Употреба речи ишао у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

О! О! О!... Какве жртве, а каква награда!“ Те исте јесени нисам ишао никуда „на страну“. Код куће сам се у живописању упражњавао. И мирно сам по вас дуги дан моловао.

где се никаквој радости нема надати, а после диже суморно главу и стаде ми приповедати: — Тако, пре неколико година, ишао сам са мојим кожицама у Параћин на вашар из Кривог Бира.

Онака поган никада није добра коб... Ишао сам даље, и већ сам почео заборављати на оно што сам на путу видео, ал’ кад сам и последњу ћуприју, баш испод саме Св.

Али... — Јест, брате, тако је! Па иако Миладин није никуд даље од Београда ишао, додаде скоро хвалисаво: — Да, да, ми који по свету путујемо, много смо штошта видели и упамтили; много добрих, а,

Ни речи не говорећи, ишао сам даље. Кад смо били у манастиру, рече нам један духовник да нас архимандрит у својој ћелији чека...

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Да ти хоћеш мене упутити гди ја могу тако одебљати као ти, тамо бих ја ишао.” Увери се пас, и толико више штому се почело било већ и гладнити, и одговори курјаку: „Добро, кад је тако, а ти

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Димитрија и најмлађега Симу, који је у Ћесарији учио војену академију и био кадет, а после са ћесарском војском ишао у Италију (он је 1813. године постао војвода).

Сирома султан Селим седам је везира на Видин с војскама слао, да победе Пасманџију, а и Хаџи-Мустафа-паша из Београда ишао је на Видин и жестоко се тукао.

И то могу слободно казати да у нашој нурији, — сва села која цркви у Бранковину иду — нико на какав други суд није ишао нити је кавге било. Све то ми поравнамо и помиримо, уверавајући добре о царству небесном, а страшећи зле муком вечном.

) Ја сам свуда по граду ишао с буљубашама мога оца; ишао сам с оцем и везиру. Наша војска готово сасвим је у граду владала и сав град био је готово

) Ја сам свуда по граду ишао с буљубашама мога оца; ишао сам с оцем и везиру. Наша војска готово сасвим је у граду владала и сав град био је готово као опљачкан: ни на топу,

” — Мемед-ага Фочић частио се код свог брата и по лову ишао, но кад чује да Црнога Ђорђа нису послани Турци могли погубити, него је побегао, уплаши се Фочић и не смеде преко

” — „Бре — вели, — како сам ишао, споро сам дошао.” Питам је ли добио моје писмо; каже, да није, но каза како су разбијени.

” Одем Сими. — „Иди Катићу, нека он даде!” — И тако сам ишао свакоме по двапут и баш ниједан ни грошића. Ја најпосле дођем онако љутит нашем чадору, зовнем попа Симу из

Пеје из Забрдице, кога је Фочић окнежио када је мога оца посекао, и који је Пеја са Јаковом и Карађорђем у војсци ишао на Пожаревац, кога је Карађорђе омилио и један му од турске уцене сребрн нож поклонио, — исти буљубашица Митрић избаци

Само каза ми г. Недоба, да има једна соба за једну персону близу њега. 13. јануара ишао сам код г. штатског титуларног советника Павковића, разговарам се, но дође један официр, тако одем. 14.

Недобе — а да ће он писмо до ујутру свершити како треба — но да ја рано к њему дођем. 24. јануара. Ишао сам рано г. Павковићу, но нисам га нашао, отишао у канцеларију. — У 7 сати био сам код г.

25. јануара. Ишао сам г. Павковићу и дао ми она писма: од 7. јануарија под именом Гајиним, Мелентијевим, Молеровим и Цукићевим; друго од

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Ја сам купио за моју чељад нешто шећера — могу вам дати, кад баш хоћете... Макар ја опет ишао кастиле за то у варош. — А да ли ће ваљати? — Како не би ваљало?

« Међутим је ишао пред пандурем покуњен кроз чаршију Мојсило Пупавац. За њим пристала деца варошка, а граја се Дигла: »Иха!

нисам ја, него они... Здравља ми, никад ни помислио... Иди, вели, те ископај... а ја што ћу?... — Одмах да си ишао с ким си и копао — да вратите дете на своје место, где је и било!... Јес' чуо, сад одмах, или не, ноћас мораш!

Спремљено је све као што су синоћ уговорили. Чича Мирко је ишао до попа, те га замолио да и он с њима пође, ваљаће очитати што.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Није се туђио од људи, баш је ишао међу њих. О свему је водио рачуна. Ако је неко жалостиван, и Крушка је, само што му не кане суза из очију!...

Знао је сваког Црпобарца по имену; знао је сваког младића, ишао је кућама сељачким, долазио у кола где младеж игра, па се ту разговарао и шалио...

Једнога дана упути се у село, које му не беше далеко. Ишао је замишљен стазом; суве гранчице пуцкаху му под ногама, а опало лишће шушташе.

— И то све вели поп? — И поп, и кмет, и... сви!... — Пођи са мном — рече Крушка. И врати се назад. Маринко је ишао за њим. Турчин је био врло љут. Криво му што га тако брзо прозреше.

Маринко је жалио Турчина. Обојица дуго ћутаху. Турчин је пуштао димове из свога дугог чибука, а поглед му је лено ишао за оним колутима... Наједаред запита: — А како живе поп и кмет? — Као браћа. — Би ли се они могли завадити?

Оп је ишао тромо и лено... И стиже кући. Радени људи пано вечерају, рано лежу, да би раније сутра на посао устали. Отац његов,

Нека му Турчин каже да свога сина свеже — он ће га везати као душмана, па да му очи искачу... И Лазар је ишао као овца на клање... Опет се окрете Маринку: — Је ли, чича Машо? — Шта је, роде? — Што ме не пустиш?

Маринко узе Лазара за руку и уведе га у одају. Лазар сасвим изгубио свест. Он већ није знао шта ради. Ишао је, јер га је Маринко вукао. Да га он није повео, остао би на месту као окамењен. — Ех... бива, Маринко!...

И самом Ивану беше врло тешко. Он се кајао зашто прво није јавио Алекси за тај случај... Дођоше кући. Алекса је ишао напред. Негова Петра изиде пред луде и смешкаше се, као добра домаћица, кад види госте на своме прагу.

Па без опроштаја окренуше сви леђа кући коју су до јуче поштовали. 10. РАСТАНАК Изнајпре је Станко ишао лагано, али га гнев поче подузимати. И што гнев бешњи, тим и кораци већи...

И још много требало је да јој каже... Па се крену Севића кући. Ишао је лагано; само, кад је ближе воћу дошао, он пожури. Смотрио је у воћу Јелицу где залучује телад.

— Бог те чуо! Име му Глигорије. Бог би их знао што га прозваше Девом; ако није зато што је вазда ишао погурен, те је изгледао мало грбав. Чудан беше то човек. Он је био... воденичар.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

на своја брда, где је доскора ходио силан и свиреп као природа; где су га се бојали вепрови; где је окрвављеним рукама ишао до орловских гнезда, старе давио и младе крао; и одакле је рушио стене, да у понорима чује њихову смрт; и где је живео

СВЕТАЦ Ноћним путем, белим и прашљивим, враћао се светац из града у планину где је била његова колеба. С њим је ишао само његов мршави магарац који није јео ништа цео дан док је светац говорио учећи људе милости и страху од Бога, а не

Пустиња ће се после тога покрити цвећем и руменим плодовима. Свуд ће бити класје до појаса и шуме до неба. И он је ишао све даље за сунцем и звездама, и сејао у пустоши и певао у тишини.

Није мислио да ли ће доћи црне и беле птице и позобати у сјајним браздама црно и бело семе. Он је ишао све даље, и сејао, и певао.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Ко, него ти?“ Обично после таквих приповедака ја сам њој давао Касију царицу или Доситијеве Басне, па сам ипак ишао у кафану да се нађем са Јоцом доктором.

У цркву је ишао само на Ђурђевдан, у кавану свако вече. Вечерамо, он тури чибук под леву мишку, задене дуванкесу под појас, па хајд!

Он се намргодио. Гледа на страну, каже: — Послао сам га у Београд да се оправи. — Па добро је ишао, Митре. — Ваљда ја нисам ћорав ни луд; ваљда ја знам кад сахат иде и кад не иде! Моја мати шта ће, ућута.

— Сине, устани да идемо у цркву!... Кад сам ишао лане у Београд по јеспап, видео сам у Топчидеру Перу Зеленбаћа у робијашким хаљинама, туца камен!

А има и угурсуза, па дувају и у кључ. Ту пре, кад је оно Срета ишао у Београд, а онај обешењак Мићин сакрио се за дирек, па пишти у кључ. Сви поскакаше, и сам начелник скочи!

А оно ништа! Па после још иде мирно као буба! Али нико други није умео с њом као ја. Калфа Видак ишао једанпут по бакар на Саву, а она само овако — он опет тури главу међ' ноге и испружи браду као да му је ђем у устима.

Ко није имао чарапа, требао је само недјељом проћи поред попове куће, па већ више не би ишао босоног. Оно добра што су имали, као што рекох, нијесу рачунали у своје, већ у народно.

Причао је многа чуда што је видио у Биограду, да му једва вјеровасмо. За Мару вели да је најприје с писмом владичиним ишао у једну школу и предао га школском старјешини.

Сад смо се сви надали да ће нам Мара доћи за учитеља. Већ је поп с неколико старијих људи ишао због тога и владици, и он им утврдо обећао. Сиромах покојни учитељ, чисто нам је... баш се човјек гријеши! ...

Нико се није с њим дружио, осим једног Јеротија Ковачевића који га је заклањао и бранио. Тај је Јеротије чак и ишао њему. Шта су њих двојица говорили, то се не зна.

Опет уредно играм гимнастику и испружам руку са тридесет шест фуната у њој. Јуче сам пешице ишао у М., вратио сам се у 8 увече и појео две ћулбастије.

Ћутао сам и ишао сам даље. Нисам ни мислио да је неко хотимично гурнуо ме лактом. Ја сам се бавио некаком нејасном мишљу: бацио сам

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Шаца је ишао полако све испод багрења, док није дошао близу поп-Спирине куће. Тад му је јаче залупало срце као сваком, ма како смео

То би му, — каже, — поп Спира још и опростио; него је он дочуо да је онај, то јест поп Ћира, чак ишао ди треба да изради да његов будући зет, то јест садашњи господин Пера, добије поп-Спирину парохију!...

свештеничкој кћери каква је Јула била, него Шаца, који је, истина, врло леп био, али увек кратке рукаве носио, и зими ишао без зимског капута. Али, што би, би! Јула је била Шацина и Шаца њен.

Лети му је било лако. Увек је имао понеку прилику да путује, јер се увек десило да је неко из села ишао својим послом некуд. И кад сад г.

— Шта се дереш к’о магарац! — обрецну се на њ из авлије домаћин, који је, као сваки попа, радије ишао у госте него их примао. — Ако су гости, нису ваљда курјаци! Капија се отвори и кола уђоше. — О-о-о! Добро дошли!

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

кад долазе мртвачки спроводи, иде с попом или клисарицом по гробљу и помаже јој а само би суботом одлазио у варош, ишао по чаршији и просио.

Тај није просио више него што му је требало а никад не би, и да му даду, обукао одело. Увек је ишао у тој дугачкој, пртеној кошуљи коју нити је прао, нити свлачио док је не поцепа.

Пригрћујући ту поњаву, торбу и кошуљу око себе ишао је као увек немарно, упадајући посред блата својим дугачким, босим ногама и гледајући у страну, упорно, натмурено.

И стењући које од многог одела, које од сувишног јела, вукао би се дишући мртво, тешко, просјачки... Једва би ишао и вукао се, ма да је у том нагомиланом, већином новом, пустињском, оделу, а још онако крупан и кошчат, изгледао доста

И онда се враћа, али слободнији, расплакан, пијан. Тада би ишао на своје гробове где, вели, да му је жена и кћи закопана. Седа тамо.

Чак и кад се месец од мутна неба или облака не би видео, он би опет к њему у правцу, у ком би се назирао кроз облак, ишао, лутао. Људи, слушајући то његово певање и лутање за месечином, говоре: — Бекче пијан пева.

XИИ ЦОПА Од њега су се деца највише бојала. А он би баш на њих ишао да им се плази, и да се онако у дугој кошуљи, с торбом, штаповима, раскречених, дугих, меснатих ногу, уноси у децу

Био крупан, кошчат. А мрачан. Никад не говорио, нити се чуо кад ишао. Ишао као нека сенка, али право, круто. Свако би јутро њега било пред варошком, саборном црквом.

Био крупан, кошчат. А мрачан. Никад не говорио, нити се чуо кад ишао. Ишао као нека сенка, али право, круто. Свако би јутро њега било пред варошком, саборном црквом.

