Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— Вид’те, он главом казује да вас је видео кад сте с Милетићем ишли руку под руку, и то, нота бене, у Новоме Саду!... Јесте ли ме разумели, у Новоме Саду?...
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Је ли ово из мочвари захваћено? Слично киши! Да га пије, повратило би и море! Е ако смо с овим у прошевине ишли, лепе смо невесте доводили у дворе! Па зар овим да се посвете Дечани? Овим би се и але и гује плашиле!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
А потом ишли су четници те догонили турска говеда војсци за ’рану, и уговорили смо међутим са Малим Јанком, Ракарцем и Лазаром из
него се врати кући у Бранковину, а за њим Лазар Илић из Јабучја и Петар из Ракара, а они други остану, те су сви ишли на Француза војевати, као Мали Јанко, Милисав Милошевић лајтнант (који је остао жив од Француза, и опет пређе нама у
(Жао ми је што не знам све из Србије официре, а наравно било и̓ је доста који су остали и на Француза ишли, осим само Ваљеваца што су били — и мало је који дошао.) Мој отац добије пензију, и врати се кући.
Но кнезови, кад су ишли везиру поради пореза, поведу среске кметове, најбоље газде, који обуку се у најсиромашније хаљине, кроз капу пропали
је он имао у својој кнежини свагда спремни̓ и оружани̓ 1800 момака, које је и Аганлија видно, када су с њиме на Дрину ишли.
Онде су доведена три кмета поцерска, који су ишли у Турке и ̓рану носили. Пита Карађорђе: „Чије се ово Двориште зове?
И ови кажу да су врло брзо ишли, зар бојали се чете; и ништа не платише, а ваљда би платили да не дођоше вражје бабе, те поплашише.
именом на особитим листовима, сиреч: на аустријског, на прајског и на англијског, о којима сам свима записао како смо ишли и кога дана и како смо коме предали. Давао сам Стевану писмо (прошеније) да однесе до г.
” 16. фебруара ишли смо ја и Је(вта) да му покажемо писмо, које смо примили од опшчине; но нисмо га нашли. 17. фебруара одем и покажем
З., 4. и 5. јануара нисмо одлазили. 6. јануара сâм ја и Је(вта) ишли смо у квартир Лордов. Дали нам да седимо, и разговарао се секретар турски с нама, питали смо има ли какав одговор.
Момак његов одговори: „Дођите прекосутра, биће вам одговор. То смо били ја, г. Ф(рушић) и Је(вта). У речено време ишли смо ја и г. Је(вта) и питали: има ли какав одговор за нас, и не би — међутим ишли смо сваки дан и вече и јутро. 28.
Ф(рушић) и Је(вта). У речено време ишли смо ја и г. Је(вта) и питали: има ли какав одговор за нас, и не би — међутим ишли смо сваки дан и вече и јутро. 28.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Ломи се, ломи, ломи... рекао бих, све ће у содом! Док се отиште она сила планином. Ишли су сутрадан људи те гледали... Све грмље поизваљивано... — Ојађено се бију те хале пред тучом... да бог сачува!
— рећи ће Радан. — Па куд их део, богати? — упиташе остали. — Бацио их на таван и ту су му стајале, богзна докле... Ишли су људи, као на чудо те гледали... После, вели, нестаде их.
— А 'оћете ли на колима? — упита капетан. — Дакако... Ишли би и пешке — лепој је време, али нам ваља петљати и носити много којекаквих ствари.
ДЕВЕДЕСЕТ ГОДИНА Још онда кад су Зарожани затурили вилама орахе на таван; кад су појили врбу и сејали со; кад су ишли четомице у планину те секли чачкалице да ишчачкају зубе; кад су истезали греду, скакали у јарину, уносили прегрштима
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
слогом, па су се не само дичили и поносили пред другим селима, него их чак задиркивали и пецкали; толико су далеко ишли да су им и имена издевали... А то издевање имена беше тако духовито!...
Он није владао собом него се кретао по заповести. Она двојица иђаху поред њега као сенке... Ишли су поприлично, све неким странпутицама некуд су заобилазили... Он се вољно покоравао.
Јован узе чобану и рече Станку: — Хајде! Послушно као дете, диже се Станко на ноге и пође за њима. Ишли су кроза шуму ћутећи... Најзад дођоше где су хтели.
— запита Заврзан. — Ми ћемо на Жураву. Хајде! И кренуше се. 13. ПРВИ МЕГДАН Харамбаша даде Станку своју торбу. Ишли су ћутећи. Сваки је своје мисли премишљао. — На Жураву, дакле — рече Јовица. — Да неће бити каког окршаја данас?
— Ама видим ја, попо!... Не да се то сакрити!... Ја не знам шта вам је... Па, чујем да сте чак и Алекси у кућу ишли. — Јесмо. — И тамо седели с оним лоповом његовим!... — Он није лопов! — рече поп озбиљно. Иван га погледа.
Плавило небесно готово побледело од његовог сјаја... Издалека је допирао шум таласа валовите Дрине. Хајдуци су ишли ћутећи. И сами разговорни Заврзан повукао се у се па премишља. Наједаред ће запитати Јовица: — Па куд мислимо сада?
Јовица задрхта... — Ибро! — рече он Јовану. — Мир! — рече Станко, а срце му залупа видећи Лазара. Турци су ишли безбрижно. Ником ни на крај памети да помисли; е, има бусија. Дођоше средини бусије... Као да се земља проломи.
У тај пар појави се војска. Свирке, таламбаси и халакање проламаху небо над Мишаром. Први редови ишли су безбрижно, затурили шаре на рамена као врљике... Кара-Ђорђе шеташе шанцем мирно.
Не рече јој речи него прође мимо њу. То баше знак да га испрати. И она пребаци торбу преко рамена, па пође за њим. Ишли су ћутећи. Кад одмакоше далеко од капије, он стаде. Окрете се и сачека док му она приђе.
А од Бадовинаца ћемо преко Царског поља и Новог Села на касабу (Лешницу) — заповеди Зека. И кренуше се. Ишли су журно. Станко иђаше оборене главе поред Зеке. Дан је био леп. Сунце је пријатно грејало.
— Али, само у месо!... Одрешише се завоји на кашилуцима, све се прегледа, све се удеси... Турци се појавише. Ишли су безбрижно као у сватове. — Чекај!... — рече Чупић. — Кад ти сасвим приђе, онда удри!...
— рече Јаков. — Ја се не бих чудио! — рече Милош. — Пре бих рекао да они нису знали да смо ми овде, па су ишли без бриге. Али кад су ударили на ватру, они се повукоше да се размисле. — Тако је — рече Чупић.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И унуци иду куд су ишли деди, На камену истом оштрили су маче; И страшну легију, и од гнева јаче, Води сјај далеке царске проповеди.
Кола су напорно одмицала напред. Они су ишли мирно, погнути и задувани. Сваки је од њих мислио своју мисао, бринуо своју бригу, и вукао свој део терета.
Тај дан сви су ишли у поље као на кладенац среће. Кад је поред друма издахнуо обешеник, гомила је грабила за конопац, манито, као што се
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
ма колико да су вољели Мару, сматраше цијелу ствар за изгубљену, и да није старијих људи, не би можда ни у потјеру ишли. Али старији бацају пушке, сједају на кола и трче изван села. Кмет се помамио: Живог или мртвог! — дере се он.
Не знам како, опет се нађем с њом у истој шуми. Било је као лето. Ми смо ишли кроз некаке орахе, и она је купила у кецељу оне спољашње љуске што отпадају кад орах узри. Био је сутоњ.
Она ме је само гледала, љубила — живела је срећно. Од то доба, кад год смо ишли да ходамо, чинили смо то у шуми. Обоје смо мрзели свет. Тамо нас нико није сметао. Једно вече ходали смо опет заједно.
