Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Киптео сам од беса. Разуме се, нисам био толико луд да се с њим инатим јер би та сирова војничина исукала мач и гурнула ми га у трбух.
против нас, мене и сунчевих трунчица, глође литице и откида стару кору са храстова, клизи по леду Белога потока, исукала је белу језичину, фијуче и засипа литицу сметовима оштрог снега, а ми унутра не хајемо на њен бес, разбашкарили се,