Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Напољу мрак с влагом. Ч’а Јован пева заваљеним, истрошеним, ситним гласом: Ђул мирише, ђул се расцветао! А мајка, са сузом која јој полако, полако мили низ образ, гледа ме где
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
своје туге почео да живи Дрвосеча, надајући се, ипак, да ће се једнога јутра пробудити са својим старим лицем, ружним, истрошеним, али својим. Је ли чудо што су му буђења била најмучнија? Није имао храбрости да пође својима са лицем циркуске луде.