Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
али се не може иначе у општеству живити; ми другима ваља да помажемо колико можемо, и у потреби од других помоћи да иштемо. Узајамио сам што кому, а он ми је вратио и захвалио, што хоћу од њега више?
" — „А шта то значи, оче Мако?” — „Што значи? Зар не разумете? Како нас виде Мађари, вичу да ми иштемо људма куће, него да нас терају.” Ови је лепо толковао, зашто: је ли калуђер, он иште.
Кад сте се нас одрекли, што ћете међу нами, и што нам мира једанпут не дате? Кад ми од вас ништа не иштемо, не иштите ни ви од нас, прођите се нас и оканите. С.: Не иштете ни нашега благослова? К.
Зато ти пре кажем да се у мене не уздаш.” Наравоученије Совјетује нас ова басна да не иштемо помоћи од онога ко је није кадар дати.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
пунктове које су кнезови јуче код њега представљали испунити, „и да ћеш, честити пашо, јошт боље уредити него што ми иштемо; како то кнезови народу казаше, сва војска углас повика: да живи наш султан Селим и наш везир Бећир-паша!
Ми благодарили везирју за такво објешчаније, и молили јего да би он (везир) искал јединаго чиновника, ил̓ ми да иштемо от аустријскога двора, котори би сведоком био на погодби нашој, да ако би ми ребелију учинили, или Турки нам по
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
права да молим за опроштај, ипак се не служим њиме, јер међу нама стоји контракт да се не срдимо, дакле да и пардон не иштемо. — Могла бих доказати да имам више права но ви, ал' како је то право на нашем међународном, тј.
Теодосије - ЖИТИЈА
Не као да њега иштемо похвалити, јер је похвала праведнику од Господа, нити да сами какву корист од нега стекнемо, — не; него је и старима
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Краљ му рече: — Ја не дам више него сваком по педесет дуката. Онда му Грбо рече: — Кад не даш колико ми иштемо, ми одосмо. Па пође, а за њим оба му брата.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Наместо што би возводили ум наш к бесмертним љубезних наших душам, ми иштемо кости њи[х]ове, које се морају с другим подобним костима помешати, изгубити и, најпосле, чрез стотине година, у ништа
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Краљ му рече: — Ја не дам више него сваком по педесет дуката. Онда му Грбо рече: — Кад не даш колико ми иштемо, ми одосмо. Па пође, а за њим оба му брата.