— Ти си моја, — рекох ја — ма шта да си. Она се припи уза ме. Ишли смо даље. Мени је било необично пријатно. То је било крајем марта. Ја сам први пут тога вечера изишао у јесењем капуту.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Али ове недеље сви су ишли у једној цељи: бабе да чују, а девојке да виде новог учитеља. Само стара гркиња Соса, она се није кренула у цркву ни
« или: »Та шта говорите!« или: »Та је л’ могуће!?« Ишли су полако, ногу пред ногу. Поп Спира му је даље показао све боље куће и укућане, не споменувши, наравно, нигде девојку
— Прошло је, видим ја, бојтарско и свињарско време, нит’ има више они’ вашара ни они’ алдумаша, кад су ишли у Пешту и видили света; а сад им је лако брез нас, кад има ајзлибана... И ко га је измислио! Ознтрогере му швапске!...
Већ се види ченејски торањ, ал’ је далеко још до Ченеја. Путују, ал’ на путу још никог да сретну. Тако су ишли два и по сахата, и већ почеше сретати најпре кола, а после и пешаке, неке Швабе у дрвеним кломпама, са рукама испод
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
А најрадије су били око порте, уз зидове и ту се вукли, лежали. Дању би, ако је лепо време, ишли у реку, и тамо испод врба седели, или се прали, чистили.
— А, Турци, а, а!... И тако би целу, целцату ноћ ишли, вукли се по маалама док их не би дан смирио и растерао по њиховим рупама, легалима, развалинама. XXИ Сећам се.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Миле (а звали су га „мали“ Миле), је ли, вели, Миле, право да ми кажеш, али право да ми кажеш ово што те питам Кад смо ишли овамо, па јашим ја овако испред, а ти позади мене, је си ли који год пут помислио, али право да ми кажеш, је си ли
Африка
За један сат почеће ноћ. Да смо пошли после четврт сата одмора, црнци би ишли радо, али нада да ће се вратити кући убила им је и последње сећање на оно за шта су се погодили.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Кад би Исаковичи ишли у лов, у своју Руму и Хртковце, Павлова жена је остајала код куће и проводила време у припреми једне раскошне колевке.
Пред зору, међутим, имао је да слуша, стално, бат ногу укућана, који су ишли у посету белом зецу. Чинило му се да је познао, и нехотице, ћопави корак Божичев, затим, корак Јохана Шмерца, праћен
Исаковичи, са Вуком Исаковичем из Црне Баре, у Аустрију прешли, како су постали официри, како су на Францеза и Прајса ишли, како су... Међутим, Волков га опет прекиде.
па је обгрли, око рамена и поведе са доксата, кријући је, загрљајем, од света, а трудећи се да ни она свет не види. Ишли су степеништу, као да су слепи. Хтео је да је одведе њеној кући.
Павле онда додаде да му је Волков причао и нешто невероватно. Ако буду ишли у Кронштат, на игранку, видеће, својим очима, право чудо.
Павле онда угледа, на крају једне алеје кестенова, кућу, куд су ишли. Била је на дну те алеје, мрачне и на дану, сва осветљена. Са ње су, као гроздови, висили велики фењери.
Туда су исељеници ишли до превоја Дукље. Шапућући, са сузама у очима, Варвара је, ту, предала Павлу писамце, још топло од њених недара,
А нико их није испратио, сем клетви, за сретна пута. Носили су свега један фењер пред својим колима. Нису ишли – ни кад одмакоше од Титела – као шајкашка, војена, рота, него, као кад се коло прекине, па се разиђе, са рогља.
Зорич је био описан као велики каваљер. А Зоричка као велика госпожа. Пред његовим транспортом ишли су, све до Токаја, свирачи и певачи.
До Ујхеља је Павле путовао лако. Од Ујхеља је пут био тежи и много је, до Дукље, кривудао. Ишли су и неким шумским, попречним, путевима.
У позну јесен, са свих страна, из Хунгарије, путници, који су ишли у краљевство пољско, скупљали су се на Дукљу, а сви су грабили да, Карпате, што пре пређу.
У то време, сви путници, који су ишли у Кијев, имали су да одседе, шест недеља, у карантину – или у месту Желеговка, или у месту Васиљков, или неком другом
Теодосије - ЖИТИЈА
А многи од благородних, оставивши своје куће, ишли су са преподобним путем смерности, и стигавши у Свету Гору Атон уђоше у манастир звани Ватопед.
! И гле, као да ветар шуми врењем од гроба светога, и они који су близу стојали и ишли да виде шта се догодило одмах видеше како се мраморни гроб светога, благодаћу Светога Духа, миром као водом наводнио,
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
год. сретали смо сељаке и сељанке високих копаоничких села који су ишли у посету манастиру Студеници, Немањиној задужбини из XИИ века.
Борили су се са непријатељем и глађу, са непогодама у арбанашким планинама које су биле без путева, и у тој су борби ишли преко људских снага. Чак и тада нису уступали пред ударима судбине. Иако оборени они нису побеђени.
Неке су ерске особине у вези са овим вековним занимањима: нарочито спорост у кретањима. Али каравани, који су ишли попречним путевима, унели су склоност за трговином и из ових проходних земаља излазе данас најбољи јужнословенски
Било их је који су ишли у хајдуке од јуначког зора и да се наносе јуначког руха и оружја. Други су и због малих увреда ишли у хајдуке, јер су
Други су и због малих увреда ишли у хајдуке, јер су као сви динарски људи сматрали да се без образа не може живети и да се увреда мора осветити.
Личани су затим схватали да они никада нису ишли за својом властитом судбином нити се борили за своје идеале; да се никада нису покоравали оним великим историјским
Још и у првим десетинама XИX века имали су Бокељи око 250 бродова, којима су ишли по целом свету. Осим ових и многи други Бокељи су као морнари имали знатних зарада.
Љумљани на десној страни Црног дрима, који су област најбоље познавали, и сви су заједно полазили у пљачку. Ишли су скоро увек истим путевима, који су пролазили горњом ивицом шумске зоне, границом између ње и алпијске суватске зоне.
Тетовци су се нарочито од Мавроваца научили печалби: они су најпре са њима ишли као њихови помоћници и тек су доцније за свој рачун одлазили сами у печалбу.
До српско-турског рата од 1876. године печалбари централног типа су ишли ради зараде поглавито у разне области европске Турске. Највише их је одлазило у Србију, која је, иако вазална, од 1815.
Ја сам познавао трговце из Ниша и Лесковца, који су у турско време ишли на прилепске сајмове. Значај ових сајмова је опадао уколико се европска Турска смањивала.
Турски бегови битољско-прилепске котлине, а нарочито они из Прилепа, ишли су тамо на провођење и „кеф“. Нигде у централном типу нису жене тако често напуштале своје домове, одбегавале Турцима
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Ви сте ишли за сандуком, а и ја сам био на погребу. РИНА (нестрпљиво): Али, забога, што ми причате те ствари већ хиљаду пута
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Некада смо ишли у исти разред, али после његовог покушаја да наставницу избаци кроз прозор, он је престао да иде у било који разред.
- раширио сам руке, а он ме је погледао као што се гледа стеница, отприлике. Још смо ишли за Бароницом, а око нас је већ био један мали милион шмркаваца.
Затим смо неколико тренутака ишли ћутећи све док се Атаман није пљеснуо по бутини и закукурекао тако жестоко и тако верно да се Рашида прво тргла, а
минута није, иако је послушно покушавала да следи мој ход, само што су она и музика оних ђаволски добрих „Торпеда” ишли свако на своју страну, тако да је ово наше пре личило на неко пијано батргање него на игру.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Господар Софра радо се с њим дружио и к њему је одлазио картати се „фрише фире“ или „маријаш“. Ишли су скупа у суботу на вечерње у цркву, и обојица су појали за две певнице.
