Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Кажу да се чуде Турци што им много ишту, но ако им се све стане искати шта су они од других отели, мало ће им што остати.
него помислио да ћеду насљедници оних првиххристјанских пустињика и монаха такови с временом постати да први у народу ишту да буду, а неки од њих да ћеду живе људе за Христову (како они веле) веру пећи и на парчета сећи?
Али они тада записују, немилостиво и бестидно ишту саландаре, проскомидије, поменике, вола, краву, а од сиромаха овцу, јаре или, ако ништа, — чарапе; он мора што
Навластито просвештен владјетељ добро гледа какви су они који службе и достојинства од њега ишту. Цар Петар Велики уредио је закон да се на општа достојинства добродјетељни и учени избирају.
махијавелисми изгоне се између људи; соборишта којекаква помрчине и буџака, која се од рода человеческога одељавају и ишту мало помало царем и народом да обладају, све то, са сујеверијем, с незнањем и с глупом простотом, гине и ишчезава.
се старац капетан, говорећи: „Ето ти ми куге; никада се с тим човеком без кавге не могу растати; та сви калуђери ишту, али овај силом 'оће да отима.” С в е т о г о р а ц: Но, капетане, пиши једну парусију на царски манастир Н.!
Што ти ја велим: гди се људи сами не труде, но с туђом муком ишту да живу, онде мора бити проклетство божје и прошња.
али је премноге лажи открио и општеполезне истине изјаснио и показао, а ово је таман што паметни људи и нације желе и ишту.
Они који ишту науку само да чрез њу на некакова зовома господства дођу, а не да разумнији, просвећенији, бољи и совршенији буду, пак
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
тога дође мом оцу поп Лука, братучед кнеза Ранка, и жали се како Турци не само што су кнеза Ранка убили, него јоште ишту глобе 2500 гроша. Он замоли моги оца, те му узајми те новце да се откупи да му кућу не ̓арају.
Виче Бирчанин и Грбовић из тавнице: „Јакове брате, тражи и састављај и подај колико год ишту, само живот откупљуј!” — А мој отац једнако виче: „Не дај, Јакове, не дај паре, не остављај ми деце под дугом да
Недоби, покажем писма и очитам пред њим жалосно стање српско, како последњега од нас говора ишту, у последњем свом издиханију, и питам да ме советује шта ћу им на ово одговорити. Има ли со чим утешити?
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Поче већ Мојсило наваљивати иа адвоката да једанпут помене родитељима, јер се зуцка да се истичу и неки просци и ишту је. Адвокат га стишава. Тако је Пупавац дочекао у Смедереву и 25. мај. Нико не зна шта ће ту и шта чека.
Африка
У трему судови у којима превире пиво од проса и меда; у двор ишту бели коњ краљев, кога држи његова кћи, изванредно лепа и стасита девојка.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Како још нису, ни за недавне мртве своје, сузу отрли – за синовима, за браћом, палим за Аустрију – већ им нове мртве ишту, и чека их, опет, сиротиња, беда, и туга, и старост. Нису Исаковичи били први који су наумили да се одселе.
Теодосије - ЖИТИЈА
им, као што му јавише, молећи их да шаљу и узимају што им је од потребе, одајући им благодарност за сва добра која ишту за његову душу.
А светима, са земље узетима, земаљска пропадљива слава није потребна, нити од људи почасти ишту, пошто и нису са људима.
Нека буду постиђени и нека ишчезну клеветници душе моје, нека се одену у стид и срам они који ми зло ишту. Ја се увек у тебе уздам и свакој борби мојој прилажем похвалу за тебе“.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Сад уђе господар Кречар и господар Софра, и ишту се управо у канцеларију. Дођу у канцаларију. Армицијаш ће их питати, а Чамча ће тумачити. — Откуда сте?
Бирташ Арон није код куће, само жена му Рифка са кћерима. Ишту јести. Бирташица каже да нема, вели „шабес” је. Шта ће сада? Сланину су сву појели кочијаши, дугачак је био пут.
— То сам баш љубопитан видети. — А банда та иста, наша банда. Чамчу зову гости, ишту карте. Сад већ Шамика све зна. Попије, плати и удали се. — Доћи ћу, — излазећи рече.
Ту се сместе. Банда већ свира. Скупљају се пургери. Ишту јести, пити; све се служи. Ту после види човек свакојаких фигура, права менажерија.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Отац изабере сину дјевојку, па пошаље двојицу од својте да је ишту. Дјевојчин отац, или, ако је сирота, ко оца замењује, пита све браство да ли пристају; сваки браственик има ту гласа,
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
Да нисте ви, био би други. Колико је њи ишту ти, Боже, знаш; но ја сам њеним родитељма обећао да ћу наћи прилику добру. Имам ли право?
