Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
О прозорима је висило свеже грожђе. — Пази, оца му његовог, овај се спремио да овде и зиму проведе, док ми иструнусмо у оним рупчагама. У соби је тишина, на коју наше уво није навикло, те нам је необично и готово нелагодно.