Ја сам се предомислио, да идем у Пољску Кракову, да донесем платна. — Забога, па зар тако далеко бисте ишли? — Чекај, немој да трчиш напред. Видиш, ја сам већ на леђа пети крст пребацио.
и доцније се врло пазили; и кад је господар Софра табаклук оставио и постао трговац, нису били противници, но штавише ишли су једно другом на руку.
— Шта? — Да ми будете довече гости, на киселу чорбу и ладно печење. — Куд би опет данас ишли? Зар синоћ није било доста? — Учини ми, Софро, по вољи, нећеш се кајати.
Мења се и Шамика, али сам на себи ни примећава. Стари познати зарадоваше се његовом доласку, и на руку су му ишли, кад су чули да се тиче женидбе. Но велика је разлика између сада и онда, када је Шамика у Кошици јуриста био.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Они који су први пут ишли, почеше се дизати на колена и дошаптавати, дозивати, пригушеним гласом, и скупљати иза шатора, као сенке.
полазак, у општем плачу и кукању, својих жена, при оном метежу и мукама до миле воље их љубећи и тукући, они сад нису ишли да траже жене.
Тако, разбудивши све, никоме не дадоше да спава. Ишли су од куће до куће, по мраку. И нехотице, мада то нису тражили, наилазили су и на жене.
Понегде, уз воду, било је тихо, топло лето, сазрело воће, добри људи, али тек што прође зима, опет су ишли даље. Кад му је умро отац, хтео је да се смири.
Чинило му се да је људски живот леп и да би са њом, и њеним дететом, пролазио весело, па ишли ма куд. Љубећи њено дете, у сећању његовом заиграше му на глави стотину и стотину малих Влашчића, Немчића, Мађарчића,
Из рата се био вратио угојен и ћудљив. Нису више ишли на игранке у тврђаву, нити је више онако често јахао са њом. Читаво једно село беше населио, под градом Варадином, са
Омрзнув нарочито војнике, што су по наредби маторих и надодољених официра ишли да се кољу са Турцима, Французима, Прусима и Мађарима, он је чинио зла уопште свакоме ко се селио.
јахали пред пуком, димећи из лула, било је потрчало мноштво сељачких паса, који су после, изгубивши траг за повратак, ишли повијених репова и испалих језика, међу ногама војника. Цео пук је смрдео на лој, издалека.
Иначе, поверова се, најпосле, у целом полку да не иду на Турке, као пре, те им се земља којој су ишли, учини, збиља, тајанствена и незнана. Наступила је тада дубока потиштеност.
да је често више од половине људи стајало шиљбок, дан и ноћ, дотле остали уопште нису морали да постављају страже, а ишли су у град слободно. Исакович је, шкргућући зубима, осећао као и остали, и сам, да је преварен.
повратка, свега тога што чине, расла је откада их је гледао многе, тако далеко од њине земље, у туђини, кроз коју су ишли као глуви и мутави, не знајући куда их воде.
Детињи плач не само да није одбијао од те колибе њене љубавнике, већ их је, чинило се, привлачио. Ишли су к њој као на литију.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
„Њима су се придруживали и младићи и играли у колу до зоре. У зору су ишли на реку, младићи напред, а девојке за њима и успут певали љубавне песме.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
А онда, када се више није имало куд, разиђосмо се свак на своју страну. Бледела је зора и кондуктери су већ ишли на посао у ремизу.
Али, што су брже ишли, она љубичаста брда у даљини све су се више удаљавала, а камено поље као да није имало краја ни почетка.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Скромни ручак од меса и зеља брзо прође, као и доручак. Послије подне Јанко и ђак Обрад отидоше у лов; ишли су рубом поља, те до сутона убише два зеца; послије вечере било је обично посијело у мађупници, само што је владика
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ЖУТИЛОВ: Треба га забележити. ШЕРБУЛИЋ: Они који су ишли да моле за Кузмана Перкића треба да се попишу; зашто да нису мађарони, како би им Маџари молбу уважили?
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Ти путнички глумци ишли су у Србију и у Хрватску, и тамо давали представе. 1840. они су први у Загребу играли на народном језику.
Други су после њега дошли и до краја ишли у његовим идејама, из те заједнице у прошлости и заједнице језика извлачили закључке душевне заједнице и заједничког
Било је у њој старијих људи, васпитаних у »славјанском духу«, који нису ишли даље од поетскога панславизма; било је млаких либерала, који су тражили скромну уставност и рад на »српској култури«;
Његови одвећ ревносни ученици ишли су и сувише далеко путем којим се он кренуо, и од његове критике идеалистичке естетике и романтизма отишли до
војни, политички, духовни и књижевни углед Француске код Срба стојао је врло високо, и млади Срби су у све већем броју ишли на школовање у Француску.
Милићевић, Вук - Беспуће
И Гавре Ђаковић стрпљиво силажаше с кола кад су коњи ишли уза страну, примао поздраве од сељака, склањао се колима која су јурила низ брдо, узвитлавајући густу прашину; немарно
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
„Ишла шумом једанпута, Залутала са свог пута. Ишли поред грма, трна, Увати и нојца црна. Сетише се ти вукова И вампира и смукова, Гвоздензуба и вештица, Они дечи
њему није било светло Кô сад — не велим да је био мрак; То беше ноћ, на небу сјаше месец, Од овог зраци на срце су ишли: Ниједан није оно угрејао. И дрктајући тужило је срце, Јер празно беше то.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
и разњежено ми напоменуо: — Сад ћемо нас двојица да спавамо, а наш ће млинчић да меље, меље, читаву боговетну ноћ. Ишли смо заједно и у прави млин, и тамо ноћивали.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
И онда, занесе се, па отпочне да прича свој живот, места и градове где су били, кад су ишли на хаџилук с дедом... Онда набраја, казује до ситница о свима садашњим газдама „скоротечницима“: шта су пре они били,
Све је било по старом и дани су ишли, текли једно за другим брзо, неосетно, ти наши млади дани испуњени срећом и безбрижношћу.
Разговарамо, тј. причам о њиховој деци, мојим друговима, шта смо радили, куда смо ишли са санкама, итд. Док, ето ти матере. Улази погнуто главом напред, тарући руке о бошчу. — Па како сте ми? Како на дома?
свеће, уреди, очисти му од траве и учврсти гроб — тек онда би се враћали, остављајући му гроб онако нем, дугачак. Ишли би натраг кући. Она носи тепсију на глави.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад су ушли у тамни вилает и ишли по њему, све су под ногама осјећали некако поситно камење, а из мрака нешто повиче: — Ко овога камења понесе кајаће
Коњ му рече: — Гони, Грбо, што мореш брже! Тако су неко вријеме ишли брзо, и коњ опет рече Грби: — Грбо, окрени се па види има ли шта за нама. Грбо се окрену, па рече: — Нема ништа.
Грбо се окрену, па рече: — Нема ништа. — Сад полагано гони, — рече коњ. Тако су тихо ишли неко вријеме, али опет рече коњ Грби: — Окрени се, видиш ли сад шта?
— рече коњ. Грбо баци четку, кад се створише до небеса јеле. — Сад гони што мореш брже! — рече коњ. Тако су ишли неко вријеме и опет рече коњ Грби: — Окрени се, Грбо, па види има ли шта за нама.
Грбо се окрену и рече да не види ништа. — Сад лакше гони! — рече коњ. Тако су опет тихо ишли неко вријеме, али опет коњ рече: — Окрени се, Грбо, па види има ли ишта за нама.
Грбо баци чешагију, кад се створише брда и планине до небеса. Онда рече коњ Грби: — Гони што мореш брже! И тако су ишли неко вријеме и пријеђоше из ђаволске државе у крштену. Истом Грбо сјахао с коња, а ђаволи на границу и пред њима краљ.
