Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
“ Нешто као пољски мишић шмурну мимо њега и ишчезну у трави. Још једном Христић се обазре око себе. Свуд је било мирно, крваво, замишљено, мртво.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Кадикад се, на тој равници, укаже по неко усамљено дрво, багрем, или врба, па и неки коњаници који брзо ишчезну. Догоди се да коњик угледа и неке куле и градове, шта ли, али и то нестане на видику.
Имена појединих фамилија, а још више имена појединаца, ишчезну из дакумената. Заборављају се чак и путеви читавих родова. Памте се само места гробаља.
Теодосије - ЖИТИЈА
Боже мој, не удаљи се од мене! Боже мој, дођи ми у помоћ! Нека буду постиђени и нека ишчезну клеветници душе моје, нека се одену у стид и срам они који ми зло ишту.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
то убеђење, та упорна мисао и то осећање уграде, да се такорећи слију у изворну уметничку инспирацију а да притом не ишчезну, да се осете више као посебан укус, као оригинална осећајност, а да се тиме ништа не одузме од изворности и снаге
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Где мислиш да совишеш? — Питајте ме нешто лакше ... Снуждих се изненада. Момак ишчезну на тренутак и врати се са два сока од парадајза у која поче да сипа као шашав со и бибер: — Моје је име Миодраг.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
живот у кадру слепи са овим садашњим, све ми се учини познато и блиско, а све оно што се збивало у међувремену као да ишчезну Намах, одједном. Сметало ми је сада грађанско одело и пожурих да нађем своју јединицу.
— Благословеније Господње на вас... и во вјеки вјеков. Амин. Као да ишчезну оно колебљиво стање... Нека тако буде. И биће.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Он се напрегну да јој одговори, али га снага издаде и очи му се склонише. Румен му с лица ишчезну, али му на њему оста као нека ведра повлака, отприлике као мртвацу који се задовољан са свијетом растао.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Није имао храбрости да пита, јер се плашио да и овога пута не ишчезну. — Хвала ти што ниси дао да се посече наш град! — рече Ташко Орашко свечано. — ОД сада ћемо ти сваке ноћи долазити...
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
“ Погледа у ноћ, и одшкрину врата. И к'о кад птица, плашљива и лака, Рашири крилца у ноћној тишини, И она прхну и ишчезну некуд, Преко сокака - к својој „Виолини“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Зато ти наређујем да их испред Мојих очију уклониш! Нека нестану, несретници, нека пропадну, нека потону, нека сасвим ишчезну, земљу своју рођену нека изгубе, нека им се трага не зна, о њима, као што рекох, ни да чујем нећу!
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Ал' кад мис'о и сећање буду стали, Онда куд ће и коме ће они поћи? Онда куд ће да ишчезну и да оду Успомене, моји дани, бивше ноћи? Па куд идем, да ли идем, је л' опсена? Ко ме рони, кога носим, пре и сада?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Долги мој живот Аки сон утрени, Или скори свјет Преко неба молни Пројде, ишчезну, К гробу приближих сја И сије в минуту Се бити мнит ми сја — О, сујето сујетств Всја земнаја блага!
Власт и сила мало трају. Рај нам шта је? Ђе ли вјечност? Сва ишчезну с нашим тјелом: Смрт и рака — опште мјесто. Труд' се, књижни, колик' хоћеш, Пуни главу (а празноћом!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
И све помрије, леже у гроб, осим њега и неколико млађих жена, које се убрзо разудаше; и све пропаде, ишчезну, свега нестаде осим худе и врлетне земље, коју немађоше нико више обрађивати и зиратити, и осим празних и загушљивих
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Испод топовских шина сену варница. — Ходо-ом... Ходо-ом! — чује се однекуда глас. Онај заглушни шум ишчезну. Звезде су мирно светлуцале... — Ордонанси, с пушкама на зачеле! — командује поручник Коста. — Батерија, сто-ој!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— потврђивао је и Стриц важним тоном одрасла човјека. Кад логор потпуно ишчезну из видика, Николица узе крадом да брише сузе. Јованче га пријатељски загрли. — Шта је, Ниџо?
— Силази доље да те женимо! Постиђени Стриц навали да се пентра још више уз дрво и најзад сасвим ишчезну у лишћу. Послије краће станке, одјекну његов глас однекле с врха дрвета: — Нек иде она куд хоће, дабогда цркла!
— узе да га зачикује Јованче, али га Мачак брзо прекиде: — Кладим се да нећу! Кврц! — одједном пећина ишчезну у потпуној тами. Мачак дрекну: — Ајој, пали лампу! Тишина. Из глуве вјечне таме никаква одговора. — Јованче!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Устани, и помози нам да се разиђу врази наши и ишчезну ка дим, те истију кано восак испред силе ватрене.« На трећи дан по пожару паљења им села, стиже под Цариград каган