Јакшић, Ђура - ПРОЗА
“ Стана се смешила као обично. „А би л’ ти, бабо, мало од оне наше старе шљивовице?... Иди, џанум, ишти од оца Самуила; кажи му да ти из оне петачке на натег извади... Разумеш, џанум?...
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” — Кнезови одговоре: „Богме, то нисмо искали, а ваљало би, но иди сутра пак ишти!” — Ја сутра узмем са собом Петра Новаковића.
Ја кад дођем на Врачар, искам новаца од Јанка; вели: „Немам, ишти од Црнога Ђорђа”, а он каже: „Док дође Јаков и Сима”. — Сви веле: „Иди, шта чекаш?” а ниједан не даје паре.
— Чардаклија каже: „Ја немам више него ови̓ 11 форинти и ову пушку, но дај ишти јошт ако даду; ако ли не даду, да идемо и са то 250, пак докле дођемо; Руси поповима добро деле, просићемо”.
— А Вожд: „Тако је, којекуда; искао сам пак ми не даду Немци пасоша”. — Ја му рекнем: „Ишти само до ћесара Франца, даће ти се; а у Брислу чују се да су обадвојица императора и прајски краљ, а кад дођеш једноме,
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Шта је, роде? — Што ме не пустиш? — Јеси полудео, богами!... Нећу, полази! — Мој бабо има пара!... Ишти колико хоћеш, само ме не води тамо!... Маринко је гледао неким животињским погледом, па се насмеја. — Пара!... Пара!.
Кад бих ја сад тебе пустио, куд бих онда?... Мислиш Крушка не би дознао?... — Ишти шта хоћеш! – јекну Лазар опет и стаде кршити прсте. — Не тражим ништа! И шта ће ми? Ја сам човек стар.
— Хвала, драги ага! То што ми рече волим него небројено благо. Него... — Шта? Шта желиш?... Ишти!... — Не желим ништа, али још ти нисам све казао. — Говори! — рече Турчин. — Лазар хоће да се жени. — Знам.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Баш ћу вас молити — вели Меланија. — Ишти и ти, несрећо, једну! — шану брзо гђа Сида Јули, и гурну је кришом појаче.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Право кажи греческо мудрост: Тихи тон антропон прагмата ук еввулиа. Кир Диму и поштен човеку, не ишти новци, не ишти високо штафируг. Оћи само газдарица. Ајде де, нека има. Катицу и добра. Катицу и вредна. ПОЗОРИЈЕ 11.
Право кажи греческо мудрост: Тихи тон антропон прагмата ук еввулиа. Кир Диму и поштен човеку, не ишти новци, не ишти високо штафируг. Оћи само газдарица. Ајде де, нека има. Катицу и добра. Катицу и вредна. ПОЗОРИЈЕ 11.
Да чекаш крајцара, и не добииш, и да умреш од глада. Доћи кир Диму, ишти своја облигација, што ћиш да му даш? Да ти баци у процесу да изгубиш твоја кућа. Охо, охо! Стани, Јања!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Та лепша си него вила, Лепша него сунце исто; Би ли, рано, моја била?“ „Ој срећице изненада! У мога ме ишти ћака, Тела би те мома млада, Тела би те ја јунака.
има му комада, Узми, побро, на сајам га гони, Све распродај, ништа не поклони, За овчицу сваку без разлике Ишти до две пребеле цванцике, А кад десет за белце растуриш, Ваља једну у тор свој да сјуриш, А за малту што се дегод
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад онај момак однесе кожу и цару покаже, цар му рече: — Ишти шта хоћеш да ти дам за ту кожу. А он му одговори: — Нећу је продати нипошто.
