Употреба речи ићи у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

„Не могу, Алекса, ја не могу!“ Он онда рече: „Па нећу ни ја ићи у коло!“ Рече и оде... Кад је то говорио, глас му је задрхтао, а врела рука дотаче се моје руке...

„Нећеш ти више, Грлице, ићи на казан! Ја ћу тебе хранити, нећеш ти одсада знати шта је то глад!...“ Тако он говори, а усне му дркћу од љутине.

Он се решио да је узме, и то још оно исто вече, исту ноћ! „А ако девојка не хтедне с тобом ићи?...“ питао сам га ја. јер ме је толика његова наглост упрепастила.

Сирота мати!... Код моје куће смо провели два-три дана, мој побратим се није сећао да треба кући ићи. Тек кад сам му приметио да ће му се мајка за њиме у бригу бацити, он се тужно осмехну.

— рече јадно девојче, покривајући исплакане очи својим белим ручицама. — Мораш, кћери, и ти ићи да га доведемо кући... Старац се већ и заборавио шалити, па му је шала и изгледала мало храпава, заједљива...

— Никад! — одговараше Јелица, а глава јој клону на његово раме. — Никад више!... Али, мој драги, треба ићи; отац ће нас чекати. . . . . . . . . . . . . . . . То је било око Петрова-дне, а, некако, баш око св.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Кад ја кажем Мијушку да хоћу да идем да видим цара, не беше му мило, него ми рече: ,Остани ти у Ваљеву, а ја ћу ићи у Фенек.

догонио у град за оправке касарне, и да има са бина-емином рачуне, а кад сврше рачуне, да он и опет у народ не сме ићи, да им советује да приме ферман јаничарски, јер ће га народ камењем затрпати.

Србији нигде ни гласа ни трага од школа није било, но сваки ђак, који је желио што учити, морао је попу или у манастир ићи.

наложимо ватру и мало се станимо; пак после преко Саве пређемо у Ашању и ту мало нешто поседимо, где сам почео у школу ићи. Но та школа слабо је боља била од школе мога попа Станоја.

Зато идем натраг преко Саве, а немам писара ни други̓ учени̓ људи, но ћу ићи од манастира до манастира и казивати сваком калуђеру и попу, да у сваком манастиру запишу, да више никад тко је Србин

твој ме брат Алекса у Београду из цркве предавао, а ти сад овде, одсад где чујем да има ваш сој, нећу на ту кавгу ићи”.) Ја сам свуда по граду ишао с буљубашама мога оца; ишао сам с оцем и везиру.

„Ми знамо да си ти цару веран, а и ми смо теби верни, дај ти твога сина нека накупи војске, а ми ћемо сви ићи, ми смо били толико година у Видину, и знамо како се лако узети може, ми ћемо га узети и твоме сину предати, а с тиме

Аганлија опет рекне: „Хајдете, хајдете сада, како сам рекао”. На то мој отац пође му скуту и рекне: „Ага, ми ћемо ићи, ал̓ те сва ова улема и ја молимо, да се смилујеш на оне куће и на ону фукару и српску и турску преко Дрине, и не

Мој стриц каже им, да он не сме међу Турке више ићи, и да неће кнез да буде. — Турци кажу: „Слободно, тврда је вера.

оставимо, и отишао је Црни Ђорђе по оном крају искупљати војску, а ми сад идемо у врбовку, пак ћемо опет до који дан ићи Ђорђу”. Тиме они мене поплаше, што не знаду где је Црни Ђорђе. Вратимо се заједно код збега у Кљештевици и ту ноћимо.

Сирома командирендер нађе се у чуду, једно се боји да Јанко њи̓ кога не додирне, те би морали сви у контроманац ићи, а већма се боји да онако љутит Јанко не заметне с Турцима кавгу, и све једнако виче: „Полако Јанко, полако Јанко!

) Дамјан једнако салетио: „Хајде!” — Ја му кажем да без војске нећу ићи. — „Хајде — вели — војске има доста за ове Турке, само старешине нема.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

То ти је најпречи и најсигурнији лек. У позориште слободно немој ићи, јер можеш после сву ноћ пљуцкати и постати зловољнији. Боље иди ти у кафану »Код петла«.

свирам у ћеманету (виолину), то сам дужан иста кући Милуновој с бубњем донети и кад он захтева да сам дужан свирати и ићи у сватове и где ме он прати да сам дужан ићи и свирати, што ће он наплаћивати, као и бакшиш што будем кад приликом

кући Милуновој с бубњем донети и кад он захтева да сам дужан свирати и ићи у сватове и где ме он прати да сам дужан ићи и свирати, што ће он наплаћивати, као и бакшиш што будем кад приликом свирања добио, дужан сам њему новце давати —

Окисао као миш, све се цеди вода с њега. Мрак — једва се види ићи. Кашто сене муња. Горе свеће у соби Савкиној. Виде се још оне њезине другарице где провирују на прозор.

Грујицом те осмочи мало печења или ћевапа или сланине, и увек напомене: »Баш, што се тиче, учитељу, да нећу сутра ићи у парохију, звао бих те на вечеру. Заклао сам, што се тиче на прилику, оног великог ћурана, али нека стоји други пут!

— упита поп, токорсе изненађен. — Лепо, богами! — настави учитељ још полако, онако прекоревајући. — Красно! Ићи, те ме опадати и говорити што није истина... Баш ти доликује! — Ко говорио?... — Ти исти!

— Ово је ноћас да бог сачува!.. Један лупа »дај будак«; други »обуци се и понеси вериге...« Хм, будак — вериге — ићи у ово доба... нису чиста посла! — Та шта се заносиш ваздан! — осече се Сава озбиљно, па откачи изнад огњишта вериге.

Његова Смиља одвраћа га да не иде. Говори му да не ваља на Мале Врачеве ићи по лову, казива му и како је некакав ружан сан уснила... Аја! Не можеш ти њему ништа!

Три дана само се јело и пило, певало и играло... Кад се већ свак надовољи, рекоше неки да ваља ићи кући. Живан и Пурко умало се не завадише око Страхиње.

Напослетку, Страхиња захвали и Пурку и Живану, па рече да најволи ићи у своју кућицу, јер је, вели, своја кућица — своја слободица. И тако се Овчанци кретоше кући с младожењом и невестом.

оружја папендекл — тврда хартија за коричење књига; картон пасквил — пакостан епиграм, пакостан спис пасом ићи — гонити говеда или овце лагано да могу да пасу пезевенк — неваљалац пећенка — врста пушке планинка — жена која у

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Од Раче к Шапцу водио је пут. Беше то обичан крчаник: оборени грмови, искрчена честа, колико да се има куда ићи. Тај пут водио је, северном страном, изнад самог села. Украј пута беше хан. Ту је становао субаша са својим пандурима.

И рече: — Не знам. — Није ти ништа казао? — Ништа. — Чујеш, чича Машо... — Шта? — Ја не смем ићи! — Мораш!... Мени је субаша рекао да те доведем! — Кажи да ме ниси нашао. — Шта?!... Да лажем!... Субашу да лажем?!.

Ја никад не пуштам језика иза зуба, јер он, ђаво један, доста пута однесе и саму главу... Бос човек може ићи. Ако се убоде, он извади трн из ноге, а ко га не могне извадити, он навуче чарапу па сакрије. А кад се убоде на језик..

— Да зовнемо попу да му чита молитву — рече Петра. — Да зовнемо, да зовнемо!... Стој!... Ја ћу ићи!... И огрте гуњ, па се диже попиној кући... Нађе га пред кућом и назва бога. — Благослови, оче!

— Па шта је рекао? — упита Станко. — Рекао је да ће ићи. — Хвала и теби и њему!... Али није потребно... — Како није потребно?... — упита Катић.

Баш да смо га и хтели бранити, не би га одбранили. Попа се замисли... Ватра је пуцкарала на огњишту... — Хоћеш ићи Ивану? — упита га кмет после дужег ћутања. — Можемо. Хајдемо заједно. — Хајдемо...

— Зар не пушиш? — Не палим. Лазар хтеде отићи. — Нека, Лазо, немој ићи. Ту ти је сад и отац, па да разговарамо. Лазар обори бајаги главу. — Ево шта, Иво.

— Тако је! — рече Крушка. — Ти си још и новчан — додаде Маринко. — Онда ја ћу сам ићи њему. — Тако и треба. Ја се само мало нашалих, као велим: да кренем ствар... Знаш, младежи није до чекања!...

— Само нека се сврши прошевина, колико да се зна! — рече Крушка. — Добро. Ја ћу још данас ићи Милошу... — Тако вала, тако вала!... Па онда ћеш ваљда и мене позвати на прошевину? — А... хоћу, хоћу!

Молим те... да пођем и ја с тобом!... Ја нећу ићи кућама. Лугове црнобарске знам као својих пет прста... Молим те!... — Добро, најпосле.

— Је ли, побратаме, а гдје је Бездан? — Тамо! — рече Станко расејано и пружи руку те показа. — Па хоћемо ли ићи? — Можемо. — Ја знам шта би ти хтјео... Станко је ћутао. — Ти би хтјео њу видјети, је ли?... Па добро, добро!

Крушка је тешио Лазара: — Не брини! Кад се ја чега прихватим, оно мора ићи. Мени је неки мерак да та цура буде твоја... и биће!... Кад стигоше кући, они затекоше лом. Иван је праскао и викао.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Тај знак што мркне и што сјаје, Тај говор неба речју тамном! Докле ће ићи и што траје — Та горка игра сунца са мном?

Савршен тријумф равнотеже. Министар сваком познат кића, Што само златна јаја леже. Од сад ће ићи како ваља: Немају зашто да их криве, Сви ће да умру за свог Краља. А сви за новац да поживе. 1943.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Тога дана била је недеља. Нисам морао ићи у канцеларију. Кад сам се пробудио, осећао сам се уморан и, разуме се, одмах сам себи објаснио свој умор неспавањем, а

мојих другова које је послао господин да виде што нисам дошао у школу. Сад се тек сетих да је требало ићи у школу. Узмем књиге и комад хлеба, а гледам мајку и девере.

он не сме ни поменути ђеди да њојзи само купи нов срмали-јелек; али она одговори да за ђеду није ни пошла и да ће она ићи своме оцу и искати да јој он купи, јер јој је муж дроња и не сме јој узети ни шиватке док не пита онога старкељу.

Поп је све што је имао свога звао „црквено” и „народно”, а све што је сеоско „наше”. Могао је он ићи у коју хоћеш кућу, узети што је хтио — нико му неће ни ријечи рећи. Он је то и радио.

— рече Нинко попу. — Нијесам — вели поп — никад на то мислио. Да видиш, није луда ова учитељева. — А како ће то ићи? — запита Аксентије Смиљанић учитеља.

Онда пођосмо даље. — Госпођице, овде је тако пуно света да се не може ићи. Хајд'моте, боље, у мање улице. Она ћутећи пође за мном у Јахнѕѕтраѕѕе.

— Изгледаше ми необично лепа. — Да се вратимо? — питах ја. — А што? Она смакну раменима. — Ви се бојите ићи даље у пусту шуму? Она баци поглед на ме. Поглед у коме је било нечега што ти не умем казати.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

А затим јој је приповедао, држећи је за руку, како је он од велике и богате породице, и како неће дуго остати у селу. Ићи ће у Пешту или Беч, да изучи хирургију.

— грми гђа Перса. — Ама неки страх уш’о у мене, — вели поп Ћира, — па никако да се охрабрим... Није то шала — ићи пред преосвештенство! Ваљда сам ја То научио! А какве сам среће, још могу ја бити крив! — Сав свет зна да је он крив.

— Вид’о ме јуче из своје официне па ми притрч’о да ми јави, а ја му кажем: нек причека тебе! — Сад може ићи у Беч да сврши хирургију...

— Сад може ићи у Беч да сврши хирургију... Он ће остати да доброј стрини дâ шест недеља и да се венча, а после ће ићи да штудира хирургилук. — То је све лепо, ал’ сватови могу тек у априлу да буду.

« — »Него?« пита Сока гркиња. — »Па ићи ће у Беч да штудира хирургију и зубни докторат!... да намешћа зубе и вилице...

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

— Хвала; ми сад одма' не можемо, ал' смо онамо намерили, и ако госпођа дозволи, ми ћемо тек онда ићи, — примети Љуба. — Ја сам баш зато и дошла, ако ко стран к нама оће, да и' одведем.

— Ја добро мислим, ал’ треба још да се промислим. Ја држим већ је по посла готово, а и друга половина мора набрзо ићи, јер ја оклевање не трпим. — Ни ја! Што има бити нека буде на брзу руку.

Многи су Љубу покудили, али он неће све да верује, па мисли: кад се Љуба једаред ожени, све ће то друкчије ићи. Осим тога мислио је да ће Љуби у почетку ма чим замазати очи. Али тешко је с Љубом накрај изићи.

— Дакле, шта мислиш сад? — Ништа; док ми не поручи, нећу ићи. — Тако и треба. Кад Љубина мати види да ни са овом женидбом није сигурно, поче се и сама за Љубу бринути.

— Можете. — Па ’ајд’мо — изволите. — О, молићу, идите ви сами. Како би’ ја онамо сад могла ићи? — А зашто не? — Зато јер би се застидети могла. — Како се ја застидети нећу? — Код вас је друго, ви сте мушко.

— Пазићу на све, па ћу пробати да и ја мешам француске речи; ал’ тешко ће ићи. — Дакле, хоћемо л’ ићи? — Хоћемо — хајд’мо!

— Пазићу на све, па ћу пробати да и ја мешам француске речи; ал’ тешко ће ићи. — Дакле, хоћемо л’ ићи? — Хоћемо — хајд’мо!

— Хајд’мо, чика-Гавро, време је већ! — Та чекај још мало. — 3адоцнићемо се. Ја морам ићи, имам слабог момка у дућану, а муштерија много, — рече Чарукџић. — Идем и ја.

Без мене немој одговарати. — Али, Ћирковић је богат човек, ићи ће у Пешту, па ће себи наћи каквог фишкала. — Нек тражи кога хоће; што већи, скупљи. Свилокосић слеже раменима.

Бабоња забележи да је Алка немешкиња. — Сад знам у чему је ствар, а гледаћу да буде добро, премда неће све лако ићи. Вашег брата познајем. Штета што је као јурат пропао, постао би био велик човек, особита глава — портентум.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

— Ипак, ипак, замисли ово: двадесет и три дана од кад смо се венчали. — Верујем потпуно. — Али мој муж неће ићи, ја му недам.

И све ће ићи по старом. А нико нас ни о чему неће питати, као што нас ни до сад није питао. Само нека све дође брзо, што пре, јер

и памтити њихове рокове; заметно је то куповати, бланкете, попуњавати их, онда подносити жирантима, наћи отплату, ићи у завод и молити тамо оне трбушате ћифте да се пролонгира. Све је то страшно заметно, а овако...

Онда причека мало и прекиде везу па несигурним, ту ђим гласом позва Јуришића и саопшти му да ће сместа ићи за батеријског осматрача на цркву села Б., а да он одмах дође на његово место према примљеном наређењу.

И сва је срећа што је био распуст и рат те се није морало ићи у село, иначе се онај живот не би могао ни сносити. Увенула би као сваки цвет што је откинут и не би ни знала зашто је

И сви би они мислили да сам ја једини срећан међу њима. Јер шта може бити лепше и пријатније него ићи вереници? „А у ствари, чак ни она блага баба, светитељка она што су јој сина јединца исекли на парчад.

Водићеш ме под руку. Приљубићу се јако уз тебе, јако, тако јако да будемо једно. Ићи ћемо лако, са свим лако, је ли како је пријатно, како је слатко ићи лако. Је ли? Па ће сунце... — Љубљена моја!

