Употреба речи кавану у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— Богме, ви сте ту много зарадили! — Ја шта мислиш ти, болан!... Видиш ову кавану? Њу је сазидао капетан том главом шећера. Мој Пајо, падало је ту новаца као кише!...

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

У цркву је ишао само на Ђурђевдан, у кавану свако вече. Вечерамо, он тури чибук под леву мишку, задене дуванкесу под појас, па хајд!

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Чамчина кућа је ниска но подугачка. Ту је и кавана. Чамча и тргује и кавану држи. Момка не држи, служи он и његова госпођа Сара. Сувоњава, висока женска око четрдесет, питомог изгледа.

Када тргује и путује, онда опет жели кући и планира какву ће велику гостиону И кавану начинити. Непостојан дух. — Знаш, Софро, шта би’ ти рекао? — Шта? — Хајд’ с чим год да шлекулирамо.

Двоја кола одоше, а они ће сутрадан. Но пре но што ће отпутовати, у кавану, у гостиону где су одсели дођу комесари да виде има ли ту странаца. У кавани Чамча, господар Софра и Кречар.

Мисли се шта да чини. Оде Чамчи на саветовање. Баш кад је отишао, у његовој отсутности је Пера чекмеџе обио. Дође у кавану код Чамче, писмо у џепу носи. За једним столом седи Кречар и син му, „фишкал” Алекса. Пију кану. Чамча служи госте.

— Па гледај једаред. Шамика му се свечано обрече да ће се оженити. Сад опет сваки свој посао гледа. Шамика дође у кавану код Чамче, приповеда шта је видео у Венецији. Сви се диве.

Господар Софра се изравнао, али с њима више не говори. XВИИ Шамика иде Чамчи у кавану. Уђе у кавану. Већ је после ручка. — На здравље, господин фишкал!

Господар Софра се изравнао, али с њима више не говори. XВИИ Шамика иде Чамчи у кавану. Уђе у кавану. Већ је после ручка. — На здравље, господин фишкал! — поздрави га Чамча, и с поштовањем позлаћену капицу скине.

Милићевић, Вук - Беспуће

Људи с уздигнутим јакама, и жене, прихватајући сукње, журили се, трчећи и тражећи заклона. У кавану јурну нагло једно мноштво људи, налазећи једва и с муком мјеста.

уљепшавало и на једном ишчезнуло; као да се здерао неки вео с тих лица која је он научио да виђа гдје улазе у кавану стално вријеме, гдје сједају на своја мјеста, читају исте новине, и опет, у сталан час, крећу се, дижу и излазе.

љутио на зиму; на саможивост једног ситног човјека који не воли да се узнемирује у невријеме; да оставља топлу собу, кавану, своје друштво с којим пријатно, уз бермет, проводи зимске вечери код Матковића, у једном угодном, малом „пајзлу“ у

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

75. Онда узе чедо дично, Па је кући он отпрати, Те се онда, кâ обично, У кавану малко сврати, Па с маргера на келнера — Оде право да вечера. 76.

Још су момци пива нагли; Он за чашом чашу суши, Док му с' умље не замагли, Тад устаде, крчму ману, Те батргну у кавану. 77.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Најзад су прешли у прву кавану да тамо сачине протокол, у веома живом разговору, и клањајући се са осмехом онима што су у дворишту остали.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Жена готово није ни излазила из куће у друштво, у кавану, у цркву, већ једино на тржницу, а и тад неуредно и аљкаво опремљена.

Кад у шпалиру чекам напросто ја, који сам се упутио у кавану на партију шаха, дође ми да опсујем као кочијаш. Спопада ме жеља да харангирам, да подјарујем „дух инсубординације” у

Послије тога одлазио је у читаоницу да прочита новине или у кавану да кибицира код шаха. Ако је било лијепо вријеме, понекад би пошао да се прошета ван града, по отвореној цести.

“, и отишао даље. У читаоницу и у кавану, изгледа, није свраћао. Довде нас потврђују провјерене чињенице. Како је био топао ранопрољетни дан, можда је кренуо у

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

После се упозна са Тимом Банаћанином, који је становао у суседству. Са њим је почео по неки пут да излази у кавану, где су се скупљали неки необични гости: и они су се, како изгледа, показивали само ноћу, а дању се завлачили, као

Журно улази у кавану и, видевши сва позната безбрижна лица, и сам се соколи, заборавља на страх и загрева се јаким пићем.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

— Вала, Влаше, и ја — кад му суда нема. НИЈЕСУ ТУРЦИ ВРАПЦИ Дошао Далматинац у турску кавану. Један Турчин пјевао уз гусле, па у пјесми сјекао српске јунаке.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

464—9): Онда узе чедо дично, Па је кући он отпрати, Те се онда, ка обично, у кавану малко сврати; Па с маргера на келнера — Оде право да вечера.

Ћипико, Иво - Пауци

Бијаху изблиједели сви они догађаји у приликама разборита живота. Зарана стиже у варош. Униђе у кавану да се мало одмори, па онда опет изиђе. Пред опћинском кућом није се видјело свијета.

Ну Иво захвали, попође мало обалом и сврати у кавану. Ту прегледа часом новине, попије каву и крену пут свога села. Изишавши из вароши на отворено поље, стадоше га

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

” Тек што се смеј стишао, у кавану улази мајстор Коста, и право томе столу и празној столици до говорника. Има тако тренутака кад су погана реч и казна

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— Па јест, ви замишљате да на овој мојој маслини рађа кафа... и као у кавану, хајд да навратимо. За десет дана потрошио сам килограм кафе. — Благо теби, побратиме.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности