Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
О свим тим природним и историјским предметима има динарски човек поред старих, тајанствених, кадшто мрачних прича, још чешће јасне приче из народне или
нису ишли за својом властитом судбином нити се борили за своје идеале; да се никада нису покоравали оним великим историјским струјама које у пуном сјају тежњи за независношћу потресају и заносе народе до дна душе.
Али се у много прилика само врло брижљивим етнолошким и историјским студијама може утврдити, шта су балкански народи примили пре турског времена од Византије а шта за време турске управе.
С друге стране су се поромањени Илири по селима пред јужнословенском најездом повукли у планине и постали сточари. По историјским подацима су Мауровласи, Морлаци, Црни Власи или Црни Латини били већ у средњем веку упола пословењени и говорили су
старина и старих успомена код многих Бокеља је развијена љубав и интересовање за старине и историјски смисао, тежња за историјским знањима.
Кадшто се ово запажа и код оних који су од пре два-три поколења посрбљени или побугарени: они су неодлучни у великим историјским моментима; ако што ураде, то је често несмотрено или неспретно.
Даље, ово је највише историјска област и најбогатија историјским остацима и успоменама у јужнословенском делу Балканског полуострва.
Прилеп је утицао на целу Македонију не само особинама свога варошког становништва, већ исто тако историјским успоменама које се за њега везују, као за варош Краљевића Марка, и још више својом трговином.
Ова је пропаганда почела, иначе безначајним, историјским приповедањем (хроником) монаха Пајсија. Рус Венелин је (1839. год.) својим писањем допринео буђењу школованих људи.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Под одређеним животним условима, а у складу са особеном економијом, друштвеном организацијом и историјским приликама, образује се и карактеристична идеологија патријархајног друштва.
)¹⁶ која су условљена теоријским опредељењем и филозофском антропологијом која лежи у његовој основи, с једне, и историјским, културним и социјалним миљеом у којем је теорија поникла, с друге стране.
тај је: ако не познајемо различите моделе детета (и то, пре свега, „изнутра“) код разних народа и у разним културама и историјским епохама, остаћемо заробљеници једног „природног“, саморазумљивог схватања дечје природе — оног који смо у детињству,
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
За најновије доба узимани су само писци од књижевне вредности. Културно-историјским моментима који условљавају развијање књижевности дато је овде још више места но у школском издању.
историчари XВИИИ века, и Ђорђе Бранковић, и Павле Ђулинац, и Јован Мушкатировић, па и Јован Рајић, врло мало знају о историјским споменицима старе српске књижевности, и своје историје српскога народа раде по страним писцима.
Букурешту, поред кнежева брата Константина Кантакузина, једног од првих румунских историчара, он се упознао са многим историјским делима.
црквеном историјом и место тога говори о ранијој судби Словена, тумачи постање монархије и републике, расправља о историјским законима, има извесно органско схватање људскога друштва и труди се да својој историји дâ известан научан карактер.
обилном драмском раду: његове драме су конструисане по свим правилима старе драмске естетике, родољубиве су у својим историјским мотивима, личности су врло достојанствене и говоре свечаним језиком, али речи су тешке, хладне, усиљене.
000 речи, акцентованих и истумачених немачким и латинским речима, често пропраћених етнографским, историјским и географским објашњењима.
Упоредо са својим историјским и етнографским описима, почео се он јављати и приповеткама, писаним у први мах без књижевних претензија.
У почетку свога књижевнога рада он се бавио историјским романом и приповетком. Из тога доба су Ђурађ Бранковић, Манзор и Џемила и Крв за род; осамдесетих година опет се
Машта код њега уопште није била јака, и то се јасно види у његовим историјским приповеткама, где у већини случајева само препричава историју.
Сремац је био најплоднији и најпопуларнији српски писац. ИСТОРИЈСКЕ ПРИЧЕ. — Професор историје, занимајући се увек историјским делима, са урођеном романтичном љубављу за прошлост, Сремац је сав био у идејама историјскога традиционализма.