Ићи ћемо лако, са свим лако, је ли како је пријатно, како је слатко ићи лако. Је ли? Па ће сунце... — Љубљена моја!

Африка

Ми ћемо само до његових плантажа ићи заједно а онда ћу ја продужити сам. Он о тим плантажама баш размишља одређени број сати.

Затим развијамо географску карту и он ми објашњава како ћу ићи, где ћу шта видети, или где је какву бубу нашао. Кад му нешто сасвим смешно саопштим, као да сам тога дана

Догоди се да понеко има тако чудну конструкцију да може ићи гологлав усред екваторског поднева као усред сицилијанског или напуљског; обично се сврши тиме што се он сувише

Код црнаца постоји читава хијерархија сазнања мистерија. Татуажа су само њини спољни знаци. Једна је татуаже да сме ићи са женама, друга да зна мисао воћа, трећа да има моћ савладати воду итд.

Пространију колибу бирамо Н. и ја за себе, а у ону преко пута ићи ће Меј са својим оцем, сестрицом и својим црнцима; у остале наше слуге.

Око два сата Н. рече да треба ићи даље. Требало је прво с муком разбудити тумаче и куваре да спреме ствари, затим употребити све могуће да се дигну

Узимају ствари које су им прве под руком. товаре их на главе и одлазе у ноћ. Не буне се што ће још ићи; од тренутка кад су примили нашу вечеру, пристали су да наставе пут.

Занимљиво је већ и само ићи Африком и гледати стасита створења како журе са свим својим покућством на глави. Они имају нешто што грдно личи на

Пошто сам видео Бобо, не морам ићи да видим Тамбукту који је, како видим по сликама, савршено исте изградње, у мање лепом пејзажу.

птица и онда дрхтећи још од сањивости искачем под слободно небо; чудно и смешно у јутра као какав лик у узбуђењу. Ићи ћемо, не камионом већ реноом Фонтеновим, који ће нас за неколико сати пребацити у Сикасо, на двеста педесет километара

Треба ићи ипак аутомобилом до воде, прећи је чамцем и онда другим аутомобилом ући у Сале. На самој реци врло је живописно и шарен

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

МИШИЋ: Та ви можете и онако усрећити вашу господични. Но ја се задржавам, а морам јошт даље ићи. Знате ли зашто сам код вас дошао? ЈАЊА: Кад чуим. МИШИЋ: Познато вам је да желимо наш варошки шпитал раширити.

Која на то не гледи: мала, висока, сува, дебела, она није ништа. Да треба право ићи, то знаш; но најлепше ћеш право ићи ако угнеш крштине унутра. Што више, то боље. КАТИЦА (пробира): Богме лепо!

Која на то не гледи: мала, висока, сува, дебела, она није ништа. Да треба право ићи, то знаш; но најлепше ћеш право ићи ако угнеш крштине унутра. Што више, то боље. КАТИЦА (пробира): Богме лепо!

ЈАЊА: Што му фали, не иди у кафана. МИШИЋ: И то није највећа добродетељ у кафану не ићи. ЈАЊА: Не игра биљар. МИШИЋ: Како ће да игра, кад је грбав?

Ту се ви варате. ЈАЊА: Шта ћете ви, господин нотариус, сос мене? МИШИЋ: Заповест је да морате са мном ићи. ЈАЊА: Зашто? Ја сум човек поштен... О, моје лепе дукате, о, моје лепе дукате!

Господин нотариус, то-ј лепо, то је трговашки, да ми терате сос пандура под моју старосту? МИШИЋ: Ви ћете са мном ићи, а они за нама. ЈАЊА: Ама ја нисум нигда био у магистрат. МИШИЋ: Верујем, и врло ми је жао да се тако догодило.

ЈАЊА: Е кала, кала, само да не идимо у магистрату. МИШИЋ: Нећемо ићи. Но поклањате ли ви нама ове банке и облигацију јамачно? ЈАЊА: У! Господин нотариус, скупо време!

Црњански, Милош - Сеобе 2

А што се тиче Махале, он, Енгелсхофен, неће ићи да види село које се уређује по лењиру, ни шорове што се исправљају према концу.

војне службе, у Ћесаревини, речено да ће ландмилицијски полкови да се касирају, па ако на то не пристају, да могу ићи куд им је драго.

Разрогаченим очима прошао је, још једном, пред њима и рекао им да сад могу ићи, кући. Био је сигуран да нико неће ни ланути.

Њему је речено да ће бити касирован и да може ићи куд му је воља и он је апшит, из војске, добио, без икакве кривице.

Нисмо ми јобађи, па да питамо смемо ли се селити. Сваки тражи боље царство. Нико неће са бољег на горе ићи. Не може нас Гарсули окивати, јер смо Росије жељни. А шта би сад хтео, дебели?

Ако их је Павле наговорио да иду, треба ићи! Варвара је, са својом јетрвом, са којом се добро слагала, седела, леђа у леђа, на клупи, у провидној муслинској,

Триба Павлу неко, место покојне Катинке, ето то је! Павле је сам на свиту! То је зло, ето то је! Не смије тако удов ићи по свиту, али сте се уплашили да и вас не метну у гвожђа. Па сте га сама самцита оставили. Ето то је!

Набавиће га и њему, у Бечу. А он иде у Беч и зато да тужи Гарсулија. Отићи ће, каже, и у Хофдепутацију. Ићи ће и дворском советнику, Малеру, који је сербска мајка.

Отићи ће, каже, и у Хофдепутацију. Ићи ће и дворском советнику, Малеру, који је сербска мајка. А ако затреба ићи ће да се тужи, за неправду према сербском национу, и Његовом Величеству Франциску Первому, императору римскому и Њеном

Са осећањем да је опет стигао некуд, куд није намеравао ићи, а откуда није сасвим сигурно да ће у Росију отићи. Било је много вике и смеха, док су се сви разместили по кући и док

Затим леже на постељу: Као онесвеснуо. Све му се више чинило бесмислено што је у Беч кренуо. Требало је ићи у Росију, на коњу, кришом, преко бескрајних равни, бара, кроз планину. А не ићи и тражити помоћ у Бестушеву.

Требало је ићи у Росију, на коњу, кришом, преко бескрајних равни, бара, кроз планину. А не ићи и тражити помоћ у Бестушеву. Откуд овај Валдензер? Откуд та ергела на његовом путу?

Теодосије - ЖИТИЈА

Потом се врати у Свети град Јерусалим, и у великој љубави са часним Атанасијем патријархом одмори се. А хтео је ићи и у Велики Вавилон и у Египат, а из Египта, говораше, ако буде Божја воља да стигне и на Свету Синајску Гору.

И тамо не хтеде ићи. И често родитељи његови поводом тога бејаху нерасположени због њега, и говораху му: „Бруко породице и срамото, наша,

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

У наступима лакоумне љубазности и великодушности често иду у попуштању и одобравању даље него што треба ићи и дају најкрупнија обећања из захвалности за најбезначајније поклоне.

У наступима лакоумне љубазности и великодушности често иду у попуштању и одобравању даље него што треба ићи и дају најкрупнија обећања из захвалности за најбезначајније поклоне.

Становништво се морало исељавати или ићи на рад у прекоморске земље, нарочито у Америку одакле се неки враћају после дужег низа година, а други стално остају.

Знамо да су сточари почели ићи у печалбу услед несигурности и осиромашења које је услед тога настало. Било је доста таквих, који су, угледајући се

Било је доста таквих, који су, угледајући се нарочито на Аромуне, почели ићи у печалбу. Најстарија је аромунска печалба.

године била слободна. После 1878. године почну у већој мери ићи у Бугарску. Исељавање из централног типа у балканске земље карактеристично је за ово доба. Али већ од 1880.

Али већ од 1880. године почну, уз Грке и Цинцаре, ићи у малоазијско приморје, нарочито у Смирну и у Брусу; доцније су одлазили у Мисир, али нису престајали ићи по земљама

и Цинцаре, ићи у малоазијско приморје, нарочито у Смирну и у Брусу; доцније су одлазили у Мисир, али нису престајали ићи по земљама Балканског полуострва.

Стапање је могло ићи овако. У великој давнини ово је била област насељена аромунским сточарима, који су живели у привременим летњим

је због тога врло рано упућено на зараду изван своје области: ово је један од крајева из кога се најпре почело ићи у печалбу, и иду сви и из тамошњих села и из вароши Ресна.

С онима из костурске околине они су први почели ићи у Америку. Као и струшко-охридска котлина, и ово је затворена област, а јужни део Преспанског језера и Мало језеро

По угледу на мавровску групу најпре су почела ићи у печалбу села око Гостивара, па се то постепено распрострло низ Полог: што су села нижа, све је позније њихово

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

времена Попећемо се на сунце Шта ћемо онда Онда ћемо расти чисте Расти даље како нам је воља Шта ћемо после Ништа ићи ћемо тамо амо Бићемо вечна коштана бића Причекај само земља да зевне В.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

(Погледа га.) Чекајте, не можете такав. Ви немате мало бољи капут? Тај је исцепан и прљав, не можете такав ићи. (Хоће да пође у собу.) АЉОША: Не, господине инжењер, не, не, не!

(Прелиставајући пасош.) Гле, каква срећна околност! Пасош је визиран пре шест недеља, кад сам помишљао ићи на сајам. Та виза још важи. То је добро, то је врло добро! (Враћа пасош у портфељ.

(Хтела би да пође.) СПАСОЈЕ: Само за часак. Хтео бих нешто да вас упитам. Ви рекосте, ићи ћете адвокату да се консултујете? НОВАКОВИЋ: Био сам! СПАСОЈЕ: Па?

ШВАРЦ (изненађен): Како? СПАСОЈЕ: Тај ћете ми пасош уступити, а сутра ћете ићи у полицију и пријавити да сте пасош изгубили или вам је можда украден. ШВАРЦ (буни се): Али, господине!

СПАСОЈЕ: Сутра или, рецимо, прекосутра. ШВАРЦ: А кажете, могу бити безбрижан? СПАСОЈЕ: Сасвим! ШВАРЦ: И могу ићи? СПАСОЈЕ: Чекајте! (Отвара пасош и ножићем за хартију одлепљује његову фотографију и даје му је.) Може вам требати.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Рука коју је држала у мојој била је сува и врела. Рекох јој да ћемо ићи ауто-стопом. - Ти знаш шта је то? Потребно нам је само да направимо руксак, нешто као шатор, порцију за јело,

Остало ћемо већ пронаћи, Рашида! - А ако не пронађемо? Хоћемо ли и онда ићи с тим руксацима као војници на маршу? - Не. Не као војници. Војници иду зато што морају.

- Не. Не као војници. Војници иду зато што морају. - То је свеједно: ићи ћемо, а ја не волим да вучем ни руксак ни било шта. Ја имам уштеђених око хиљаду и пет стотина.

Ја сам остао да лежим у поткровљу, иако је већ увелико био дан, јер је била недеља и није требало ићи у школу. Покушавао сам да замислим израз Меланијиног лица, сад већ сасвим сигуран да толику гомилу глупости ни она

Била је то једна од песмица с којима се може ићи до сто један и назад, и ја нисам ни приметио да сам стигао до Погаче, јер је то чворна тачка коју човек мора да

мај и другим сличним, узбудљивим темама. Више бих волео да смо ћутали, али се није могло ићи и ћутати, а још мање говорити о оцу, Станики или Тимотију. Знали смо да не можемо ићи овако до бесконачности.

Знали смо да не можемо ићи овако до бесконачности. Она се прва тргла. - Желим да данас дођеш кући на ручак! - рекла је а ја упитао којој кући и

Наједном ме је, не знам због чега, било стид. - Ако треба да идем, ићи ћемо заједно! - рекао сам и тако смо пошли по Рашиду.

Маркоти је, недавно, тамо у Босни оболела мати. После распуста он ће, свакако, ићи да је обиђе и биће му потребан новац за то. Меланија зна да је његова мати болесна и да ће он ићи.

Меланија зна да је његова мати болесна и да ће он ићи. - У реду, нека и зна. Али, како ти знаш, Атамане! - Зна Мита.

Већ сам могао да чујем Станику како ми обећава да ћу ићи у шегрте ако наставим како сам започео итд. итд. Ја не знам шта је живот; ја нисам морао Да се борим за свакодневну

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Једно је свршено. — Ја ћу се разговарати са Кречарем, па ће и Чамча ићи с нами у Кракову; све познаје у прсте онде. Тако се сврши „совјет“. Разиђу се.

Кад је господар Софра какав договор имао са странима, онда је госпођа Сока морала напоље ићи, а знак је његов по погледу примала. — Шта има новог? — Ништа, дошли смо да се о оном јучерашњем поразговарамо.

Па нити је каква већа строгост према њему у почетку употребљавана. Додуше, Пера је рад био и даље ићи у школу, за трговину није имао воље, али очина воља била је преча.

Опросте се са бирташем, седну на кола, па тако опет по реду путују. Прва кола пространа. Чамча покаже пут куд треба ићи, пружи се у кола па заспи. Тако исто и Кречар.

— Хеј, Чамчо, ево села! Куда ћемо сад? — Шта си ме будио? Знаш ’де смо, само тим путем треба даље ићи, па ћемо доћи у друго село, па онда опет у треће, и ту ћемо опет стати и коње ранити.

Господару Софри и Кречару чисто џигерица расте, кад виде како већ платно пролази. Морају и онако лагано ићи и одмарати се, а Чамча ту прилику употреби и даље у корист. Узме календар и гледа где су успут вашари.

Срећно дете! Сад је са Софром само госпођа Сока. Глади га по челу. — Ал’ сте ослабили. Јел’те, нећете више ићи на тако дугачак пут. Не морате, нисте спали на то! — Више никада, премда сам дост’ профитирао, и још ћу профитирати.

Бар то да могу доживети, лакше би’ у гроб... Када си рад ићи, кажи колико ти треба новаца. — Бићу задовољан што ми ви дате. — Је л’ доста две хиљаде? — Ја сам задовољан.

Шамика лакше одане. — Позвала ме да их посетим. — Можеш кад ’оћеш; кола су увек готова. И доиста, ићи ће тамо Шамика. После неколико дана оде Шамика у посету у Ш. Велико чисто село; тује и спахијски дворац.

— Немајте бриге, послаћемо. Још се донекле разговарају. Шамика се извини да мора ићи. Госпођа Матилда иде звати оба Полачека, ови дођу тако као из посла и срдачно опросте се, молећи га и други пут за

А од поноћи до једног сата маскенбал, после опет игранка. — То не мора рђаво бити. Хоћете ли и ви у маске ићи, Херр вон Кирић? — Но то ми још не пада на ум; ми ћемо гледати, па смејати се.

Стари Полачек вели да му је угодније „пургербал” него ли „ноблбал”. Ту је и дан бала. Шамика се не приправља; може ићи онако као што је сад обучен. Пред вече Шамика ишчекује, кад ето на двоје саонице Полачекови у авлију.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Тамо га је барон Енгелсхофен једног дана нашао, пољубио, ослободио, тако да ће ускоро да се врати и неће ни ићи у рат. Како ће са њим вратити се и она седморица што су отишли из Земуна.

Показати да се може ићи до Баварске путем који је предлагао он, а не оним, који је био наредио граф Сербелони, ђенерал коњице, била је Вуку

Ипак је сваки дан обећавао својој снахи да ће ићи патријарху. Од оног дана кад је затекао снаху повређену, Аранђел Исакович беше као избезумљен.

толико хвале, тај је тек прави Циганин, што своје обешењаклуке и лењовања забашурује вечитим понављањем обећања да ће ићи у Русију, где ће све бити боље.