По томе би се познавало да је он хаџија добре воље кад би, долазећи у кућу, не ишао право горе, на горњи бој, у своје одаје, већ би застао и спазив Стевана како обично тамо у дну дворишта око амбарова и

И заиста он је увек, где год ишао по чаршији, улици, вукао, скупљао камење и трпао у недра, појасеве. Кад негде наиђе на много, он изује чакшире, гаће и

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Код ових је Љуба до неке рафинерије трговачке дошао. Ишао је често по вашарима. Ту је искусио сву романтику трговачког живота.

Већ се није допадало Љуби како је чуо да су његови гости код Цифрићке на квартиру. Намирисао је да је зло, па није ни ишао код госпође Персе у визиту, јер је знао да је већ све узалуд.

Љуба је све то унапред знао, па нити је више госпођи Перси ишао, нити је што писао, него се бринуо о новој каквој партији.

Она му почне пребацивати, што се није на њено писмо одазвао; пребацује му још и да је чула како је ишао у Д. тражити богату девојку.

тражити богату девојку. Љуба све то одриче, каже да је он давно намеран био онамо доћи, но трговина га задржавала, а ишао је у Д. да купује зоб. Јулка му све да за право, премда врло добро зна зашто је Љуба у Д. био.

„Кад сам ишао Савку Сириџићеву гледати, правио сам нове хаљине — излишне — могло је и без њи’ бити — коштају сто форинти.

„Кад сам био да просим Соку Редићеву у С. — пут тамо и натраг пет форинти. „Кад сам ишао са чика-Гавром у Ј. да просим госпођу Персу са шилдгерехтикајтом — трошак двадесет форинти.

Умре велики нотарош, а Марко постане први. Ако је ко хтео тешку парницу да добије, ишао је Рогозићу на световање, и то и са стране, и у реч његову свако се поуздати могао, увек је крај погодио.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Раније била је вера и та вера чинила га је мирним па је за њу радосно ишао у смрт и бранио је свом снагом. Али сад је дошло право на живот, оно право на опстанак, после толико испуњених

Он зажели да пуши. И по стоти пут, идући претражи све џепове и све рупе и све подеротине, и не нађе ништа. Ишао је увек за оним светом што је журио Краљевом Тргу, па се клизао, поводио и спотицао пијано и болесно.

Африка

Идући уском стазицом плетеним конацима у Алепу, ја као да сам ишао и путањом која води кроз овакву исту усамљеност и животну сарадњу предела око Студенице или хрватских Фужина.

Он је ишао као одевен мајмун или кловн, и његов понос што је елегантан није могао да пробије кроз израз ужаса и несреће који се

Црнци су светлели тад запаљеном травом. Јужни Крст ишао нам је као укошени, погрбљени путник. Затим, пред поноћ стигосмо у једно село чије су колибе у одбрани од зверова

Н. је ишао од једног до другог, викао на њих и ударао благо својом батином. Био је скоро нежан са њима. Ја сам био за то да се

Ја мислим да Ђанколо Ђоло такође болује од спавајуће болести, иако га за то нисам питао. Ишао сам да видим ковачнице Сикасоа, на крају села, одмах поред испретураних брежуљака у чијим рупама ковачи топе метал на

не па мулил, луи мон флел авал боку флус (фрус), мусје (Он каже да неће да умре; мој брат има грдан зорт, господине)! Ишао сам да им донесем кинина и обећао да ће деран свакако оздравити.

Заборавио сам да сам ноћас, дрхтећи од зиме, ишао да отворим кантину и из ње насумце извукао прву топлу одећу на коју сам наишао.

Онај за ким је највише жалила, Ишао је кораком несигурним. „Моама Ме, моама бленфело моро ани Ме, Нарана ану блима Алума фара кама Ме, нсега Ме не харера

Кад се зна какав је афрички терен, а да сам ишао кроз прашуму, савану и брзаке, под врелим сунцем, без доброг пића, и да сам спавао у пољу, — онда тих четири хиљаде

Црњански, Милош - Сеобе 2

26 ИИИ ЗАМУКЛА ЈЕ ПЕСМА ПОД БАГРЕЊЕМ У МАХАЛИ 47 ИВ ИСАКОВИЧ, МЕЂУТИМ, ОДЕ, КУД ГА ЖЕЉЕ ВУКУ... 70 В ИШАО ЈЕ ТАКО У ВАРОШ У КОЈУ НИЈЕ БИО ПОШАО 88 ВИ БЕЛИ ЗЕЦ И ЦРНИ АЈГИР НА ПУТУ 102 ВИИ НЕЋЕ ВИШЕ ВИДЕТИ СВОЈУ ПЛАНИНСКУ

И да их окује, ако устреба.“ Енгелсхофен се осмехну. При помисли да Грк и не сања да је он ишао код тих официра и у затвор, да са њима одигра, увече, партију фараона.

Немају шта да губе сем живота, који им је и тако досадио. Трифун је био искусан официр, који је ишао, у рату, и на Францеза, и на Прајса, године 1744, па је знао да су то лудорије, и да је то несрећа.

“ Узалуд су се Исаковичи, каткад, трудили да те везе прекину. Тај свет, који је са њима изишао из Сервије, ишао је за њима, као стадо, за клепетушом. Пратио их је и долазио им је у посету, да им прича о свом животу и својим јадима.

А ако нестане на путу, нико неће моћи рећи да није ишао докле год је могао да види, пред собом, звезду Даницу, на путу у Росију.

“ В ИШАО ЈЕ ТАКО У ВАРОШ У КОЈУ НИЈЕ БИО ПОШАО По причи Исаковича судећи, његови братенци стекли су утисак, после, да фамилија

Ђурђе је имао обичај да каже, у фамилији, кад не би било Павла: „Наш је Паја ишао, као удовац, као смрзнут, али правим путем, до Будима.

И Павле са њима, до вароши Грана. Ускоро их је, све више, покривала прашина, са пута, који је сад ишао сред долина и насељених места. Појави се и румен воћака дуж пута.

Валдензер је ишао по кући да госте посети. Смех је одјекивао где год се појави. Викао је само да буду тачни у трпезарији. Кроз један сат.

своју кику, како је најбоље знао и умео, а затим се обукао и дуго посматрао, у огледалу, као кад би међу кирасире ишао, по Енгелсхофеновом наређењу. Питао се, међутим, у себи, куд трчи? Куд жури? Кога жели да сретне?

Као нека сен, којој се жури, Павле је већ био зашао у оближње улице, по мраку. Ишао је, као да га вијају. Био је заогрнут својој абом, иако је било топло, а, у руци, стезао је своју сабљу.

у Темишвару, где се на немецком кревељило, где се и он кревељио, кад је међу кирасире, према наређењу Енгелсхофена, ишао.

Теодосије - ЖИТИЈА

Уз то је мрзнуо од зиме и задовољавао се само худом власеницом. Увек је ишао бос и стекао тврду кожу да се није бојао повреде од камена.

— у овом животу — рече — више ме нећеш видети! Свети се подиже и док је брзо ишао свом брату, Стефан још брже изишавши из живота Господу отиде, а нико није смео да га удостоји иночкога образа,

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

и гласовите периоде долази друга са зевом или прекидом: начин историјског развијања и напредовања овога становништва ишао је дакле цик-цак линијом. Као да је томе донекле била узрок и енергија виолентних типова, која се на махове развија.

бољи а делом лошији колски путеви, један за Феризовић, железничку станицу на Косову, а други за Бујановац, који је ишао кроз Кончуљску клисуру и избијао на моравско-вардарску пругу.

Таква су нпр. Фираја и Брод у Сиринићу и Речане у Средској. Овде је процес арбанашења ишао споро, вековима, и није далеко одмакао.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Чуо сам само фијук вјетра кроз високу траву поред ријеке. Ехеј, да су мени тако брзе ноге, ишао бих свако јутро да Жућу вучем за реп. Опет је настала тишина.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

Сахранили смо вас, и то свечано. Ја сам са госпођом ишао за сандуком, мој зет је држао говор, моја кћерка је шест недеља носила црнину, а ја сам вам положио венац на гробу; па

(Враћа се.) XИВ ЉУБОМИР ПРОТИЋ, АНТА, ПРЕЂАШЊИ АНТА: Срео сам господина зета; он је већ ишао по редакцијама. СПАСОЈЕ (Протићу): Ишао си? ЉУБОМИР: Да, али тешко се може успети.

СПАСОЈЕ (Протићу): Ишао си? ЉУБОМИР: Да, али тешко се може успети. То је сензација прве врсте, то се не испушта лако из руке.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Врло важно! Ишао сам улицом и понављао „врло важно”, све док нисам приметио да за мном корача читава гомила дечурлије.

Сада мислим да је то био вивак. Свакако вивак, затискујем прстима уши. Атаман је ишао напред. Рашида му је говорила о својој професорки из физике. Он је само дубоко и с разумевањем климао главом.

- Јадна твоја мајка! - још у пиџами, јер је као и сви директори ишао нешто касније на посао, очух ми је прилазио с лицем као да је прогутао нерасечен лимун, жабу или тако нешто.

Влада је, док је ишао у гимназију, био мајстор за те ствари. Сада се понашао као курва, понесен парчетом целулоидне славе.

На почетку романа он је био у зениту славе: ишао је на турнеју, жене су јуриле за њим а клубови се отимали. Он сам, и мимо фудбала, био је вешт: имао је увек више

претерано привлачило, јер нисам волео хладноћу, па сам поново окренуо поглед према другом крају шина, оним који је ишао за Атину, Истамбул, затим преко Арапског полуотока према Индији и још даље до Индонезије и Јапана у сусрет вечитом

Зашто се увек све од мене тражи? Људи моји, шта ви мислите да је мој џеп? Шта мислите? - ишао би по кући и хватао се за главу чим би му неко од нас поменуо новац за свеске.

и на сто начина покушавао да Багрицком подметнем то под нос, али се он једноставно правио да не примећује, а онда је ишао унаоколо и причао: „Онај Галчев Црвенко, знате...” Мој стари није више имао очи за њега.

Звиждећи, тргом је ишао Атаман носећи у рукама лист хартије а на глави оно своје чудо од капе које га је покривало скоро преко очију.

Мислим да сам потрчао према гробљу. Јесам у ствари. - Чујем да ћеш у неку другу школу? - Саша Албрехт ишао ми је у сусрет. - Не знам. - Можда ћеш отићи у Београд, Слободане? - То би била премија. Не верујем!

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Најпре је почео учити трговину, па онда је постао „табак”, зато се тако измешано носи. Табаклук није му добро ишао, почео је трговати, и то срећно.

Господар Софра помогао се за време ратова Бунипарте. Посао је добро ишао, „црних банака” било је тма. Он је те банке држао у једном јаком зиданом лагуму, у кади и у бурету.

Господар Софра мисли се, о томе већ давно планира. — Та како сам да идем? — Кад би ти пошао, ишао би и Јова Кречар. — Не би згорег било, онда би’ и ја ишао. — Па и сам би’ ишао.

— Та како сам да идем? — Кад би ти пошао, ишао би и Јова Кречар. — Не би згорег било, онда би’ и ја ишао. — Па и сам би’ ишао.

— Кад би ти пошао, ишао би и Јова Кречар. — Не би згорег било, онда би’ и ја ишао. — Па и сам би’ ишао. Нешто новаца имам, а још би’ нешто подигао, и ако не би’ могао као и ви, а ја би покрај вас профитирао, јер кад се у

Е, друга су онда била времена! Посао ми све боље ишао, све сам више улагао, више примао, а мање трошио, сви су ме фалили да сам вредан; штавише, држали ме да се почињем

Особито је волео бити у Пољској, јер су га пољски шљахтеци због његова лакрдисања волели. Он није никад ишао обичним путем, већ странпутице.

Господар Софра грохотом се насмеје. — Но ти си баш враг, Чамчо. Правиш медведа и од мене и од грофа. Не би’ ишао, ал’ кад сам реч задао, морам. Сад су сви задовољни. Цео дан им је прошао у задовољству.

Кречар је казао својој жени, госпођи Агри, да не би више за цео свет тамо ишао; како их Чамча странпутицом водио, мало нису главу изгубили. Најзадовољнији је Чамча.

— Ал’ за овај мах не могу се женити; волео би’ малко путовати, па кад се вратим. — А куда би путовао? — Ишао би’ у Талијанску.

Научио је брзо и Талијански, јер талијански се језик лепи. Готово сваки дан је ишао у позориште, и то највише у „Феніце”, и то кроз „водену” капију.

Прођу две недеље. Шамика се приправи и иде да покуша срећу код Полачекових. Дође у Ш. Уђе унутра; баш је ишао у собу старог Полачека, пре него што ће Лујзи. Ово је свечана, званична посета. На Шамики скупоцено руно.

