Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
У тај тишини гасну, у просторима над Дунавом, последње источне светлости, истрошени сумрак дрхтури над асфалтом а од Васине и Кнез-Михаилове се, са муком, пробијају неприкосноване светлости заласка.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
“ „Поседите још малко, па ће те видети да говорим истину“. Седох. Он метну руку на моје раме. „Ја сам истрошени и оронули старац.