чело главе, да не би гледао за њом, онако чврстом, Исакович је у себи збуњен понављао да сутрадан ваља рано устати, ићи патријарху, дознати новости, спремити се за Беч, спасавати војнике од нове сеобе и одузимања оружја, мислити на децу,

патријарху, дознати новости, спремити се за Беч, спасавати војнике од нове сеобе и одузимања оружја, мислити на децу, ићи брату у Будим, ђенералу у Темишвар, куповати коње, кола, подићи ковачницу у селу, преместити капетана Антоновича,

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

“²⁰ У Бачкој, и не само тамо, сматра се да кад девојка свом момку метне кришом у џеп слепог миша, овај мора ићи за њом као слеп.

Македонија), каже се да ће ово дете бити срећно, односно да ће бити „ајарлија“, и „кисметлија“, што значи да ће му све ићи од руке.

се верује да „ако направиш неку увреду или штету кумовској кући, ђаволи ће почети господарити у твојој и ништа ти неће ићи од руке“.⁶⁰ Ритуал крштења почиње позивањем кума.

32 Овај обичај Вук је описао овако: „Кад почне дијете ићи, онда умјесе погачу, па скупе сву дјецу (која могу трчати) и момчад из куће, те је изломе дјетету више главе: како

ваља се, каже се у народу, „да пође пут истока и то да згази прво десном ногом, па ће му после посао кроз цео живот ићи напред“.

Њиме преступника и његову породицу село потпуно изолује и одбацује. Тако жигосани, презрени људи нису могли ићи на славе, учествовати у друштвеном животу, а нису се могли чак ни удавати и женити.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

Као између планета и звезда пратиља, зна се између поданика и цара колико је миља, и којом стазом ко ићи мора да не дође до судара.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

граници, где је његов дед добио земљу као солунац — потпуно голу пустару да се сналази како зна и уме, тамо где су В-ићи месили земљу и набијали је својим квргавим табанима, подижући с муком зидове свога будућег дома од блата, плеве и

А када би осетили да им се примиче судњи час, В-ићи би путовали на дрвеним седиштима трећом класом путничког воза да уштеде онима које остављају и оставе своје кости под

А сјајни су били В-ићи! Један од њих је био гуслар и уз петролејку је сатима певао песму о смрти надвојводе Фердинанда.

« Али стари В-ићи помреше, а млађи се разиђоше по свету. Она иста кућа од блата и плеве поче да тоне, враћајући се бачкој земљи.

— Нећу капу, нећу капу! — вришти дете. — Ићи ћемо татиним аутом. Тата има ауто, знаш? —Такси, срце... — исправља је нежно мајка. —Шта је то такси?

Матавуљ, Симо - УСКОК

— Не сјутра. Првога дана Божића полази се само браство! Прекосјутра, на Божји дан, можемо заједно! По свој прилици, ићи ће и кнез и још двојица-тројица од наших! А ја бих желио, господине Јанко, да ти сјутра обучеш нашке хаљине!

Прво и прво, вјежбаће се у писању српскога језика, учиће талијански, сређиваће старинске списе, којих има много, ићи у лов с њеким од војника, најрадије, разумије се, с њим. А кад му дође новац од куће, даће га кнезу да му зида кућу.

Подај јој цекин, а за други купи јој свилену мараму, а за оно што претече узми вина... Ићи ће њеко од наше момчади сутра у град, па ћемо све то уредити. На томе прекидоше и пођоше даље кроз мрак.

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

Није ли тако? МЛАДОЖЕЊА: Ви имате право. Али ту мора тешко ићи, гди нема познанства издаље. ПРОВОДАЏИЈА: Хе, хе, хе! Што ти је млад човек.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Обзир према душевном устројству и могућностима примања млађе публике не мора ићи на уштрб размаха имагинације; он, напротив, може послужити као мера и упутство за проналажење одговарајућег тона, и

(помало, с неке стране срамотно); веселичасто зујање жрвња; рђак (ситничава злица од човека); запристајати (ићи укорак за ким); окастити у свијет (упутити се у свет са тврдом намером); ходалице (луталице, скитнице); боденици (људи

или: висок); напопастити (салетети); добатати (добатргати); лопужанер; ботати (набадати, ићи тамо-амо); згубидан; спапоњати (стрпати у затвор); трнапити (изненада испасти откуд); сроначити (пасти, о грађевини,

„Ништа не брини, то ће ти ићи лако, само пробај, видећеш!” Окапао сам, ноћима, да оправдам поверење, да заслужим пријатељство.

чула и у своју главу, ослободити се стидљивих обзира и стега, веровати у чудо не очекујући од других да га потврде, ићи онамо куд уобразиља хоће и не сумњати у пут, то значи учврстити веру у изузетни смисао свог присуства међу бићима и

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Ко је хтео да нешто више учи, морао је ићи у туђе школе, католичке и протестантске гимназије, где се предавало на латинском језику.

Поред свих забрана, руске црквене и школске књиге уносе се у српске крајеве. Срби почињу ићи у руске богословске школе, нарочито у кијевску Духовну академију, у којој је од 1721—1762. било двадесет и осам Срба.

Сва књижевност има карактер просветитељски, готово педагошки. Класицизам свуда завлађује. Срби почињу више ићи у школе, и тамо се уче класичним језицима и добијају класичну књижевну културу.

дело једног незадовољног калуђера који у црквеној каријери није дотерао донде докле би по својим способностима могао ићи; затим, то су полемике са либералним политичким противницима који су хтели у српској цркви да ограниче моћ епископа.

»Ово је трећа година, писао је 1816. Караџић Копитару, одкако сам се ја с вама познао; од онда сам натраг почео ићи, и приближавати се говору народном, и јошт нисам на право мјесто дошао...

допустити да се »кирилеческа слова штроје«, значило је за »славенољубитеље« одступати од православља и словенства и ићи у сусрет туђинству.

но као дело, доказују како се и из обичнога живота могу створити велика уметничка дела, и нови српски писци почињу ићи стопама својих руских учитеља. Под утицајем рускога реализма ствара се реализам у српској књижевности.

Милићевић, Вук - Беспуће

— Ви ћете скоро у Загреб? — запита га она. Он не очекиваше њезино питање и трже се. — У Загреб? Не, нећу ићи ове године. То јест, не мислим више никако тамо одлазити, - и би му непријатно што га она ово пита. — Остајете овдје?

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

што ти нога крочи Да униђе у пећину, Ал' на сусрет звер ти скочи, Гладна зверка на те зину, Немој, драги, немој ићи, Лоша коб те може стићи.

коњи вриште, Пушчана зрна наоколо пиште, Ди оштри мачи пламенито звече, Мој отац напред силно врага сече — Онамо ићи таки њему оћу, Слободе врага бити му помоћу.

Оћу боме одрешит јој узе, Отрти јој тешке беде сузе — Оћу ићи у слободе бој, Макар живот изгубио мој! Ено чета браће амо стиже, Како ми се душа силно диже!

житку, мој прелепи санче, Збогом, зоро, збогом, бели данче, Збогом, свете, некадањи рају, Ја сад морам другом ићи крају.

23. Ја мора ићи у даљну покрајину И оставити мили завичај, Долине, гаје, брда још висину, Ди заче живит мог живота мај, И

И поздрављају г' млогобројни кљуни; И даље врело звечи којекуда А међ собом цвеће с' њежно буни: Са њим би оно ићи доле тело, И пита се, од зефира би ли смело. 31.

34. Овако јесте красно оно место, Вечерњи онде таки јесте сјај, Кад свако вече ићи нисам престô, Догод премалећа трајао је крај.

Дотад већ сам изгубила, Те потражи своју стрину Код које сам онда била, Па јој реко: 'Морам сместа Из несретног ићи места.'“ 62.

Та слаб си ми јоште јако!“ „Морам ићи!“ — Она: „Куда?“ Он је глену пунан чуда, И гледа је позадуго, Ал' то само, ништа друго; Ни речице не изусти,

(17. ИВ 1848) ИЗ ЗАОСТАВШТИНЕ ЛИРСКЕ ПЕСМЕ УБИЦА БЕЗ ДА ЗНА „Сјајно сунце већ је село, Даље ићи није тело, За гору је оно зашло, Ту је кревет себи нашло, И ја мени мој На обали тој.

створи кô камен, Као оне клисурине јаке Што се дигле небу под облаке, Утврђене можда за свакада, А ја морам веће ићи сада? Ох, зашто ме још у клици Неси, Боже, уморио?

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— Ми се договорили! — свечано објављује старац. — Каже да је задовољан. — Та неће ваљда ићи да загледа ђевојку — какоће дјед. — Још ћеш ту некаквој доконој парипини ићи угађати и табане му чешкати, а!

— Каже да је задовољан. — Та неће ваљда ићи да загледа ђевојку — какоће дјед. — Још ћеш ту некаквој доконој парипини ићи угађати и табане му чешкати, а! Охо, опет је почело некакво необично кошкање између дједа и самарџије!

— Иди па види ако мени не вјерујеш — мамурно прожвака старчић. Дјед се неодлучно узврпољи стојећи у мјесту: ко ће ићи привиривати у један тако посвећени посао као што је сликање свеца, иконе?

Никад с њима нијесам волио ићи. Куда те само ђаво надари да га учиш оченаше? Ето ти, баш ти то и треба. Зар би мени, на прилику, пало на ум да ти

Ако ћеш ићи, слободно и мене поведи. Хајде! — Какав си, ти би још и кренуо — већ смиреније каже интендант. — Никада човјек не зна

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Толико ћути, да и кад каже „добар дан” људи се забрину. Замисле се: шта ли је тиме мислио? ЈУСУФ: Тај ти неће ићи наруку. Ја сам ти говорио на време... ХАСАНАГА: Једва си чеко да ме подсетиш!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

— ’Оћу, али не бој ми се ти! Ево мама, тата, сви они чуваће те и пазити као ја... Не бој се ти... — Ићи ће, Димитријо, ићи ће наша Тода, али и ти ми се не бој — рече му благо Тодина мати. — ’Ће иде? — промуца он.

Ево мама, тата, сви они чуваће те и пазити као ја... Не бој се ти... — Ићи ће, Димитријо, ићи ће наша Тода, али и ти ми се не бој — рече му благо Тодина мати. — ’Ће иде? — промуца он.

Залогаји ми запираху, руке дрхтаху а прсти беху ознојени. После вечере одмах се дигох и рекох матери да ћу ићи у кафану, па полако, кријући се, дођох иза куће на поток. Влага потока још више ме дирну.

— Не, не! — Устадох. — Ићи ћу у „Рашку“, да тамо чувам виноград. Њој глава клону, косирче из руку испаде. — Ако! Иди!

целом изразу лица осећало се: да он зна да их је прекинуо, да је упао, да није за њихово друштво и да треба да иде; и ићи ће — али опет није могао да иде. То као да и снашка Паса осети, и би јој тако жао на њих, што они Томчу тако цене.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Положићу јој тело на чудна носила, од покиданих жица и старих гусала. За носили' ће ићи родбина њена сва: Лепота, мати њена, и Вера, сестрица.

А крај ње ће да иду све ситна сирочад, скорашњих пољубаца љубавни пород млад. Пред носили' ће ићи по реду попови, у одеждама црним са свети крстови.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

— Хе, — веле — кад ти мислиш наш друг да будеш, хоћеш ли ти људе јести, и с нама у чету ићи? Одговори царевић: — Хоћу, штогођ ви радите то ћу и ја радити. — Е, вала, добро; кад је тако, сједи!

А царев син не хтеде ићи за њим, него пође да тражи другога лова говорећи у себи: — „Кад се вратим, наћи ћу ја тебе“.

Кад прође недеља дана, запита Стојша змаја и за трећега зета, и змај га упути куд ће ићи док не нађе град где су двори и трећега зета.

а царев син остане у двору; царица му на поласку да кључеве од дванаест подрума, па му рече: — У све подруме можеш ићи, али у дванаести не иди нипошто нити га отварај, не шали се главом. С отим она отиде.

у буџаку коњ, као да је губав, тако се чини, али он је најбољи; он је брат мога коња, њега ко добије може у небеса ићи.

узми три камена, па се испењи на највишу јелу и на којој страни видиш свјетлост на ону страну баци камење, па ћемо ићи на ону страну.

У сну се заљуби у њу тако силно да, кад се пробудио, одлучи ићи по свијету и тражити је. Кад се добро спремио н узео доста новаца, пође на пут.

Једном, лицем на Божић, рече он својој жени: — Спреми вина и ракије и свега што треба, па ћемо сутра ићи на салаш да носимо пастирима нека се и они провеселе. Жена га послуша и уради све како је заповедио.

А мали сваки пут кад би догнао говеда, морао их је најприје повезати, па онда текар ићи у кућу. Докле би сиромах мали повезао говеда, забавио би се тако дуго да би ови дотле све појели, те би он, кукавац,

— Браћо, хајте ме спустите у ову јаму, а ја идем тражити старца, и тражићу га докле га не нађем, па ма морао ићи до на крај свијета. Ови сад брже-боље сплету од паветине уже, те спусте Марка у јаму.

Али му слуга рече да не тражи ништа друго до добра коња и јуначко оружје само, јер је вели — рад по свијету ићи и добра чинити.

Кад он то чује и види да су овце брата његова добре да не могу боље бити, не хтедне даље ни ићи да гледа другу стоку, него оданде управо отиде к брату.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

МАКСИМ: Ево паметне и ваљане газдарице. Шта си ти данас кувала, Маго? МАГА: Богами, нисам ништа. Ето, мрзило ме ићи на пијацу. МАКСИМ: То је жена; а не да растури кућу. СОФИЈА: Па шта сте ручали?

Кад сам ја јошт на бал ишао? За мене је бал! СОФИЈА: Па ти немој; ићи ћу ја са Лепосавом. МАКСИМ: И дете да ми квариш! СОФИЈА: Да су балови шкодљиви, не би и људи држали.

МАКСИМ: И дете да ми квариш! СОФИЈА: Да су балови шкодљиви, не би и људи држали. МАКСИМ: Доста, ја нећу ићи. СОФИЈА: Како ти је воља. МАКСИМ: Али нећеш ни ти. СОФИЈА: Ја морам. МАКСИМ: Преко моје воље?

МАКСИМ: Јеси ли ти полудила, море жено? СОФИЈА: Кажем ти, ти остани код куће, ако те мрзи; ићи ћемо нас две. ЛЕПОСАВА: Како ћу ићи, кад немам ни белу аљину? МАКСИМ: Ето, јесам ли казао! СОФИЈА: Пак?

СОФИЈА: Кажем ти, ти остани код куће, ако те мрзи; ићи ћемо нас две. ЛЕПОСАВА: Како ћу ићи, кад немам ни белу аљину? МАКСИМ: Ето, јесам ли казао! СОФИЈА: Пак? Треба јој купити, дакако.

Тако, она виче, а ја певам, док не малакше, као оно човек од велике болести. После могу ићи по кући, и радити што оћу, само се некако кујне клоним, јер се бојим, да се опет не дими. МАКСИМ: Шта то значи?

Билетина мора да је опстојатељна. Дакле приповедај. СОФИЈА: Шта ћете више, кад је морао ићи на бал. ЈЕВРЕМ: На бал, Макса?

СОФИЈА: Већ зато ћемо лако. Па треба и теби да купиш једну аљину; срамота је тако ићи. Ако је до штедње, уштедићемо с друге стране. МАКСИМ: Тешко мени и мојој уштеди! Чујеш, Соко, немој се шалити с балом.

ПУТНИК: Ја ћу у Цариград морати ићи, молим дакле о Србији. ДОКТОР: Пређе него о томе што почнем, треба да знате да Србљи живе и у Босни, гди је знатно

, па почну се разговарати. ДОКТОР: Брег се разговара! ШАЉИВАЦ: Кад може ићи, ваљда се може и разговарати. Но, послушајте!

МАНОЈЛО: Али ја се бојим. ДОКТОР: Освиме, Перзерине, зар не чујете? МАНОЈЛО: Ено сад зове обојицу; сад можеш ићи. ИСАЈЛО: Да видиш, ђаво<л>ски је посао. ПОЗОРИЈЕ 9.