Црњански, Милош - Сеобе 1

ћутање, све упорније што је бивао старији, и он је, као и отац му, кога је при свакој важнијој изреци спомињао, мирно ишао у рат. Сеобе му беху досадиле и немир који се ни у њему, као ни у свим тим његовим људима које је водио, није стишавао.

Свет је ишао за њим, не усудив се да га заустави. Тад, изненада, кад крмача застаде, он се стропошта на њу и претури.

Покушао је да оде из војске, али зар онда није ишао исто тако за житом? Населио се у Галцу, терао своје шлепове до Беча, па ипак изгубио све.

Потуцајући се за оцем који је ишао уз војску, до Цариграда и Беча, тргујући житом, стоком, дуваном и све више сребром, он је почео да узајмљује новац

У непрекидној свађи са оцем, који је ишао за војском, и братом, који је нагло успевао у тој војсци, Аранђел Исакович омрзнуо је и остале, што су се са њима

Спустивши се у долине, воћњаке и плодне равни Горње Аустрије, пук је ишао врло радо, боље храњен, а нарочито, због журбе, мање вежбан.

Ломећи пук, који беше опет раздражен, јер је ишао последњи, вежбама преласка преко реке, успео је да војнике прибере за онај последњи час, за који их је брижљиво

Разлика између оне које се сећао и ове сад, беше тако ужасна, да је цело вече ишао по дворани разрогачених очију и као безуман, очајан што је и ово морао да претури преко главе, желећи непрестано да се

се бију, ни с ким се бију, ни за кога се бију, или не размишљајући о томе, Исакович је газио по бојиштима као и кад је ишао друмовима, гојазан, тежак, са потпуним одсуством схватања на души.

У овом рату пак, почев од Печуја, ишао је, у гомили, све теже. Понижен, како му се чињаше хотимично, прешао је Рајну посматрајући своја дела као да их неко

коњима што се на пуцњаву нису ни трзали, са својим псима што су зачуђено њушили мирис барута, загледајући мртве, ишао је Исакович, не знајући где је његов пук, јер се људи беху помешали.

Дигавши се, лен, толико лен да ускоро опет заспа у ходу, мрмљајући нешто кроз нос, мртви Аркадије је ишао право према својој кући. Застајкивао је само код штала и са уживањем удисао мирис коња, ослушкујући удар копита.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

⁶ Када млада ступи у нови дом, обичај је да згази јаје или да раздува перје са тањира, да би јој и порођај тако лако ишао.⁷ У шабачком крају, да би породиља лакше родила, кроз недра јој пропуштају јаје да падне на земљу.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Мислим да сам ту научио како се треба извући из мреже, ако сте неким случајем зец. После сам ишао са својим домаћином његовој кући.

И тада, однекуд из самог срца сумрака, причају да је изашао некакав човек, погнут под теретом прућа на плећима. Ишао је ногу пред ногу преко висоравни, а када га окружише, сви су у глас тражили од њега да им доведе аутомобил, или макар

Некада му све то није било потребно, па је ишао са рукама у празним џеповима. На прослави годишњице матуре, чини му се да су сви страшно остарили, сем њега.

Матавуљ, Симо - УСКОК

везује Катунску нахију (а преко ње и сву Црну Гору и Зету) с Котором, толико је стар, да је, по свој прилици, њим ишао и цар Душан из Зете у град.

Он бјеше најмлађи Његуш који је ишао на Цетиње, кад га ред дође, да служи владику господара. У њему се огледаше сва ориђиналност црногорска.

Они се познаше и спријатељише кад је владика први пут ишао у Русију... То је било... чек’ да срачунамо. Од смрти владике Саве има сад тридесет и четири године; тада је садашњи

— Тако ће бити! — потврди Рако Мргудов. — Него сав овај разговор ишао је на то да те на крају замолимо да нам покажеш како се по науци сијече! Донеси, Вуко, два јатагана с оружнице!

— прихвати Цеклињанин. — За приповјест је колико један Цуца може појести! То сам још као дијете слушао! Мој стриц ишао је једном онамо да суди. Причаше: „Одох онамо да кметујем. И частише ме.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Ни у једном послератном књижевном покрету није се с овом личношћу озбиљније рачунало; Радовић је ишао својим путем. Пре него што ће почети да објављује, дуго оклева; дечјем песнику треба времена и храбрости да себе

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

Јер, кад су се цепали протоколи, ви сте гледали кроз прозор, а ја сам напред ишао. ЖУТИЛОВ: Зар вам није доста што сте член? СМРДИЋ: Као по ком праву предсједатељ нешто више значи него други членови?

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Један посао овакве врсте и оволикога обима, који се сада први пут ради у српској науци и књижевности, није ишао без великих тешкоћа, које могу знати само они који су радили сличне послове.

1698. био је у Фелдварцу у Бачкој. 1704, преко Србије и Македоније, ишао је у Јерусалим. Још 1721. живео је у фрушкогорском манастиру Великој Ремети.

отишао је као »ђак« у дипломатску службу ердељског кнеза Михаила Апафија. Његовим послом ишао је у Једрене, и у Турској остао три године, увек у дипломатској служби ердељског кнеза. 1668.

Његовим послом ишао је у Једрене, и у Турској остао три године, увек у дипломатској служби ердељског кнеза. 1668. ишао је са братом Савом у Русију. По повратку опет је ступио на стару дужност, 1675.

1741. био је у Бечу, 1745. до 1746. ишао је на хаџилук у Јерусалим, 1750. као штампарски стручњак радио је у Бечу да се набави српска штампарија. Умро је 18.

Исте године, у нарочитој мисији Правителствујушчег совјета, ишао је у Букурешт, у стан руске војске. У лето 1807. прешао је у Србију, и сав се ставио у службу њој. 1808.

Он је тим језиком владао боље но ико код Срба и ишао тако далеко да је поједине саставе своје писао сувременим руским књижевним језиком.

обнављању Велике школе и Богословије није могло бити ни говора, једини српски лист тога времена, бечке Новине сербске ишао је у целој земљи свега у 5 примерака. Још 1827. Вук Караџић пише да у Србији »ни у сто села нема свуда једне школе...

1836. ишао је у Лајпциг да штампа своју историју другог устанка. Свршивши тај посао, у повратку у Србију 1837, заустави се у Пешти

1836. поново је ишао у Русију, задржао се неко време у Бечу и тек 1837. стигао у Петроград. Остатак живота провео је у сталној борби и у

стигао у Петроград. Остатак живота провео је у сталној борби и у тешкој владавини. 1846. ишао је државним послом у Беч, где се задржао до 1847. 1848. помаже Аустрију у Далмацији; 1849.

1865. изабран је за народног посланика на загребачком сабору, где је играо видну политичку улогу. 1867. ишао је на словенску етнографску изложбу у Москву, и због тога изгубио државну службу. 1870—1872.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Био је тачан, смеран, права практикантска душа. Ишао је на прстима кад је што подносио на потпис казначеју или претпостављеном писару, тако да му је то већ постало друга

на потпис казначеју или претпостављеном писару, тако да му је то већ постало друга природа његова, па је на прстима ишао тако рећи целога свога века, свуда, и у кафани и на улици, где год би само видео старијега од себе.

Три пута је сведочио онако како је то партијски интерес и дисциплина захтевала; гласао је кад је требало, и редовно је ишао у ону кафану коју је држао човек од владајуће партије.

« Затим би ишао редовно на кафу у кафану код Насте. Ту би се пошалио мало с Настом кафеџиком, која је била тако широких груди да је

начелник, председник и шеф поште и телеграфа. Код овога последњега је најрадије ишао и најпријатније провео. Кад дође, а он скине само капут, а припаше место кецеље неку стару сукњу госпође Перке

Шетњу би редовно завршавао доласком у механу, где је ишао поглавито ради посматрања и студирања сељачког света. Седи тако па посматра сељакове навике и ослушкује му жеље и

да дâ рачуна о својим бировским злоупотребама у онаквом стању у каквом му је капетан целога свога службовања ишао по срезу, добивајући почешће и класу.

(Максим се увек држао у предавању поступности и ишао у излагању полако од познатијега непознатијем.) Кажи ти мени, Тиосаве — ти, ти што поваздан дуваш у дудук по селу —

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

На челу је, лака корака, поносито ишао надалеко чувени Чавлин Далматинац, прави хајдук, с прсима у сребру, и гласно попијевао, нагонећи сузе на очи сваком

Џакан је однекуд начукнуо само толико да је тај Наполеон, такоћер, био неки фашиста који је ишао на Москву исто као и Хитлер данас, и тамо надрљао, па се устобочи у мјесту и зачуђено гракну: —Пази, молим те, и сад

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Нећемо се ни ми обртати онако како Хасанага дува! ХАСАНАГИНИЦА: Зашто си ишао код Хасанаге? БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Тражио сам илми-хабер, ето зашто! МАЈКА ХАСАНАГИНА: Онда је, значи, свршено!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

А глас му је био крештав, јак и иш’о кроз нос. Ни на једном месту није се задржавао. Ишао је од куће до куће по махали. Свакоме по нешто уради, помогне или штогод начини.

Седео је код куће, надгледао рад и ишао понекад са женом и матером по родбини и саборима... И сви се томе зарадоваше.

Увек је гледао да се нађу. Ако она пође на њиву, он би издалека ишао за њом, обилазио путеве, само како би изгледало да се случајно сретају.

“ И Мита би, без поговора, одмах ишао да то ради. Па заједно нису с њим ни ручавали. Обично су ручавали отац му и мајка, али већином сâм отац, онда мати

Одосмо. Мој стриц је ишао напред, слободно, обично, а ја сам све застајкивао, плашио се нечега. Бојао сам се да га видим.

И чула је да је, док је био млад, путовао, ишао на печалбу, после се вратио, два пута женио, али кажу, да су му обе жене умрле, и зато, кад је хтео и сада трећи пут

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Како ћу је дати кад не знам шта си и откуда си; ноћас дошао, хоћеш одмах да је водиш, па не знам ни ђе би ишао сестри у походе. Средњи вели: — Ја не дам сестре ноћас да се води.

Тако је дуго ишао, све му се чинило близу, кад наједанпут дође у једну пећину, у пећини гори велика ватра и ту има девет дивова, па

Краљ му одмах све то нареди. Пошто Грбо прими све и направи му се раме пође на пут. Ишао је дуго с воловима док не пријеђе у ђаволску државу, па одмах јами сјекиру и поче сјећи ђаволску шуму.

У тога цара биле су уши козје па је редом звао бербере да га брију; али како је који ишао није се натраг враћао, јер како би га који обријао, цар Тројан би га запитао шта је видео на њему, а берберин би

Од то доба овај је момак једнако ишао и Тројана бријао, и за свако бријање добијао по дванаест дуката, и није никоме казивао да цар има козје уши.

Свет је гомилама ишао да осуђена у затвору види. Роб на беломе лебу свету проговори: — Да зна цар Петар кошто не зна, те да мене из затвора

Кад се добро спремио н узео доста новаца, пође на пут. Ишао је тако дуго времена, док дође у једно мјесто и види ово чудо: човјек један врло се мучи да дигне један велики камен,

Милош се и опет хранио из Дивоњина рога, а Дивоња је ишао сваки дан на пашу. И тако ти они проживе ту много времена.

Злоћо остаје злоћо, и бадава ћеш све чинити, али му нећеш угодити. Тај дечко ишао је за говедима. Кад би год догнао говеда кући маћија би одмах рекла свом човјеку, а јадном и бенастом оцу дечакову: —

Кад је тако свршио с кравом, дигне се одатле у свијет. Ишао је он тако, ишао, боме дође усред шуме пред једну колибу.

Кад је тако свршио с кравом, дигне се одатле у свијет. Ишао је он тако, ишао, боме дође усред шуме пред једну колибу.

Ту се сад наш Марко опрости с орлетицом, и оде да тражи своје лијепе побратиме. Ишао је он тако, ишао, па дође до једнијех великијех и лијепијех двора.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

МАКСИМ: Нећу, да шта ћу; аљине се неће прати; цветови се нећеју куповати? Кад сам ја јошт на бал ишао? За мене је бал! СОФИЈА: Па ти немој; ићи ћу ја са Лепосавом. МАКСИМ: И дете да ми квариш!

МАРКО: Искуство је стари пут за познатог путника. Сад ћу ја фалити оног који је десет реди једним друмом ишао, и није пут помео! Али начини нови пут, уклони кажипут, пак онда, ко не зађе, реци му: аферим!

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

б. (без броја), мало је као певао и свашта, а претерано би било тврдити да је ишао скроз-наскроз право, већ некако као укосо, оћу да кажем... Мислим, налазио се у сасвим еуфоричном стању ...