И тако оно момче ожени се царевом девојком и постане цар, а остали момци што су с њим ишли ижене се оним девојкама што су биле поред царске кћери и постану велика господа.
Све је то старац вукући букву за собом поваљао. Они сад угоде онијем трагом, па за њим. Ишли они тако, ишли, богме дођу до једне јаме и нађу да је старац у ту јаму увукао ону букву.
Све је то старац вукући букву за собом поваљао. Они сад угоде онијем трагом, па за њим. Ишли они тако, ишли, богме дођу до једне јаме и нађу да је старац у ту јаму увукао ону букву.
Кад су тако ишли, Соломун се кроз кола био загледао у предње точкове, пак се уједанпут насмије. Цар који је поред њега јахао на коњу
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Трпило се и тако доста. ЈЕВРЕМ: Даље, даље: како се дошло до бала. СОФИЈА: Не само што смо ишли на бал, него је и Лепосава добила аљину. ЈЕВРЕМ (руком): Стани; како се Макса владао?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
“ Знаш ли шта је једанпут направио? Ишли смо да купимо мени ципеле, јер је долазило пролеће, кад у продавници, где сам, као, испробавала гиљарке, уфура једна
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Печурки једном пођосмо крадом ја, мачак Тоша и кум са брадом. Ишли смо дању, лутали мраком, по врелом сунцу и пљуску јаком.
дана, док се пахуље множе, на далек пођоше пут слонче од порцулана, мајмун од сиве коже и лав од вуне, жут. Ишли су тако право, гором, за дивљом козом, равницом, журним ходом, низбрдо стрмоглаво, некад се труцкали возом, а
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Разуме се, они кажу да су организовани! Међутим ми знамо какви су они. Када је била свечаност овде, ишли су у винограде да краду грожђе, и после их болели стомаци, и мајке морале да их бију. Славни јунаци, ти из Белмонтехе!
Ви сте га познавали? — Кад сам се вратио са Острва имао сам читав сат до воза, те смо ишли до рибњака. Имао сам утисак да га познајем давно. — Ја сам њин најбољи пријатељ. — Јест, то је наш најбољи друг.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Да пишеш и да тражиш одсуство! — добаци ми сестра, којој махнух руком, и онда затворих врата. Ишли смо једно време ћутећи. Отац као да се мучио, хтео је нешто да ми каже. На излазу застадосмо.
Тек сада одјекну весели жагор. А одатле су ишли на бунар, где су прали судове. Сунце је већ зашло... Сивкаста прашина лагано се таложила.
— питали су сељаци из мрака, чекајући да се последњи пут поздраве са својима. Иако нису могли разговарати, ишли су тако поред батерије, саплитали се о камење на путу, или се држали за ограду предњака, гледајући нетремице сина или
“ — говорили су мрзовољно пешаци... А већ дојади и ово марширање. Није се касало, већ смо данима ишли ходом. Моје место било је поред предњег возара на трећем топу. Већ смо се наразговарали.
Око подне повикаше да спроводе заробљенике и сви потрчасмо на друм. Било их је до стотину. Постројени по четворица, ишли су лагано и погнуте главе.
и хоризонт би нашироко засветлео у правилним размацима времена, затим још жешће, да је изгледало као да небо гори. Ишли смо журно баш у томе правцу. Осећали смо да се ближи одсудан час. Можда ујутру, можда сутра. Тамо већ гину.
— Их! — махну руком капетан Јован. — Летела би нам пердашина по овој равници. Изгледа ми као да свима мало лакну. Ишли смо лагано. Гледао сам непрекидно у планину пред нама, али се ништа није видело. Сретосмо кола са рањеницима.
Тако мисле војници, док им црева крче од глади. А ипак, целе ноћи гурали су топове. Ишли смо кроз неку шуму, силазили, пели се, и тако до зоре, када застадосмо на неком камењару. Више се није могло даље.
У даљини се повремено чују пушке. Нагађамо где смо отприлике сада. Ноћас смо ишли све неким пречицама и стазама и нико није уочио важнији објект помоћу кога бисмо се оријентисали на карти.
Географију слабо знају, а, услед непрекидног маршовања у разним правцима, изгубили су оријентацију, па им је свеједно ишли на Шабац, или према Ваљеву. Они само по пуцњави цене на којој је страни непријатељ. Уз пут наилазимо на збегове.
Јер ма шта се десило, горе бити не може. Не занима нас више ни правац марша. Ишли смо у правцу Дрине, одакле допиру учестали пуцњи топова.
Кренули смо по мраку. Мучно је осећање кад се по мрклој ноћи излази на положај. Ишли смо прво главним путем, онда скренусмо, затим преко неких њива, лагано, и застадосмо у једној ораници.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Што лажеш, бре, прекиде овога други малишан: зар нисмо са њим сиграли мете на Вилиној Коси, кад смо оно ишли ? — То је ’нако... кад нас је водио у поље, а није нас нарочито учио.
— Шта се будиш, море... ком га везеш? одговара му председник. Што сте ви јуче ишли у Београд, него за то. Море, њему се то знало... зарађено је. Дођоше ови гласови и у школу.
Тако су га и сада заузеле земљорадничке задруге. Непрестано је трчао са Ђокићем до Београда, Смедерева, ишли су по селима, где су већ основане овакве задруге... Напослетку једнога дана освану и код њих установљена задруга.
»И Зорка остарела... Кажу не даје више млека, не тели се... А онај пут зарастао, куд смо пре ишли на реку... Чудно зацело : ревизор се љути што деца знају трећину читанчице на памет, а друге две трећине не могу ни да
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Па кад Исус не спасе нас, ваше ће руке старе. Та ви сте сваком народу донели понос, и спас, и радост. Та к вама су ишли који су хтели част на свету, и младост. Па што би дошла тако тајно и погнула своју главу?
Кажеш ли некад, изненада, у добром друштву, још и сада, на чијој страни си? О, да л се сећаш како смо ишли, све улице ноћу обишли, по киши? Сећаш ли се, ноћне су нам тице и лопови, и блуднице, били невини.
У том Темишвару, о празнику Духова, на пример, сви смо ишли у цркву, која је била застрта травом и имала мирис покошених поља.
Руска царска армада ишла је у зиму, године 1914/15, у Карпатима, на јурише, у дубоком снегу, као зид. Ишли су на нож. („Пушка дурак, штик молодец!
Имали смо велике губитке. Руси су нас тукли све до ускакања у њихов ров. Тада би дизали руке па се предавали. Нису ишли на нож. Ја и сад видим, у сећању, те Русе, како трчкају по рововима кад им се приближимо.
А други: богат, крезубав, шкарт, забушант, који се парио код куће са остављеним женама. Једни су ишли у смрт – најбољи део становништва – а други – који су се богатили на рачун њихов – окретали су се још увек на музику
Хранио сам се на станицама и скоро сваки дан сретао се са познаницима, земљацима, вршњацима, који су ишли на ратишта, или долазили са ратишта. Слушао сам о вешалима.
мађарског пука и, изгледа, и неки батаљон двадесет и девете, на положају Монте Томба („Брег гроба“) тукли су се и ишли су на јуриш и после потписане капитулације. Веле, сматрали су да није лепо предати се.
да од цвета до цвета и видети да од жене до жене и видети да од бајке до бајке и видети да од дана до дана узалуд смо ишли. Тужно је ићи чак до пољана. 1912. ПОБЕДИ Видех твоја кола од крвавог злата, засута ружама и женама голим.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Пробише после многих напора трњак и пођоше дале. Ишли су неко кратко време и наиђоше на неке врљике. Обалише и њих, па пођоше дале.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Поче да мисли. Досада је вредео као одличан математичар и у опште врло добар ђак. Испити су му свагда ишли »као по лоју«. Досада није знао шта је то пасти на испиту.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
И чича-Милисаву је пресело ово вече. Ишли су му пред кућу и викали: »Уа! Уа! Живела Бразилија! Доле с крнтијама реакционарним!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Сви би они ишли њеним примером, Пошто воле да трче за химером, Сви би џабе да се напију и насите И учлане у Градске паразите!
