Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
једну кошницу по оку меда или наплате пошто је мед био; на казан 2 гроша; наједио маторо крме 6 пара — и који је спа’ија близу своји’ села, дотерају му по која кола дрва, и то је био сав данак спа’ијама.
да су сви сељаци томе и томе аги продали све своје баштине, и тако ти он онда постане читлук-сајбија, и колико год спа̓ија узима од свог села, толико и он, а каткад и више.
Ми преправимо девет пунктова шта ћемо од да̓ија зактевати, пак да се миримо (ове пунктове наћи ћете у мојим писмима).
Турци од кола начинише кару, бране се. Чује се бој у Београд. Ми идемо путем Жаркову, а стиже Дема, Гушанчев кабада̓ија, са стотину хатлија, а други из Београда буљук за буљуком трче. Повика Катић: „Брду! У шуму барјак!
адет је: који књиге носи он свеже на ногу прапорац, пак слободно свуда иде, нико му на пут стати неће, и зове се са̓ија.) Та је краљица имала два сина у војсци, и тога са̓ију пропусте, и књигу однесе њи̓овој матери краљици.
знаш писати, напиши књигу, подај са̓ији други пут, нека носи, а ти немој сам писати, сам односити, јер да је икакав са̓ија гдегоде погинуо, ја би̓ тебе убила. И опет кажем ти, напиши књигу, па не носи сам, но по другом шаљи”.
Скупи војску и опседне и туче Смедерево. Баш не памтим колико је дана тукао, пише мени у Боговађу; те ија одем у Смедерево. После неколико дана Турци се предаду, и ми у град уђемо.
Граф советује и за добро налази да свима царевима прошен ија поправимо, и да буду готова. За руског императора да просим аудијенцију преко Булгакова, и не буде ли могао
, зора; САБАЈЛЕ, зором САЈТЉИК, САТЉИК, четвртина старе оке, литра СА(ХА)НЧИЋ, мали САХАН, бакарни тањир СА(Х)ИЈА, мусл., гласник, поштоноше СЕИЗ, тур., коњушар СЕКВЕСТИРАТИ, лат.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Несрећниче, туђиш се од свога дућана, а тај је све вас од’ранио. Да постанем богзна какав спа’ија, опет овај дућан не би опустио; да све изгубим, тај ће ме ’ранити.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Тако може и код вас бити, случај је куриозан, разумете ли, ија сам почињем сумњати...а то добро знате гди ја, ја сумњам, други дрктати мора.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
АЛЕКСА: Шлегл. ЈЕЛИЦА: Шлегл? дакле, ви сте код њега били? АЛЕКСА: Без прекословија. ЈЕЛИЦА: О, молим вас, ија сам била код њега на косту. АЛЕКСА: То је један изрјадни господин. ЈЕЛИЦА: О, фини господин.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Они се нешто поџевељаше... Море, ова наша хеј... пара вреди. — Откуд ти знаш ? упита, зачуђен, Гојко. — Ија, знаш, стојао нодекана, на џаму, па ти после дође... Оте му се баш из руку!
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— рече министар финансија. — Сметњи? — рече странац уплашено. — да, држим да их неће бити! — Ија се надам! — Онда можемо одмах потписати уговор! — рече министар председник. — Уговор! — Да!
— упита у шали пријатељ пријатеља. — Може, — вели жена упитанога — само нек се чува да се ија не одам на критику. И опет смеј. Често се цело вече друштво позабави препричавањем смешних ствари о научнику.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Свештеник Ирландез ија имали смо прво седалиште у великом инглеском интову; но полазећи из Канторбера, дао сам моје место другом, а пошао сам
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Али, може бити да баш њему утрнуше зуби стога што си ти ија незрила воћа? — рече Дундак, коме се, као и свој манастирској чељади, закачила у памети по која изрека из Светога
— досјети се Бакоња. — А, трбу те болија! — рече блаже Балеган. — А мој синко, зашта идеш онолико? Зашта си ија онолику рибу, синоћке? Ајде брже нареди што триба — рече, давши му кључ од цркве.
Фра-Брне је блиједио и црвенио се. — Немој, болан, притиривати! — вели Тетка. — се ситим да је лупеж ија с намикар за истим столом, да је укрâ коња брату посли николико дана него шта је довеја сина на наше јасле...
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
То после подне ”вила” ија смо шетали кроз воћњак и тоје била нека врста награде што сам био у цркви. Ко није видео делаверске брескве у пуном
” Кристијан је обновио уговор са пекарем за поновно исписивање слова ија сам зарадио још пет долара, али овога пута нисам добио домаћу пицу.
Таква разлика у поступцима представљала ми је тада загонетку. Али преда мном је искрсавао читав низ препрека да ија постанем студент у Принстону, у дому лепо одгојене америчке младежи.
Кадаје ово рекао изгледао је много мање озбиљан и строг. Ија сам једва дочекао да се атмосфера мало раскрави па сам искористио прилику и додао: ”Наша најважнија улога састоји се у
Кадаје ово рекао изгледао је много мање озбиљан и строг. Ија сам једва дочекао да се атмосфера мало раскрави па сам искористио прилику и додао: ”Наша најважнија улога састоји се у
а то што си слушао је његова севдалинка будућој невести којаје тамо у нашем малом ме На његову шаљиву примедбу да сам ија могао уживати у сличној сласти једноставног пастирског живота као и Гавра, да нисам окренуо леђа Идвору пре једанаест
а оснивач велике издавачке куће Мекмилен био је рођен и провео је своје детињство у овој истој колиби у којој сам сада ија становао.
Онда је замолио професора Кенига да ми изради план рада у лабораторији и да води рачуна о мени. Кениг је то и урадио ија ћу увек са благодарношћу носити у души слику тог доброг човека.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Чи је так панове? Ми сме друзја. РУЖИЧИЋ: Да поразит тја Вулкан молнијеју својеју. ЈОВАН: А, то ија не разумем. МИТАР: Ко ће разумети лудог човека. Еј, Фемо, еј, Фемо! Тешко теби, тешко теби!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ти си онда завештала Да ћеш свуда за мном поћи Кад се теби данас јавим, Ија сам ти реч примио: Сад сам дош’о, хајде за мном!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Прије неколико година — поче Дуле, а чело му се намршти — диже га спа'ија са старог кућишта и насели на његову старевину некаква Личанина.
Жао је то, прежао било покојном Мији, ама, шта је могô! Спа'ија и суд тражили су да се пресели, јер није имô чељади да обрађују зиратну земљу, а то је штета, рекоше му доље у суду, и
Пошто си искрчио царску шуму, остала је царска земља. Шума је царска, па и земља мора бити царска.“ Сад долази спа'ија: „Лажеш, Влаше! Ниси је искрћио, већ је то, бивакарце, од давнина зиратна земља, а сваки комадић зиратне земље мој је!
Ћипико, Иво - Пауци
— Говорите о данашњој расправи? — одговори Иво. — Не треба међутим бити богзна како докучљив да се сјети... Ија сам био одмах начисто што је у ствари... Али мислим да није било зле намјере...
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
И ја постах рад њега људождер. И пиј ово вино, јер је моја крв! Ија и рад њега постах крвопија. Сам такође волим страсно облик, мирис, укус, и лепоту, хлеба.