Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Гледам га онако збрчканог, исцеђеног и оронулог, а преко његове слике ми кроз сећање, на тренутак пре уласка у ову одају, лебди Јеленин лик, пут њезина,
Кога? Матију? Матија је одиста леп, млад и јак. Стасао је Матија за ноћ под светлима измученог, исцеђеног месеца у шумору вилинског коса и зар да га не заоче, зар да га не одведу на своје гумно? Имао је све осим једнога.