По вејавици, по снегу и магли Ишли су, дању, ноћу, преко гора, И падали, крај стаза, изнемогли. — Мало их се живих пробило до мора.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
било у пројекту задржавање на тим острвима; хитало се да се што пре стигне на место где ће отпочети рад експедиције. Ишли смо право на Саргаско Море, у близину кога смо стигли петога дана, доста рано изјутра.
За време рада на самоме плодишту сапутници су у више махова ишли на оближња Бермудска Острва, а најчешће у чувену биолошку станицу на острву Великом Нонзечу.
Међутим, ван сваке је сумње да су на њу морали наилазити и запазити је и ранији морепловци који су ишли на далеке путеве, а на првом месту некадашњи чувени ловци китова, Баски, за које дужина пута и океанске опасности нису
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Од увек саме би владике, приликом великих празника, после службе, прво код њих долазили на честитање, па тек онда ишли у друге куће, такође старе и чувене. У цркви имали су свој сто, а на гробљу своје гробове.
Са сином је излазила и ишла по родбини, код кћери, и онда, сви скупа, ишли би по чивлуцима, славама, саборима и по осталој родбини.
И чим уђу, прво би ишли у кујну, а опет сваки са погачом или којим другим поклоном. После са муком су се пењали горе код матере и, још са
Престаде по чаршији ход, кретање људи, који су ишли из цркве кућама, или по механама. Беше настало оно празнично затишје, светло, топло са јаким сунцем а кратким сенкама,
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
далеко од њих Сад смо, а они жале мир наш тих. Они баш ништа нису знали шта Доведе ту нас. У цвећу смо ишли Славећи страсно осећања та Због којих лепо са ума смо сишли.
буду изашли на сунце филистри, И драге ноћи крај буде тишини, Ја ћу, к’о често, по познатом путу, Док на трг буду ишли људи, жене, С негодовањем, у старом капуту, И с изнурењем ноћи пробдевене, К’о ноћна привиђења у замкове своје,
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Тако су ишли некијех двјеста корака, док стигоше у неку лијепу дугодолину. На сред ње Оташ се устави па махну својима да похитају.
“ Ишли су кроз шуму четврт сата отприлике, па сврнуше на друм. Друмом ишли су комад, па опет сврнуше широким пријечацем, пут
“ Ишли су кроз шуму четврт сата отприлике, па сврнуше на друм. Друмом ишли су комад, па опет сврнуше широким пријечацем, пут грофова дворца на хумку.
Старији им, и брат, и готово сви укућани у то доба спаваху. Два пута у недјељи ишли су и у дворац, а увијек им је тешко било отуда одмаћи се.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Али роб не марећи ништа за то, одговори му: „И то ће проћи“. На несрећном се увек кола ломе. — Ишли путем два човека: срећан и несрећан, а према њима у силовитом трку нагло избију упрегнути коњи у кола, који су се били
Јакова (око ½ сахата од града). ЧОРОЈЕ, ВИЛА И ТУРИЦА У Дубровнику чороје, вила и турица ишли су за времена републике уз месојеђе.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад дозна да му се средњи брат жени, а он у оно исто вријеме кад су сватови из цркве ишли, долети на ђогату, те и средњега брата онако удари да се одмах с коња преметнуо, па између сватова опет одлети.
И тако оно момче ожени се царевом девојком и постане цар, а остали момци што су с њим ишли ижене се оним девојкама што су биле поред царске кћери и постану велика господа. 13. УСУД.
Кад су тако ишли Соломун се кроз кола био загледао у предње точкове, пак, се у један пут насмије. Цар који је поред њега јахао на коњу
Некакав краљ имао једну кћер, која је била много лијепа. Ње се љепота била разгласила по свијету. Ту су ти ишли краљеви и цареви да је просе, или од чуда само да је виде.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
(Враћа се за шанк) МИЛЕ: Овај друг Вилотијевић, са говорнице! Зајдно смо ишли у занатлинску, били смо сјајни другови, пар екселанс! ИКОНИЈА: Какав пар?
ЦМИЉА: Седамсто. ЈАГОДА: Колко је народа! Треба се кроз ову масу пробити! МИЛЕ: Ја с човеком стојим овако! Ишли смо зајдно у занатлинску, шапто сам му „Отаџбину” од Ђуре Јакшића! „И овај камен земље Србије...
ЦМИЉА: А она, та ваша? Је л се породила, или је абортирала? СКИТНИЦА: Немам појма! ИКОНИЈА: Па јесте л ишли на ту економију, после? СКИТНИЦА: Ишо сам лане, али се нико не сећа. ИКОНИЈА: Лане? Баш сте се рано сетили!
МАНОЈЛО: Треба да чекамо чудо и чудотворца, ето шта! ТАНАСКО: Куда ћеш већег чуда од коморе! МАНОЈЛО: Како смо ишли на север, погледај секцију, чудо је увек било испред нас!
Илић, друг Илић, одличан кадар, проверен! Ишли смо зајдно у занатлинску... ИКОНИЈА: Шапто си му оно од Ђуре Јакшића! МИЛЕ: Откуд знаш? ИКОНИЈА: Откуд знам!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Искључавам оне који, пре|дати неким страст’ма, све им је остало једнако, та ишли покрај рита, та покрај ливаде, та слушали жабе, та славује; говорим за оне који имају срце чувствително сваке красоте
ШТА САМ ТРАЖИО, ТО САМ И НАШАО Било је око два сата после подне кад смо ушли у манастирску авлију (јер смо лагано ишли од Ирига до Хопова); истом братија изишли из трапезе и нису били јошт полегли спавати по обичају манастирскоме.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Не моли те нико, а не нагони те нико — одговори Лис мирно. — Ми смо толико година ишли без тебе, па се нисмо сићали да нам ко вали. А велиш да сам ја крив! Право велиш!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Данас би, сигурно, све друкчије било. А некада... Некада, пошто би се поздравили, ишли би на ручак у механу „Орач” и јели увек исто јело: густ, постан пасуљ. За ручком не би реч проговорили.
Кад је ушао у Паланку, коњи су по навици ишли полако, он се упита: Шта ћу ја овде? Зашто сам дошао? Бранио се од једне сасвим јасне и непријатне мисли, па ипак је
Могли су само преко плота да гледају. Ката је седлала његовог ниског и косматог коња. „Други су ишли пешице“, то је мати увек наглашавала.
Иди одмах. Симка није разумела. Хтеде још нешто да јој каже, па се сети да је на путу видео војску. Прво су ишли коњаници. Нешто су викали и псовали га. После и пешаци. Пун пут. Како је прошао? — Симка...
Не видех нигде толико дивљих крушака као тада око Лепенице. Што смо даље ишли према Београду, свет се купио око нас као овце на солило. Ми смо одувек волели да дижемо буне.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
На све четири стране света отварали су се њихови путеви, али ма куда ишли, увек су се враћали под свој бор. Ту су их рибари најрадосније дочекивали. Како и не би?
Али њих није привлачило богатство. Препланули, у крпама, ишли су по свету, а у гласу њихове песме препознавали су рибари шум весала, копачи замах мотике, момци смех жетелица.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
И заиста, Устав од 1838. Милоша не само што је спутао него га је И одвојио од власти. Власт и Милош су увек ишли заједно, али ограничена власт и Милош нису.
јата крупних рода и дивљих патака кружила су брзо, над Теразијама и Баром Венецијом, под небесима није било ни дашка, ишли су ка предграђу, ка Теразијама, друмом од утабане, вруће земље, сад је то Коларчева улица, дошли су до терзијине мале
друмом који је водио од тврђаве кроз Стамбол-капију, и даље (доцније, то ће бити Стамболкапијска па Васина улица) и ишли, безбедно, поред турских стражара.