маказама, а за њих се у своје време куповала пања, млело, штофови, сода-бикарбона и, уопште, свет је тада у куповину ишао, изгледа, с маказетинама, прича бакута (цик-цак), па кад одузеше учтивом типу те тачкице, као представнику пораженог

Убијте ме, не могу! Прича о Дрнди и баби Шофер Дрнда ишао често у Трђу да набаци делове за колица. Успут је тркељисао на мртво име, ваљао штофове и мунђарио с лажним златом.

Када би га изводили пред публику; сипали би му у очи пола литре атропина да што лепше светле. Ишао је лежерно савијене главе, сав наковрџан и намирисан, са њушком на чију се негу трошило шест кутија најскупље помаде

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

МАРКО: Он барон, а ја прост трговац, то ми се не свиди. ЈЕЛИЦА: Да има овде графова или барона, он би ишао к њима. А овако тражи опет који је најотменији. Јесте ли чули како је бединтер казао? МАРКО: Хм! Хм!

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

У шуми овој и ја сам био с десет јунака вино сам пио, ишао дољом и узбрдицом, с чаробном капом невидљивицом, с лукавим Ћосом водио борбу, донио прича препуну торбу.

Зеленим рухом ките се пути, а Ћоса иде, ништа не слути. Ишао Ћоса по мрклој тами читаве ноћи и није стао, и с празном торбом, у освит сами, пред својим прагом уморан пао.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— О, ја нисам видео, али кажу да је ишао и један аутомобил. — Мора да је био дебео лед? — Седамнаест педаља. — Довиђења дакле. — Довиђења, млади господине.

Трамонтана ме је тукла у лице и било је хладније но икада у овим крајевима, али ја сам ишао и ишао. Требало ми је три сата док сам начинио три километра до Белмонтехе.

Трамонтана ме је тукла у лице и било је хладније но икада у овим крајевима, али ја сам ишао и ишао. Требало ми је три сата док сам начинио три километра до Белмонтехе.

Је ли вас возио? — Не, требало је да ме вози прошле године на острва. После сам са његовим сином ишао у рибњаке а стари нам се придружио. То није био јединац; мислим да је имао још једног сина.

Да мама није дошла са пијавицама и пустила ми крв, шта би било са мном! Стари рибар је ишао по соби као дадиља. Додиривао је све, и кад је стигао до прозора, отворио га широм.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

А сви знају да сам до врлине ја ишао стазом оскудном уз кошчато раме народа, да сам дижући руке с облака брао трње и клечао сред мочваре у хладној

*** Бога ти божјег, шта се то с неба слама! Зар у последњем часу псујеш? Увек си пијан ишао у битку Не али погледај заставе ни војник не може све да издржи опет га у неки поход зову или су то знамења да

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Само, још једино Петар нишанџија није могао да преболи. Држећи се за штит топа, ишао је тако, блудећи погледом негде у даљину, И мислио на жену и своје село.

Људима сада треба пружити мало разоноде. Дојадило ми је да гледам увек иста лица. А Милан је ишао од шатора до шатора, мешајући карте, и тражио некога „џентлмена“ који би му изишао на мегдан јуначки: од фарбла, преко

А Станоје темпирач прича: — Не могадох више. Па куд пукло да пукло, помислих и пођох. Био сам прибран и миран, ишао сам чврсто до воде... Али кад заклокота чутурица, е увати ме страх, мајку му... А знаш, није лако...

Док сам био на догледу батерије и команданта, ишао сам куражно; али чим зађох у једну шумарицу и осетих да сам потпуно сам, обузе ме неки немир.

Али непрекидно сам се чешао и као у неком бунилу превртао. У неко доба се вратио и Танасије и чујем где прича да је ишао читав километар и једва нашао прекид. Пред зору престаде сасвим паљба и зачу се жагор људи.

А сав онај народ избеглица, прозебао и измучен, ишао је са нама. Често су преморени војници узимали децу из наручја мајки, па их носили поред топова и разговарали са

Један железничар у војничкој униформи ишао је журно, ударајући о точкове вагона гвозденим чекићем. На станичну ограду попела се деца, а кроз разређене летве чак

Још ми је исувише био у свести онај његов строги лик и накострешени бркови. Ишао сам невољно. — А, дошао си. Добро... Пошто ти се десио тај случај, то се обрати ађутанту да ти да дозволу.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Ко се не сећа с каквим је осећањем ишао први пут на своју нову дужност! ... Колико је ту помешано милине са неком полусмешном збиљом и важношћу.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

СИМКА: Због чега, због свега! Софија јој је Секулу спасла од мучења... СОФИЈА: Ја га спасла? СИМКА: Дробац је ишао за вама као опчињен, Секулу није ни пипнуо! А покојни Филип га је спасао од смртне казне!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

У униформи боје сладоледа. Пролазим крај кафана, крај којих сам пролазио у детињству, и рај Позоришта, у које сам, ишао. У униформи изгужваној бившег официра, и тражим преноћиште.

Ништа не може да се задржи. И ја, куд све нисам ишао. А ето, овде, како весело тече овај поток. Он је румен, и жубори. Наслоних, дакле, главу о разбијен прозор.

Воз није могао даље. Ваљало је прећи, преко Чортановачког тунела, пешке. Било је хладно. Ишао сам у гомили непознатих путника. Трава је била мокра, па смо клизили лагано, а неки су и падали.

Они, сад, сасвим, личе на поштаре; сабљу носе високо подвезану, она не звецка више. Тако пролазе дани. Ишао сам да видим зелене сфинге и замрзле басене у дворцу Белведера.

Над Нотрдамом се ведри, трепере побледеле звезде, као искре бежичног брзојава. Оне јављају да долази пролеће. Ишао сам по позориштима, школама, изложбама, скупштинама, и једнако размишљао шта да вам све јавим.

Уосталом, овај патос, то је зао утицај Толстоја на мене, који је мрзео културу, волео сељаке, ишао бос, и јахао скупе коње. Глумци су, разуме се, сјајни. Укус, сцена, брзина радње, савршени су. Али, то знате.

Дошао сам на острво, и ишао све даље од рибарских кућа. Врхови брежуљака позеленеше кад видеше да им идем, и ја се успех на њих.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Газда га срдито запита где му је магарац и зашто није купио. — Не љути се, господару — одговори слуга. — Ја сам ишао по целом вашару, наилазио сам читаве чопоре магараца, меркао сам, тражио и опет, ето, нисам купио. — А зашто?

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

(А већ и да не помињем непрестано, треба имати на уму да је сваки, ко мање, ко више, претрпан орденима. Кад сам ишао хотелу с оним пандуром, морам и то напоменути, видео сам где вуку у затвор једног што је украо ципеле у некој радњи, а

Сутрадан сам морао променити хотел. Кад сам улицом ишао, морао сам ићи пристојно, бар са неколико ордена, те тако нико не обраћаше пажњу на мене.

— Не, повукао сам се с политичког пола. Додуше, у почетку сам помагао наш политички лист новцем, али нисам ишао на гласање, нити се јаче истицао у политици. Од мене је доста и то. Други нису ни толико чинили...

Докле је то дошло, видеће се из овог догађаја. Једног дана ишао сам на станицу где стаје једна страна лађа. Приспе лађа и почеше излазити путници.

У детињству ме је, пре школе, васпитала сирота стрина, и то, разуме се, као паметна жена, без батина, а после сам ишао у школу, где су, од основне школе па до највише, програми тако дивни да ја и дан-дањи верујем да је моја стрина била,

а ноћ није била кратка, обична ноћ, већ као некаква дугачка ноћ, као читав век, а ја непрестано идем, а не знам куда. Ишао сам тако врло много година, и отишао некуд тако далеко, далеко од свог завичаја у неки непознати крај, у неку чудну

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Иначе се звао: »господин Мојсило«. Било му је око 45 година. Живео је усамљен, као сова у дупљи; никоме није ишао, нити је кога примао. Шетњу је много волео; шетао се много ван вароши, и то вечито сâм.

Догађало се, богме, да је понекад и са зебњом ишао на испит. Пре две године није могао да савлада читава два одељка из историје Срба, па опет — провуче се.

— Да се управо напред извиним за свој неуспех, о коме ћу ти причати. Био сам учитељ у Грабовцу. Целе године сам ишао од места до места, проводио се, живео кô сваки млад човек, а школа је тако остајала на »старијем ђаку«, који је мучио

Ја стрчах са амвона, па у олтар, и ово идење дође ми налик на оно, кад сам у детињству први пут ишао да видим лава, слона, тигра... И сад ми изгледаше да ћу видети нешто ново и необично страшно. И видео сам...

Но најрадије и најчешће је бивао трговачки вересијаш. Ишао је из једног села у друго и купио вересију свима трговцима, који су му год пуномоћије дали, а таквих је било доста, те

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ЈЕВРЕМ: Прескочи и Енглеску. Види-дер ти тамо, у дневним вестима: да није ко од бивших министара ишао у двор, јер, знаш, чим бивши министри почну да иду у двор, онда знај да ће бити кризе!

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Ту је дакле навику задржао и доцније као слободан човек и ишао чешће у кафану. Кад би изашао који његов рад, он би га онда, ако нико не чита, по неколико пута прочитао.

Кад је облачио немачко одело није имао машне око врата, него је ишао раздрљених груди као онај Мара из револуције; а кад би се опет сељачки обукао, није смела изостати дугачка машна која

а могао је раније стићи, али ништа не чини; бар је дао прилике да вас за то време, док је он полако дужим путем ишао, упознам с кафаном, једиком и персоналом ћир-Ђорђеве механе.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

А као муња дотле је ишао. Наједном, тролејбус се укочио, Троле се извиле ко крива слова, — А онда је даље прошишао ...

Од благородне, топле кише маслачак растао све више, више, ишао све даље од овог света, надрастао је сва дрвета, и једнога је дана маслачак нежно дотакао бели облачак.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Затим је 1872. године изаслата једна опет америчка експедиција са бродом »Хаѕѕлер«, са којом је и тога пута ишао Агасиц.

са бродом »Гауѕѕ«. Експедиција, са којом је писац ових редова 1935 године ишао у јужну поларну област, у проласку од Мадагаскара до Кергеленских острва, наишла је на пустоме и забаченом острву

Експедиција је, идући истим путем којим је ишао Алфред Вегенер, наишла на његове остатке и место његове пропасти. Пратилац Еским није нађен, као ни истраживачеве

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

А највише су падала у она доба годишња када је некада, још као млад, ишао на та путовања и науке. И чак за време тих путовања умрли му отац и мати, Софкин деда и баба.

без гајтана, с бројаницама, ситним брзим корацима стаде он пред Тодору, некадању своју снашку, која, док је Ванко ишао по њега, беше скувала за њ кафу, изнела у жутој таслици дувана, све то метнула испред себе, па завивши цигару и пушећи

Он тресући се, ослањајући се и пипајући својим штапом, који је био масан, ишао је и једнако као будећи се говорио: — О, о Тодоро! Како си ми, Тодоро? Шта ми радиш, Тодоро?

Али је он са матером од капије тако полако овамо долазио. Тако је мирно ишао, једнако чистећи и исправљајући своје угужване чакшире од седења у колима, као да је ово сад свакидашњи, обичан његов

Али то ништа није помогло. Најмлађи из браства Маркова, још неогарена, детиња лица, као да је испод земље ишао тако неопажен прошао сва арнаутска села, нашао село и кућу у коју су били одвели Јусуфчића.

И да јој није било још тога Арсе, ко зна шта би било од ње, онако саме. Он јој је био све, и село и варош. Он је ишао по вароши, по чаршији, и онда све њој овамо до ситница причао.

— Ево ме, тато. И љубила би га у руку. Он би јој давао дар изговарајући се како тобож ишао тако по чаршији, па му случајно пало у очи, а особито какве минђуше, и ето купио за њу.

Само је њега осећала, како јој допире до испод пазуха. И никако није могла колена да му сагледа, тако је он ситно ишао поред ње. Служио сам прота и сви свештеници и ђакони | па и клисари са гробљанске цркве.

Сјахавши с коња и сматрајући за дужност да он сада има да је око ње, да је он води, ишао је пешке одмах иза ње, ширећи око себе лактове и као бранећи је, да је други не потискују. И то њу чисто трону.

Не бој ми се кћери!“ пружи јој руку да прекорачи корито и уђе. Софка крочи и, вођена њиме, пође. Испред њих ишао је Арса са испред себе уздигнутим коритом.

И сам ваљда осећајући да ће кућа, нарочито она мала, једино окречена собица, | на Софку учинити тежак утисак, ишао је испред ње као хотећи собом да заклони кућу.

