Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
И тебе грејем на ребрима, извади кесу из недара, просу неколико дуката на сто и загледа се у њих. Одавно је из њега ишчилела радост од њиховог жутог светлуцања и танког, чистог звука. Прсти су престали да их се плаше. И веђе да се размичу.
Онда кад га је молио да иде у Београд и види да ли је лепа Вукашинова заручница. Ноћас му је ишчилела она бесмислена, инаџијска храброст којом је мучио луде, сина и себе. И мене.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Опет мир, и добра воља међу људима. Кад је Спиди умрла жена — од тешке анемије просто ишчилела — велика улазна врата су остала закључана, опело отслужено у кући, сахрана извршена рано ујутро.