Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
„Море, Таче, рече, не знајеш моју муку, па си збориш тако. А, истин’, рече, ја сам кабает, много сам, рече; кабает! Ете веће две године и повише!... Ама се вукујем и теглим с њег’ како ала с берикет.
„Море, Таче, рече, не знајеш моју муку, па си збориш тако. А, истин’, рече, ја сам кабает, много сам, рече; кабает! Ете веће две године и повише!... Ама се вукујем и теглим с њег’ како ала с берикет. Да чујеш сал“. и стаде да прича.
До бога се, мори, чује њојна клетва!... — Ама, несам, нане! — Јеси! За све си сал ти кабает! Ама си инает и инћар, како и татко ти што беше. — Припрети му и самим владиком.
јазија — писмо јала — те јашмак — танка копрена јеглен — разговор јума-басма — тканина јутредан — сутрадан кабает — кривац кавур — неверник казначеј — благајник камик — камен кара-севдах — очајан љубавни бол кардаш — друг