после смрти његове ја сам

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Оном истом утијом којом му је свако јутро пеглао панталоне испеглао му је овом приликом ребра, а шиваћом иглом система „Сингер и

Према њему, кад би неко пошао са једног места и ишао, ишао, ишао непрестано у истом правцу, он би на крају крајева опет дошао на исто место са којега је пошао.

По њему, ако корњача са једнога места пође а зец, рецимо, на сто метара за њом потегне у истом правцу, онда док зец учини половину пута од сто метара, дотле је корњача измакла две-три стопе и тиме продужила

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— Затежи конопце! Ови са обале повукоше. — Не пуштај!... Још мало!... Напред!... Стој! Опет смо на истом месту, као сатерани у теснац. Већ је скоро поноћ. На расположењу имамо још пет часова. А време нечујно и брзо одмиче.

Онда командант узе реч. Говорио је о гостопримству њихову. Он се захваљује и најзад пожеле, да им истом мером вратимо у слободној нашој земљи. Потом се диже.

Мислили смо да ћемо следеће ноћи кренути даље, те смо цео тај дан преспавали. Али идуће ноћи остали смо на истом месту. Комарци нам нису дали ока склопити. Читаво тело је било у пликовима.

Одржавати што јачи темпо ватре.“ Десеткована трећа батерија отпочела је истом жестином под командом младога потпоручника.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

студеном водом тихо ме сад умиваше: Некад смо се, ко дечаци, по истој речици гњурали, А затим, под врбама, за истом девојком, плакали.

Плачем, јер се таквом истом линијом гордио негда њен стас. Потрчим каткад сенком те чудне реке што пада по тлу, Ја се не могу уморити више никада

једно огромно стадо; хиљаде и хиљаде оваца, Клатећи вруће, набијене мешине млека За њима јагњад омађијана И овнови, у истом ритму, мужјаштва и своја звона.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

У исто ово доба, на истом месту — чекаће је кроз сто година. Нека путује, зар није то сама хтела? Путовала је Капљица, путовала, ко зна колико

Али, када је сунце одскочило изнад реке, и вода се повукла. У истом часу искочио је из јајета мравић другачији од све остале мравље деце. — Гле, какав је! — узвикнула је мравица-бабица.

Истина, нешто спорији и сетнији но у другим мање срећним земљама. Чему хитња? И ходом мрава и трком антилопе стиже се истом крају!

Ко би ти чувао бостан? — А она? — Старац једва помаче усне. — И она ће се вратити. На истом месту чекаће те идуће ноћи! — Софроније се шеретски насмеја, а ветар луталица донесе глас последњих зрикаваца.

»Победила сам!« помисли река. »Победила!« - од радости у себи скочи, у истом се часу пробуди Белутак па рече: — Ниси! И нећеш! — Ах, кад те треснем!

— закључи и одгега, постиђена. — Потребна су ту мало већа уста! — залете се риба Угор и прогута Белутак, али у истом часу зажали што се на овај подвиг одлучио, јер га тежина Белутка повуче на дно.

— Срећа што си тако чворноват, тако ружан! Бар ће ми тебе оставити! — шапну брезица, али се у истом часу зачу нечији усхићен глас: — Какав лепотан, људи! Сигурно му је више од столећа! Орах од чуда задрхта.

Али, у истом том часу сликар крикну и баци четкицу у страну. Прекасно! Једна за другом нестајале су црте Царичина лика, а онда се,

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Кô жедна биљка што мре у самоћи, За тобом и ја гинем жеђу истом. За усне твоје мени сада треба Крв зоре ране н пламен рубина, За лице пјена са морских ширина, За очи сунца и

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Али не беше то време избављења. Стога у том истом боју одоли напослетку син убијеног цара, јер је бог тако попустио те да се и онај великан (кнез Лазар) и они што су с

Ако је та мисао прионула уз епопеју истом од XВИ века, у које се време хватају њени спомени у изворима, занимљиво би питање искрсло: откуда баш у XВИ веку, тако

Али не беше то време избављења. Стога у том истом боју одоли напослетку син убијенога цара, јер је бог тако попустио те да се и онај великан (кнез Лазар) и они што су с

У истом, ХУ веку помиње се и један одређени издајник: Пробисцио. Њега у XВИ веку заувек замењује Вук Бранковић. Зашто је баш В

Све је изгубљено, остаје само „худа срећа“. Истом трагиком обојене су и песме о времену Бранковића и хрватских банова.