она мала, једино окречена собица, | на Софку учинити тежак утисак, ишао је испред ње као хотећи собом да заклони кућу. Ишао је поклецујући једном ногом и наслањајући се сав на њу, да, ако Софка посрне, он, тако подупрт, може одмах да је

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Месечина. Кроз алеје сане Туга веје, и шуморе гране. Ишао сам. Ал’ свемиром целим Блед се немар, тиха туга шири; Свет са болом живота се мири; Руже ћуте, покривене белим

Огрн’о сам покров среће убијене! Кораком немим испод неба плава Ишао сам ходом тешких сомнамбула — То је био тол’ко сан колико јава: – Шетао алејом заспалих зумбула, Потрвеном стазом

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Ми ћемо за сердаром, у Катунску нахију, јер нас приповијетка наша тамо води. Он је уз Праћиште ишао пред оном четворицом, па пошто се подобро попе, под једнијем сивијем куком, гдје је увијек обичавао починути, сједе да

У то и људи сви у гомили, дођоше из преграде. Мали је Милун ишао пред њима носећи луч. „Дај, Спасоје и ти Лука, растакните, па да се сјече!“ рече сердар.

Он ми сад пише шта је радио, колико ли га је јада убило трчући тамо-амо, тобоже да ми поможе. Ишао је и у Беч, па најзад вели израдио ми је опроштење.“ „Дакле, сад би ти могао дома?“ запита сердар.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

обрасци великих и значајних књижевних творевина; преко ових творевина са ознакама малих и незнатних остварења ишао је пут у велика књижевна дела; управо те две хемисфере народног традиционалног стваралаштва стајале су и данас стоје у

Колико хљеба појела, толико јада имала! Ко те изда, издало га љето! Крв платио на свом дому! Куд год ишао, ваздан кукао! Кућа му се коцем затворила, љуба му се у род повратила, а вас мал му у беглук отишô!

Тог ћу зеца ухватити, однети господару, па ћу за њ добити... — Ишао Циганин њивом па опази зеца где спава у једном грму.

“ — он му одговори: „Ишао сам на Браиће као што си ми ти синоћ рекао“. Слово „иже“, али сирца ниже. — Записао калуђер на сирцу (ђе се реже)

Благо мене, ево мога кума, самљеће ми без ујма. — Казао некакав у себи, који је ишао у воденицу, па нашао кума воденичара; али воденичар опазивши њега са житом, помисли у себи: Благо мече, ево мога кума,

ради полагано скинуо улар с Херове кобиле, коју је Херо за собом водио, и метнуо га себи на главу, па он мјесто кобиле ишао за њим.

ПАПРАД (БУЈАД) Док је још свети Сава ишао по земљи, и чинио добра, пређе једном преко Јавора, и дође чак на Рудник. Оно што је било пред њим земље и простора,

Отуда се рече: „Над Херцеговином се просула Богу торбица“. КАМЕНО СИЈЕНО Ишао свети Саво са ђаком и тако дођу у Тодоров до; то је било усред зиме, када су чобани на торини и код оваца.

из пећине и владати својим добрим народом, а златно платно које отка, простријеће по својој земљи куда њен народ буде ишао.

ВУЧИТРН (Војвода Вук из Херцеговине). Приповиједају да је некакав војвода Вук из Ерцеговине ишао с војском на Косово у помоћ кнезу Лазару, па га ту срели војници, казали му да је војска разбијена и кнез Лазар

Испод њега косио плодна сјемена, па ишао на дуге и широке њиве: мануо десном, бог му дао срећом, рекао: „Помози, Боже“. — Бог му дао и помогао!

зеленијем лишћем и свакојакијем цвијећем; око њега су се вили блавори, и једнога је у руци носио и с њим се играо. Ишао је онај дан и к манастиру св. Јакова (око ½ сахата од града).

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

никаква није видео, него све пропаст, од дана на дан све горе докле тако не осиромаши да већ није имао ни опанака него ишао бос. Онда рече у себи: „Идем к брату своме да видим како је у њега.

с њезина крила, погледи жалосну и плачну девојчицу, па јој рече: „Кудгод ходила, сретна била, кад плакала, бисер ти ишао из очију место суза, и кад говорила, ружа ти златна из уста излазила!

У тога цара биле су уши козје, па је редом звао бербере да га брију; али како је који ишао није се натраг враћао, јер како би га који обријао, цар Тројан би га запитао шта је видео на њему, а берберин би

Од то доба овај је момак једнако ишао и Тројана бријао, и за свако бријање добијао по дванаест дуката, и није никоме казивао да цар има козје уши.

Како ћу је дати, кад не знам шта си и од куда си ноћас дошао, хоћеш одмах да је водиш, па не знам ни ђе би ишао сестри у походе.“ Средњи вели: „Ја не дам сестре ноћас | да се води.

Тако је дуго ишао, све му се чинило близу, кад на једанпут дође у једну пећину, у пећини гори велика ватра и ту има девет дивова, па

мој брате, рече воденичар: „Лако ти је ићи на војску; да ја имам такога коња, тако оружје и таке хаљине, и ја бих ишао.

се све попио и проћердао, тако, да никаких других хаљина није имао, осим једнога ћебета, којим је огрнут по сокаку ишао, и некаке старе капетине, кроз коју му је перчин био пропао.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

год хотео слушати, казивао би[х] му од јутра до ноћи повести из пролога; гди би год мајстори и момци шили, ту би[х] ја ишао казивати казанија и житија различни[х] светаца; сваком би се милило слушати оно што не зна.

чин родитељски, у ком чину упажавао би[х] највећу светињу после бога на земљи; како би[х] чуо да у цркви бива венчање, ишао би[х] га гледати с таким умиљенијем како год свету литургију.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Најзад он сам објасни Дундаку зашто нема мира. Дундака срете Шкоранца усред бијела дана, ишао од воза к манастиру. Дундак, слободан, а вјешт како се треба понашати у таквијем приликама, прекрсти се, изговори

Од тада неста сваке опасности. Бакоња је на новом коњу новога гвардијана готово свакога дана уза Срдара ишао преко воде и одмарали се код Јелицâ.

Мачак одавно није долазио на предавање, једино је ишао ка фра-Брни, докле је он примао. Већ су три мјесеца откад свакога дана нестрпљиво очекује позив да отиде да се

Вриме је већ... — Посли ћемо о томе разговарати — одговори тише Бакоња, мигнувши пут Бујаса, који је ишао подаље, с десне стране Срдареве. Бутре је већ био у води.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

А ујутру, рано, из механе га најпре повео у магазу житарског трговца Васића. Отац је ишао напред, са штапом преко руке, а он неколико корака за њим.

Чиме ће децу исхранити до пролећа? Мора да га моли. Бог је њега, Толу, зато измислио да би неко по овој земљи ишао на коленима и погнуте главе. Где ће он с Ђорђем Катићем да се парничи око правде? Хлеб му треба.

Ту, за Томом Вучићем и њему сподобнима, извикасмо новог књаза, а ја исто остадох. Кад смо се враћали, свако је ишао својим правцем. Прескакали смо торове и крали сељацима овнове.

Поштен не бежи. Он није крив. Нема никакве везе са очевом политиком. Може му главе доћи што је ишао у агитацију за оца.

Аћим схвати и сети се кад је полеђеном пртином пусте, у лук савијене улице ишао занесен као месечар, не одговарајући на поздраве опанчара и дућанџија.

Није веровао очима: са испруженом руком за поздрав, насмејан, ишао је к њему... Није ваљда он, није, о, памети! Његов противник на.

доносио и односио писанке. Увек неколико корачаја иза њега ишао. То му је једанпут рекао и он је запамтио. Тако су и из суда по старешинству излазили.

То му је једанпут рекао и он је запамтио. Тако су и из суда по старешинству излазили. Онај с најмањом платом ишао је последњи. Све чавке у чаршији заноћивале су на судским таванима. Сада су, до самог суда, направили нову апсану.

од које се дале могло само после дугог бављења по канцеларијама српским и аустроугарским, он не би силазио из воза, ишао би даље, свеједно куда, тамо где га нико не познаје.

— љутито рече Аћим. — Па радујем се — готово прошапта Ђорђе. Обојица гледају раскрвављен месец. — Ја сам ишао у Београд да молим твоје пријатеље и Вукашина да те спасавају из апсе. Нико није хтео прстом да макле за тебе.

Нико није хтео прстом да макле за тебе. Ја сам ишао... — Сада то није важно. — Требало је да ти раније кажем. — Иди и вечерај са женом — нареди касније Аћим.

Неку годину касније разумео је, и њихову тајну ћутао. Гаврил му је крстио Вукашина. Тада је већ био сед и није ишао у врбаке да гледа мокре жене. „Овога на школе да даш“, рекао му је кад су изишли из манастира.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Како се све то понавља! Мали чистач се осмехну. Звездан је и сâм, некада, био дечак. Светлокос, светлоок ишао је светом и лечио болесне. Нарочито су му се деца радовала.

Је ли дан или читаву вечност ишао док није искорачио из Земље Бисерник Чапљи и ушао у Царство зелених патуљака? Како да зна?

Мајка хтеде да га покаже суседима, да се похвали, али само што се окрете, а дечак с тањиром ишчезе. Ко зна колико је ишао? На каменитом путу месец му је био једини друг.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

године, види се да је шанац, оним делом према дунавској падини, ишао од Стамбол-капије, некако баш поред Народног позоришта које ће бити подигнуто тек пошто шанац буде уклоњен а Капија

Конаку у Топчидеру, већ припремао за одлазак из земље, Јован је у кући Башкалфића, у Београду, био окован, а он је ишао на поклоњење том покварењаку који је све закувао. Да ли баш све? И да ли само он?

Језа, не од страха, од згранутости. Њему, Господар-Јовану, јесте, један једини пут: у августу 1842, у Жабарима. Ишао је на Вучића и вучићевце а знао да губи.

Само је имао да буде спреман на све. Ишао је иза низама, сав око и yxо, ни о чему није мислио, и, унутра, нека тупост, а ипак је видео светлости на просторима

Историја, међутим, бележи да је Васа Чарапић, од почетка устанка, ишао из битке у битку. Остала је записана, највише као охрабрење устаницима, његова победа над двама Алијама (Халилима),

а разгоревале су се тамне, још нестварне, радости, стрепње су се, у трену, претварале у пухор, Узун Мирко је свему ишао у сусрет, устаници су га грлили, већ се знало, глас о Кондином и његовом јунаштву облетео је све пролазе: устаници су,

Нека животворни конац тка ту маглу, па шта буде. Чудио се својој слави која је, све више, постајала шум ван њега. Ишао је из битке у битку, из године у годину.

се опет спушта у гунгулу Велике пијаце коју сад и не примећује, па пође Цариградским путем, према Стамбол-капији. Ишао је поред дућанчића, којих је било више него икад, а ничији погледи и ничији шапати нису, сад, ишли за њим.

Стојан је ишао за ралом, била је његова смена; Петар се одмарао. Одједном, рало запне и то не случајно: под каменом, дубоко у бразди,

Више кије дошао у Беч иако је, марвени трговац, много путовао. Ишао је у Софију, у Букурешт, у Пешту, чак и у Истанбул. У Беч није крочио.

Турску понекад испоручивао одједном преко стотину волова и који је пролазио и кроз беспућа и кроз бојишта, никада није ишао наоружан. Шапутало се да, због нечег, изазива судбину.

Буна је започињала па трајала а он је ишао ка њој, привучен језом што се распламсавала. Сад кад је појмио да је песма пут који води и од непостојања и ка

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Долином те реке ишао сам уз воду до њеног извора на Пиндосу; одавде сам пошао низбрдо долином Арахтоса до оног места где се он излива у

У том погледу био је он изразит рационалиста, али је његов рационализам ишао за тим да размишљањем добије тумачење природних појава.

Пут који сам при том ишао био је овај. Он показа руком на таблу која је висила иза њега на зиду. „Ево овде видите три слике којима су Земља,

А све кад би и даље стигао, вратио би се празних шака. А ја, Мардохај, ишао сам од једног јеврејског гета до другог. Тамо се нађох са својим једноверницима. Они знају све!

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Стезао сам нос да не прснем у смеј. Тако ми је нешто смешно било. Он се тетурао, наваљивао на мене свом тежином, ишао час брже час лакше. — Држи темпо, друже, темпо! — опомињао сам га. — Е, мој побратиме, ето докле сам дотерао.

Журио сам у болницу, и тако сам ишао испод стреје сагнуте главе, са набијеном капуљачом, замишљен, као што идем увек, господо, ви знате.

Човек је ишао путем којим је успевао да раскрчи многе препреке што су људе раздвајале. Све огромне препреке вере пале су.

каиш, који се растезао над грбеном и с муком увлачио у црне и мрачне облаке, одавао је зору, али је ноћ још владала. Ишао сам, свеједно ми је било куда, само да једанпут дочекам свануће и доживим дан без кише.

