Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
се бела коса у облаке над Повленом и снег претвара, његова дуга брада дубоко у земљу пушта храстово корење, ишчупан, његов језик, у нова времена, из сваке гране избија ко лист, у храстовој крошњи с вечери на ветру, никле из
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
да је носио највећи кломпошки шешир, којим би могао покрити три пиљаричке корпе, а батина његова подсећала је на ишчупан, преломљен, неотесан церић...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Тај призор, ишчупан из древности Завештавам, овде, домаћој књижевности! ГДЕ СУ ПОЧЕТАК И КРАЈ СВЕТА ШТА
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Један за другог ми више не постојимо! По муку, једно псето лаје из села. Аћим се стресе. Ја више не постојим. Ја сам ишчупан, хтеде да викне. По њему звечи сув, изломљен лавеж.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Кад подсире млеко, бусен врате на исто место одакле је ишчупан« (ГЕМ, 25, 197 ид, Горња Ресава). У Неготинској крајини »почетком овог века био је обичај да на Ускрс рано ујутру