Није мање снажан ни стих који ага и Иво (у песми Иво Сенковић и ага од Рибника), налазећи се брзо један за другим у истом повољном положају, упућују — као да се лоптају — један другоме: „Што сад мислиш, чему ли се надаш?

можемо; јера није војска од мајдана, већ све старе хоџе и хаџије, занатлије и младе ћарџије, који боја ни виђели нису, истом пошли да се љебом ране. Исто презирање према лошим ратницима налазимо код Старине Новака и Јакова Ненадовића.

Убеђен да је Грим погрешио што је прерано саставио општу теорију о епопеји и што је подвргао истом принципу објашњавања тако различита дела као што су Илијада, Рамајана, Песма о Роланду, Шахнаме итд.

Сад да су ми два сестрића моја, два сестрића, два Војиновића, сад би они на мајдан изишли“. Истом царе у бесједи бјеше, Милош иде, а кулаша води Ао пред шатор српског цар-Стјепана: „Је л' слободно, царе господине, да

Има отад седам годиница, већ овуда нијесам прошао“. Истом они у бесједи бјеху, док се прамен запођеде таме винограду уз равно приморје.

можемо; јера није војска од мајдана, већ све старе хоџе и хаџије, занатлије и младе ћарџије, који боја ни виђели нису, истом пошли да се љебом ране; а и што је војске у Турака, војска им се јесте побољела од болести тешке срдобоље, а добри се

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Ено је опет, ђаво је однио! — истом би повикао неко од дружине. Луња се појављивала отуд одакле јој се најмање надаш: из високе травуљине поред ријеке,

— запријети Стриц. Николица забринуто погледа уз дрво и замишљено чупну носић, па се истом нешто досјети и гракну: — И моја ће се Жуја оштенити, па кад ли штенад заокупе твоју дјечурлију!

— Ехеј, дрекавче, држи се! — повика он охрабрен праском своје „бомбе“. У истом тренутку испод стијене се зачу љутит глас: — Чедо ти је дрекавац! Еј, ко се то баца? — Јеси ли ти то, Лазаре?

XВИ Оставили смо Јованчета и Мачка у пећини баш у ономе страшном часу кад су угасили лампу и у истом тренутку поново чули из подземног ходника онај тајанствени узвик: — Еј, еј!

Упадао је у разред љут и мамуран, подозриво гледао примирене ђаке па би истом пришао било којој клупи и обратио се уплашеном дјечаку: — Хоћеш ли батина?

— Ехеј, шта си то сакривао у шуми? Николетина се скамени у мјесту и проблиједи. Зурио је укочено у дјечака, па истом заврти главом. — Знамо се ми добро, мудра мацо моја. А гдје си ти сакрио оне алатке из твоје мајсторске радионице?

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Играчица је многим људма жена, а не истом једном мужу, и доиста зло је грешно и пакостно с таквом женом поганом мужу своме уједно лежати.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

потрчи, а и не знају ни куд трче ни зашто трче, — по том истом закону ваљда су и Манчу све девојке гледале и све се заљубиле у њега, а за њима, по том истом закону, пошла и мала

ни зашто трче, — по том истом закону ваљда су и Манчу све девојке гледале и све се заљубиле у њега, а за њима, по том истом закону, пошла и мала Зона!...

капију, још се из чорбаџијске авлије чуо кикот и смех, и слушао га Мане који је, као скамењен, још једнако стојао на истом месту, утучен и несрећан као из раја изгнани Адам што је погружен стојао пред затвореним еденским вратима...

Зато се силно изненадила кад јој на Крстовдан приђе главом сама Зона и поче о том истом да јој се јада. Јевда изишла мало из цркве и села у трем који је око цркве, а Зона је вребала и увребала.