Ишао је поред дућанчића, којих је било више него икад, а ничији погледи и ничији шапати нису, сад, ишли за њим. Узун Мирко Апостоловић је био стар, небо је било бело као у пролеће 1804, кад су, истим путем, поред
Како је добро смишљено, тако је добро и почело: са Турцима, преговори су ишли готово лако и чинило се да је споразум постигнут. (Као ни Србима, ни Турцима се није баш гинуло.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
И ма да смо доста Са друштвом ишли, мени жеља оста: Ја очи своје доста не напојих... ЦXЛВИИИ 2 Од тога часа, у груд'ма ми плану Нов пламен који тако
Па сањах: „Где си, лепо доба сретно, Кад смо; у смеху, и детињској шали, Ишли дуж реке, и кроз поље цветно Црвене булке шанчевима брали?
звони... звони?... В. Илић Млађи ЦЛИВ НА БУНАРУ У ведри дан што наговештава пролеће Друмом широким ишли смо покрај ливада, И са клицима обесне, детињске среће Здравили пастире младе и њихна стада.
Далеко од њих Сад смо, а они желе мир наш тих. Они баш ништа нису знали шта Доведе ту нас. - У цвећу смо ишли, Славећи страсно осећања та, Због којих лêпо са ума смо сишли.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Сви они, Леонардо, Браманте и Микеланђело, ишли су у школу код твојих слављених Грка, па сликају сада по зидовима Ватикана Сибиле, музе и друге голишаве жене.
ви, господине царски саветниче тако расуђујете“, настави он свој говор, „не могу вам то замерити, али моји противници ишли су даље, они су доказивали да се таквим незнатним, случајним променама може једна врста преобразити у другу неку
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Као и већина вереника ми нисмо хтели предвиђати тај стварни живот коме смо ишли у сусрет, који се не може обићи, нити нас се тицао живот других којим смо се могли користити.
Па је журио Свилар поред плотова и све ређих кућерака окружених баштама, пролазио фабрике у чијим су двориштима ишли тамо-амо пуним џаковима натоварени људи, као кад се велики мрави некуд селе са ларвама, и онда се упутио прашњавим
убио нашег наредника Лаловића и редова ђачке чете, учитеља и пуковског писара Средојевића, који су службеним послом ишли у Драч. Поводом овог случаја наређено је нашој чети да разоружа неколико села око Тиране.
Одједном, на лепом и чистом дану, угледасмо гомилу људи и жена, који су нам ишли у сусрет. Загледасмо боље: то су били други кићени сватови сина доброг Јусуфа Кадне из Туњана са младом из нашег села
Ах четрдесета! А док ти нисам почео да причам, ти си се у чуду питао шта ми је. Ето шта ми је. Ишли смо малочас под руку, а ја зачух кад неко изговори име које највише волим.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
подно позорнице, негдје одмах под лијевом руком диригентовом; и опет сам осјећао дахове масе који су, ако и нису ишли баш мени, ипак стално прелијетали изнад моје главе као пасатски вјетрови.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Што, зар... — Зато, што би онда и потајници, и власт, све би ишло куд треба право за нама, а не би ишли онамо, где сами знају да нас неће наћи. — Како, па је ли мене хтедоше ту пре убити они коњаници?...
Никола је био на путу, и разбојници, знајући тачно кад ће се вратити, чекаху га свакога тренутка. И сад су ишли на поуздану добит, јер су знали да је Никола отишао да наплати облигацију од двеста дуката.
му, обучена у шарену сукњицу и црн сукнен јелечић, узела га за једну, а мајка за другу руку, па су онда сви троје ишли далеко, далеко... не сећа се цела пута, али зна да су ишли цркви.
не сећа се цела пута, али зна да су ишли цркви. Па онда се сећа сјајног и златног одела свештеникова, од кога није одвајао очију.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Нијесу дуго ишли, кад дођоше на чистину. у некакав вилајет. Ту ти нигдје ништа нема но сами миши. Мачка и штене, кан̓ ти гладни, одмах
Кад дозна да му се средњи брат жени, а он, у оно исто вријеме кад су сватови из цркве ишли, долети на ђогату, те и средњега брата онако удари, да се одмах с коња преметнуо, па између сватова опет одлете.
Тако и учине. Опреме три црна коња ма̓м, и збиља, коњи ти одмах крену, и браћа се упуте у далеки свијет. Тако ишли, ишли равницом и брдом, преко поља и ливада, преко вода и шума, док дошли на прво раскршће.
Тако и учине. Опреме три црна коња ма̓м, и збиља, коњи ти одмах крену, и браћа се упуте у далеки свијет. Тако ишли, ишли равницом и брдом, преко поља и ливада, преко вода и шума, док дошли на прво раскршће.
Кад се мало умири, рече му да ју опет узјаши, и кренуше даље у другу царевину. Ишли они, ишли дуго и дуго, док једва једном стигоше у ту другу царевину.
Кад се мало умири, рече му да ју опет узјаши, и кренуше даље у другу царевину. Ишли они, ишли дуго и дуго, док једва једном стигоше у ту другу царевину.
Узјаши на ме! — викне, и кренуше на даљи пут у трећу царевину. Ишли дуго, ишли, и кроз горе и кроз доле, и преко поља и преко ливада и вода, док једва једном стигли у трећу царевину.
Узјаши на ме! — викне, и кренуше на даљи пут у трећу царевину. Ишли дуго, ишли, и кроз горе и кроз доле, и преко поља и преко ливада и вода, док једва једном стигли у трећу царевину.
Он узјаши на њу, и обоје крену даље. Тако опет ишли, ишли, журили се да што прије стигну, док дођу и у четврту царевину.
Он узјаши на њу, и обоје крену даље. Тако опет ишли, ишли, журили се да што прије стигну, док дођу и у четврту царевину.
Чекај, па ћемо заједно даље на далеки пут. Е весели, боже, и лија и он и дјевојка и коњ, те бјеж̓ даље. Ишли, ишли дуго и дуго, док запазе опет бијеле царске дворе.
Чекај, па ћемо заједно даље на далеки пут. Е весели, боже, и лија и он и дјевојка и коњ, те бјеж̓ даље. Ишли, ишли дуго и дуго, док запазе опет бијеле царске дворе.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
РАНЕ И ПОСЛЕДЊЕ ПЕСМЕ ПРВИ СУСРЕТ Једно послеподне — не сећам се које — Ишли сте лагано и погнуте главе, А око Вас ваздух, светлост и мир стоје, А над Вама небо боје јасно плаве.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Кад сам завршио са хлебом, заспао сам под топлим зрацима априлског сунца. Сањао сам да се у згради где су ишли они студенти сакупило много људи у намери да ми уруче неко академско одликовање.
Путовали смо према Шкотској путем који је пролазио северном страном Ирске. Што смо ишли више на север, светли сутон северног Атлантика скоро нас је навео да поверујемо да не постоји ништа тако слично као
- Пођи са мном - рече она - желим да чујем твој глас, да видим то твоје драго лице и да будемо сами. Ишли смо сами, полако. Слушао сам је како ми говори о разним стварима које су ме подсећале на детињство.
- Пођи са мном - рече она - желим да чујем твој глас, да видим то твоје драго лице и да будемо сами. Ишли смо сами, полако. Слушао сам је како ми говори о разним стварима које су ме подсећале на детињство.