Нити могу ићи у визите, Нит се с Миланом разговарати. И мој баба није имао другог посла, него да је доводи. Вучко (који једнако

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

СТЕВАН: Е добро! (Пође.) СУЛТАНА: Куд си пошао? Свршио си посао, наједио си ме и изуједао као пас, сад можеш ићи. СТЕВАН: Заповедате јошт штогод? СУЛТАНА: О, што ми није нарав заповедати, да ти језик ишчупају! — Иди ми зови Пелу.

Ако ви нађете да је боља него што је ми описујемо, гора јамачно није. СТЕВАН: Оћу ли ићи за чоу, милостиви господине? ТРИФИЋ: Охо, Стеване, чекај да видимо да се лист не преврне!

СУЛТАНА: Тако ти имена божија, немој више! Што год кажеш, све ћу урадити. СРЕТА:... Оћеш ићи на бал? СУЛТАНА: Куд год ти рекнеш, само не удри више.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Таласање трепавицама и ти системи! Ићи непрестано улицом као да си негде задоцнио. Бити паметан, разуман, протезати се према губеру, студирати и олакшати

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

Батићу, сад све знаш; ако ти је итно, можеш ићи. БАТИЋ (пољуби га у руку): Ја ћу се трудити да љубов тако доброг оца задржим. (Јелици.) Слуга понизан.

А ја теби кажем: гледај твоју кућу и економију, па кад стечеш, и твој муж буде исте памети као што си ти, онда можете ићи куд вам је драго. 4.

И ја сам му говорио да прими тако важну службу, али он никако неће. Њему је најмилије кад може ићи од вароши до вароши, и кад се људи диве његовим способностима. Мадрид га неће никад заборавити.

МАРКО: Ја ћу дати да се донесе. АЛЕКСА: А нашто? Ја ћу сам ићи; и тако ми је глава од ове напрасне промјене забуњена. МАРКО: Како год ви знате.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Све је досад била шала, сад ваздушни чека пут, ваља ићи авионом, па је деда забринут. Шапуће, гунђа смркнута лица: „Никад ме није носила птица!

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— О, видећете је сигурно. — Онда ћу се пети овим уличицама? — Боље је да узмете овај пут са стране. Ићи ћете благим нагибом између маслињака и винограда, све до куле. Затим можете сићи било којим степеницама низ улице.

— Хтео бих да пређем на Веће. Да ли бисте ме превезли? — Не треба ићи пошто је почела трамонтана. — Али таласи на језеру не изгледају ништа озбиљно.

— Наш дечко вам може показати острво. Мало шта има да се види. Замак има велику збирку оружја. — Хвала, ићи ћу сам. Још нешто: могу ли бити пробуђен пред пет? Човек који ме је довезао превешће ме у пет у Ескалону.

— Никад то нисмо чули. — Како је онда могуће да има јегуља! Ја сам увек слушао да јегуља има само тамо одакле могу ићи чак у нарочита мора ради плођења. — Не верујем да ове могу игде изићи. — Где налазите трску за плетење кошева?

Кад сам се вратио жени, рекао сам јој: „Чим прође зима одселићемо се са острва. Ићи ћемо у неко село где има доктора и школе. Не треба овако шта дочекати понова!

Обећао сам да ћу вас други пут употребити. — Не чини савршено ништа... Зидар је већ морао ићи. Жена Карлоса, који се спремао да носи цемент, разболела се. Хоћете ли сада да прошетате?

Тако смо квит. Када спроведу светлост на Острву, ићи ћу тамо да живим, само да вас више не гледам. — Пипо станује далеко? — Не; тамо крај обале.

Шта ће бити тај нови човек? Рибар? Можда и нешто сасвим друго! Можда ће ићи да живи на другој страни! Ми не можемо ништа да знамо о томе шта ће бити са животом једног човека.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

Ах, како је лепо, кад би мог'о знати, Равним пољем ићи, шарно цвеће брати! Мој најлепши венац што сам пољем брала, Учитељу своме баш сам јутрос дала — Тим најлепшим

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

ДАНИЦА (згране се): Ви сте овде? САРКА: Па да, изабрала сам ову собу, ту сам се сместила, али не могу тек ићи по кући без папуча. ДАНИЦА (очајно крши руке): Господе боже! Завеса ДРУГИ ЧИН Иста соба.

АДВОКАТ: Ја ћу сасвим друкчије. АГАТОН: Баш сам радознао како мислите? АДВОКАТ: Ја мислим ићи у суд и зхтевати да се још сутра отвори тестамент. АГАТОН: Зар може? АДВОКАТ: Зашто не би могло?

Остави ти то само мени па ћеш видети како ће све ићи као намазано. (Са разних страна из разних углова и врата, као и степеника, збирају се сви чланови породице.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Ни сами не знају куда ће. До првога мрака ићи ће тако, онда ће скренути на неку утрину, разапеће поњаве, као черге, и седеће поред ватре, ослушкујући пуцње топова.

Јаук је допирао са оне стране. Наши рањени војници, који су још могли ићи, притрчаше обали уздигнутих руку, молећи да не гађамо.

Отворених уста дишемо. Али је још видно... Рајко јечи и вапије за водом. Паљба се утишала, те Јанкуљ изјави да ће ићи за воду, макар погинуо. Дохвати чутурицу, застаде мало на отвору, онда потрча бунару.

Али са пола пута врати се задихан. Вели, како на мотки ђерма нема кофе... Треба ићи на Саву, али са оне стране вребају стотине пушака. Сада се диже Станоје.

Командир батерије позва нас два водника. — Командант је наредио да одмах сада пође један од вас двојице. Ићи ћеш прво ти — и показа на мене. — Та се батерија налази према четвртој чети... — А где је четврта чета? — Како, где?.

Чекала сам само да те видим, а сада ћу ићи у дивизију да те тужим“ — и уђе журно у кућу. За њом уђем и ја, и почнем да је умирујем.

— Хвала богу! — вели Милутин — те не морамо ићи на осматрачницу у пешачки ров. Војници одмах почеше са копањем заклона...

Наиђе капетан Јован и поче да нам разлаже ситуацију. — До Крушевца бих терао овако... — Е, тешко је ићи овако по киши и разлоканим путевима — упаде Милутин. — То је баш добро, и подржи, Боже, још мало овако.

— Наредниче, ниси рекао, него си наредио у име моје. Предадосмо му писмена извешћа. — Можете ићи. Ми поздрависмо и окретосмо се налевокруг. Када одмакосмо, проговори Душан: — Јеси ли видео што је псето од човека!

— Ама, ми ћемо да заглавимо будак ноћас — вели ми Александар. Предосећамо да смо на крајњој граници докле се сме ићи. Или се то нама само чини у овој мрачној ноћи. Али не смемо даље.

! — Баш зато што нас је много, немој да се плашиш... Него ми те, снајо, прво молимо, а ако не хтеднеш, богами ћеш ићи као птица — објасни јој капетан Јован. — Ама не велим ја ништа. Али још има кућа у селу.

— Ама не велим ја ништа. Али још има кућа у селу. — Ићи ће и они, али ти се спреми! — саветује јој капетан Станојчић. За то време ордонанси су избудили готово цело село.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

не иде вам све као подмазано? — Ман’те се... Кад бих знала да ће овако ићи целе године, бацила бих све још сад. — Хе... а нисте још ништа ни почели. Полако!... Сваки је почетак тежак.

После овог саопштења, писар се диже. Он нађе да је ово ва први мах као почетак, доста; а после већ, ићи ће све својим редом... С нарочитом намером он прекиде разговор баш на овом месту...

Али после шта оно говораше о некаквом накиту, украсу, шта ли? Па о плати... и то већ није ништа. Није ми тешко ићи у срез. Па о оним учитељима... А она учитељица. вели, биће отпуштена... Ах...

Чим сам чуо синоћ... о којечему, одмах сам решио да морам ићи овамо, да се обавестим са вама и да се извиним... Љубица раширила очи, гледа и не разуме шта ово он говори.

— Казао господин управитељ да ће сутра сви ђаци ићи у цркву. И ви да се спремите да идете са вашом децом. »Хвала Богу, чини ми се овако рече, одахну чича, јер га је

— Казао сам, братићу, и оно господин управитељ; виђу да он тако баш хоће«. — Кажи господину да учитељице не морају ићи у цркву, кад је она удаљена.

са децом у цркву, па је тада у себи помишљала, да ће и она дочекати тај срећни дан, кад ће овако исто са својим ђацима ићи. Па ето, дође и тај дан! Истина, она је сад нерасположена због овог Гојка, а можда и због другог чега, не зна ни сама..

Он притрча и узе је за раме. — Треба се договорити... Данас-сутра... ових дана морамо ићи на испит... требаће твоја крштеница... Па после...

— Како хоћеш... како год ти хоћеш. Ако ти рекнеш, нећу ни ја ићи... Како год ти кажеш !... — Ама не питам те ја за одобрење да идем, него за мишљење, рече она, смешећи се.

Најзад победи женско упорство, она плану и стаде као да ће изазвати кога на двобој, па одлучно изјави да ће и она ићи. Кад би време поласку, Љубица дође, обучена и накићена свима својим драгоценим адиђарима.

»Ето, и то сам видела! ... Вуче ме нека невоља напред, а осећам да не треба ићи. Свеједно, сад бар знам да сам... да сам...

Одвоји мало сира, које јаје па готов ручак. Јок, ја хоћу свакад кувано, а са наше две плате то ће ићи као подмазано. — Па шта ћемо данас? Немамо ништа за кување... — А зар је мало живине по селу, па купуј.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

“ Седели су у горици, Док се јасно сунце роди. Пишти Рада како змија: “Јао, леле, мен’ до Бога, Како ли ћу мајци ићи?“ Ал’ говори млад Немија: “Ако не смеш мајци д’ идеш Ајд’ д’ идемо мојем дому.“ 210.

БЕЋАРЦИ 253. Ваздан ведро а увече тама, Дико моја, не смем ићи сама. 254. Савио се рузмарин до страже, — Лоло враже, џандари те траже! 255.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

Док Дробац не измакне? ГИНА: Мушки климактеријум је гори од женског! ДАРА: Те ваше свађе оставите за касније! Ићи ћемо полако, с Дропцем се није шалити! Ко зна на шта можемо да налетимо! А ти, Гино, ти ћеш нас чекати овде!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

И свуд око мене стоје руже тајанствено, спуштеном главом. Тужно је ићи чак до пољана, што тамо леже чак под небом, овде је свака реч очарана овде је свако срце очарано овде се најлепша

Тужно је ићи чак до пољана, што тамо леже чак под небом, јер је гадно тамо речи црне јадати из срца раскидана. И видети да од цвета

Тужно је ићи чак до пољана. 1912. ПОБЕДИ Видех твоја кола од крвавог злата, засута ружама и женама голим. У мору модрих телеса

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

нервозан, па викну: — Добро, добро, остави те своје лудорије, него, што је главно, кажи ти мени како си смео такав ићи улицом усред бела дана? Ја стадох гледати низа се и око себе да ли није шта необично на мени, али ништа не приметих.

и пођем с једним пандуром, кога ми даде да ме одведе у гостионицу, украшен звездама и орденима, те сам могао мирно ићи улицом без граје и гужве од светине, што би морало бити да сам онако без одличја пошао.

Сутрадан сам морао променити хотел. Кад сам улицом ишао, морао сам ићи пристојно, бар са неколико ордена, те тако нико не обраћаше пажњу на мене.

То тако мора ићи у почетку потешко, али ће се народ постепено навићи, па ће долазити и сам. — Тако је, имате право!

По моме дубоком уверењу, најглавније је да се прво теорија добро утврди, па ће после ићи лако, и онда ће се видети да ће се све ово време проведено у теоријском изучавању привреде стоструко надокнадити.

И заиста свет се почео одвајати у разне групе и ићи разним правцима; свака група жури на своје одређено место где ће држати збор.

— рече момак учтиво и поклони се. — Онда добро — рећи ће министар, задовољан одговором. — Можете сад ићи, ако је по вољи. Момак се опет дубоко поклони и изиђе.

— Госпођица свастика има дара? — Та она досад није сликала ништа; али, ко зна, може се очекивати успеха. С њом ће ићи и њен муж, мој пашеног; и он је изабрат за државног питомца.

— Станите, браћо, куда ћете? — опет ће онај први говорник. — Морамо ићи, али се тако не може. Ми морамо знати куда идемо, иначе можемо пропасти горе, место да се спасемо.

Што се мене тиче, ја ћу за овим мудрим вођом ићи док ме траје. — Сви ћемо, сви за њим док нас траје. Вођ је ћутао.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Први пут у веку изашао је из канцеларије пре свршених школских часова. Упутио се правце насипу. То је значило, да ће ићи најмање два часа... У саму ноћ вратио се. Дошао је на вечеру, али није готово ништа окусио.

Свако срце јаче закуца, лица бледе, а доња усница, осећаш лепо, грчевито игра... Зађосмо у шуму. Требало је ићи још четврт часа, па да се почнемо надати, да ћемо нагазити на зверове, за којима смо пошли.

Где су обе палилуле, помислим се и увиђам јасно да нема смисла ићи... Али пусто ђаконско срце: зна да му нема више од једне чашице (поп Цуца је велика циција), и опет вуче, вуче...

Соком и шта јој је она одговорила, он се богме страшно наљути, стаде викати на сва уста и грдити их, рече им да ће он ићи баба Соки и рећи јој да пристаје; рече им како су оне будале, како ће Каја због те лудости постати уседелица и плести

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

Метнеш га на кантар, видиш колико је тешко, одрешиш кесу па платиш. Оно, не кажем да ће то ићи сасвим као намазано; Илић ће се узјогунити, али спреми кесу, па ето ти! ЈЕВРЕМ: Како то мислиш?

О, људи божји, па мени пуна глава брига, и сад још ми ви дошли да се свађате! СПИРИНИЦА (увређено): Па ми можемо ићи. Можемо се ми и на другом месту свађати, не морамо баш овде! ЈЕВРЕМ: Ама, не кажем то.

ДАНИЦА: Не тражим ја да се удам у Београду, нити да идем у Београд. И ако одем, ићи ћу са својим мужем. СПИРИНИЦА: Ал' друго је то... СПИРА (прекине је): Друго је, дабоме, кад ти је отац посланик.

ДАНИЦА: И за тај случај ја имам план. Кад сам се већ упустила у борбу, ићи ћу до краја. Борићу се као прави опозиционар. ИВКОВИЋ: То је врло мушки од вас... Али...

ИВКОВИЋ (смеје се): Да, да! ЈЕВРЕМ: Што ти је, боже мој, судбина! Нећу ићи у скупштину као посланик, ал' ћу ићи као скупштински таст. (Ивковићу.) Ја ћу писати говоре!...

ИВКОВИЋ (смеје се): Да, да! ЈЕВРЕМ: Што ти је, боже мој, судбина! Нећу ићи у скупштину као посланик, ал' ћу ићи као скупштински таст. (Ивковићу.) Ја ћу писати говоре!... ПАВКА: А дућан, Јевреме?

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Пустио сам да га најпре само по чувењу и по делима познате. Пробудио сам заинтересованост у вама; и сад ће ићи лакше. Дакле, слушајте! Свак зна и познаје у селу Мићу »Официра«.

онда кад му рекоше да то није ни најмање опасно, јер ће Љубица остати дома; а изабрана је само форме ради; неће никуда ићи и биће му једнако пред очима. — Е, може, може онда! — вели ћир-Ђорђе.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Четвртак — четврти У месту се врти. У петак мој тетак Продô сав иметак. У суботу зацело Ићи ћемо на село. Недеља је најбеља, Бела као кудеља.

