Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Пева стару песму: како кад’н Стана у башту ишетала, изгубила срма-колан, у срећу јој млад калуђер, њега набедила за колан и куне га: Ако си зел срма-колан, Като колан
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кад је био близу б'јела двора, два су брата пред њег ишетала а за њима остарјела мајка. Вели њима Милош чобанине: „Зашто, браћо, ако бога знате! Без невоље јер градит невољу?
Кад су били близу бела двора, далеко и угледала мајка, весела је пред њи ишетала и господско коло изводила, по тројицу у двор уводила: сади кума једног до другога, старог свата једног до
Далеко га угледала мајка, мало ближе преда њ ишетала, коња грли, а Милића љуби: „Чедо моје, Милић-барјактаре, ђе су свати, ђе ти је ђевојка?
Ко пред мене стару ишетати? Ко ће стару запитати мајку: „Јеси ли се уморила, мајко?““ Кад зачула љуба Стојанова, ишетала пред дворе бијеле, прима мајку на господске руке, и говори својој старој мајци: „Ти не кукај, моја стара мајко!
Окрете се својој милој стрини. Далеко га она угледала, па је преда њ стара ишетала: „Чедо Мирко, а где је Маринко?“ „Ој, бога ми, моја мила мајко, — јер за другу бољу не знам мајку — кад смо били у