Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Цар кад види да на трпези нема ожице ни ножа ни пантарула, рече ијетко: — Шта је ово? како ће се ово јести? — Лијепо — одговори тица, — с муком као што су се до сада мучили ова твоја два
— А јест, мајку му његову! — рече војник и настави ијетко пут цара: — Зашто ти, безакониче, издаде мене на вјеру и на аманет, а?
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ рече Милун озбиљно. „Аферим! Живио Милуне!“ рекоше момци. „А мене ћеш оставити и заборавити, а?“ рече Стане, тобож ијетко. Дијете рашири руке, па се приви уза њу, да је тим увјери о противном. Весеље мало-помало стаде се помаљати у кући.
“ рече Оташ сам собом. Киша преста а сунце сину, одједном. „Хоћемо ли слазити већ?“ упитаће Милан готово ијетко. „Хоћемо, но...“ „А, глете, браћо, врћу се!“ рече Јанко, као престрављен. Другови му насмијаше се.
“ „Чуо сам већ, чуо, чоче! Немој ми ти сад поповати!“ одговори Цуца ијетко. „Чудна лисца! чудна лисца!“ гунђаше ђакон, идући за Владиком и трљајући руке!
Хоћеш ми домазета!... Нећеш, божа ти вјера!“ придаде стара ијетко. „А оће, божа ти вјера, ако се ја овде за што питам!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Цар кад види да на трпези нема ожице ни ножа ни пантарула, рече ијетко: „Шта је ово? како ће се ово јести?“ „Лијепо“ одговори тица, „с муком као што су се до сада мучили ова твоја два сина