Неки ентузијасти са Колумбија колеџа ишли су тако далеко да су предлагали забрану наставног програма колеџа и формирања Колумбија универзитета уместо Колумбија
Изненађена гомила окупила се око капије, а старији сељаци који су са мном ишли у школу у детињству, упитали су ме да ли је телеграм заиста дошао из Америке.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
С песницима су, наравно, упоредо ишли и критичари, тумачи поезије. Овима последњим ишли су наруку лингвисти, којима није било тешко да за потребе тумача
С песницима су, наравно, упоредо ишли и критичари, тумачи поезије. Овима последњим ишли су наруку лингвисти, којима није било тешко да за потребе тумача књижевности издвоје такозвано комуникационо језгро у
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Они су обучени за посете): Ето нас. Вратили смо се као што смо и отишли. ДАРА: Бамбадава смо ишли. ЖИВКА: Што, нисте никог нашли код куће? ЧЕДА: Чујте, мајка, ја више нећу да слушам те ваше савете.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
иде путем који опасује варош, она готово као дете испољава страх од отвореног, ненастањеног, мрачног простора: „Ишли би путем широким, голим, чија је једна страна била озидана зидовима, усечена улазима махала, док је друга била гола,
Краков, Станислав - КРИЛА
Мајор неодлучно пође. Само његове крупне очи прекорно погледаше ађутанта. Пошао је напред уздахнувши. Ишли су уском стазом под самим гребеном један за другим, блиски и неми. Све нови лешеви ницаху међ жбуњем.
Прљави сељак је терао путем мршаво магаре. Прошли су кроз село, на газу су испљускали кола водом, и сада су ишли неравним каменитим путем. Једна је гума пукла, и кола су стала.
Петровић, Растко - АФРИКА
За један сат почеће ноћ. Да смо пошли после четврт сата одмора, црнци би ишли радо, али нада да ће се вратити кући убила им је и последње сећање на оно за шта су се погодили.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Од коњаника напред су ишли у расутом строју Черкези, а за њима неколико коњичких колона. Сва је коњица полако касала, а понеки од Черкеза
Комаров и тој војсци заповеди да се крене полако за њим. Ми смо ишли у источном правцу; пред нама и за нама ишли су друмом батаљони војске и батерије.
Комаров и тој војсци заповеди да се крене полако за њим. Ми смо ишли у источном правцу; пред нама и за нама ишли су друмом батаљони војске и батерије. Друм је ишао кроз моравску равницу засејану кукурузима.
не слију у једну повисоку косу која од саме наше границе иде паралелно са суповачко-тешичким друмом (којим смо ми ишли) све до Ђуниса. Ова коса местимице је обрасла младим шумарцима.
Сви потрчасмо пред њих. — Шта је? — Забога, господине, изгибосмо, Било нас је петоро у патроли, ишли смо до под Тешицу и нигде не наиђосмо на Турке; кад смо се отуда враћали друмом, наиђемо на наше добровољце, батаљон
У штабу је такође владала суморност. Момци су ишли на прстима и говорили шапатом. Данас је на левој обали Мораве, на житковачким и прћиловачким висовима имала да се бије
Сиђемо низ шуматовачки вис. Ишли смо пешке, а за нама су војници водили коње. Неколико коња буде рањено. Успут низ брдо наилазили смо на рањенике где
као и све друге тице, и све живо, а остаје само пустиња, и у њој само ова мала, пакосна зверка што се зове — човек... Ишли смо даље.
Трбухом за крухом, богами, господине. Немаштина смо ти љyта... Ишли смо у ланцу прикупљајући непрестано гомилицу за гомилицом. Двојица до мене разговарају се: — О Бућкало.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Знам од кога треба да се чувам. А овако... Све зависи од случаја. Ја не знам куда смо ишли, и како изгледа та планина. Али је нешто високо и напорно. — Хиљаду осам стотина метара — додаје капетан Радојчић.
Неко јаукну. „Ћут!“ — викну други и онај замуче. Али жестина удара као да малаксава. На истоку је зарудела зора. Ишли смо сад живље, да нас не би захватио дан. Било се мало разданило кад смо се зауставили на једној падини.
— Сада треба да изиђемо горе са командантом одреда, који ће нам одредити одсеке, да не бисмо ноћас лутали по мраку.“ Ишли смо слободно, јер смо још увек у мртвом углу.
— Ау, господа му љубим, шта сад да радимо! „Ви знате да смо се отуда извукли из борбе. Ишли смо толико журно да нас мунициона колона није могла стићи.
Заустио сам да командујем, али ми застаде дах. Удахнуо сам снажно и онда наредио: — Напред! Људи су ишли чврстим кораком, погледајући лево и десно као да одмеравају растојање од својих другова.
Још стоје свеже локве крви. Неки су издисали. Баш на самој путањици куда смо ишли, лежао је младић, мртав. Ваљда тек што је издахнуо, јер су се у унутрашњим очним угловима, налазиле још сузе.
А када су ме ранили, претресли су и мене, и све ми одузели. Спуштали смо се низ једну клисуру. Ишли смо обазриво. Ја сам први који наступам. Негде пред нама, или са стране, нисам могао тачно да оценим, пуцале су пушке.
Када будемо према њему, скрените надесно, и у стрељачком строју право навише. Ишли смо ћутећи, журно, један за другим.
Заједно смо устајали, заједно ишли у варош, заједно јели и пили. Било нас је свакојаких... Капетан Драгиша, омален, плав, шиљатог носа и стиснутих
У павиљону је гамизало као у мравињаку, а брујало као на неком бучном збору. Виши официри, из других павиљона, ишли су код управника болнице да се жале. — Шта им могу? — говорио је очајан управник — Они се положаја не плаше.
Смрт је дакле овде свакидашњи догађај. Ишли смо кроз читав сплет саобраћајница, као кроз какав мравињак, и нађосмо се опет пред једним лагумом.
Осећам како ми се вилице тресу, као у грозници. Сав сам дрхтао. Убише човека! — Ми смо готови — рече Драган. Ишли смо журно. У рову је Драган издавао наређења за даљи рад. Друга четворица требало је да иду.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Једном речју: поезија и музика су ишли тешње здружени док се књига мање читала. Наш XВИИИ век, посебице грађанско песништво у њему, а преко њега и добар део
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Изговор им је навек био: како су били ту, ишли послом, па онако уз пут навратили к њему. Готово са страхом, трљајући, кршећи руке, улазили би, ишли по дућану,
Готово са страхом, трљајући, кршећи руке, улазили би, ишли по дућану, загледали и запиткивали Младена. А знало се зашто долазе. Да виде, прегледају.
време да га замоли да, ако им приликом свадбе нестане било новаца, било друго, обећа им да ће им он узајмити, да не би ишли код другог трговца из друге маале.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
ВИИ) младићи су припремали лиле од трешњеве коре и са запаљеним лилама ишли кроз село унакрст, звонећи звонима, а неки су стављали и маске од тикве на главу.
Ћипико, Иво - Пауци
Дјед, баба и сестра пођоше. Сестра и на улици још држи новац у руци. Ишли су чаршијом донекле заједно, па старци у свијету изгубише Петрову сестру с очију и не поздравивши се с њоме.
Уто дјевојка попође узбрдицом. Иво се упути за њом. Она, осјетивши га за собом, окрену се, ну не рече ни ријечи. Ишли су неким путељком кроз боровик.
— Ма јема ли помоћи? — упита најпослије стари Анте, кад је све исприповједио. — Јесте ли бар послије ишли у адвоката? — Јесмо. Пошли смо и прављали му како је. Па и он се смије, вели: „Имали сте прије доћи, било би мање. ..
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Смрзли се успут. Јуче је био мраз, прекјуче и свих последњих дана брисао је северац. Ишли су кроз шуме. Има дрва у изобиљу. Нису ишли кроз крш. Поцркали им коњи од глади! Па зар не преносе зоб?!