Вуку и Јошу, Коло плаховито-виловито, Промени лични опис и ношњу И поче живети инцогнито Под мостом спавати, ићи у прошњу — Верујте, од брака боље је и то! За пребивалиште одабра Звечан, Тридесет три године (Да, трента тре!

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

По чему оне могу наслућивати да им због засићености баре или језера треба ићи даље? Тако исто, каква мистериозна команда даје свима јегуљама на кугли земљиној невидљиви истовремени сигнал за

Ми нисмо имали ићи правцем и путем исландских рибара. Пут преко океана водио нас је право ка Саргаском Мору и Бермудским Острвима и имали

Кад дође време за њено извлачење на брод, овај се заустави, почне ићи уназад док се кабл не исправи тако да буде усправан, па онда бродски за то удешени колотури издижу мрежу са дна и

воде већ јако ослабиле, а хладне воде им се стављају на супрот као какав зид који их зауставља, разбија и не да им ићи даље.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

А ко зна зашто? — мислио је старац. Да ли што већ, онако стар, није више могао ићи по трговини, те, ваљда, не доносећи и не зарађујући више, нема онај углед као пре; или, а то је највише једило старца,

И знало се како би тада сваки од њих, не верујући самом себи, кад баш мора да излази у чаршију, пре изласка прво морао ићи на огледало, да се огледа и види да му се случајно по лицу и очима што не познаје.

Сећа се да због тога као девојчица никада није волела ићи к њима, још мање, као код других, по два и три дана тамо остати. Не зна се баш зашто је полудео.

не би остала сасвим заборављена — не ради себе, него ради матере и куће — и она са тим заједничким животом, са светом ићи, излазити. А међутим она ништа са њима није имала заједничког. Све је за њу то било тако туђе и страно.

када ће имати мужа; када ће и она, као и њене удате другарице, имати своју кућу и у њој бити домаћица, са мужем ићи по родбини, по славама, вечерама, као и по саборима и свуда гледати како ће се што боље | провести, што више јести

Али док она сиђе и полако поче ићи ка капији, а оно Магда, која је као увек била ушла одозго кроз комшилук, да би преким путем пре матере дошла и

И сада она зато још не може к себи да дође. Не може никако да се помири с тим да ће морати кућу напуштати и ићи са њим, и то тамо у Турску, или ко зна куда? Чак Софка поче осећати како ће бити то и боље.

Брзо из собе излете. — Софке, ако није он! Софка застаде. Није могла да верује. Неће ваљда толико ићи далеко да, доводећи купца и продајући последње, чини то још са свирком и весељем! Али одмах га разумеде.

волео, видело се по томе што га код „побратима“ остављао, нешто стога што је ближе био манастир, да би могао чешће ићи и тамо учити, а највише да се код Марка и његових, као куд и камо питомијих, светскијих, што више прилагоди, научи,

и јагањци; из оне комшијске куће, одмах преко баште, где је сада ограда била изваљена, да би се могло у њу комотно ићи, једнако су дотрчавала деца, слушкиње, једнако се тамо вукле хаљине, јастуци, јоргани, колије, јер ће се ноћас тамо

Већ је био први мрак. Уза страну куће о сниској стреји и дирецима биле су обешене и поређане лампе, да би се видело ићи тамо, њима, под хладњак.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Он је човек честит, добар...“ Глас музике неке јечао је тмуо. „А ја га волим; Ја морам с њиме ићи, видиш ево...“ Глумац је неки у дворници пев’о; Жагор живота таласа се свуда, Радости, бола, а не зна се куда.

„Да с тобом шетам волела бих више. Ал’ ти са својом дамом ићи мораш...“ Глас мртвачких звона све тише и тише, Напољу, где киша полагано пада, Звонио је гласом којим откуцава

људи, жене, С негодовањем, у старом капуту, И с изнурењем ноћи пробдевене, К’о ноћна привиђења у замкове своје, Ићи, уморан, у свој празан стан, Да легнем, с драгим споменом на твоје Лице, — да опет сâм преспавам дан.

Преци ће се наши из гробова дићи За последњу борбу! Док се диже пара Из просуте крви, даље ћемо ићи; Водиће нас сенка великога Цара, Полумесец док се не сруши у крви, Ил’ док не паднемо — последњи и први!

А бити без људи, и бити увек сâм, Зато нам треба бити одвећ јак, Имати своју веру и свој храм И храброст ићи кроз пустош и мрак; Лупати тело, рањавати дух Кроз низак, тесан и мемљиви трем; Немати утеху за насушни крух:

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Зидати куле по облаку. Змију у њедрима носити. Извлачити за другог кола из блата. Изувати се пре воде. Ићи с грлом у јагоде. Ићи с решетом на воду. Кратким штапом у дубоку воду подупирати се. Кукати на туђем гробљу.

Змију у њедрима носити. Извлачити за другог кола из блата. Изувати се пре воде. Ићи с грлом у јагоде. Ићи с решетом на воду. Кратким штапом у дубоку воду подупирати се. Кукати на туђем гробљу. Куповати мачку у џаку.

— Нико не може наткати махрама, да цијелом свијету уста повеже. — Кому вашар капу купује, онај ће ићи гологлав. — Тешко ономе по кому се свијет свијести. — Ко за светом плаче, без очију остаје.

— Лисица частила дању јежа па га увече устављала на конак, али он никако није шћео остати, говорећи: да је рад ићи својој кући.

манастиру, наређујући увече млађе шта ће који сјутрадан радити, рече некакоме Петронију: „Ти ћеш, Петроније, сјутра ићи на Браиће“.

Кад ујутру сване, Петроније, не чекајући да му игуман каже зашто ће ићи иза Браиће, узме пушку на раме па управо у Браиће; и проведавши онамо читав дан, врати се пред вече опет у манастир.

Због тога су из трећег села сви побегли, а само остала једна баба, која није магла ићи. Наишавши на њу, Турчин је упитао: — На чему јашем, бабо! — То је, ага, шатра патра, — вилајетска затра!

Даће бог, родиће зоб, неће бити Ћира без водира! — Рекао неки Ћира кад је косио ливаду, те сваки час морао ићи на поток да покваси брус, јер водир није имао, а уздао се у зоб.

је стара баба, с гвозденим зубима и с роговима, која се јавља као авет у глуво доба ноћи и, како не може ићи, узјаше човека кога гони да је носи, куда она хоће и докле она хтедне. 4.

Само једна му кћи не хтједе ићи, већ остаде у граду, гдје је остало закопано големо благо. Краљ је ту своју кћер проклео да се у змију претвори и тако

9 Баји, буји, моје чедо мало, Баји, буји, а нарасти нани, Па ћеш ићи у сватове уји. Мајка ће ти ујака женити, И тебе ће у сватове звати Када стану ујака женити, На дори ће дивојку

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Кад овом цару дође такови глас, онда каже свом зету, да друкчије бити не може, него да треба ићи. Кад се царев зет види на невољи, спреми се и отиде. Кад дође царевој кћери, а ђаво се зачуди, па повиче: „А!

Попевши се горе, стане ићи из једне собе у другу, и тако наиђе на једну собу у којој види своју сестру ђе сједи а змај јој метнуо главу на крило

Једном лицем на Божић рече он својој жени: „Спреми вина и ракије и свега што треба, па ћемо сутра ићи на салаш да носимо пастирима нека се и они провеселе.” Жена га послуша и уради све како је заповедио.

а царев син остане у двору; царица му на поласку да кључеве од дванаест подрума, па му рече: „У све подруме можеш ићи, али у дванаести не иди ни по што, нити га отварај, не шали се главом!” С отим ока отиде.

у буџаку коњ као да је губав, тако се чили, али је он најбољи; он је брат мога | коња, њега ко добије, може у небеса ићи.

Кад прође недеља дана, запита Стојша змаја за друга два зета, змаја огњевита, и змај га упути куда ће ићи док не нађе град, где су двори другога змаја, а онде рече му да ће чути за трећега.

Кад прође недеља | дана, запита Стојша змаја и за трећега зета, и змај га упути куд ће ићи док не нађе град где су двори и трећега зета.

А царев Син не хтедне ићи за њим, него пође да тражи другога лова говорећи у себи: „Кад се вратим, наћи ћу ја тебе.

” Кад он то чује и види да су овце брата његова добре да не могу боље бити, не хтедне даље ни ићи да гледа другу стоку, него оданде управо отиде к брату.

Цар по смрти жениној пошље слуге по ономе граду да обидују све ђевојке хоће ли којој они прстен добро ићи, али кад у граду не нађоше, посла их по бијеломе свијету да траже еда би се по срећи која нашла, али све залуду.

Маћија за њом претећи песницом рекне: „Чекај несрећо! не ћеш ти сама тако ићи, одмах сутра и моја ће кћи.” Кад у вече дође јој муж, а она почне му говорити: „Знаш шта је, човече!

Кад овом цару дође такови глас, он каже свом зету да друкчије бити не може, него да треба ићи. Кад се царев зет види на невољи, спреми се и отиде. Кад дође царевој кћери, а ђаво се зачуди, па повиче: „А!

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

(Лк. 15, 24) Јер овога блажени отац господин Симеон зажеле ићи у Свету Гору, као пастир добри потражити јагње одбегло, и узевши га на раме, принесе Оцу свом и својој жељи, и да од

И ако ми Бог да и малу моћ, ићи ћу у Александрију к патријарху, да се поклоним светоме Марку. И отуд ћу у Синајску Гору, и када се вратим, ако будем

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

ЦМИЉА: Ово је стварно киша над кишама! С леве ћу ићи кад се будемо венчали! А ти знаш, мацо, да си ми био други? (Руку подруку, испод кишобрана, излазе са сцене.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Ко се задовољава само као овца ићи за другим овцама, правда да њему није потреба ни мислити ни расуждавати. Укорењеније стари[х] обичаја подобно је

Мој обичај није био силом ни с пратњом велики[х] ђака у школу ићи; ово је обичај био мог млађег брата Луке да га сваког понедељника двојица ил’ дотерају у школу или довуку.

За напитак није нам било бриге, јер је Ники Тодор казао да ћемо све покрај Бегеја ићи. Ја кажем да имам три грошића од они[х] што ми је последњи пут мој тетак дао (а да је знао на какав ће ми и[х] пут

Спомињем се, откад себе памтим из детињства, да сам неисказану радост имао кад би ми рекли: „Ићи ћемо у Семартон.” С већом сам жељом чекао Ђурђевдан него Ускрс. Проводили би ту по десет и по петнаест дана.

” Сад се је време преокренуло. Учен човек, ако ће и пешице ићи, сваки га поштује, а неучена, видећи гди се вози на вранци, „Вранци вранца вуку” — говоре, и право имаду!

Ја тамо идем гди службу искати, јер би[х] рад немецки добро научити.” „Кад сам пошао, морам кудгод ићи; ’ајде куд ти драго!” — отвештам ја.

Друго, ко је у колеси, ако ће бити пра[ха] да се загуши, он мора оним путем ићи куд остала кола иду, ако му се и неће.

Ко не зна, право је да се да упутити и научити од онога који зна; а гди ово не бива, ту морају ствари ићи наопако. На пример, стара баба, која већ није за рађање деце, нек се не удаје ни први ред, некамоли трећи и четврти; а

На концу, уверавајући ме он ће ми драго сутрашње познанство бити, у само вече пођем дома. Подалеко ми је било ићи, ал’ се види лепо од бешчислених фењера, а пут ми је познат.

и видим себе у состојанију да могу и сâм о себи у напредак напредовати, јавим мојим пријатељем и благодетељем да морам ићи. Бог сâм зна како ми је жао било ове преслатке људе оставити!

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

— Ти си иска двајест, знајући да то доноси пет. То се већ разуми! Сад, дакленка, можеш ићи, и поздрави мају, и Антицу, и Марију, и Јозицу, и Рока, па и стричеве... Збиља, шта они раде?

сад ви!... — Па добро, ајде, ићи ћеш — рече Брне сјетивши се јутрошњег његова понашања. — Ићи ћеш кад залади. — Боље је одма да не морим туђега коња и

сад ви!... — Па добро, ајде, ићи ћеш — рече Брне сјетивши се јутрошњег његова понашања. — Ићи ћеш кад залади. — Боље је одма да не морим туђега коња и да дођем раније кући!

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

дукати жуље и пеку. Боли њихова тежина у недрима. Сићи ће с кола и ићи пешке. Вратиће се у Паланку. Сачекаће дан. Хтеде страх да повери Толи, чу његово звиждукање, па гласно рече: — Рађаш

Сигурно ти га је таст купио. — О каквом се то убиству говори по вароши? — Чакаранац је мртав. — И то ће ићи на душу мога оца — снужди се Вукашин. — Он је штампао плакат о твојој женидби. — То ме се сада не тиче.

Сви су путеви моји и сви су исти. И сваким могу да пођем. Падаће презреле јабуке. Убраћу неколико за вечеру. Ићи ћу јарком, иако је тама, да ме не препознају сељаци у опустелим сокацима, којима последњих дана највише мртви прелазе.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Ово је још горе него ићи у школу! Сам вучеш кућу, сам набављаш храну, а још си и тако мален да те може свако згазити! Па и те траве!

Што се више пењао, било га је све више. Био је гладан и жедан, а пред њим је била висока, стрма стена. уз њу се могло ићи само пузећи. »Па добро!« Принц стисну усне. »Пузићу!« Ко зна колико је пута падао, колико се пута дизао?

— Није потребно ићи тако далеко! — Црвенокоса се осмехну. — Твоја срећа није ни на врху света, ни на дну мора! — А где је?

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Тако се опет могло, нешто спокојније, ићи утихлим београдским сокацима. Историјска комедија ипак је остављена за следећи дан. Следећи дан је био уторак, 5.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

“ Она шапну: - „Ох, мили славуји!“ „Дић' ћемо се фрушкогорском рају, Ићи ћемо све у загрљају, Пландовати по оном буквику“ Она рече: - „Ти ћеш носит' Смиљку!

„Кад с' окрепиш на томе студенцу, Тада ћемо поћи горе к венцу; Ићи ћемо стазом и вијугом, Ићи ћемо пропланком и лугом, Оном вису“ - „Што је небу близу.

„Кад с' окрепиш на томе студенцу, Тада ћемо поћи горе к венцу; Ићи ћемо стазом и вијугом, Ићи ћемо пропланком и лугом, Оном вису“ - „Што је небу близу.

Збогом житку, мој прелепи санче! Збогом зоро, збогом бели данче! Збогом свете, некадањи рају, Ја сад морам другом ићи крају!

својим земаљским, и гробом, „Животом вечним - и распетим Богом Да нећу више грешит' се о Тебе: По твом ћу путу ићи чврстом ногом, Заборавити на самога себе!“ В.

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

Ево жертва с олтара чистога! Не даду јој право к небу ићи, на кога је славу сажежена. Поклоника виђи сиромаха како плови морем к светилишту: готово је смрзнут побожношћу,

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

“ Ученици одмерише још једном стас учитељев и његово стопало и сазидаше у мислима зид означеног облика. „Па морао би ићи цео дан поред тог зида“, рече један од ученика. „Не, децо“, одговори Питагора, „Морао би ићи данима“. „Данима!

„Па морао би ићи цео дан поред тог зида“, рече један од ученика. „Не, децо“, одговори Питагора, „Морао би ићи данима“. „Данима!“, викнуше сви од реда.

„Стојим вам, драги мој, радо на расположењу“. „Но овде то неће ићи, ствар је строго поверљиве природе, а овде нас ослушкују“. „Па куда ћемо?

“ „Па да их оставимо за сутра“. „Неће ићи! - Топло је време, рибе ће се усмрдети, ако до сутра не буду поједене“. „Па добро, Марко.

