Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Сад су заједно. Софра, Сока, Пелагија, Катица. Сви су жалили Софру, али највећма Кречар. Кречар иде Чамчи да се истужи, а сузе му низ образ роне. — Мој Чамчо, тешко мени, оде ми најбољи друг! — Па једаред морамо умрети.