Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Оде и врач, и винар жедан вина. Оде и котлокрп, забацивши чело са остацима круне од иња. Одоше јунаци, бољи од бољега, одоше живџије, одоше људске але!
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Одите ви! (Узме банке, па броји.) Миа хиљада; екатон, дио, трија, тесера, пенди, екси, епта, окто, иња, дека; дијес хиљадес: трис хиљадес; тесерес хиљадес. Тесерес хиљадес то — и десет хиљада у банку.
Дио, ће ена, трија, ће трија, екси; ће дио, окто; иња, ена фијуринија, ће тријанда трија крајцарија. Една форинта и тридесет и три крајцара. Е ли тако? ПЕТАР: Шта?
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
копче и пасове од сребра, мреже рибарске, зарђало сечиво српа и косе, сломљену потковицу, или само срмену иглу иња, и шкољку росе, да не утаји, да цару носи као да је нашао прегршт злата.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
затони населиће се дјечјим тајнама, малишан путник понијеће са собом предвечерње тишине језера, његов зимски оквир од иња и, можда, слику рибареве дјевојчице која му опроштајно домахује из усколебана чамца. — А куца?
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Засветли небо и прхну птице кроз јасну сузу у бела сјања. У зрелој јези сурога иња цвати ми, цвати Роѕа цаніна. Из мене сјаји гљива лудара. Са чамов-даске пишу ми чавке.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
као што рекох, та иста дивља свиња, (што је не убих и не испекох!) јездила бесно у свом капуту, (сав је од иња, од чекиња!
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Низ тебе сав крвари Медвед са венцем од иња И слепе слонови стари. Препун си змија, мајмуна. Док негде у дну тек тиња У сетном сну златна куна.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
и сад пред иконом тиња, И сад је позно предбожићње доба; Ал' глуха јама сад је моја соба, А ја лист свео под бјелином иња. Узалуд чекам... У нијемој сјени Никога нема. Сам, к'о камен, ћутим.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
и погледао, вратанца наших кола била су широм отворена, а кроз отвор њихов јурила је зима и провиривала, сва бела од иња, брада нашег старца, који се смешио. Били смо стигли до станице која се налазила на самој половини нашега пута.
Лево и деоно од нас, у свечаној белини иња, озарени првим зрацима сунца, у најсветлијој чистоти јутра иза месечине, бљештали су простори покривени шумама,
Ето, брате, тако ти је то! А сад ево седим ја с тобом, сами смо. Напољу дрвеће бело од иња, исто онако и пуцкара живо наша пећ пред нама, а ја и ти догурасмо до четрдесете. Ах четрдесета!
Краков, Станислав - КРИЛА
И опет се сјајне елисе вртоглаво превртале. Ноћ је била хладна, те је по сасушеној трави било још иња. Тамо негде где је исток, небо је требало да се румени, али је свуда још било магле. Један се пилот сањиво протезао.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
град густим мраком Из којего прети страх ужасним зраком; Силни вјетр душе и домове ниња Сипајући у очи крупу хладна иња. Ја помислих у себи: — Вала, ево зиме! Благо оном кто имат чекати ју с чиме!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
(1913) СЕВЕРНИ БОГОВИ Дошли су млади са северних гора С мирисом снега и јелова иња И вером туге и облачних зора.
И пију жудно дах мора сиња И, осенчени пламеном славе, С косама пуним сна и иња Кланце и мора здраве! И нагле, сижу и ветре грле И кличу силни клик победа, Бизанту хрле Синови славни славних
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, оде на реку, намени сваки струк понеком момку, и пободе струкове поред реке. На којем струку сутра буде иња, за тога ће се момка удати; ако се не ухвати ни на једном, неће се удати за те момке, а ако се ухвати на сва три, моћи
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— шапће, али гласно једна од госпођа с беле кафе, укљештена између две косо зарезане даске у плоту. Пуна јој коса иња, дуго је вребала комшику. Вешта у оном гласном шапату, наставља: — Шта ли то може бити?
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
сад пред иконом тиња, И сад је позно предбожићње доба; Ал' глуха јама сад је моја соба, А ја лист свео под бјелином иња. Узалуд чекам... У нијемој сјени Никога нема... Сам, кô камен, ћутим.
Онамо има ружа завичајних, Што нису свеле од студена иња, И врела живих и путања сјајних, Гдје душа љута још руди и тиња.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
То није ни Ахил, ни Одисеј, ни Беовулф, ни Роланд, ни Иња Муромец, ни Сигурд, ни Сигфрид, нити икоји други јунак, мада са њима може имати ову или Ону заједничку црту.