Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— рече Срдар излазећи с натегом. — Ја не могу више! Добро ће бити, ако и ја не платим главом. Иђем одма да легнем. Наредите да ми се донесе у камару вруће ракије. Заиста изгледаше човјек као да је годину боловао!
У томе га опази Кушмељ, па се упути ка стубама. — Куда ћеш, ти, Јерковићу? — викну Вртиреп. — Па иђем да се поздравим са својим дитетом. Јето сам због њега један дан одија, па се јето ни видили нисмо. Како је то!?
Шта сам му ја крив? Јесам ли ја крив шта не може да спава по цилу ноћ, што су му ноге отечене. Не, не могу више, него иђем у који други манастир, па ако ме не приме, а ја ћу тражити службе. Могу бити коњушар, ако не ништа друго.
Она наша не говори ни са Бакрицом, ни са Жландром... Куда ћеш ти? — Иђем да проводим коња фра-Јаковљева. Збогом ћаћо! Поздрави све и ајде за рана! — Не могу, дите, ја сам уморан.
— запита млинар. — Де, то нам приповидај! — То, то — рекоше сви, и Дундак. — Иђем ја из града. Било је лито, а придвече. Од силне врућине једва се могло дијати, а прашина цестом, да те задави.
Е, па фала богу, умрићемо сви, ко прије, ко посли. — Тако је! — потврди Бакоња уздахнувши. — А ја морам да иђем кући, па ћу сутра јопет овуда. Ово је послидњи дан да сам у овој одићи. Сутра ћу се обући, па иђем у град.
— А ја морам да иђем кући, па ћу сутра јопет овуда. Ово је послидњи дан да сам у овој одићи. Сутра ћу се обући, па иђем у град.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Говори му лијепа ђевојка: „А, бора ми, из горе хајдуци, ја сам јунак из Лијевна града, и ја иђем у кршне Котаре, да с’ налијем вина и ракије; видио сам свате Смиљанића, ал’ не воде Мару Ђурковића: мајка Мару не да
(јужно од Петриње) зулум — насиље зулумћар — насилник ибришим — свилени конац игуман — старешина манастира иђе, иђем — иде, идем ижљећи — изићи извадити (агалуке) — измолити изгубити (кога на мегдану) - погубити, убити: Изгуме Грче