Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Твоје лице, као после ноћи, Кадано се зорица зажари, Ко би рекô да ће с' у немоћи У бледило скоро да поквари! Ко би рекô око твоје сјајно Да је
Ето, опет ту је била, Своје драго облазила, Па га тужна угледала И тужна се назад дала, Тужна кâно тужна мати, Кадано се с гробља врати, Куд јединцу своме оде У жалосне у пооде.