Да то не може ићи до произвољне висине, изгледало ми је јасно. Одлучих зато да експериментом испитам ту ствар“. „Најбољи и најсигурнији

“ Они цупкаху од радости и нестрпљења. „Али, децо!“, рече пренеражено стара мајка, „то неће ићи. Морам нашег драгог госта одвести прво до дедице“.

Такве промене, ако се заиста дешавају, морају ићи ситним, нама невидљивим корацима, ми их не можемо посматрати својим очима, јер за то је наш живот исувише кратак.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Па се одвратно насмеја. — Да му уступим Словенкињу? — Господо — рекох устајући — извините ме. Уморан сам... морам ићи. — А, не може. Нећеш. Пиј! — дерао се Никола.

— Али сви рекоше да Никола који се лудачки кикотао треба да иде кући и да ја морам ићи с њим. Ми смо се неко време опирали, али, напослетку, послушасмо.

Али се она енергично успротиви: — Не, нећете ићи — рече она хватајући ме за руку која од тога додира задрхта. — Има места овде. Сутра већ нећете га познати.

ученика поменутог заната, била је веома проста: пратити трупу дотичног гарнизона у свима њеним тактичким кретањима, ићи за њом у стопу: на маневре, у ратну службу, као и на егзерциришта, стрелишта, гађање и купање.

Данас, доцније, после, ићи ћу чак у кафану, радићу све онако као да си потпуно здрава! Она га је мучно слушала, мрштила се, није му веровала.

Пакуј се, па брзо на пут. Мислим да ћу ти у свему попустити: путоваћемо по оном твом плану, ићи ћемо куд год ти хоћеш, остаћемо колико ти будеш хтела. Е па лепо посетићемо и твоју стару учитељицу Францускињу.

А догодине ићи ћемо сви троје, и сваке године, и нећемо никад пропустити да видимо твоју Францускињу, и више неће нико мислити да смо

Али ја морам ићи даље па ма ти и не био у стању да осетиш: колико две тако суптилне мале ножице могу да опију човека који жену није

ми је она што се не прилагођавам овоме или ономе у новим приликама, што не појмим да се бар на главне балове мора ићи, што сам све мрачнији и нервознији; а ја сам јој замерао подражавање њеним другарицама које ми се нису допадале и, у

Ја брзо одјурих својој вереници да је питам, да ли би хтела ићи на овај бал, чији програм хвалих, и са неком необјашњивом надом да ће она одбити да пође.

Дакле, тога дана морали смо најпре ићи колима До прилично удаљене станице, а потом возом. У кола смо сели обојица код Павлове куће. И ето, било је то тада.

Гледај ти, вели, ње, шта она зна, шта ми она ту нагважда! На патриотске, вели, седнице! Као да је то тешко ићи на патриотске седнице.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

То би у неку руку значило да у свему, да бисмо дошли до коначне и сигурне спознаје, морамо ићи до самог конца. А то значи: до тачке неуспјеха.

Застати и ушанчити се на једној тачки прије тога можда значи не ићи до краја својих могућности, не остварити у потпуности себе. И зато, увијек даље!

Одакле, молим те, одједном га претензија код тако меког и преданог створења? Вараш се, мила! Неће то тако ићи! Извини, али, за овај пут, то се неће дозволити!... А, тако! Онда је опет све у реду.

Кад пацијента само отворе и затворе, ток читаве ствари знатно се поспјеши... А сад морам ићи, предуго сам се задржала. * Тако, дакле.

А можда је, као што ће се касније показати, то била погрешка. Кад је у питању енигма, бесмислено је ићи путем највјероватнијег: да се радило о највјероватнијем, енигме не би ни било.

У бјеласавим чарапама, раскречених ногу, покуша ићи двјема стазицама у исти мах. Види, може се и то! Тад извуче лисницу с легитимацијом и с нешто сад већ сувишног новца,

Слично је и ово... Покуша опет ићи двјема стазицама у исти мах, па трима, па четирма: стварно иде! Ево, читава делта је моја!

Вјежбала је даље, до оне друге тачке кад почиње ићи све лошије. Па је тјерала још даље, до оне треће тачке кад се прсти почну заплитати и погрешно грабити, и кад дијете

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

срце, и кад се човек мало боље загледа у оно необично севање очију му, моћи ће без двоумице погодити, да Ђурица неће ићи обичним трагом свих сеоских момака, већ је његов пут одвојио од осталих. Ну имађаше он још других карактерних особина.

Човек треба само да почне, а ја га не могу шиљати с ким било. Ти мораш ићи — одговори Вујо и продужи пут. Кад стиже кући, Вујо оде право у собу и стаде на оно прозорче од ћилера.

— Јесам... онако узгред. Кмет ми рече да ће теби јављати све, што год буде дознао, а мени рече да могу ићи к нему. — Код њега не иди ; а ако ми што јави, видећемо. То је стари лисац, знам ја њега добро.

Ђурица се зачуди: — Шта је ? Куд ћеш сад ?... — Морам ићи. Остави ме сад, молим те! — Немој, болан. Што? Седи само да ти кажем. — Не могу, не могу! Сад ме остави, а после...

Само, ви’ш, ово је дете дошло овако ... треба јој купити одела и преобуке. — Све ћу ти сутра послати, а сад морам ићи. За неколико дана нећу долазити, док не посвршавам неке послове и док не видим шта ћемо чинити после. Сад, у здрављу!

— Баш ти гледај како било, те је још данас прекри код кога у селу. Ја морам сад одмах ићи за одборнике, па да са њима дођем овде и да саслушам твоју мајку.

— Па како ћемо, кад не може друкчије? Ето, ниси могла ићи са мном да бијемо Сретена, а не можеш сутра или прекосутра на похару. — Све једно, хоћу да идем, па шта буде.

Кад стигоше потесу, беше већ свануло. Сад се морало ићи чистином, јер поток, кривудајући кроз њиве и ливаде, не имађаше ко ритом ни шибља ни дрвећа, а и корито му се беше

— Па је ли све извршила ? — Морала је, јадница. Чекало би је горе зло. — Како ли је могла ићи завезаних очију? — Кроз сукњу се види лепо.

И с једне и друге стране понављаше се звиждање, да би онај, што им прилази по мраку, знао којим ће правцем ићи. — Стој ! — рече Ђурица лагано, кад опази човека близу себе. — Ко си ? — Ја сам, Ђуро, од Јова... — А, Миша!

Упамтио је последњи Новичин савет, па је хтео прво да се са њим састане. Али тога ради морао је ићи право у своје село, да га преко сигурних луди позове к себи.

— Зар ти знаш куд ће ме послати? — Знам, ићи ћете у смедеревску Мораву. Али ништа, састаћемо се ми прије тога. Обојица изиђоше из куће и, неопажени ни од кога,

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

умреш, добро би дакле било да идеш у свет, па можда ћеш наћи гдегод за себе спасења, али мораш увек само према истоку ићи, јер тамо још не влада помор. Петар послуша оца, па узме што му је за пут требало и оде.

њега, пита је он је ли готова, а она рече да јест, па да иде опет питати што ће сад, „и то — рече му — ја ћу сад сама ићи“. Али јој солдат опет не даде, него отиде сам, па каже: — Ево је дошла опет смрт, па пита шта ће сад радити.

Кад паше још триста година, дође свети Петар па рече: — Старче, сад мораш ићи, друге није. А старац рече: — Е, па кад није другаче, ја хоћу, али само да видим како ће ми бити души.

Једном, лицем на Божић, рече он својој жени: — Спреми вина и ракије и свега што треба, па ћемо сутра ићи на салаш да носимо пастирима нека се и они провеселе. Жена га послуша и уради све како је заповедио.

један мали, сакати миш, који се је бојао ако се војска пусти да је он први на реду: — Не пуштај, ако бога знаш ,ја ћy ићи, па што год бог даде!

а царев син остане у двору; царица му на поласку да кључеве од дванаест подрума, па му рече: — У све подруме можеш ићи, али у дванаести не иди нипошто, нити га отварај, не шали се главом! С отим она отиде.

у буџаку коњ као да је губав, тако се чини, али је он најбољи; он је брат мога коња; њега ко добије, може у небеса ићи.

Попевши се горе, стане ићи из једне собе у другу, и тако наиђе на једну собу у којој види своју сестру ђе сједи а змај јој метнуо главу на крило

А царев син не хтедне ићи за њим, него пође да тражи другога лова говорећи у себи: „Кад се вратим, наћи ћy ја тебе“.

— Хе, — веле — кад ти мислиш наш друг да будеш, хоћеш ли ти људе јести, и с нама у чету ићи? Одговори царевић: — Хоћу, што гођ ви радите, то ћу и ја радити. — Е вала, добро кад је тако, сједи!

Зачуде се дивови па га упитају шта то хоће. Он им одговори: — Што ћемо ићи на воду кад се може све врело пренијети и за неколико дана можемо га попити?

Дивови га упитају шта то ради, а он им рече: — Што ћемо ићи сваки дан у дрва кад се може сва шума пренијети и за десетак дана изложити.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Моја јесен ступа; иде моја зима. Ал' ја ћу са срцем ићи све до гроба Упорно, кроз борбу и кроз видик сиви: Ту ћу га спустити, нек у смрти живи.

Ал' ја ћу са срцем ићи све до гроба. И предео мира, у завичај мрака: Оставићу сунцу моје срећне дане И велике жеље, још недопеване, И

ДАНИ УТОПЉЕНЕ ДУШЕ Још једном само, о, да ми је дићи Испод живота свет умрлих нада; Још једном само, о, да ми је ићи Простором снова под видиком јадâ.

Брзо, нагло одох из свог празног стана, Угодно ми беше кретати се, ићи Развалином овом живота и дана, Коју сунце сутра поново ће дићи.

Сећањем опет ја налазим себе У мртвом крају плоднога незнања, И склапам очи: дух нема потребе Мртвом долином ићи без пењања, У мртвом мору тражити погребе Љубави, бола, звезда и страдања.

Ал' земљи ће сунце весело да гране, Мај ће ведар ићи, пробудиће гору: Њој промена носи пролеће и зору; Једва чекам вече да и мени сване. 1904. КАКО МИ ЈЕ...

ИИ О томе куда скоро имам ићи, И какав мени гроб поднебље крије, Да ли ће дух ми из тела се дићи, И где ће бити када мене није, — О томе ево ја не

Као сунце, и ја спокојно ћу ићи, Равнодушан, далек за све што се збива: Глас до јуче познат не може ме стићи У ћутању новом које ме покрива.

Ја знам да скора слобода ће ићи Кроз све крајеве да откупи жртве: Ја знам да скоро нико неће дићи Нараштај мртвих и сузе за мртве, Јер лепе речи свуд

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Рекох му: ”Можда бих могао да се опоравим, ако ми допустиш да студирам технику.” ”Ићи ћеш у најбољу техничку школу на свету”, одговорио ми је свечано, а знао сам да тако и мисли.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

За време летњег распуста више нисам морао ићи на реку Пасеик да тестеришем дрва нити на Хакенсак поља да запињем из све снаге, како бих држао корак са искусним

укључити се у Рутову класу студената било је нешто изузетно по мишљењу Нивена, али још више је вредело ако се могло ићи у корак са њима.

Очекујем да није без разлога веровати да они могу наговестити куда треба ићи у трагању за објашњењем сунчевих феномена.

Ћипико, Иво - Приповетке

Они су из друштва изостали, не хтевши с њим даље ићи, били су морем и бесаницом уморени. Застали су онде као уклесани: нити се мичу нити о себи гласа дају...

Тако у кући буде одлучено да она отпутује првим паробродом што креће за Трст. С њоме ће ићи и Лазо Јовов, момче што се већ двапут враћало из Америке.

Из разговора дознаде да се оженио и да ће осле рјеђе на море ићи. Осјети пред њим насами сву одавна потајену женску вољу: ко зна хоће ли га већ икада видети?

! А како би лијепо било да је само своја и слободна, да може ићи гдје је воља! Пожурила би доље к њима, и сигурно међу њима нашла би некога с пријиним осмијехом, и умирила би се...

Ред је ићи; Антица то зна, и није јој жао. Дапаче, она у себи осјећа жељу да се чим прво кући поврати, и ту жељу не може никако

И црква је подалеко: зими бије лед, а лети припека, па се не мили ни ићи. Па и фратар им је обично осорит, љут, гдекад и шкрт; љути се ради малога бира и што мора да живи код њих у овоме

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Па ипак, кад дуго и стрпљиво радите на припремању критичког издања романа, уочавате понешто што би могло ићи у прилог управо погрешно постављеном питању.

Ил да! Ох, да, да! не! Мене је још једино, гле, страх Докле ће уз божански, божански, знати ићи мој дах! Песник у вучјем облику, док се дахом дотиче с небеским сводом, одева се и у његове боје, обвија се плавом

Управо зато што је запео што даље не може ићи, он почиње да разгледа стих у целини. И тада и примећује да стих има једнаке крајеве, па га може и уназад читати:

Дакле, може и брже и лакше него што се мислило. И не смемо се зауставити: морамо ићи до краја, из године у годину. • Професор сте српске књижевности ХХ века на Филолошком факултету у Београду,

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ЖИВКА: Ето видиш! А не иде то ни као што ти мислиш, зете. Треба и пет и шест пута ићи на исти праг. Уосталом, видиш да су напољу и неке демонстрације, па ко зна да нису министри можда и због тога збуњени.

ШЕГРТ (остави хаљину преко столице). ЖИВКА: Тако, сад можеш ићи! ШЕГРТ (оде.) ДАРА: Где си, бога ти, носила ту нову хаљину?

АНКА: Само, молим вас лепо, кажите ви мени да знам шта ви захтевате од мене, шта ја треба да радим, докле смем ићи? ЖИВКА: Идите докле хоћете, шта се то мене тиче.

Не знам, видећемо... Тек потребно је нешто ради нијансирања... ЖИВКА: Ићи ћемо заједно код моје кројачице. НИНКОВИЋ: Врло радо! ЖИВКА: А шта ми још препоручујете као отменост?

ЖИВКА: Тражићу још данас да га преместе у Ивањицу. ВАСА: И то сам му казао. ЖИВКА: Па шта вели? ВАСА: Ићи ће он и у Ивањицу, али ће повести и жену. ЖИВКА: Роткве му стругане! ВАСА: И то сам му казао. ЖИВКА: Шта?

Ју, ју, ју, ју... Анка, склони ми га испред очију. АНКА (приђе и узме га од жандарма). ЖАНДАРМ: Ја могу ићи? ЖИВКА: Можеш, војниче, и кажи господину члану: ја ћу већ... реци му, све ћу му кости поразбијати. ЖАНДАРМ: Разумем!

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

је овај пут у рекцији: уз поштовати иде акузатив бабу, али не може у исти мах бојати се, јер уз њега мора ићи генитив највише се боји бабе.

кад се описује како мајка води сина Стојана да га на занат дадне, посебно се наглашава да иде „средином чаршије”. Ићи средином чаршије или улице, а не уза зид, сасвим је ситна, можда и безначајна појединост.

195 Што је за нас ствар индивидуалног избора, да ли ћемо ићи више уза зид или средином улице, то за Станковићеве ликове подлеже једној лако препознатљивој социокултурној норми.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Сточарство је у Гори уништено и настала дотле незнана печалба. Не може он ићи у Смирну и Сарајево да гради халву и продаје бозу. У друкчију је печалбу пошао.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

“ Дочека је мајчин кар. „Немој, мајко, карат’ тако, Нисам крива, није ред... На извор је ићи лако — Празне ћупе, вољан гред. Али натраг — терет то је...

Било му довољане За слаба тела глад, — Ал’ већ му ваља ићи, Пало му на ум сад Да голубове своје Није нахранио.

Тешко ј’ добром међу злима! Осећа се у самоћи — Ал’ да нема јарка сунца До века би било ноћи. Он ће ићи своје путе, Да посеје семе здраво; Он ће трпет’ муке љуте, Ал’ ће рећи што је право.

