Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Била бих, рекла сам му још, корисна друштву, јер, где то данас човек може да напуни свој пешчани часовник кад му исцури? Нигде!“ Али, то је било тако давно! Сада ми је било готово свеједно шта ћу да радим, само ако се то плаћа.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Голуб одлете весело, а камен удари у прозор, разбије га и погоди оно прво дете у око, тако да му око исцури и остане довека без ока!” — Какво је оно дете што је седело у соби близу прозора? — Оно је неваљало и опако дете!
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Стежи, о стежи, невидљива сило! И немилосно кости моје мрви, Док најзад моје не престане било, И не исцури кап последња крви! Стежи, о стежи, невидљива сило! О, како ти се слатко смејем сада! Жртва се руга џелату што коље.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Стежи, о стежи, невидљива сило! И немилосно кости моје мрви; Док најзад моје не престане било, И не исцури кап последња крви! Стежи, о стежи, невидљива сило! О, како ти се слатко смејем сада! Жртва се руга џелату што коље.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
“ А кад ми нека течност уђе у рукав неко је опет казао: „Пустите му руку, нек' исцури.“ Уплашио сам се да није крв, јер знам да сам једног тренутка помишљао да убијем студента, па у том страху подигох
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Немој се узрујавати, и не уздиши, показала си да умеш бити јака. Дед, да ти ја лепо обришем очи, твоје лепе очи... Исцури човеку на сузе сва снага, и остане као крпа. Јеси приметила: жене се исплачу, а после слатко заспе... Не дај се!