Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Милун с четом из горе ишета, Уз врлет се једну пети оде, Стиже тамо, па се заустави, Наслони се на ту шару пушку, Преко крша, преко провалија,
“ Ово рече, па слушати преста, И озго је са чардака неста. Милун с четом из горе ишета, Гора тужи за њима и стрепи, Кано мајка за дјечицом својом Кад их на пут крвави опреми, Мила су јој, а худе је
17. И кад је дошла недељица света, Полутину већ измерио дан, Ја с њоме онда на поље ишета, Свој лисни гај ди шири сунцобран, Ди играјуће нико нас не смета, Ди гласне тице саме држе стан, Ди вире око види
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кад ујутру јутро освануло и градска се отворише врата, тад ишета царица Милица; она стаде граду код капије, ал' ето ти војске на алаје: све коњици под бојним копљима; пред њима је
Рђом капô док му је колена!“ Леже Стева у меке душеке, повечера Ваистина слуга, повечера и нали се вина, па ишета пред господског двора и погледа чистом ведром небу: јесте јасан месец на заоду, јест даница на истоку звезда; јесте
Па ишета пред господске дворе: уседоше два коња витеза, разавише крстате барјаке; ударише бубњи и свирале, дигоше се богом путов
“ Расрди се војвода сибињска, па ишета пред шатора свил'на па дозива војводу Кајицу: „Од', јуначе, да с' надстрељујемо, да бијемо нишан за облаком!