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
Ама чашу вина да ми је ко пружио. ШЕРБУЛИЋ: Ко је то видио? Дошли страни људи, бегунци код њи да се склоне, а они ишту по четири-пет цванцика приде на банку од пет форинти, уместо да сваком даду фрај квартир и кост, и да му јошт плате
ГАВРИЛОВИЋ: А донде да скапају од глади? СМРДИЋ: Што им драго! Ено код патријарха народне касе. Нек ишту од њега. ГАВРИЛОВИЋ: А гди је наша општинска каса? СМРДИЋ: Шта знам ја гди је.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Место Јован Јанош веле, Место Глиша Гергељ жеље, Место Паја Палчи ишту, Од Стеве ти граде Пишту — Јуриш, Србе, јуриш, брате, Тā срамота није за те!
О ноћи, дане за те слепе мише, За слепе мише и те тице кобне, Та сове, мислим, што су дану злобне, Што таму ишту, да се светлом славе, Јер дању с' виде наказе од главе. О ноћи тавна, ти некима веро.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Одох у кујну, да му изнесем жар у машицама. Тамо, у кујни, из велике собе, песма, топлота, вино. Мужи почели да ишту пушке, а девојке се ослободиле и саме певају. Изнесох Томчи напоље жар. А он још није савио цигару.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Онда му Грбо рече: — Ми ћемо радит што год хоћеш, али прво треба да се погодимо. Потом га краљ упита шта ишту годишње сви. Грбо одговори: — Даћеш нам све тројици триста дуката.
Грбо одговори: — Дошли смо да нам платиш ову прошлу годину, а за нову да се погодимо. Краљ их упита шта ишту за нову годину. Грбо одговори: — Сваком да даш по сто педесет дуката. Краљ рече да им више неће дат него као и прије.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
брату свом поручује: “Ја сам ти, брате Турска робиња, Искуп’ ме, брате, из Турски руку; За мене Турци млого не ишту: Три литре злата и две бисера.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
На једној клупи. Разапет. Београдски универзитет, 1919. ЕПИЛОГ Да ли да певам професорима што су критици вични, што ишту, ишту оптимизам, под папучом, реуматични?
Разапет. Београдски универзитет, 1919. ЕПИЛОГ Да ли да певам професорима што су критици вични, што ишту, ишту оптимизам, под папучом, реуматични?
Он је скоро сед, али је још увек врло леп. Мучиле су га само госпође. Оне су долазиле да му ишту аутограм. Скоро свака друга умела је да каже италијански „хвала“.
Сликари, и најбољи, и најмодернији, стрчали се да виде, и сад све ревије ишту чланке о том, и о нашем старом живопису. Ми, тамо код нас, мислимо да је то свршена ствар.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ рече Јока гледајући Стану. „Но да је дамо у неки поштен дом, док смо на вријеме; а ишту је ето! Баш и јуче долаз...“ „Прекини баба!“ викну сердар срдито. „Да је удајемо од нечијега страха!
Он сједе снужден. „Не, баш од стра’, но онако... Богме дјевојка присијела за удају, а ишту је“, дода Јока бојажљиво. „Чуо сам ту пјесму, чоче, већ“, прекиде је сердар. „Е, богме, кад не пушташ зборити!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Бу! Бу!“ — и ово се зове баба-коризма, којом жене плаше дјецу да не ишту мрсна јела... Б) ПОКЛАДНЕ 1 МАШКАРЕ У Црној Гори, уз бијелу недјељу, дјеца се нагаре и објесе о себи звона и
недјељу, дјеца се нагаре и објесе о себи звона и свакојако друкчије нагрде се, па иду по селу од куће до куће, те ишту сира, масла, јаја итд.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Новци се не ишту напријед, него само имена од пренумеранта за које су скупитељи увјерени да ће књигу одмах платити кад је приме.
Новци се не ишту напријед (а ко хоће може их послати), него ћеду се књиге свакоме (ко новаца није напријед послао) послати пер
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
и вике утоли, предузме реч, говорећи: „С моје стране нека би било јошт толико калуђера колико и[х] је, само да не ишту и не просјаче; али нас с тим срамоте и лепо су већ додијали, да би човек волио видити Татарина него калуђера!
Што паметни људи фале, с толиком жељом и трудом ишту и сврх свега на свету љубе и почитују, оно мора добро бити. А ко виче на науку?
