Употреба речи ишчиле у књижевним делима


Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Гле: лишће пада на тле. (Нечујни водопад!) Куда потону Пек И благи брег и клис? Из ране ишчиле лек. Шупље је. Реч је већ звек. Као металног брда вис Стоји пред тобом век.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

одједном наднесу простори велике светлости, кружне а непрозирне, и у тој светлости сенке и мемле, чак и тајне, лако ишчиле а свака прошлост постаје прозрачна.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Али што да се гради на тој истини? ... Напротив, све истине које људи редом супротстављају тој истини убрзо остаре и ишчиле... Да, мој оче, мени је страно, дубоко страно свако смирење.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

У први тренутак учини ми се да је тај лик тамо изразит и јасан, али, напрежући се, да се удубим у његове линије, ишчиле неповратно. Господе, рана! Мрка другарицо, афазијо! Мрле!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности