Употреба речи источника у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

” Овакова блажена срца и у исти злотвори своји ако што добро виде и познаду, то почитују и похваљују, зашто из источника добродјетељи ништа нечисто не може извирати.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

— Госпођице — рекао јој је — ви’те како се старам за вашу душу. »Тјело Христово примите, источника бесмертнаго фкусите!« На што му је гђица Јула рекла »Фала!« узела нафору и одмах је прогутала, и поцрвенела до ушију.

Теодосије - ЖИТИЈА

А прот и сви с њим притекоше, и видевши како је гроб свуда испуњен врењем мира, и задивљени обиљем источника који је текао на земљу, а уједно и ужаснути, оставивши јутарња пјенија, са страхом и сузама зваху: — Господе, смилуј

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

7, 37) „са источника живота мога“ (Откр. 21, б) и који је затим рекао: „Ко љуби оца и матер више од мене, није ме достојан.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

нек’ употреби сву силу ума свога за познати какова пакосна упорност и какова црна неблагодарност рађала се у мени из источника мниме светиње.

Сматра и види у њима два богодана источника живота, колико свога, толико свега человеческога рода. Лепа је и благородна добродетељ. благодарност!

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

“ Уста ангел на зефирна крила, поведе ме унапријед мало код једнога источника малоп „Ту ти сједи и воде се напиј са бистрога тога источника; она ће ти управо открити страшну судбу твога

зефирна крила, поведе ме унапријед мало код једнога источника малоп „Ту ти сједи и воде се напиј са бистрога тога источника; она ће ти управо открити страшну судбу твога паденија!

По дугоме мрачном туговању напијем се воде с источника: откри мени несретњу судбину, ка предмете што за собом видиш у свијетлом лицу огледала.

О преблаги, тихи учитељу, слатка ли је света бистра вода с источника твога бесмртнога! Од твога су св'јетлога погледа уплашене мраке ишчезнуле, од твога су хода свештенога богохулни

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

премису: поезију примамо осећајним делом свога живота, јер поезија и извире из њега као из свога јединога и правог источника.

на тешко проверљивоме ставу да наш језик сам по себи „довољно пева“, а чиста лирска мелодија, из дубокога језичког источника изведена, утеловљена је у познатоме и јединственом стогодишњем континуитету: Бранко, Дис, Црњански, Дединац, а данас

пре у одређеним типовима песничких структура успостављена, него што су је сви наведени песници истога језичког источника црпли?

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Зато голуб голубицу, Своју милују женицу, Покрај хладна источника На травицје провождајет, К сласти љубве воспаљајет. Славит љубве виновника.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности