Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
О речи које речено поткупи! Звездо, мој пакао и моје срце прими Угашеном руком што бескрај исцрпи. Ослепљеном росом у надање и вече Вара ме азур поклоном теби сличним И страх стварнији од оних што клече У страху од