обичаја, и онај свет који се тискао, пун свежег и звонког смеха, газио је чврстим и слободним покретима, махао рукама, ишао уздигнуте главе, и тако уливао неко нарочито, чаробно расположење и некакав чудан полет воље.

Он је ишао поред ње лагано, упола окренут, у оном нервозном узбуђењу које човека чини комичним, извештаченим и некако нарочито

Ево, дакле, шта је поменути Лазар тамо написао: Први пут сам, вели он, то осетио у шестој години, у зиму, кад сам ишао у суседну варош, да код свога деде проведем божићне празнике.

Заједно са мном, а код своје тетке, ишао је тада и син командантов, мој вршњак Павле. Дакле, тога дана морали смо најпре ићи колима До прилично удаљене

И завидео је свакоме од њих што је безбрижно својим путем и послом ишао, и не слутећи о његовом страшном болу, који, чинило му се, неће ни моћи да издржи.

Овога пута, међутим, тога куфера са њим није било, јер је Иван Илић, користећи празник, као што сам рекао, ишао само на излет и да би попио неколико чаша фришке киселе воде у познатој нашој бањи у близини престонице.

Опорих усана, са крупним грашкама по челу изрованом борама, чистач је ишао све даље. А за све време ниједна мисао о прошлом, о детињству, о младом регруту цвећем окићеном, о кућици на пропланку

Благо њему. Ето реци, Алија, господину: такви смо ми. Док сам могао, ишао сам на гробље. Сад не могу, стар сам. Има само од свадбе педесет година.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Глас је, међутим, ишао и ширио се шапатом, шуњао се кроз мјесто као пас без господара, допро до у посљедње куће у предграђу, међу рибарске

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Али се опет сети воде, и та га мисао покрете напред... Ишао је брзо, грозничаво, док не дође до позната му изворца, из кога се слеваше хладна планинска вода преко липова луба.

Сад му беше загонетка решена. Видео је да ово нису оне обичне појаве, које је и сам одобравао и ишао им на руку, но је то много дубље и необичније за њега осећање, коме се само могао досећати, али га није могао појмити.

И ако је био дан, није се много крио. Ишао је преко села, држећи се шљивара и забрана, а где наиђе на чисто поље, ту се више пожури и обрће опрезније.

Али га последњи догађаји принудише да мисли, и ако му је овај посао, од свега, најтеже ишао од руке. Постепеним током догађаја Ђурица се већ навикао на свој положај, а озбиљне прилике наведоше га на мисао: да

Рецимо ја одем и кажем... тако, већ зна се... они мене у томруке. После испитуј: ко је још, ко те чувао, с ким си ишао, кога си напао ?... И тако све, па мучи и питај... Добро. После већ суд и, рецимо, робија. А она ?...

Сад би он био сељак, као и други; радио би свој посао ; не би се никога бојао... Ишао би слободно по пољу, по зелену лугу и дубрави.. У кући би му било еве весело, стара мајка добила би одмену...

— Сам, господине, он сам... — А ја сам слушао да је Матију други убио?.. Онај што је те ноћи ишао с Ђурицом.... — Зар Новица?... — рече она и трже се као опечена.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Сад Петар узме све три ове ствари и пође даље. Идући тако, наиђе на неку велику шуму, и упути се једном стазом. Ишао је тако читав дан кроз ту шуму, а није могао нигде никога да види; тек после неколико дана наиђе на једног старца где

Петар је непрестано ишао напред, па, идући тако, опази пред собом један велики двор, те се упути право к њему. Кад је дошао до двора, није смео

Како ћy је дати, кад не знам шта си и откуда си? Ноћас дошао, хоћеш одмах да је водиш, па не знам ни ђе би ишао сестри у походе. Средњи вели: — Ја не дам сестре ноћас да се води.

Тако је дуго ишао, све му се чинило близу, кад наједанпут дође у једну пећину, у пећини гори велика ватра и ту има девет дивова, па

Ижљубе се, збогом, збогом, и оде сваки на своју страну. Најмлађи, богац, ишао дуго и дуго, и нигдје ти не срете ни живе душе. Уморио се коњ, а уморио се и он на њему.

Више се нећемо видјети. Збогом. Ижљубише се, опростише, и свако оде на своју страну. Лија оде кроза шуму, а он ишао дуго и дуго, уморио се што може бити, а нигдје ништа ни појести ни попити, док стиже на оно мјесто гдје су оставили

Е жао му за браћом, јако, боже, жао, али шта ће: изгладнио је, ижеднио, стога се пожури да што прије стигне до кyће. Ишао даље и ишао, нигдје ништа ни појести ни попити, док не стигне у једно мјесто у коме бјеше месница до меснице.

Ишао даље и ишао, нигдје ништа ни појести ни попити, док не стигне у једно мјесто у коме бјеше месница до меснице. У цијелом мјесту

Син оца лијепо опреми, све по хадету, што се најљепше море. Сваки му је дан ишао на мезар и дову учио. у везира су биле још три слуге, које је везир добро пазио; али на смрти их се не сјети.

У тога цара биле су уши козје, па је редом звао бербере да га брију; али како је који ишао, није се натраг враћао, јер како би га који обријао, цар Тројан би га запитао шта је видео на њему, а берберин би

Од то доба овај је момак једнако ишао и Тројана бријао, и за свако бријање добијао по дванаест дуката, и није никоме казивао да цар има козје уши.

Кад је тако свршио с кравом, дигне се одатле у свијет. Ишао је он тако, ишао, боме дође усред шуме пред једну колибу.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

НА ОНОМЕ БРЕГУ † Јанку Веселиновићу На ономе брегу што је над животом, Тражио сам место где станује срећа, И ишао дуго окружен лепотом Из предела снова у пределе цвећа.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Једне зимске ноћи, оца су позвали да обави хитан посао и док је ишао кроз планине које су врвеле од вукова, коњ се уплашио и збацио грубо оца на земљу.

Била је оштра хладна ноћ, тло клизаво, а у близини није било таксија. Пола блока иза мене ишао је неки човек који је исто као ја једва чекао да стигне у заклон.

Снег је био доста дубок и топао јужни ветар нам је ишао на руку. Забављали смо се бацајући грудве, које су се саме котрљале неко време, сакупљајући мање или више снега, и

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Остатака тих подземних станова било је још у доба мога детињства док сам, пре педесет година, ишао у школу у Идвору. Место прве цркве било је обележено малим стубом сазиданим од цигала, са крстом на врху.

Сава. Према железничкој станици ишао сам замишљен и без журбе, кад ми приђе један студент и ми заподенусмо разговор. Био је мало старији од мене.

То ми је пружало лепу слику о свему ономе што се дешавало у животу америчког народа. Билхарц не би никада ишао са мном, говорећи да у таквим шетњама нема шта паметно да се види.

Како је Кортланд стрит улица била близу цркве св. Тројице, често сам ишао тамо да посматрам споменик Хамилтону у порти цркве. Тај споменик ми је први открио везу између цркве св.

Иако су били добри католици, они су пристали да иду са мном када сам ишао да слушам Бичера у Плимутској цркви, где сам први пут у животу видео тог великог беседника.

Своје учење је успешно примењивао у свом заводу за лечење водом. Посао му је ишао добро, а завод му је био веома познат.

Слушао сам је како ми говори о разним стварима које су ме подсећале на детињство. - Овим путем си ишао у школу; тамо је црква у којој си недељом и празницима читао апостоле; оно је млин са купастим тршчаним кровом са кога

Слушао сам је како ми говори о разним стварима које су ме подсећале на детињство. - Овим путем си ишао у школу; тамо је црква у којој си недељом и празницима читао апостоле; оно је млин са купастим тршчаним кровом са кога

После сваке посете овој капели, осећао сам се душевно окрепљен. На службу сам ишао редовно иако сам, с обзиром на своју православну веру, био ослобођен учествовања на било којој црквеној служби.

Пре него сам почео са веслањем ишао сам у дуге шетње, обично са неким младим наставником или студентом који се бавио сличним проблемом као и ја.

Једног дана ишао сам према Институту. Испред мене корачао је један висок немачки официр који је пушио дугу цигару. Када је дошао до

каталогу стајало је да ће он предавати теорију електрицитета у првом семестру, баш за време мог боравка тамо. Ишао сам на ова предавања, али сам узалуд чекао да чујем од Кирхофа објашњење Фарадејевих и Максвелових гледишта.

Ћипико, Иво - Приповетке

Цвета се надала да ће тај дан радити и тако унапред до њихова повратка. Преварила се: било је мокро, па посао није ишао за руком.

Био је одлучио да цео тај дан проведе пешачећи у околини велике вароши. Зажелио се поља и слободног простора. Ишао је без циља кроз пространа предграђа разних вера и народности.

Из тих мирних улица одједаред избио би на какав трг пун људства и шаренила. Ишао је непрекидно и није се осећао замореним. Свугде на путу прати га живот и смрт! Улази у пусто гробље.

Све те слике су долазиле пред очи Иву Полићу. Ишао је даље к мору. Пучина је дрхтала у месечини. Азијска страна губила се у фантастичним контурама; светионик бацао је

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

А оствариће, поред осталог, и зато што су напуштањем народног стиха напустили језик који је из њега ишао – у суштини „вуковски језик“, онако како смо га раније описали.

Растко Петровић је, међутим, најпре наизменично ишао једним па другим, а затим једновремено једним и другим. Али је њихово обједињавање несумњиво представљало претежак

Будући да је, историјски гледано, утицај ишао једносмерно од немачког ка српскоме језику, могло би се помислити да је широка употреба нашега лепо настала под

Он их је од почетка мењао или померао њихову улогу. Винавер је у томе најдаље ишао. Понекад је далеко ишао Растко Петровић, Црњански међутим, после Лирике Итаке, изабрани жанр само делимично помера,

Он их је од почетка мењао или померао њихову улогу. Винавер је у томе најдаље ишао. Понекад је далеко ишао Растко Петровић, Црњански међутим, после Лирике Итаке, изабрани жанр само делимично помера, успостављајући известан

Косово, где сам рођен, пуно је цркава и манастира. На Госпођиндан ишао сам редовно у Грачаницу да се причестим. Нисам случајно у наслов овог текста метнуо оне словенске пчеле које у

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ДАРА (долази). Где си, бога ти? ЧЕДА: Ја? Код адвоката. ДАРА: Шта ћеш код адвоката? ЧЕДА: Ишао сам да га питам: постоји ЛИ какав закон по коме се удате жене могу удавати! ДАРА: То ниси морао ни да питаш.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Црни се калдрма. С обе стране, сниски, као нанизани, црне се дућани, стреје, ћепенке. Он је ишао. [. . . ] Нити да помаже оно кад сави, уђе у улицу, која исто тако мртва, пуста и црни се, а испод њихове Јованкина

ћутање, све упорније што је бивао старији, и он је, као и отац му, кога је при свакој важнијој изреци спомињао, мирно ишао у рат.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Њима је он по ослобођењу чинио велике услуге, бранећи их као најрођеније. Отурио је био оружје, ишао Скромно као да је наново постао раја, само да не би увредио понос својих непитомих знанаца и суседа.

– Није у обичају, Селиме! – Ех, није у обичају!.. Већ десету каву испијам као Омер из Рибарића кад је ишао са Али-Драгом, па није жалио његове огромне кесе са кавом и шећером... А ти не питаш! — Не могу да се наканим, Селиме.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

једна топла обала брег зеленила и једна беатрича али су три чељусти три маказе три ножа да волео бих повратак ишао сам испред себе по исплаканом путу и песак је уједао за стопала ко стакло и видех псе који су гризли земљу видех

Краков, Станислав - КРИЛА

Горе, под самим гребеном, ишао је дуж свога победничког строја сувоњави мајор. Душко је ишао за њиме радостан и весео.

Горе, под самим гребеном, ишао је дуж свога победничког строја сувоњави мајор. Душко је ишао за њиме радостан и весео. Крв му се заскорушила на раздртом лицу.

Један од ових који дођоше да га траже, остао је опружен и миран горе крај жица, а други је ишао крај носила са завијеном шаком.

Петровић, Растко - АФРИКА

Идући уском стазицом плетеним конацима у Алепу, ја као да сам ишао и путањом која води кроз овакву исту усамљеност и животну сарадњу предела око Студенице или хрватских Фужина.

Он је ишао као одевен мајмун или кловн, и његов понос што је елегантан није могао да пробије кроз израз ужаса и несреће који се

Црнци су светлели тад запаљеном травом. Јужни Крст ишао нам је као укошени, погрбљени путник. Затим, пред поноћ стигосмо у једно село чије су колибе у одбрани од зверова

Н. је ишао од једног до другог, викао на њих и ударао благо својом батином. Био је скоро нежан са њима. Ја сам био за то да се

Ја мислим да Ђанколо Ђоло такође болује од спавајуће болести, иако га за то нисам питао. Ишао сам да видим ковачнице Сикасоа, на крају села, одмах поред испретураних брежуљака у чијим рупама ковачи топе метал на

не па мулил, луи мон флел авал боку флус (фрус), мусје (Он каже да неће да умре; мој брат има грдан зорт, господине)! Ишао сам да им донесем кинина и обећао да ће деран свакако оздравити.