мила браћа и сродници, како чујем да су унијати, учине ми се другојачи и страшни непријатељи који погибел моју желе и ишту.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
НА РАСТАНКУ Из корова главу помаљам: о траве Хвала вам на ведром леку и склоништу. Ја се опет враћам у свет где ме ишту: Бледа замка наде, љубав, сламка славе. Штрчи ми из лога гле читав стуб тела: Већ сам сав откривен и повратка нема.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
И јеца звоно Боно, По кршу дршће звук; С уздахом туге Дуге Убоги моли пук. Клече мршаве Главе Пред ликом Бога свог Ишту. Ал' тамо, Само Ћути распети Бог. И сан све ближе Стиже, Прохладни пада мрак. Врх хриди црне Трне Задњи румени зрак.
Верујте прво! и стисните пести, Па онда трести, трести! Велика дела ишту тврду шију. Зачеп'те уста мудрих грошићара! Дигните срце! згаз'те сумње змију, И бор'те се за успех без шићара.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Онда му Грбо рече: — Ми ћемо радит што год хоћеш, али прво треба да се погодимо. Потом га краљ упита шта ишту на годину сви. Грбо одговори: — Даћеш нам све тројици триста дуката.
Грбо одговори: — Дошли смо да нам платиш ову прошлу годину, а за нову да се погодимо. Краљ их упита шта ишту за нову годину. Грбо одговори: — Сваком да даш по сто педесет дуката. Краљ рече да им више неће дат него као и прије.
Петровић, Растко - АФРИКА
У трему судови у којима превире пиво од проса и меда; у двор ишту бели коњ краљев, кога држи његова кћи, изванредно лепа и стасита девојка.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Сме л’ на нашем небу бити Много звезда, сме л’? Мора бити много звезда, Црн је онај мрак, Моји стари црни јади Ишту светô зрак. А за песму не брини се, Та не умире; Та ја умем јоште певат’, Боље него пре.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
За то ласно! Но друга се на ме чета спрема: Жене ишту да дам узрок — испричања нема! — Да дам узрок зашто свака љубви ми припјева, Свака пјесан' име носи снаха или дјева.
Пиво је скупо, Вино јошт скупље, За ракију много ишту, Воде не могу. Тур ми се пара, Чизма ми пукла, Свила ми се по рукаву Цепа на фраку.
Пиво је скупо, Вино још скупље, За ракију много ишту, Воде не могу. Таљиге су скупе, Кола су још скупља, За каруце много ишту, Пешке не могу.
Таљиге су скупе, Кола су још скупља, За каруце много ишту, Пешке не могу. Шешир ми се бели, Марама жути, А дугмета на прслуку Нема ни једног.
Кола су скупа, Каруце су још скупље, А за хинтов много ишту, Рјешке не могу. Тур ми се пара, Чизме имам старе, На капуту ни дугмета Немам никаквог.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
1862. ЦРНОГОРАЦ ЦРНОГОРКИ Ране моје љуто тиште, Мила, дивна Црногорко! Моје груди помоћ ишту, Испаране на бојишту. Помоћ, помоћ, Црногорко!
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
И за све морали њу да питају, од ње да ишту. Али и она се о свима њима по кући бринула. О матери, оцу, о њему, Младену, и млађем брату.
Не што је губи. Он се с тиме био одавна измирио. Него што поред тога траже, ишту још и ту жртву. И зато му је било тешко. Зашто баш и то од њега?
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Клече мршаве Главе Пред ликом бога свог — Ишту. Ал' тамо, Само Ћути распети Бог. И сан све ближе Стиже, Прохладни пада мрак, Врх хриди црне Трне Задњи
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
ради прошње иду једнако по свему народу од куће до куће, и пред сваком кућом испјевају по једну пјесму, па онда ишту да им се удијели, а ђе и ко понуди, онђе пјевају и више; а о празницима иду к намастирима и к црквама на саборе и на
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
о спасењу, за срећу им и берићет, о мирноме борављењу, на војски сачувању и надбијању наше непријатеље, којино ишту да нас погазе и наше добро с јагмом развуку!
Ако ли није, то боље да се мири и погоди се што ишту, а да не губи своје му војске, ни му се земља похара. На то одговор му дадоше богови и рекоше му: »Ако ти, краљу
Исус опет ити му под други град узимати, посла од Јерихона чету своју под град именом Ђет, до три хиљаде људи, да га ишту хоће ли га дати на веру, што ли мисле.
Распита их он ко су, од куда су, што ли траже. Казаше му се да су из туђе земље и жита ишту да купе. Погледа им Јосиф у очи и обеди их. Рече им: »Како ја вас видим да ви нисте прави људи, него сте ви неке уходе!
Чувајући овај црковни зид, божјега дома капију, назирући што и какви људи улазе, пропитивати што ишту, што ли код Господина хоће чинити, и на то једне ми ваља унутра слободно их пропуштати како познанце, а једне мало