Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Раковски и други, од којих је већина живела у Београду или су одржавали тесне везе са српским образованим круговима. Историчар Марин Дринов, пореклом из Панађуришта, предавао је на харковском универзитету у Русији и допринео је неколиким
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
за српску народну ствар и искрено са народним првацима радио да Срби добију своју политичку аутономију у Угарској. ИСТОРИЧАР.
Василије Петровић је постао историчар из истих личних побуда из којих је пре њега постао Ђорђе Бранковић. Његова историја је историја само по имену.
до 1736), знаменитог и ученог руског теолога из почетка XВИИИ века, кога један руски историчар књижевности назива »најобразованијим човеком тадашњега рускога друштва«, и који је у црквеним реформама био десна рука
— Јован Рајић је за живота био нарочито слављен као велики православни теолог, после смрти он ће остати познат као историчар, али он се доста бавио и лепом књижевношћу.
Живописац, бакрорезац, калиграф, картограф, писац богословских, школских и природњачких књига, историчар, физичар, виноградар, песник, састављач календара, — он је за неких тридесет година испуњавао нашу оскудну књижевност,
карактеристично то је сама замисао о покретању једног оваквог часописа и нове идеје први пут изнесене у предговору. ИСТОРИЧАР.
који је писао када је био у емиграцији, унео је сав тај обилан историјски материјал, мање био песник-уметник а више историчар-кроничар, који поставља за циљ: »окривљеност с невиног скинути, род свој утјешити...
То су рани покушаји драме у српској књижевности, са мотивима из народне прошлости. ИСТОРИЧАР. — Милутиновић је по својој оскудици равнотеже у духу и по свом тамном излагању био најмање позван да ради историју.
Милутиновић као историчар је без спреме и без равнотеже у Духу, невешт у излагању, несигуран као извор, и зато јако подложан контроли.
Дело је било написано 1847, али се појавило тек 1851. Цео посао Његош је радио као историчар и као политичар, сувише обраћао пажњу на историјске појединости и чинио политичке рефлексије сувременог човека.
Радио је на разним пољима, стално и обилно: био је песник, и лирски, и епски, и драмски, и драматург, и естетичар, и историчар, и политичар, и школски радник. Са стиховима се од 1837. стално јављао по часописима и алманасима.
Знаменити немачки историчар Леополд Ранке по његовим подацима и причању написао је своје дело Діе Сербіѕцхе Револутіон ауѕ ѕербіѕцхен Папіерен унд
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Шипчим кроз овећи парк до нечега што веома личи на готски дворац када га сања неки историчар уметности под температуром од четрдесет и два степена. Чудо једно!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Проблем савести код Сартра: код је ту у грлу кост! Савест је у Сартра, а код Жан-Пола свратио гост. Историчар свога времена: опет огрешење! Треба своја, пошто време не представља живо створење.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Доситеос запита присутне да ли ко од њих жели какво објашњење или дискусију. На то се подиже историчар Клејтомахос и затражи реч.
се, после врло занимљивог и убедљивог предавања нашег одличног астронома и драгог друга Аристарха, јављам за реч ја, историчар. Но то ми дужност налаже, јер је предавач закорачио и у област историје, не снашавши се у њој као што треба“.
не зна се, иако неки историчари науке држе да је био присталица Аристархов и правдају своје мишљење тиме што грчки историчар Хиполитос говори о Аристарху и Аполонију у једном духу.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
вредновања (и, канда, таква „отвореност“ представља засебну, уметничкоме тексту својствену „четврту димензију“). Историчар, као и теоретичар књижевности, мало чиме може да замени критичарева сведочења о томе како се у извесноме времену
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
прваш, првâч, првô, недавно, скоро. ракамити (тур.), разумети. Рачки (1828—1894), знаменит историчар хрватски. романтично, чудно, необично. романца (тал.), врста лирске песме. Саваот (јев.), Господ Бог. свȅт, савет.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
” — Академик Никола Радојчић у расправи Захарије Орфелин као историчар, Гласник Историјског друштва у Новом Саду, 1933, ВИ, 253—80, а в. нарочито стр.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
је био довољно удаљен и од актуелне власти и од догађаја које описује, те може да поступа умногоме као објективан историчар који трага за документом и на њему гради своје обимно дело.
Од рукописних зборника из друге половине 17. и почетка 18. века објавио је познати српски правни историчар Валтазар Богишић збирку под насловом Пјесме из старијих, највише приморских записа (бугарштице), 1878.
становништва које је стигло до Напуља, а за шта архивске потврде и историјска објашњења даје италијански слависта и историчар Франческо Саверио Перило.
"Витез Јанко, познат целом свету по својим славним делима у Далмацији", како га карактерише њему савремени немачки историчар, заиста је био у цариградској тамници и избавивши се бекством вратио се у своју кулу у Равним котарима.
деценијама израстају два свестрана ствараоца, Јован Рајић (1726-1801) и Захарије Орфелин (1726-1785), први теолог, историчар и песник, други даровити сликар, научник и песник.
из народа био је Вук Стефановић Караџић (1787-1864), реформатор књижевног језика, кодификатор усмене књижевности, историчар, етнолог. Рођен у селу Тршићу код Лознице у породици која се у првој половини 18. в.
Као историчар описао је све важније догађаје и личности Првог и Другог српског устанка, објавио на немачком књигу о Црној Гори, сарађ
Њиме не пишу само књижевници. Подједнако га налазимо и у научној прози. Један од изразитијих представника је историчар Слободан Јовановић (1869-1958), који је само повремено разматрао књижевне теме, али се зато сви његови текстови могу
Овај познати историчар српске књижевности подједнако је освојио домаће и стране критичаре и читаоце романом чудно писаним у више речника
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
рођеним очима тотално помрачење Сунца, и зато могу, без дичног предубеђења, да о њему говорим сасвим објективно, као историчар о догађајима у којима није учествовао. Али ћу ипак почети са једним властитим доживљајем.
Један познати историчар Земље је, још пре тридесетак година, резигнирано уздахнуо: „Мораћемо, иако тешка срца, напустити наду да геолошке
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Слушај, Бранко, твој историчар професор испада неки сатиричар. Јеси га чуо шта данас рече брзоплетом Рибарићу: „Чекајте, Владимире, то је све лепо и
” — Мој историчар је фина глава, Павле. Не дам га за сву ову Бачку, и још и за Банат. — Али слушај, Бранко, није ту у питању само Рибарић
Симпатични наш Каленић износи из гимназије стил и рутину писања! — Историчар, необично фина тиха природа, говори као да му је глас од свиле: — Ја молим, господо, да се уз реч „симпатичан”, дода
— Слушам те, не одобравам ти све, али можда ти мало завидим што си тако јединствен. Ти си историчар по вокацији, а песник по природи, и увек си то. Ти видиш рад само као твораштво, као лепоту, као трагедију.
Мислио: како је тешко писати историјско дело ако човек није истовремено и уметник, песник. — Ако историчар не уме свести једну историску област на три, четири јаке и оригиналне личности, онда бадава прича чињенице, онда ништа
Ево сам, мало касно, престао бити професор, и постао само историчар. Наравно, што знам и видим другоме „предајем” и сада, али ви знате да ја нисам славољубив.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Или, ако не то, онда га бар осудити на једнонедељни пост. Историчар: Он је учинио два злочина. Један, мањи, што је увредио једну апотекарску породицу и други, већи, што је стих којим је
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Мајко, отац мој беше ли звер Крај тебе, ил' само историчар: јер и сâм ја звер? Нашто ми сав овај живот и пролазна му чар, Мајко, ако и ти - моја колевко - не беше звер!