Заборавио сам да сам ноћас, дрхтећи од зиме, ишао да отворим кантину и из ње насумце извукао прву топлу одећу на коју сам наишао.

Онај за ким је највише жалила, Ишао је кораком несигурним. „Моама Ме, моама бленфело моро ани Ме, Нарана ану блима Алума фара кама Ме, нсега Ме не харера

Кад се зна какав је афрички терен, а да сам ишао кроз прашуму, савану и брзаке, под врелим сунцем, без доброг пића, и да сам спавао у пољу, — онда тих четири хиљаде

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Мени паде у део да поделим место у колима са штабним свећеником, г. протом Ј. Ј. Напред је ишао Черњајев ца својом свитом, за њим неколико кола, а за њима наше кочије.

Познати јуначина, бугарски хајдук Иља, био је поглавица ове чете. Он је у своме песнатом дугачком гуњу ишао од једнога до другога и журио их да се што пре облаче.

Ми смо ишли у источном правцу; пред нама и за нама ишли су друмом батаљони војске и батерије. Друм је ишао кроз моравску равницу засејану кукурузима.

Не знам како је стајало са г. Караџићевим срцем, али ноге су се поводиле. Поред њега је као сенка ишао његов млади нећак. Блед као крпа, са полуотвореним уснама и са неким болним ужасом на лицу.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Војници су га упућивали у правцу где је био мој заклон. „Командант одреда!“ — рече ми десетар. Ишао је усправан поред ровова војвода Вук. Ја се подигох да му изиђем у сусрет. Мало сам претрнуо када сам се исправио.

Однекуд долете куршум и удари мога посилнога, који је ишао поред мене. Приђох му. На његовом челу видела се велика рупа.

се да изостанем, јер свакога тренутка може на мене да налети неки од Бугара, који су се сада разишли по целој падини. Ишао сам са напором, као да ми је неки терет обешен о леву страну тела. — Ево нас, друже, у земљи Србији!

Он се налазио увек у трупној комори и тамо је водио администрацију. Био је слободоуман. У цркву није никад ишао, а нама се стално подсмевао кад се прекрстимо. „Мањ то ако вам не помогне!“ — и подругљиво би кашљуцнуо.

Испред нас је ишао један војник, који се померао у скоковима, од једнога дрвета до другог. Сунце је било при заходу, када смо стигли на

На растанку позвао ме је да га посетим. Каже, није далеко. НА ЛЕЂИМА ЈЕЖА Ишао сам уском, кривудавом саобраћајницом, дубоком толико колико је човек висок. Са стране је штрчало црвенкасто камење.

А њихови ровови, и тај мерзер, тако... сто, сто тридесет. Можемо изићи да вам покажем. Командир је ишао напред, а ја за њим. Изишли смо у главну саобраћајницу.

— Али јасну прегледност имаћете тек са објавнице. Шта ме снађе — мислио сам. Као неко послушно ђаче ишао сам за командиром, тешећи се да је и њему, ваљда, живот мио као и мени.

У близини нашој учесташе пушчани пуцњи. Куршуми су фијукали. Командир је ишао усправан кроз сплет од ровова, затим окрете опет у правцу одакле је допирао прасак пушака.

Командир ме је поучавао као ђака, али без ироније, која је иначе својствена пешацима кад разговарају с артиљерцима. Ишао сам послушно за њим. Следовао сам му са пуним поверењем.

Да не бих погрешио пут, пропустио сам Драгана напред. Нешто лупи... Претрнуо сам и прибио се уза зид. Драган је ишао мирно, руку завучених у чакшире. Потрчао сам за њим. — Седите, господо — и командир нам показа кревет.

— Можемо — рече, затежући каиш шлема. Ишао је испред мене, лако, без шума. Ја сам се рукама придржавао за зидове саобраћајнице, да не бих лупио о неки шиљати

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

добродетељ нит’ Мит нит’ тражи поклон. Хоћеш је? — Она је Ту. Љубиш ли је? — Она Верни свуд ће ти бити друг. Ил’ ишао по мору, ил’ ћеш по сувој ти, Брате, земљи поћи, њој са тобом није Тешко; она је свагда С оним кој’ је љуби, лепо Ил’

Кад други своје несрећу куће, Деце оплакује срам, Ти си без сваке скорби ишао, од сваке беде стран. У вечном света немиру ти си Један уживао мир. О, срећан ти си!

Једино сам допустио себи нешто слободнији однос према њиховој интерпункцији; ни ту, међутим, нисам ишао предалеко. Главна моја помоћ у оријентацији предбранковског времена била је наравно Српска библиографија Стојана

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

На далеко ли, млади, смислисте? БОГДАН: Далеко, старче, богме далеко! Мој отац не би тамо ишао, Да му за сваку стопу крочену По једну царску круну дарују.

БОШКО: Прогнао га је невјерник! РАДОШ: Па Радош зар не би смио онамо ист куђе му синови иду? БОГДАН: Зар би он ишао у Турке? РАДОШ: Би л’ ишô, децо! Та ишао је!...

БОГДАН: Зар би он ишао у Турке? РАДОШ: Би л’ ишô, децо! Та ишао је!... С крви је њине панцир кошуља Изгубила му сјајност позлате; А на балчаку сабље убојне И не виде се зрна

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Пустиња је наша страшнија од оне Којом ишао је народ изабрани. Појени смо крвљу вриштеће Горгоне, Но сумњом нам нису затровани дани.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

И онако ми прште глава! МИЛАДИН (уноси исцеђену крпу): Ево, господин-Жико! ЖИКА: Бре, па ти као да си ишао да исцедиш крпу у Атлантски океан. Већ сам и заборавио за тебе. Дај овамо! (Узима крпу и обавија је себи око главе.

Ја сам ти казала, мајка, да ће он доћи и, ево, дошао је. Ишла сам и у кафану, тражила сам га. КАПЕТАН: Ко ишао? МАРИЦА: Ја! КАПЕТАН: Па шта имаш ти да идеш, кад ниси одређена да га хваташ?

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Увођење сваког новог појма уносило је и реч која је означавала тај појам. Тај је процес ишао природно, углавном неометан неким политичким обзирима или пуризмом филолога. Пред крај 19.

У поезији је ишао властитим путем. Он је најсубјективнији међу сувременим песницима. Дубоко лично незадовољство приликама у којима је

Његов уметнички завој ишао је од спонтаног, фолклорно обојеног и уметнички недовољно организованог приповедања к модерној артистичкој прози у

У књижевним иновацијама даље је ишао Растко Петровић (1898-1949). У Откровењу (1922) напушта сва обележја старог стиха, а у роману са темом о животу старих

Најзад, најмлађи Оскар Давичо (1909-1989) у изузетно плодном песничком и романсијерском делу најдаље је ишао у повезивању надреалистичке технике писања и идеолошког ангажовања на левици.

Његове с успехом извођене драме (Драме, 1991) сродне су с лириком. Даље је, у чисто регионалном, ишао Матија Бећковић (1939). Најпре је естрадан и одвећ реторичан.

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

Како сте се онде били, Како сте се крвавили: Против сто си сам ишао, На хиљаду јуришао; Зуји куршум и кумбара, Грме горе и долине, А Козаку душа стара Од силине и милине — Дирнут

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

И Младен је тако и радио. Кад би из школе долазио кући, ишао би право онамо где је знао да ће наћи бабу. Прво њој да се јави, прво њој да пољуби руку, па и кад је пољуби, да,

Приближујући се већ би свлачио колију и одмах право ишао у собу у којој су ручавали. И отуда, из собе чуло би се како баца колију у кут међ јастуке, како седа, и одмах његов

Нарочито око широка му и кратка врата. Навек као од неке силине, ватре, колију је носио забачену, на рамену, и увек ишао погнуте главе.

Тако су га звали. И тако је било једнако, годинама. И зато Младен, мада још дечко, још у школу ишао, ипак је све то знао и трудио се, гледао да и он буде као што треба. У школи, да се учи добро.

Из куће пео би се ка капији са кључевима. И само да баба или мати што не помисле, погуреније би ишао, јаче би му штрчао танак врат са шупљином мождане кичме, јаче би сагињао главу, да само изгледа озбиљнији, темељитији.

Црни се калдрма. С обе стране, сниски, као нанизани, црне се дућани, стреје, ћепенке. Он је ишао. И чак као охрабрен умирен услед ове самоће. Истина, да му се изненада, одједном као ноге одсеку, као да клецне.

Знао је да је све то ништа и зато је ишао мирно, укочено, погнуте главе. Кад дође до капије, отвори је, прекорачи праг али, ох!

дође на славу, свадбу и, ако се хоће да он и даље остане, да се, не он колико његови, проведу, веселе, јер кад би он ишао, морали би и они, те да би се задржао, расположио, остао дуже него што му је обичај, требало је само неко, нарочито

тек обичаја ради, тобоже матер и брата да види, да прегледа да ли је све у реду — право се онда пео на степенице и ишао горе. Баба би му светлила. Гледала га како, обасјан свећом, висок, утегнут, чисто мирише на сувоту и чистину, пење се.

Ћипико, Иво - Пауци

Раде се не осјећа заморен: тек што му се образи заруменише, а по челу осуо се лаким знојем, јер узбрдицом ишао је махом као и равницом. Гледа на свој шумски одгојак: око колибе, како лијепо напредује.

По договору са њоме, нађе Машу код колибе. Ознојио се, јер је махом ишао, у хитању није ни гуњца, опточена скерлетом, са себе снимио. —Прославићемо данас свадбу!

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Све би то било у реду кад би Брзанов напад ишао преко северног бедема. Кад би тај био толико луд да пошаље људе уз најстрмију литицу.

Тек ујутро обратио сам на то место нарочиту пажњу. Поново се указао. Ишао је од једног до другог рањеника, то се јасно видело одозго из моје осматрачнице, и стављао им мелеме на ране.

Димитрије Тога дана нисам ишао на Мораву. На Саборишту је, иначе, све текло као и обично. Болесници су се рано ујутру окупили око наших врата и

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

1890. ДАНАЈА Некад је громовник, силно заљубљен, ишао теби Са златном, обилном кишом. Но светла младост је прошла, И ти снуждена стојиш на њеном обронку травном, Јер

Она посла седог Мавра, Да проведе младог дона Кроз одаје њених двора И редове од колона. Млади Нунец ишао је, Где га позва лепа срећа; Забацивши звучни гитар На широка своја плећа.

Кравар је ишао селом, ал' Бог ће један га знати Зашто се присети нешто и прво у крчму сврати, И попи по једну с ногу.

“ И после кретоше оба у тихе божије дворе; Напред је ишао Амор, дигнувши буктињу горе, А кмет лагано за њим. А у сутону бледом Дах рâног прозорја духну и звезде гаснуше редом.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

без познавања тачне дужине радиуса наше Земље, да окуша и докаже свој закон, тако би нам и овде сваки рачун, који би ишао за тим да из јачине Сунчевих зрака израчуна основне црте климе наше Земље, био безнадан, кад не познајемо ту јачину.

Сваке године, кад год сам лети ишао на Семеринг или у Беч, нисам пропуштао ту прилику а да не сврнем у Град. Ови моји боравци били су од великог значаја

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

И козачкој новој слави, На Тимоку и Морави, – Како сте се онда били, Како сте се крвавили: Против сто си сам ишао, На хиљаду јуришао: Зуји куршум и кумбара, Грме горе и долине, А Козаку душа стара Од силине и милине – Дирнут

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Тако је још с покојним старим газдом, с којим је заједно и на хаџилук ишао, тако и са младим газдом, па ево и сада после њих. Зна се то.

Знао сам да ћу, колико пута, идући сам путем, којим сам некад као дечко ишао, радовати се, кад видим како се исти тај пут проширио и повећао — исто као и ја; дрвеће по њему, које је било некада

) Али ипак, твоје је боље. Сам си без игде икога, али бар си био свој. Што си желео то си учинио. Куд си хтео тамо си ишао, певао, пио. Али има и теже, страшније самоће. САРОШ (уплашено): Како: теже, страшније самоће?

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

„Будим је далеко, Румунија далеко.” Сахранише некада угледног мајстора благодејање и адвокат. За сандуком је ишао одбор читаонице. Кућу је дошао да прими и прода Секин муж.

Он није прешао у варош ни кад је остао сасвим сам на салашу. Као потпредседник ватрогасног друштва, тачно је ишао у ноћну инспекцију када дође на њега ред, и враћао се после поноћи сам, на коњу.