Она кад га саслуша рече му: — Не бој се, брате, него иди и ишти у цара на ком ће месту да буде виноград, па нека ти ишпартају, а ти узми торбу и у њу струк босиљка, па иди на оно
Она кад га саслуша, рече му: — Лако ће бити и то; него иди к цару и ишти лађу и у њој триста акова вина и триста акова ракије, и уз то још двадесет дунђера, па кад дођеш на лађи ту и ту
Девојка, кад га саслуша, рече му: — Иди ишти у цара галију, и у њој да се начини двадесет дућана, и у свакоме дућану да буде трг од друге руке, све бољи од бољега;
цара галију, и у њој да се начини двадесет дућана, и у свакоме дућану да буде трг од друге руке, све бољи од бољега; и ишти да се изберу најлепши момци, па нека их лепо обуку и наместе за калфе, у сваки дућан по један.
у двор к моме оцу, он ће теби давати шта год заиштеш: сребра, злата и камења драгога, али ти не узимај ништа, него ишти немушти језик. Он ће се дуго затезати, али ће ти најпосле опет дати.
А цар рече: — Није то за тебе, јер да ти то дам, па да коме кажеш ти би одмах умро; него ишти друго штогод хоћеш, даћу ти.
Он јој сад каже све. А бака ће њему: — Не бој се, синко, ништа, него кад буду канили краву клати, ишти ти да је сам кољеш, па онда изведи краву у воћар, привежи је за воћку, али само овлаш, тако да се може одријешити чим
зала и биједа има у свијету, али се сада радујем што, ето, има и душа које чују човјекове јаде и у овој самоћи; зато ишти што хоћеш а ја ћу ти дати: само ако имам и могу.
кћер нашу и са њом све царство наше; ми смо му на мегдан слали заточенике наше, али их он шале губљаше; сад помагај па ишти што ти драго у царству.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
у двор к моме оцу, он ће теби давати штагод заиштеш: сребра, злата и камења драгога, али ти не узимај ништа, него ишти немушти језик. Он ће се дуго затезати, али ће ти најпосле опет дати.
” А цар рече: „Није то за тебе, јер да ти то дам, па да коме кажеш, ти би одмах умро, него ишти друго штагод хоћеш даћу ти.
Кад онај момак однесе кожу и цару покаже, цар му рече: „Ишти шта хоћеш да ти дам за ту кожу.” А он му одговори: „Не ћу је продати ни по што.
Она кад га саслуша, рече му: „Не бој се, брате, него иди и ишти у цара на ком ће месту да буде виноград, па нека ти ишпартају, а ти узми торбу и у њу струк босиљка, па иди на оно
Она кад га саслуша, рече му: „Лако ће бити и то; него иди к цару и ишти лађу и у њој триста акова вина и триста акова ракије, и уз то још двадесет дунђера, па кад дођеш на лађи ту и ту
Девојка кад га саслуша, рече му: „Иди ишти у цара галију, и у њој да се начини двадесет дућана, и у свакоме дућану да буде трг од друге руке, све бољи од бољега;
цара галију, и у њој да се начини двадесет дућана, и у свакоме дућану да буде трг од друге руке, све бољи од бољега; и ишти да се изберу најлепши момци, па нека их лепо обуку и наместе за калфе, у сваки дућан по један.
начини он њој онаке хаљине, а она опет отиде баби: „Што ћу, баба? начинио.“ А баба јој рече: „Сад ишти од сребра хаљине, па да стану у орахову љуску. То ваља да не ће моћи начинити.
начинио и од злата хаљине.“ А баба јој рече: „Сад ти незнам друго, већ ишти од саме мишје коже, то баш неће моћи начинити.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
нас, Господе, помилуј“ до краја; Слава „Господе, Господе, погледај с небеса и види“, и „Сада“, Богородичан глас шести ишти у октоиху; „Јединочедни и јединосушни Оцу својему“, затим „Господе, помилуј“ тридесет пута, и поклонивши му се три
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Она скочи, па закука: — Не, не ако Бога знаш, само ми њега не дирај ; ишти шта хоћеш! — Брже говори где су паре, или ћемо сад да кољемо! — Не, душе ти; само њега немој.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
А кад то свети Петар чује, отиде назад па каже богу шта је стари рекао, а бог му рече: — А ти хајде па их ишти за себе, нека их теби прода кад не да мени, јер су његове, може да ради шта хоће.
