Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Замркне човек у кревету, испуњен грозничавом надом, а осване као бледа лешина из које је исхлапео живот. Још колико синоћ онде се борио човек против слатког милозвучног зова, хтео је да продужи своје знојење, дисање,
глава није оклембешена, већ усправна и моћна, у његовим цртама и борама нема мемле, његово тело није руина из које је исхлапео живот. Прохоров Христос је бог.