Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
А он удри загрћи оним жаром; а оно пишти, пуца, истура жишке чак у пајанте... А он једнако загрће, док се већ не утаја. Још натрпа озго дрва, да добро сагори.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
у петом чину, што је краја Почетак; коштан отпад гозбе црва, Та неправилна калота, то кубе Покретне цркве, што истура зубе Да нит прегризе што светове спаја. 2.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Брзо, мој липи Јере — дода жена. — Ајдмо — рече Кушмељ, узевши кубуру с оружнице, па истура Кења пред собом. Бакоњу спопаде такав смијех да се изврати наузнак.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
) Напоље из моје куће! ВАСИЛИЈЕ: Слатка мајсторице, само још једну реч. ФЕМА: Кест машир, марш! (Истура га.) Безобразник један, опоганио ми лепезу. Сад је морам поклонити Анчици. ЕВИЦА: Ах! ФЕМА: А шта ти ту уздишеш?