у двор к моме оцу, он ће теби давати шта год заиштеш: сребра, злата и камења драгог, али ти не узимај ништа, него ишти немушти језик. Он ће се дуго затезати, али ће ти најпосле опет дати.
А цар рече: — Није то за тебе, јер да ти то дам, па да коме кажеш, ти би одмах умро, него ишти друго шта год хоћеш, даћу ти.
Него немој се преварити; што ти год уздаје немој узети, него му ишти прстен. Па пође пред њим. Малиша ће те за њом, а она ти га уведе, побратиме си драговићу, у некакву пећину.
Кад цар опази њега, завикаће: — Аман, господару, устави ту војску, а ишти што год хоћеш. Он викну на мачку и штене те дођоше к њему, па ће цару: — Хећy ти ништа друго, него од те и те баке
Кад онај момак однесе кожу и цару покаже, цар му рече: — Ишти шта хоћеш да ти дам за ту кожу. А он му одговори: — Нећу је продати нипошто.
Она, кад га саслуша, рече му: — Не бој се, брате, него иди и ишти у цара на ком ће месту да буде виноград, па нека ти ишпартају, а ти узми торбу и у њу струк босиљка, па иди на оно
Она, кад га саслуша, рече му: — Лако ће бити и то; него иди к цару и ишти лађу и у њој триста акова вина и триста акова ракије и уз то још двадесет дунђера, па кад дођеш на лађи ту и ту између
Девојка, кад га саслуша, рече му: — Иди ишти у цара галију, и у њој да се начини двадесет дућана, и у сваком дућану да буде трг од друге руке, све бољи од бољега;
цара галију, и у њој да се начини двадесет дућана, и у сваком дућану да буде трг од друге руке, све бољи од бољега; и ишти да се изберу најлепши момци, па нека их лепо обуку и наместе за калфе, у сваки дућан по један.
Но чујеш, ако се примиш а не излијечиш, остао си без главе, а ако излијечиш, ишти шта хоћеш. — Нећу ти много: даћеш ми кћер, двадесет коња, двадесет чифта врећа, и двадесет слуга.
Он јој сад каже све. А бака ће њему: — Не бој се, синко, ништа, него кад буду канили краву клати, ишти ти да је сам кољеш, па онда изведи краву у воћар, привежи је за воћку, али само овлаш, тако да се може одријешити чим
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Рибица се стаде молит’ старом рибару: „Пусти мене, добра душо, натраг у море, А откупа, каква хоћеш, ишти, — даћу ти“. Зачуди се деда-рибар, — чудно и јесте: Ухватити златну рибу која говори!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
) ове тајне њене. Ишти руку да целујеш; кад ти ову пружи, Придржи ју, нежно само, пак јој се потужи: Најпре кажи да си сведок моје љубве
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Ево овде има блага свакојака, И учених људи, и добрих јунака. Нек те, дакле, брига и туга не гуши, Но слободно ишти што ти драго души.“ А Србин ће њему: „О Господе јаки!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
је шаље бијелу Прилипу: „Богом брате, Краљевићу Марко, не губи ми Вуче џенерала и мојега сина Велимира; ишти, Марко, што је тебе драго!
Што сад мислиш, чему ли се надаш?“ Поче ага Иву братимити: „Богом брате, Сенковићу Иво, немој мене данас погубити, ишти блага колико ти драго!“ Ал’ беседи Сенковићу Ива: „Волим твоју једну мртву главу него благо цара честитога!
Продај мене свеколико робље, ишти пусто небројено благо“. Ал’ бесједи Кулин капетане: „А мој побро, оборкнеже Иво, ти не можеш купит тога робља: ја ћу
Ал’ бесједи Кнежевић Иване: „А мој побро, Кулин-капетане, ишти благо све жежено злато, ишти блага колико ти драго, ти не жали ни мене ни робља“.
Ал’ бесједи Кнежевић Иване: „А мој побро, Кулин-капетане, ишти благо све жежено злато, ишти блага колико ти драго, ти не жали ни мене ни робља“. Узе Кулин цијенити робље: „Даћеш, Иво, пет товара блага!