је једна од њених главних особина, али она се служи и другим методима књижевнога испитивања и оцењивања, биографским и историјским методом, између осталога.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
У великим, историјским, тренуцима, судбина додели сваком улогу, и не пита. Вест да је у Сарајеву убијен аустријски престолонаследник, стигла
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Ово га веома уплаши и побрка му и оно мало реда што га је имао у познатим му историјским догађајима. Плашња му рашћаше све више, а глава, које због неспавања, које због напрезања, а нарочито због плашње,
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Ту, у близини Кнежевог споменика и Позоришта, подизао је куће имућан и угледан свет, недовољно склон оним историјским сећањима која нису уобичајена.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Изврте се, дакле, Јаћим са узвиком „држ’“, управо са оним историјским узвиком Хајдук-Вељковим, када оно би погођен од турскога куршума на самом шанцу, и кад му је намера била да каже: „Ја
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
У Софкиноме опраштању од тога старог света (старе културе) који се споро мењао, а у новим је историјским околностима брзо потонуо, опрашта се и сам Борисав Станковић.
и испуњава зла коб ликова И, као што их не смемо назвати ратним романом, Сеобе с једнаким правом не можемо сматрати ни историјским романом.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Сви песници предбранковске епохе били су додуше јединствени и често јединствено надахнути историјским национализмом у даровитом опевању Косова, од Орфелина до Милице Стојадиновић Српкиње — и било би одиста занимљиво
привлачни, или значајни неким својим исто тако важним естетским особинама или друштвеним тенденцијама актуелно-историјским, националним, верским, политичким, морално-етичким, васпитним или, просто, практичним.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Тако је и песма Ропство Јанковић Стојана, подстакнута стварним историјским догађајем, уклопљена у интернационални образац о повратку дуго одсутног мужа кући на дан када му се жена преудаје
Хајдучија која је и код нас и у прасловенском времену на Балкану, као и у многим земљама и историјским епохама, постојала као одметништво од закона, постаје општа појава у 16.
Он се појављује у свим врстама народних усмених творевина, лирским песмама и баладама, епици и митским и историјским предањима, пословицама и изрекама.
и смрти (тужбалице), а унутар тога круга најразличитија збивања која су га се дотицала у свакодневици условљеној и историјским и друштвеним догађајима.
У прожимању с историјским и културно-историјским предањима и епском поезијом демонолошка предања доприносе ремитологизацији херојског света,
У прожимању с историјским и културно-историјским предањима и епском поезијом демонолошка предања доприносе ремитологизацији херојског света, који је у српској
Готово све што је српска књижевност дала у наредних сто и више година створено је у тој новој средини у историјским приликама битно различитим и од оних разних и од оних у којима су у то време живели други делови српског народа.
Али најбоље осведочење Вуковог списатељског дара налазимо у његовим историјским списима. Као приповедач Вук се надовезује на уметност усмене речи.
Помало подигнут, свечан тон његовог стиха и строфе изванредно је усаглашен с историјским темама - везаним за Косово - у невеликој групи патриотских песама.
в. па даље. Али суштина није у паралелизму и поређењу двеју стварности, него у трагању за дубљим историјским током, за живим културнодуховним континуитетом; садашње се зачиње у прошлом, прошло се продужава у садашњем, а оба
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Обожавање жена и стална борба и убиства због жена. Нови век почиње једним историјским фалсификатом, а свршава се фалсификовањем историје.
Ја мислим да је овај г. Твен потпуно у праву и зато рекох да је нови век почео једним историјским фалсификатом, проналаском света који је већ постојао. А тај се век, као што рекох, свршио фалсификовањем историје.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
), Кравцов каже: „Све те одлике епа као жанра одређују његово место у историјској поетици. Он живи у одређеним историјским и социјалним условима, он је поетска форма засебног сталешког гледања на свет.
Еп, и баш јуначки еп, могао је да никне само на земљишту средњовековне културе, он је поезија феудализма. Тим историјским и културним оквиром ограничен је постанак, развитак и распадање овога жанра.
Његово даље одржавање, жилавост његове традиције условљени су степеном очуваности елемената феудализма у другим историјским формацијама и психичких и идеолошких елемената периода натуралне привреде у другим социјалним слојевима.
Српски еп је поезија војне аристократије. Он је створен тим социјално–историјским условима који су захтевали јуначку поезију.
налазимо и ово: „Еп као облик народног стваралаштва почео је да се формира онда кад се јавила потреба за казивањем о историјским догађајима и социјално–политичкој борби: он је усмена историја народа“.
Тада је изгледало много вероватније да сличност сижеа „није изазвана сродством разних народа, него међусобним културно-историјским везама“, тј. позајмљивањем.