Посла опет баб’-Анушка, то јест царица, Посла гарду да доведу деду рибара. „Још једаред мораш ићи златној рибици (Ако нећеш, одмах ћу ти главу посећи).

Свака песма може бити Од педесет грама — Ипак позив на претплату Песма ј’ над песмама. Ал’ и позив може ићи У запећ да дрема, Ако зове и призива — А одзива нема.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

белог; али опет ми зато, госпоже, замерити не можете што велим да је увек боље читати какву полезну књигу него на бал ићи; јер се на балу млого против состава тјела чини, тамо се преко мере игра и скаче; не спава се целу ноћ, богзна шта се

А гле, моја Финеска, о бештија једна, да се само не изгуби; ја је морам ићи тражити. Дакле, ја ћу зацело доћи на ручак, немојте се ни најмање сумњати, ја нисам нигда у том моје грубијанство

ФЕМА: Кукавицо, то је ноблес... Ти нећеш више радити као досад, само ћеш за мном ићи, мене и највеће мадаме ...мадаме, враг им матери, нисам могла отоич погодити ...

Све кажу да нисам воспитана како ваља. МИТАР: Кад ниси воспитана, а ти ћеш ићи са мном. ЕВИЦА: Ја не смем, ујо, у вашу кућу улазити. МИТАР: Зашто?

ВАСИЛИЈЕ: Да видиш кад згрнем дванаест иљада. Онда нећу у оваквом јанклу ићи, него герок од најлепше чоје и два пара панталона. А теби ћу начинити виклер од саме свиле. ЕВИЦА: Немој виклер.

ФЕМА: Адиес, Жан. (Василију.) Само француз сун мамзел. МИТАР: Немај бриге... Збиља, Фемо, да л’ би ти имала вољу ићи у Париз? ФЕМА (изврће очи): Ах! Лес Париз, лес ноблес, лес модес, лес интов.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

које објашњава себе биљкама због неба разапетог између прстију будим је због речи које пеку грло волим је ушима треба ићи до краја света и наћи росу на трави будим је због далеких ствари које личе на ове овде због људи који без чела и имена

Краков, Станислав - КРИЛА

Уплашени вранац скочи. Камење врисну под копитама. – Лудорије. Растурили се! Хоћемо ли и у смрт ићи поравњати? Лако је њему са коња причати. Гунђајући Мија принесе устима грлић. — Потпоручник. Какав је то безобразлук?

Петровић, Растко - АФРИКА

Ми ћемо само до његових плантажа ићи заједно а онда ћу ја продужити сам. Он о тим плантажама баш размишља одређени број сати.

Затим развијамо географску карту и он ми објашњава како ћу ићи, где ћу шта видети, или где је какву бубу нашао. Кад му нешто сасвим смешно саопштим, као да сам тога дана

Догоди се да понеко има тако чудну конструкцију да може ићи гологлав усред екваторског поднева као усред сицилијанског или напуљског; обично се сврши тиме што се он сувише

Код црнаца постоји читава хијерархија сазнања мистерија. Татуажа су само њини спољни знаци. Једна је татуаже да сме ићи са женама, друга да зна мисао воћа, трећа да има моћ савладати воду итд.

Пространију колибу бирамо Н. и ја за себе, а у ону преко пута ићи ће Меј са својим оцем, сестрицом и својим црнцима; у остале наше слуге.

Око два сата Н. рече да треба ићи даље. Требало је прво с муком разбудити тумаче и куваре да спреме ствари, затим употребити све могуће да се дигну

Узимају ствари које су им прве под руком. товаре их на главе и одлазе у ноћ. Не буне се што ће још ићи; од тренутка кад су примили нашу вечеру, пристали су да наставе пут.

Занимљиво је већ и само ићи Африком и гледати стасита створења како журе са свим својим покућством на глави. Они имају нешто што грдно личи на

Пошто сам видео Бобо, не морам ићи да видим Тамбукту који је, како видим по сликама, савршено исте изградње, у мање лепом пејзажу.

птица и онда дрхтећи још од сањивости искачем под слободно небо; чудно и смешно у јутра као какав лик у узбуђењу. Ићи ћемо, не камионом већ реноом Фонтеновим, који ће нас за неколико сати пребацити у Сикасо, на двеста педесет километара

Треба ићи ипак аутомобилом до воде, прећи је чамцем и онда другим аутомобилом ући у Сале. На самој реци врло је живописно и шарен

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

С тобом ћу ићи! С тобом Станоје! Кô сенка нека духа дивијег На кораку те сваком сећајућ: Да си војвода! Србин! Осветник!

“ „Ја ићи морам, моја невесто! Нећу да мисли робље пашино: Гле, чувен хајдук никуд не смије, Него се крије као кртица!

“ Она га опет стаде молити. Нато ће опет тмула грмљава Упорну вољу њојзи јављати: „Ја морам ићи, видет шта хоће; Раје се тиче писмо пашино!...“ ПРВИ ТУРЧИН: Прави јарамаз ђаур!

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

напоји, одмах да се поведе на опредељена места; војска из Алексинца прећи ће преко обадва моста на леву обалу Мораве и ићи ће друмом право у село Житковац.

— Јадни П...! шта ћеш ти овде сам као суво дрво у планини? Или ићи напред са десетак људи, без наде на успех, па погинути, или одступити па бити обешен од Черњајева?...: ...

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Али су људи заиста били уморни... Ми смо извучени из једне борбе. Маршујемо напорно цео дан. Сад треба ићи целе ноћи у непознатом правцу. За време рата између човека и машине од челика не прави се разлика.

С тешком муком је савлађивао оно очинско осећање које је гајио према нама. — Да... један од вас мора ићи. — Он је нас подједнако волео и било му је тешко да управи прстом на неког од нас. — Ова двојица су болесни.

— Он је нас подједнако волео и било му је тешко да управи прстом на неког од нас. — Ова двојица су болесни. Ићи ћу ја — рече Лука. — Ја се сада осећам потпуно способан — додаје Војин.

Ваздух је био оштар, и наше лице влажно од магле. При ведром дану, овуда се не би могло ићи, већ далеким заобилазним путем.

По дну је било набацано камење, да би се при кишном времену могло ићи. Чујем неко звецкање и топот. Иза једне окуке сретох војнике у шлемовима, који су за собом вукли мазге.

— Одакле ћете осматрати? — запита ме. — Одавде, из рова, господине пуковниче. — А не, морате ићи на објавницу. — Али, ја исто видим и одавде. — Не знам ја... Имате ви артиљерци често обичај да разманете по нама.

Војници су скочили да нас поздраве. — Где је господин поручник? — Ево, овуда. — Станко, сад можеш ићи — рекао сам и спустио сам се кроз стрми канал. На отвору земунице угледах Косту. — О...

— нареди командир. Онда се обрати мени: — Шта има... догађај је јасан. Ми смо своју дужност извршили... Можемо ићи. При поласку поздрависмо мртве. Ишли смо ћутећи. Код првога топа командир застаде. — Збогом, наредниче!

— Не! — Знам и разлог због чега... Ми смо овде на усамљеном месту и ви ме се плашите. Можемо ићи. — Ја то нисам казала. Остаћемо овде. — Хајдемо! — и ја сам је узео под руку. Она се лако опирала, али је ипак ишла.

Наједном она изви руку и баци поглед на часовник. — Ви журите... Можемо ићи. — Не, имамо још времена. — Ипак је боље да смо тамо. Она лако уздахну.

Желела бих да сте увек, увек са мном. — Наравно, искуснија жена рекла би: „Дајте ми реч да више нећете ићи тамо.“ Али моја Арлета била је још неискусна, безазлена, и није се могла снаћи у замкама живота.

“ Гризао сам усне и гутао, да не заплачем. Али ми се из груди оте као крик: „Ја нећу ићи!“ Пришао ми је мајор Милан: — Слушајте ви, мали, не правите комедију ни себи ни нама!

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

можда јасније него и из многих Бранкових рођених стихова, видети шта је он све смео а шта морао одгурнути да би могао ићи даље, колики већ знатан резултат мимоићи а којих се све испитаних путева поетских функционисања одрећи.

Идем — што ћу? (совјест трпи) —, и више сам пута Изгнан мор'о прах отрести с мојијех опута, Ићи куда нова срећа прстом сл'јепо каже, Оставити што м' је тада стало да помаже.

Тако се воља испунила свеца и божија прва, Срца и мишце ми удесне снага се јавила скоро. Ићи ми стоји сад тамо где кажу да живе јошт Србљи, Свете остатке и поштују Мајке Анђелије верно, Фрушка где гора се,

Аратос га и то било, И онога ком’ је мило, Али, знате, човек мора, Из атора и декора, Ићи тамо сваки пут, Ма трошио дукат жут. Дукат — ни то није благо!

Запеваће песму, одјекнуће гај: „Завичају мили, одмора ми дај!” Узабраће, можда, још и који цвет, Па одморан ићи све даље у свет. А кад падне вече и вечерњи мир, Зашумиће јаблан, протећи ће вир.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Знаш, младићи су... ЈЕЛИСАВЕТА: Сад можеш ићи — А пустићеш га, кад дође он — знаш. ВУЈО: Жнам!... (При одласку.) И напустићу га баш!...

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Знам ја ђе су царска врата... — То ти стари можеш одма' тражити, док ти унук одрасте, а сад устај! — Баш се мора ићи? — пита Мијо и гледа оштро у ђендаре. — Мора! Закон те гони; ми те не гонимо.

Кажем вам, браћо, ко калуђера није служио — тај се не зна Богу молити! — Мићане, 'ајд опремај коње. Ићи ћемо тамо у Мелину чатати некаквој бабетини страшну молитву...

бравче или говече курдељ ― клин у плугу; трака, пантљика лепирица ― лептирица лумера ― нумера, број љумати ― ићи брзо максуз ― нарочит, посебан мâл ― „имовина (обично покретна), роба, стока, благо“ мариветлук (марифетлук) ―

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

МАРИЦА: А ти немој да доживиш! Не морам ја ићи, може он овамо доћи ако пристајете. АНЂА: Ама како ако пристајемо? Нити знамо ко је, ни шта је, ни...

) Бока! (Гласно.) Хвала ти, Јосо! ЈОСА: А ја онда њему рекох... МАРИЦА: Добро, чула сам. Иди сад, Јосо! ЈОСА: Па ићи ћу, дабоме! Х МАРИЦА, затим АНЂА МАРИЦА (усхићена): Слатко име, Ђока. Боже како сам узбуђена! (Чита.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

како се он диже, облачи, одмах би улазила мати са свећом и, као тобож да до њега стоји да ли ће се тако рано дићи и ићи у дућан, брижно би га питала: — Хоћеш да идеш? — Идем! — одговарао би кратко.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

(ЗНЖОЈС, 7, 1902, 195). Иначе се о ж. в. верује да под њом станују нечастиви. Стога, кад грми, не ваља ићи под њу, јер је свети Илија удара громом, гађајући ђаволе под њом (ГЗМ, 6, 1894, 371).

која се меће у уста убијеном и испуњеном вуку, са којим ће се после ићи од куће до куће и просити (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 254).

, »да им вјештице или зли духови не нахуде« (ТРЂ, ННЖ, 3, 48). Ко носи собом штап од црнога т., може ићи слободно куда хоће (ЗНЖОЈС, 7, 292; 13, 148). Од т.

Ћипико, Иво - Пауци

да се отмем ... Једнако ум ме к теби носи!... Хтједох ићи кући, жени, знаш... Али, ето, што бих тајио, потражих тебе... И нађох те. —Било са срећом! ... А што ћу ти ја?

из комшилука знаду да за Машом лудује, вребају на њ скривени иза дрвета, а сумњајући да би она могла к њему ноћу ићи, пењу се на високи бријест, што је прама жупниковој кући, и као мачке преже ... А Маша, ђаво, једнако га дражи.

— Поћи ћу ја с друштвом, млађи сам... —Не будали, што ти на ум пада? ... Гдје је то? Ти ћеш ићи кад мене већ не буде; а да, док не будем могао ићи, већ као да ме и нема! — Могли би купити вина овдје у вароши...

—Не будали, што ти на ум пада? ... Гдје је то? Ти ћеш ићи кад мене већ не буде; а да, док не будем могао ићи, већ као да ме и нема! — Могли би купити вина овдје у вароши... и трошак је мањи, — опази Раде. — Таман си погодио!..

Служио старога господара седам—осам година, а једном изнебуха одлучи ићи кући; Вељаше да му је отац на умору; узе најам и оде.

Премишљајући о свачему, паде му на памет да је сјутра субота, не осјећа се лагодан у животу, па неће ићи у град. Узе перо и хартију и пише Злати да га не ишчекује, а нека не води бриге о ономе што су последњи пут уговорили,

„Па да видимо како ће ти трговина ићи за руком!” заврши писмо газда. Уто кроз подрум уније у дућан госпа Пава, разбарушене сиједе косе, кратка врата,

— помисли и стресе се од боли. Али, док бол попусти, мисли: — Ићи ћу, док сване газди; молићу га да паре прими на рачун и да обустави дражбу; није могуће да неће бити мекши кад види

— Лино је, — рече Иву кад је поред њега стао и упитао га хоће ли узјахати. Иво захвали, јер да му је драже ићи пјешице.

— Вама је досадно ако се о бирокрацији не говори, — нашали се доктор. — Треба ићи, близу је једанаеста, — одлучи се и судбени пристав који бјеше задријемао. — Сутра имам странака!

, Уто, озго из села, чује се чељадетско дозивање, и живо зарже. — 'Ај демо! — јави се дјевојка. — Није друге, ваља ићи! — трже се и Иво. — Дођи и сутра. . — Ако будем могла .. Па се часом ћутке гледају и— пољубе.

А ваља, да селе! . — Да што ће овдје поцркнути од глади! Имали би сви ићи! — јетко рече агент Ридић, и настави: — Вјерујте ми, бољему нијесам се ни надао, но се чудим што не дароваше и које

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Он је све оно што се тражило имао у претераном сувишку, па није имало никакве потребе ићи даље од њега. Глуп? Знам најмање три коња у Кули који су бистрији од Мијата.

Говорио сам себи: Димитрије, ти си најзад слободан човек. Можеш ићи куд год зажелиш, никаква мантија ти се не заврзује око ногу.

Ето, дакле. Нема ништа од моје будаласте наде да можемо, кад смо већ слободни, ићи онамо куда нас прва помисао наведе. Димитрије каже да МОРАМО одлучити куда даље.

Мислио сам да ће чопор ићи у строгом реду, најпре голема веприна, затим крмаче, па назимад и најзад прасићи. Ништа од тога.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

прими, па онда овако кажи: „Господин на дому није, и тек ће увече стићи, Па, да вам не буде дуго - можете слободно ићи.“ Да, то је доиста мучно!

10. Бог би то знао! Новембарско вече Падаше тихо као магла тавна, Кад мој кочијаш дође, па ми рече: „Можемо ићи, кола су приправна.“ Кренем се даље.

Он је грабио нагло и згурен мислио тако, Набивши на главу гуњче, јер пљусак осу се јако, А ваља подуже ићи. Но муња кад плаха сену, Он стаде кô дирек право, јер своју сопствену жену Упази крај селског друма.

Он смућен над њоме клече. „Ићи ћу у цвеће данас“, сети се како му рече, И задрма је руком. Кметица подиже главу, Једва се помаче с места кад слатку

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Песницима част и поштовање; њихов дух сме узјашити на пегаза ако се овај не одритне, али мисли научника морају ићи пешке, јер не смеју изгубити чврсто тле под ногама. Оне иду корак по корак.