Гос-Тоша је сад прави човек, има жену и дете, заљубио се поново у своју Нолу и ишао за њом као куче. Салаш Мој мир сав се преображио. Дозидали су још једну терасу. Гвожђа су била препуна цвећа.

и томе је госпа Нола знала да је то један од њених старијих надничара. Разговор између Србе и Настаса ишао је с почетка с брда с дола, док не изађоше на тему. Срба рече тад живо: — Па зар ти не знаш? Влајко је на робији...

И једноставан, као госпа Нола. Прошао је кроз целу варошицу носећи зембиљ, и у њему ваздан травака по које је ишао у оближње немачко село с једним другом. — То је мелем за главу, Нено.

Али није дошло до тог да наказан изађе пред свет: умро је, а мртву су му удесили нос од гипса. Свет је ишао да види нос. „Јесте видели нос?” и кикот. Живи људи весели су што нису мртви.

Отворили су он и Роза дућанчић. Није добро ишао. Фрау Роза с трбухом до зуба, објавила је једног дана муштеријама да се дућан затвара због породичне радости.

Од матере је Павле учио немачки; ишао је код оргуљаша да учи свирати у хармониум; од трећег разреда гимназије, посећивао је два пута недељно и неки мали

” — То је био задатак другошколца гимназисте. А после је Бранко Каленић много заволео Тису. Ишао је с дечацима да вреба сомчиће у муљу. Водио је девојчице да гледају Тисин водени цвет.

Он сам ми је причао да су његова оца звали Васо Шуша, и да је за њим дуго времена ишао надимак Јово Шуша. Ето тако сам ти ја од очеве стране Павле Шуша. А мати моја, напротив!

— У болницу је ишао, тврдио је, да уходи како се болује. Марко је имао три сина. Сва тројица лепи као мати, али размажени у оној удобној

А као што се Стефан Влаовић Бога бојао иако у цркву није ишао, тако је иконе сабирао, иако се пред њима није крстио и Богу молио.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Верујем, господичне, лепа је ствар желити. Кад би жеље коњи били, ко би ишао пешке? каже једна пословица. Знате л’ шта би ја желио? »Ах, то ће штогођ ново бити.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Морам признати да сам у први мах ишао четвороношке. Веле: да би се стало на две ноге, потребно је најпре ићи на четири или, другим речима, да би се човек у

Тај нам је предмет лакше ишао, јер смо се ваљда осећали код своје куће, а и зато можда што нам је професор тога предмета био симпатичан.

И читао сам одиста, а кад је дошао накнадни испит, ја сам не само казао да је Вукашин убио Уроша, но сам ишао корак даље, те сам тврдио да га је двапут убио; једанпут пре, а други пут после Маричке битке.

Ја сам ишао још и даље у концесијама; пристајао сам уз Панту Срећковића да је „и по трећи пут краљ Вукашин убио цара Уроша“, али

Према њему, кад би неко пошао са једног места и ишао, ишао, ишао непрестано у истом правцу, он би на крају крајева опет дошао на исто место са којега је пошао.

Према њему, кад би неко пошао са једног места и ишао, ишао, ишао непрестано у истом правцу, он би на крају крајева опет дошао на исто место са којега је пошао.

Према њему, кад би неко пошао са једног места и ишао, ишао, ишао непрестано у истом правцу, он би на крају крајева опет дошао на исто место са којега је пошао.

“ Био је крупан; кошчат, узнетих рамена и унапред опуштених дугачких руку, те је изгледало као да је досада ишао на четири ноге и малочас се пропео.

Немачки језик већ нам је ишао нешто теже, а савладали смо га једино благодарећи околности што смо имали професора који нам је необично лепо умео да

Млади пар, чије међусобне тужбе леже пред конзисторијом, ишао је под руку, а са њима и један младић. — Где сте ви, где сте ви?

— насмеја се кесарош. — Причај ти то, пријатељу, другоме коме. — Одиста ти кажем. — Чудо не кажеш, осуђен си што си ишао у цркву на службу божју. — Ако хоћеш, веруј ми. — О, мај, то сад први пут чујем.

Па добро, зашто је Петковић предао кључеве трговачком суду кад му је посао ишао необично добро, или је то можда... — Па се наједанпут тргнем и сетим се да су преда мном акта и да сам ја о њима узео

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Па бар да сам на коњу!... Командир се окрете, и рече шапатом: — На прстима, један за другим, уз ограду. Напред је ишао сељак, за њим командир, онда ја, а иза мене ордонанси, са пушком на готовс. Нечије мамузе су звецкале, као прапорци.

Открављени мало, почесмо силазити у долину, пуну блата и расквашеног снега. Преда мном је ишао један пешак. Шињел му сав изгорео, а наместо пешева ландарају само каишеви.

А он да живи још сто година, па неће добити такве и толике батине... Даљи поступак је ишао по надлежности. Поднаредник Светозар је изударао каплара, вођу одељења, а овај опет возара који је испустио коња, а

Али на колену Ђурином светлуцао је бајонет са пушке. Уза степенице је ишао неко. Чуо се звекет мамуза. — Господине потпоручниче, јавља командант да нећемо остати овде, већ идемо право за Пећ.

— Заведи га са стране пута, да га не згазе — рекох пригушено. Дође ми да му обавијем руке око врата. Ишао сам пешке. У једној шумици поред пута лежао је војник. Очи су његове биле мутне, а груди су се са напором надимале.

А Бог је свуда и на сваком месту. — Ипак, ипак, требало би — упаде ветеринар пука. — Такав је пропис. Видиш, ишао је официр, ишли су војници, а тамо није имао ко да му прелије гроб. — Разумем када умру на маршу... али овако...

— Замисли, да ја нисам ишао... Коњи би сутра полипсали... — Ех, то није исто. Коњи би нам заиста полипсали. Али ако поп Момчило не прелије гроб

— Ено га! — рече неко. Према светлости ватре угледасмо попа Момчила са читом на глави и у црном капуту. Ишао је к нама. Али као да се предомисли, окрете надесно и оде у правцу шатора команданта пука. — Ја, богати, он оде...

Најзад угледасмо Луку где се журно враћа. — Код команданта је још... — Није могуће... — Јест. Ја ишао заобилазно, а он ударио преким путем кроз шумарак, сигурно да га не виде...

Према одблеску ватре видимо како нам се приближава поп Момчило у црном капуту и са читом на глави. — Ниси ваљда ишао код команданта? — пожури да га запита благајник. — Не знам...

По својим осећајима, ја сам побожан човек... — Видео сам га на Велики петак да мрси... — Море, никад у цркву није ишао... ... и у свештенику овога пука, нарочито у овим тешким данима нашега страдања, гледам једину утеху. — Честитам!

Али како би и да остане?... Већ је на ивици живота. Чини се ако легне само, више се дићи неће. Окретох се. Ишао је лагано, погнуте главе, вукући ноге. Очни капци му отекли, трбух се прилепио за леђа, те иде погурен.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— Иди и нађи га, или ћеш заувек остати наказа којој само глава расте! Дечак поново крете. Ко зна колико је тако ишао? Сав је већ био у модрицама кад се раствори улица, бљесну ливада, зашуме поток.

Да пружи руку откинуо би је, порастао и као лепотан светом ишао. Али, како да пружи руку кад зна какав ће бол нанети Цвету? Како да убије Месечев Цвет?

Можда Незнанац у црном огртачу и једно и друго скрива под својом капуљачом? Одлучи Дрвосеча да га нађе, па макар ишао до краја света! Али, на његово питање о Незнанцу у црном огртачу људи су слегали раменима.

Али, на његово питање о Незнанцу у црном огртачу људи су слегали раменима. Узалуд је ишао од села до села, од града до града, док га један старац не упита: — Шта ће ти Незнанац у црном огртачу с црном

Ко зна колико је тако ишао, колико планина и река прешао. Али, нико Незнанца са црном капуљачом није знао, нико његово право лице није могао да

Станковић, Борисав - КОШТАНА

Ама није! ВАСКА Па, за Бога, како да није? Ето, сам мој отац то каже. Сам он прича. Кад год је тамо ишао да их растера, он увек затицао и њега и зато се враћао.

Колико се пута отац ноћу дизао, ишао с пандурима. А тамо, кажу, сада човек не сме ни да приђе. Песма, оро, пушке! Па и крв често легне.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

И одмах стану кликовати да су победили и растурати се у пљачку. Кантакузин је с турским поглаваром Умур-бегом ишао тек иза те војске, и видео је да тим првим сукобом није ништа свршено, него да бој треба тек да настане, јер је војска

Кад је њој ишао у рачун мир с Турцима, тражила је и од ускока да буду мирни, забрањивала им је чак и појединачне мегдане с Турцима

Буди њега слуга Голубане: „Господару, Краљевићу Марко, и досад си на војску ишао, ал' нијеси тако дријемао, ни из руке чашу испуштао!

госпођо, Џафербеговице, ништа мене тога жао није, већ ја жалим, Џафербеговице, кад сам био код двора мојега, ишао сам у лов у планину, а сад овђе никог не познајем“. Њему вели Џафербеговица: „Не бој ми се, робе драгокупе!

Како ми је казивао, он је ослепио у младости од богиња, и потом је ишао не само по целоме босанском пашалуку него и у Скадар, те просио певајући уз гусле.

године, оставивши своју плату у Бесарабији, врати се опет у Србију... За Карађорђина времена ишао је у Београду у велику школу, и сила је пута знао лекцију боље него иједан од ђака.

43 Преобраћање човека у змију је врло стар и врло чест мотив. Јанко 1448. године није ишао преко Кучева и Браничева на Косово, него другим путем. Немој дати умље за безумље, тј. немој погрешити, слудовати.

Да је Фортис казао мјестимице гдје ју је чуо и преписао, ја бих путујући по Далмацији ишао онамо и питао најстаријих људи и жена; али он то није назначио. Тако је ја сад опет овдје штампам по Фортису.

Аџи-Мелентије, ахримандрит манастира Раче (на Дрини), рођен у босанском селу Бирчу (у нахији сребрничкој), ишао је у Јерусалим 1794. и на повратку добио у Цариграду одобрење да оправи манастир Рачу.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— О-оп, јуриш у хајдуке! Убрзо се друмом показа и Лазар Мачак. По ономе како је ишао, вид јело се заиста да је заслужио свој надимак.

Мачак фркну као прави мачор: — Зар мене женско да води! Нећу, па макар ишао на глави. Скочио је као опарен и кочоперно се испрсио. — Идемо. Лак сам као зец.

Везани канапом све двојица по двојица ћутке су корачали мали одметници. У посљедњем пару у поворци ишао је мали Николица.

— Па зашто смо онда газили толику воду. Идемо. Новопронађени ходник био је кривудав и неједнаке ширине. Ишао је најприје равно, а онда поче да се спушта наниже све док не изби у једну пространу дворану пуну каменитих стубова и

— Тамо у оној дивљини сигурно никог нема. Убрзо мала поворка крену преко подземног језера. Напријед је ишао Мачак с фењером. Посљедњи је био Јованче.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

И једанпут, бијући му се с четири краља, надби их и свију четворицу живе их похвата, паке када би куда на шећњу ишао, њих би четворицу запрегао у златне му хинтове, те тако би се помпашно возио.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

некад — и то чешће — би му се, нарочито кад има какав већи посао, јело у дућан доносило; а кад је што боље зготовљено, ишао би Мане кући и ручао с мајком. — Јевда, мајка Манина, била је још лепа и држећа жена, још испод четрдесет година.

Белешка је била подужа, пакосна и заједљива. А потекла је од једног кујунџије дошљака, коме посао није ишао најбоље; или, управо, ишао је посао, али он није био задовољан зарадом.

А потекла је од једног кујунџије дошљака, коме посао није ишао најбоље; или, управо, ишао је посао, али он није био задовољан зарадом.

Зато је Манулаћ дуго био загонетка — у махали задуго нису знали је ли мушко или је женско! Јер, кад је с оцем ишао, био је обучен у плундре, а кад га је мајка изводила, плела му је курјучић и облачила га у фустанчић.

у његовом одсуству, па чак и поиздаља наговештавања у његовом присуству; тако да је један такав досетљивац сутрадан ишао с отеченим образом, и на питање: шта му је, тужио се да од кутњака сву ноћ није могао ока склопити.

После неколико дана Мане је ишао опет поносито и ведра чела. Вратила му се стара безбрижност његова и весела ћуд, и он се опет шалио и задевао младе

Адвоцирао је, слао дописе, постављао по новинама питања овоме или ономе министру под потписом „Небојша“; ишао у депутације, бивао представник листе, примао пред судом на себе да је он писац оштријих уводних чланака, и све такве

Осећа се да није ни за какав посао, — зато узе пушку и оде у поље да се разоноди мало. Ишао је тако цело после подне.