Јуче је био мраз, прекјуче и свих последњих дана брисао је северац. Ишли су кроз шуме. Има дрва у изобиљу. Нису ишли кроз крш. Поцркали им коњи од глади! Па зар не преносе зоб?!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ја се сећам Старе Драве још из мога детињства, јер смо поред ње пролазили кад смо колима ишли у родбину у Осек. Тај рукавац Дравин само је незнатно ужи но главни ток те реке.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Чекај да дâ деда пару. Па зашто и код деде нисте ишли? (Показује на Младена): Али он сигурно није хтео код мене да вас води? Ваш деда само код себе вас води.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
„Ја сам се возио на Тиси, и ишли смо полако, као да нисмо ишли ни ми ни вода. Наша лађа је била врло ружна, и вукли смо дереглију пуну кукуруза, и Паја
„Ја сам се возио на Тиси, и ишли смо полако, као да нисмо ишли ни ми ни вода. Наша лађа је била врло ружна, и вукли смо дереглију пуну кукуруза, и Паја Шеширлија, у дереглији,
А тепмераменти, просто нешто старозаветно. Ако је религија, на нож би ишли за њу; ако је нож, с неким религиозним ритуалом иду у страсти и нереде...
Павле пролази поред тога, и иде даље. Има један занимљив рукавац Тисин, куда су раније много ишли Бранко и Павле, и много водили и девојчице, да их плаше понором.
итд. Предлози, жалбе, оптуживања, ишли су сваки час у Сремске Карловце. Срби су утврдили пословицу: „Свађа се као Грк”, а Грци: „Задрт као Србин у црквеној
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Сећам се, нпр., мојих мука да научим пети падеж од именице пас. Сви остали падежи ишли су којекако, али пети падеж једнине (покојни звателни) никако ми није ушао у главу, нити сам умео да га погодим.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Доста је. — Да опалим шапну један ордонанс командиру. — Пст! — учини кратко командир. — Назад! — и пођосмо натраг. Ишли смо ћутећи. Хтедох запитати командира шта мисли да предузме, али сам се плашио свог рођеног гласа.
А ти хоћеш да опалиш? Лепо бисмо се провелн. Сада смо ишли мало слободније. Негде у селу закукурека петао. Сетих се Јанкуља... Али шта ћемо сад?...
Моји нерви затегнуше, као да бих хтео својим прегнућем да стишам шум, који се разносио кроз ноћ. А још увек смо ишли баш њима у сусрет. Пут ми се много одужио и не могадох да издржим више: — Немој да погрешиш, стари. — Е, моје дете!
— Где је тај трговац? — плану Лука и пође за Исајлом. Била је то радња колонијалне робе, баш на путу којим смо ми ишли. Потпуковник Петар махну тужно главом: — Мало им је што су се напунили пара док смо ми ратовали...
МОЈА, ПЕТА БАТЕРИЈА Улице су биле закрчене пешадијом, артиљеријом, колима. Сви су ишли у једном правцу. Пристизале су трупе и са бугарске границе. Али нико ни за кога није распитивао. Трагедија је општа.
Тек у седам часова стигло је наређење из дивизије. Тада смо отворили ватру и ми. Али Бугари су куљали као мрави. Ишли су ошамућени, враг би га знао, као да су били пијани. Гинули су као стока.
Целе ноћи смо по том беспућу извлачили топове. Ишли смо неким стрмим крчаником по којем се једва и селачка кола крећу.
Повлачење је отпочело у пола ноћи. Возови су ишли на великом одстојању један од другога, полако, ногу пред ногу, да би се избегао шум.
Ако треба, платићемо. — Мани, чоче... Пљачкају они нас од цара Лаза, те да им данас ми плаћамо! Ишли смо пешке ка арнаутским кулама. Снег је шкрипао под нашим ногама. Ђуро се обрати Груји: — А грдни, ви побјегосте.
Тешко је за коње, јер нису појени цео дан. На целом путу нигде воде. А и да је има на ишли бисмо само на санте леда. Налазимо се на висини преко хиљаду седам стотина метара. И да је лето, било би нам хладно.
— Пронашли су војници пећине поред реке Врбице... Идемо тамо... Најзад стиже наређење за покрет. Ишли смо пространом равницом, необрађеном и пустом, пуном неког ситног шљунка и камења.
— Ипак, ипак, требало би — упаде ветеринар пука. — Такав је пропис. Видиш, ишао је официр, ишли су војници, а тамо није имао ко да му прелије гроб. — Разумем када умру на маршу... али овако...
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Пењи! — викну Принцеза. — Брод само што није запловио... И попе се дечак. Дуга и мека је била пловидба. Тамо камо су ишли чекало их је много деце, много песме. Треба се одморити, треба се припремити за сусрет.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Све њих однела је турска поплава. Али раја је нагонила чак и звезде да о њима говоре. У светлости десетерца они су ишли из места у место, из деценије у деценију, од нараштаја нараштају, усељавали се у нова поколења и кроз њих настављали
Но ови наоружани људи често су ишли наруку хајдуцима, често су се и сами одметали у хајдуке, и сваког часа могли су да се претворе у устанике.
У прву врсту би ишли један те исти говор који се више пута понавља, или писмо једне те исте садржине које се упућује већем броју лица, или
Њему вели Џафербеговица: „Не бој ми се, робе драгокупе! Ја имадем тридест Сарајлија, што су ишли с бегом Џафер-бегом; ја ћу рећи Ибрахиму слуги: нек отиде у б̓јелу чаршију, нека зовне тридест Сарајлија, нека пођу с
реп привезан на врху копља које се завршавало златном јабуком и било ношено пред пашама кад су путовали или у бој ишли туде — туда тулбента — женски покривач за главу тулум, тулумина — мешина тумбас — понтон, ломача: Добар тумбас
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Рећи ћемо да нам је Луња повјерила шта ће јутрос у школи закувати, па смо ишли у љескар близу школе да је дочекамо. — То си се добро сјетио — сложи се Мачак.
Кнез је журио да тужи Николетину и пољара, а сељаци су ишли да траже Ланин повратак у село. Жандарми су стигли, строги и наоружани, али прекасно: Николетина је већ био одмаглио
Једног јутра, док су весели дјечаци управо били на путу за школу (ишли су на недјељни излет) небо пад њиховим главама одједном поче да бруји као узнемирена пчелиња кошница.
сасвим мирно одговори: — Већ сам ја видио дим с Лисине и с Голог брда и за сваки случај подбрусио од куће, па куд они ишли да ишли. Ипак ти хвала што си се потрудио.
одговори: — Већ сам ја видио дим с Лисине и с Голог брда и за сваки случај подбрусио од куће, па куд они ишли да ишли. Ипак ти хвала што си се потрудио.
— Да кренемо низ поток? — упита Јованче. — Хајдемо. Дуго су ишли низ тунел газећи поточић. Уквасише се низ краће брзаке, букове, па чак и читаве мале водопаде.
— Пази, па Леденица је у ствари овај исти пећински поток низ који смо ми данас ишли — досјети се Јованче. — А пећински поток исти је онај који тече кроз Прокин гај и тамо понире — додаде Лазар Мачак.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Тако се им то згоди ка некад давно при Мојсеју што се је Јегиптеном било случило кад су у потеру ишли за бежећим пешице израиљским народом скроз море...
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Њу су обично увек избегавали — нити су је позивали к себи у кућу нити су је водили кад су куда ишли. А ако су је баш кадгод и повели, то је увек било после дужег свађања и погађања око постављених услова, на које је
Свет се окретао и бленуо за њима, извиривао кроз прозоре, истрчавао на авлијска врата и радознало их гледао, и када су ишли тамо и кад су се враћали амо; кад су ишли у амам, он се чудио, а кад су се враћали из амама, — он се смешио.
кроз прозоре, истрчавао на авлијска врата и радознало их гледао, и када су ишли тамо и кад су се враћали амо; кад су ишли у амам, он се чудио, а кад су се враћали из амама, — он се смешио.