Због ове је убрзање тела у паду мање на екватору него према половима. Зато ће сат непромењена клатна ићи спорије у екваторијалним крајевима него у нашим, како је то у ствари опазио Рише на својој научној експедицији у

у њега, ја се уверих да се у њему све налази што он предаје, па и више, те да није потребно устајати у рану зору и ићи на његова предавања.

Томе је лако помоћи. Можете ићи.“ Онај младић звао се Камил Фламарион, а ова сцена била је почетак његове сјајне каријере.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Нека или сама, или с децом, пође као да иде на гробље. И не мора тамо ићи. Или, ако се баш заборави и пође до њега, па чак оде на само гробље, опет тамо не мора, као увек, да плаче и кука.

Сада ће наша срамота по Куманову, Скопљу, Велесу. Нећемо смети ни по трговину, ни по својим родовима и фамилијама ићи. ТАШАНА (разрогачено, пренеражено): Побегао, оставио ме! (Пружа руку оцу): Дај отров!

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Зато што је нико од младића није волео као жену, Нола се почела с младићима дружити. Покушала је ићи у лов, и заволела лов, ловила и крупнију звер, постала одличан стрелац, и била, како су сами ловци говорили, једини

С друге стране, Нола је Лазарићу рекла хоћу, а пред оцем је објаснила поступак. — Морам ићи, зато што овде не могу остати. Прилика ми је да се удам сад или никад. Ко би ме од наших момака узео, овакву људесину!

Онај богаташ са уцењивачким писмом, и његови синови, нису се виђали нигде пун месец дана. После је отац опет стао ићи у радњу, а дечаке је пратио у школу чувар. Власт, као обично у случајевима хајдучије, и немоћна, и нетражена.

Ниједно дете није родила, а кад умре, ићи ће јој за сандуком фамилија, оха-а, синови, кћери, унуци.” — Усред таквих разговора упадне или глас госпа Нолин, или

него ћеш ићи онамо где малочас рече, и свршићеш школу за инжењере... Видим да господин Штаб, варошки инжењер, лепо зарађује, и лепо

У цркву је престала ићи. Прота дошао да је посети, и да запита што је нема, да није пала у грех да на Бога жали. — Како бих на Бога жалила,

— Ух, сад још и пословице да слушам. — Седи! Нема још ни шест сати, а и да има нећеш ићи док не дођу људи колима за утовар оних бурића...

Ти си њему најбољи друг и брат, и он то зна и кад спава... Зближавајте се још... Ако се будем овако осећала као сад, ићи ћу и ја с тобом у Париз, да знаш. Да видим у Паризу мога Павла, моје добро дете.

— Навикавате се, драги Каленићу? Моћи ће се и тако? Мало ће спорије ићи с вашим радом, али ви ћете стићи. — Како бих вам рекао.

Марко сад дохвати сина за десну руку, и тако је изудара кундаком пушке, да је Стефан дуго морао ићи у болницу и лечити прсте мањим операцијама и трљањем. Све се међу Влаовићима свршило ипак витешки.

Хтела је пошто-пото да учи школу као Јосиф. Врискала је хистерично: — Немојте ме убијати! — Ама не можеш, дете, ићи у школу као Јосиф, јер се девојчице не примају у ту школу. — Онда ме пустите да учим неки занат.

— Ми овде баштованских школа немамо. Лексо, сине — умирује је мати. — Ја ћу ићи тамо где има школа. Ја знам и где има, и шта се све тамо учи.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Осим свију му се обаче најбоље допадне Велимир и Босиљка; тако по свету ићи и толике земље, нарочито Египет, без крајцаре видити, толико без муке трпити да своју љубезну јошт лепшу него што је

као јунак него као жена ходио, и у свом ентузијазму закључи и њега и Бурјама у једном репрезентирати, то јест по свету ићи, али не јецати и уздисати само, и судбини нигда мира не давати, него сваком слободно у очи погледати, и гди нужда

чудо лепоте целе околине била, заљубио, од ње равним начином љубљен био; како је потом гоненијем непријатеља на море ићи морао, ту од пустаија уваћен био, који носећи га у ропство, најужаснију буру искусе, лађа им се потопи баш кад су

« (Магарац Валамов: »Ха, ха, ха!« Више магараца: »Иха! ха!«) »Али ви знате, браћо, да је наше жребије ићи — не куд оћемо, него куд нас терају.

»Ја сам чула да се већ нека машина изнашла на којој се може у месец ићи.« »Г. списатељ, ви рекосте мало пређе да у месецу нико не кува; дакле шта раде слушкиње?

« — Молим вас, само да се не чује. — »Говори се да је мало...« — Кад ћемо је просити? — »Зар нећете ићи да ју најпре видимо?« — О, она ће ми се допасти; дају ли новце пре венчања? — »Новци су у свако време готови.« — Право!

еин Мäдцхен унтер дие Хаубе брінген), за капом чезнути »за удајом чезнути«, с капом визите правити »по удаји ићи у званичне посете« или »као удата жена у посете ићи« КАРДАШ (тур.) — друг, пријатељ КАРУЦЕ (итал.

чезнути »за удајом чезнути«, с капом визите правити »по удаји ићи у званичне посете« или »као удата жена у посете ићи« КАРДАШ (тур.) — друг, пријатељ КАРУЦЕ (итал.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

до поноћи мирно да спава, одмарајући се од својих дневних брига, али је од поноћи он морао узимати свој покривач и ићи чак у трећу собу, легати на диван и покривати се преко главе, ако је рад био да спава и даље.

Морам признати да сам у први мах ишао четвороношке. Веле: да би се стало на две ноге, потребно је најпре ићи на четири или, другим речима, да би се човек у животу могао исправити, потребно је најпре да пузи, као што мора најпре

по подне немамо школе, а друго, што је Мешулам, на основу поверљивих достава, обавештен да ће суседи сутра после подне ићи у виноград те никога неће бити код куће. Он је свој предлог завршио Мојсијевим начелом: „зуб за зуб, око за око!“ тј.

— Тако, сад је правилно, сад можеш ићи! — вели професор. — Е, сад је доцкан! — одговара Стамболић, сав опуштен и отромбољен.

То је та страна где је ноћ кад је код нас дан и, обратно, где је дан кад је код нас ноћ. Затим ћемо ићи све даље и даље, прећи ћемо преко Сретеновог десног увета, па опет даље и даље и даље, и ево нас на Сретеновом носу

за површину равну као стакло рећи ће вам да не признаје да је равна, па ће најзад, у тој својој негативној упорности, ићи тако далеко да ће и оно чему вас је сама она учила спорити.

Из свега тога да се извести као закључак да теби треба дати двојку и да ти можеш ићи на место. Што се тиче оне рођаке физикине, хемије, која се у средњем веку друкче звала, па пошто се компромитовала а

Друго чему те уче у војсци, то је: да идеш у корак. Не смеш изостати нити смеш претећи, већ ићи истим кораком као и онај до тебе, као и онај испред тебе и као онај иза тебе.

Сећам се да сам једном у Македонији видео коња и магарца упрегнуте у иста кола, те су морали ићи у корак. И колико је пута сиромах коњ покушавао да направи већи корак, да пође брже, али се сви ти покушаји разбијали

Сад остаје још само да умрем, како би публика, која чека крај представе, могла ићи кући. Ја ћу већ и у том погледу учинити све што зависи од мене.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— Пуковниче, желим да обиђем положаје и да видим моје војнике у рову. Командант ме зовну: — Ићи ћете испред нас. Водите право код пешачког пука, који се налази у резерви. Кретали смо се лагано кроз шуму.

Тада сви они почеше говорити Краљу како је опасно ићи овако у групи. — Немојте ви мени објашњавати... знам ваљда да се у ров не иде са коњима.

Запитах, где је поднаредник... Али он се склонио негде и нико не може да га пронађе. А сада треба ићи у дивизион, и већ можеш да претпоставиш шта ме тамо чека. Јавим осталим командирима да се не муче, и одем у дивизион.

Али није било пута да бисмо могли одступати право у позадину, већ смо читав километар морали ићи поред самог рова. Повлачење је отпочело у пола ноћи.

Ми смо на прагу наше отаџбине. Ако нас ви напустите, нећемо ићи ни корака дале, већ ћемо се вратити својим кућама. А ако останете са нама, ићи ћемо докле нам ви наредите.

Ако нас ви напустите, нећемо ићи ни корака дале, већ ћемо се вратити својим кућама. А ако останете са нама, ићи ћемо докле нам ви наредите.“ И сада сам се решио да их на своју одговорност водим у нову батерију.

Пред Митровицом застадосмо, да одиђу мало трупе које су наилазиле и са северне стране. Кроз варош се једва могло ићи од силнога народа. Многе избеглице су овде застале. Рањенике су довде донели.

— Немам само његову плату — смеје се сада шеретски Исајло. — Слушај, докле идем ја, ићи ћеш и ти. Докле имам ја, имаћеш и ти. Јеси ли разумео?... А сад вуци се у шуму за дрва!

Они верују своме команданту и својим официрима. Ићи ће са њима, али невољно и тужно. Просто по навици и слепом поверењу у старешине своје.

Са овога места наилазимо на беспуће, на козје стазе, којима може ићи само по један човек. Пред нама одмиче један пук пешадије.

није могло ући, јер је била пуна војника, те се заклонисмо иза зида. Командант храбри војнике, како ће сада лакше ићи јер силазимо и пут нам је под ногама. — Море све нам је једно, те једно — вели један пешак.

Иду људи од места до места, намамљени причама о хлебу и топлом сунцу Јадранског мора. Прича се већ да ћемо ићи овако до мора, а онда ће нас пребацити негде, да се одморимо. Неки веле у Француску, други у Африку.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Ил да! Ох, да; да! не! Мене је још једино, гле, страх, Докле ће уз божански, божански, знати ићи мој дах! Не, не, не; ох, не! Изговорих Смрт, и речи: Она, њен Длан!

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Жалости црна! Зар ће им синак као наказа ићи светом? Где да му нађу лека? Шта да раде? Траже савета отац и мајка, али свако другачији лек предлаже: — Дајте детету

Коначно, Дрвосеча диже руке од скидања маске. — Сад ћеш као војник, блесавко, ићи светом! — подругну се самоме себи и звиждућући, војничким кораком, сиђе у град. Бар за војника мудрост не треба!

На трепавицама му је блистала роса. Можда суза? — Не оклевај! — рече Цвет кратко. — Ако већ мораш ићи — иди! Цвет саже главу, а Капљица скочи на Зрачак сунца, или је то, можда, био невидљиви небески коњић, ко зна?

— Твоја је служба завршена! — Сунчева мајка таче женино раме. — Можеш ићи.. — од додира руке Сунчеве мајке жена осети како, наједном, постаје прозрачна и лака.

— Па, шта да радим? Како да стигнем у царство смрти! — заплака Лепотица, а змија рече: — Ићи ћеш дуго! На дну мора је пећина, у њој бисерница шкољка, а у шкољки две траве.

Већ је и на крај земље стигао, и ивице неба се дохватио, кад девојка крикну: — Као пас ћу за тобом ићи, опрости ми, опрости... Младић се трже, застаде. Поколеба га начас нежност и туга у гласу 3латокосе.

Тек када руб источног неба порумене — она отвори очи, и шапну: — Морам ићи! Чу ли младић њен шапат? Ко зна! Звезда је од те ноћу, сваки пут кад се небеска башта као ружичњак светлошћу оспе,

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

би му био у невољи, ако би му било за невољу; Латини су старе варалице, ујака ће нашег погубити, а незвани ићи не смијемо“.

Ето доље под градом Леђаном изишô је краљев заточниче, зове тебе на мајдан јуначки; ваља ићи мајдан дијелити, или нећеш одавде изићи, ни извести свата ниједнога, а камоли Роксанду ђевојку!

одјаши од коња лабуда, узми госпу на бијеле руке, пак је носи на танану кулу; од мене ти богом просто било, немој ићи на бој на Косово, већ остани у бијелу двору“.

Марко пита своју стару мајку: „Сјетуј мене, моја стара мајко, куда ми је сад ићи најпрече: ил' ћу ићи на цареву војску, ил' ћу ићи краљу у сватове, да га вјенчам с госпођом краљицом; ил' ћу ићи

Марко пита своју стару мајку: „Сјетуј мене, моја стара мајко, куда ми је сад ићи најпрече: ил' ћу ићи на цареву војску, ил' ћу ићи краљу у сватове, да га вјенчам с госпођом краљицом; ил' ћу ићи Сибињанин-Јанку, да му

своју стару мајку: „Сјетуј мене, моја стара мајко, куда ми је сад ићи најпрече: ил' ћу ићи на цареву војску, ил' ћу ићи краљу у сватове, да га вјенчам с госпођом краљицом; ил' ћу ићи Сибињанин-Јанку, да му крстим два нејака сина?

сад ићи најпрече: ил' ћу ићи на цареву војску, ил' ћу ићи краљу у сватове, да га вјенчам с госпођом краљицом; ил' ћу ићи Сибињанин-Јанку, да му крстим два нејака сина?

Већ дај мене триста јаничара, покуј њима криве косијере, и дај њима лагане мотике, ја ћу ићи бијелу Костуру, не би л' своју повратио љубу“.

Ти се јеси крви научио, учинићеш крвцу о празнику“. Нуто Марку велике невоље! Мучно му је ићи без оружја, а још горе не послушат мајке: не шће узет ништа од оружја, већ посједе Шарца од мајдана, окрену га низ

Петар налбантин је измишљена личност. Хоћу исти Арапу на мејдан, тј. хоћу ићи... 40 Кајица Радоња је непознат историји. Краљем од Маћедоније овде се назива деспот Ђурађ Бранковић.

Милутина грести (предем) — ићи гријота — грехота грозан — пун грожђа (виноград); крупан (суза) гротом — в. грохотом грохотом — гласно Гроцка —

пристасао пристати — у прави час доћи: Ето нама неће пристат благо ни за здравље ни за нашу душу пристати за ким — ићи за ким, пратити кога: И пристô сам незван за сватови прифатити — прихватити про — преко прогарити — реч нејасна

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

размрсила Кука стопало ШТА МЕ СПОПАЛО ОДОХ МЕЂУ АРАПЕ ГДЕ НЕ НОСЕ НИ ЧАРАПЕ Стварно је најбоље дићи нос Па ићи бос ИЗА ПРВОГ УГЛА Иза првог угла Неки ђаво чучи Нека мука чека Да човека мучи Иза прве горе Па у другој гори

ПУТЕЉАК Од села до села путељак И багреми се стисли Путељком иде сељак Води коња и мисли РАДИЛИ СМО БЕЗ ГРЕШКЕ ИЋИ ЋУ КУЋИ ПЕШКЕ МАКАР ПАО НА ПРАГУ АЛ ПОШТЕДЕЋУ РАГУ Коњ гази прашину меку И мисли о човеку ЗНАМ ДА ЈАХАТИ УМЕ АЛ

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Тога дана растужени Николица уз пут рече својој куји: — Жуја, готово је са школом. Кад не дају теби, нећу ни ја ићи.

— Е, ово ће већ ићи. Грицкао је замишљено тврду стабљичицу непознате биљке и одједном се огласио: „Овдје живи храбра чета харамбаше

— Зато смо се овако изненада и састали. — И баш је рекла ко ће гдје стражарити и ко ће с ким ићи? — неповјерљиво упита Стриц. — Не, то је оставила да се ми сами договоримо — рече Јованче.

— Ехеј, важнирање ће доћи тек послије, кад се мало увјежбамо и ојачамо па постанемо прави војни курири. Онда ћемо ићи од чете до чете. Биће ту онда и пушка, торбица, војнички опасач. Нема ту шале, брајко мој.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

И Замфир показа Зони ону липу пред капијом у авлији. Само дотле, рече јој, сме ићи; ни на авлијска врата не сме више сама, без неког од старијих, изићи!