Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Добронараван и правосердечан човек ласно верује, ал' се ласно и превари, пак ако је у маленој вешти, нек иде. Боље се кадгод и преварити него за сваку безделицу и багателу подозреније имати.
” Наравоученије Никад никога не ваља вређати, а за највише оне који су нам кадгод добро учинили и љубов показали.| 52 Јелен и јеленче Јелена је питало јеленче: „Бабо, како то бива, ти си много већи
Ова се љута и проклета дела онде творе гди нејма добрих закона ни управљенија. Људи! Људи! Хоћете ли кадгод на небо погледати и помислити да је бог над вами, који вас гледа и види, и који ће вам судити?
Ти често мене у твојим баснама спомињеш, барем напиши да сам и ја кадгод што паметно рекао и учинио!“ На то му Езоп смејући се одговори: „Онда би'ја био магарац, а не ти.
А да кад је ово овако бивало како се из овога што смо рекли види, од Адама и до данас, може ли ово, и хоће ли кадгод престати?
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
— ја онај одговор аустријски, да нам помоћи не могу, оставим у нашему Сонету, у архиви да се храни, ако би нас Немци кадгод прекорели зашто смо ми оставили њи̓ као прве и ближње коншије, а отишли тражити Русију за покровитеља, да им смело
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
а памти а кад су се купале виле у оним коритима наврх Малована, што се и сад виде, али се ни она не сећа да је било кадгод дивљег човека у Космају. Али шта ћеш?
Затим се договорише да кмет Пурко, чича Мирко и Рашко Ћебо оду у Овчину, те упитају бабу Мирјану зна ли да је кадгод био у Зарожју какав Сава Савановић. Подне беше увелико превалило.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Еј, мој Иване, тешко теби!... Докле ћеш, болан, бити луд?... Зар ти мисиш да ћеш кадгод бити прав њима двојици?... Тешко теби!... Од данас они те више неће призвати у своје друштво!...
Него, хвала теби на лијепој љубави, хвала ти као брату рођеном... А они... тхе!... Шта ту ја могу?... Доћи ће, ваљда, кадгод и мој дан!... Што рекло оно сироче: умријеће и моја наја, најешћу се и ја погаче!... Тако и ја!...
Ја, бабо, волим јунака, па нека ми је крвни душманин! И, ево, живога ми бога, велим ти: ако се кадгод сусретнем с јунаком, и раним га — на плећа ћу га своја натоварити и склонити да га не кљују орли И гаврани! — Јест.
И уђоше сви. 3. БОЈ НА МИШАРУ Али се у том добу није дало никоме седети мирно под својим кровом. Јесте ли кадгод покушали да дарнете осињак пун оса?... Онда сте видели како ројем полете у очи. Тако исто и Турци.
Кад ћемо ми смети провеселити се на весељу, а да нам не преседне?... Господе!... Хоћеш ли нам кадгод дати и такав дан?! Пушке су и опет пуцале, звезде су и опет трептале... Нико не даде одговора...
И пољубише се. Петра уђе у собу. — Е, ходи ти овамо!... С тобом сам свога века делио и зло и добро!... Ако ти кадгод на жао учиних — опрости, и теби нека је богом просто и хвала ти!... Ходи сад да се пољубимо!... И пољубише се.
Да се опростимо и алалимо!... Ја сам сигуран да се више овде на земљи нећемо видети!... А старешина сам. Можда сам ти кадгод што и нажао учинио... Опрости!... — Опрости и ти мени, а теби нека је богом просто! — рече Зека љубећи се.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И умри, да спасеш веровање чисто, Да си кадгод стао пред истином голом: И да у животу ниси једно исто Једном звао срећом, а други пут болом.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ја... О, брате, ја не знам што је се то тако задоцнила! Да ли је то још кадгод било? Је ли ти? Еј, момче! Ходи овамо! Оно прљаво створење помоли се опет.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
без икаквог интересовања и израза кроз прозор на улицу, и једнако мислила, али се ипак никако није могла да сети да је кадгод чула да се нека тако из поповске куће удала за бербера. Утом јој паде на памет и Меланија и Пера и гђа Перса.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
— Ех, зар кадгод што знало, попило, окусило, зарадовало се... Легло у чисту, меку постељу? Никад, ништа! — као изговарајући се, што га
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Љуба пусти коњима узде, па се мало к њима окрене да се може што разговарати. — Јесте л' били кадгод заљубљени, господар-Чекмеџијићу? — запита шаљиво госпођа Јелка. — Био сам, ал' само малко; и сад сам заљубљен...
Путешествије је кад се иде нах Париз, нах Лондон, као што је наша мадам гувернант правила — то је! — А јесте л’ били кадгод у Београду? — Нисам. — А у Шапцу? — Ни тамо; то је све ин Сербијен, ин Тиркај, је л’ те?
Црњански, Милош - Сеобе 2
Причао му је, каже, Волков, и то, да њихове жене, ако буду биле кадгод у Двору, на балу, треба, за време ноћи, три пута, хаљину да промене.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
— Ја идем с мишем домаћином да обиђем читаво моје војводство — рече Миш пророк. — Будем ли вам кадгод потребан, само залајте или мијаукните под овом крушком, одмах ћу доћи. До виђења, пријатељи, али никако више у џаку!
Матавуљ, Симо - УСКОК
Иако сам млад, са мном је било свакојаких чуда, али сумњам да сам кадгод био овако изненађен, овако узрујан од милине! Да ти знаш шта сам је очекивао ноћас, на што сам био спреман!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
И данас, кадгод покушамо да говоримо најмањој деци, враћамо се змајевском осмерцу. Првом читаоцу најсрећније се обраћа први наш дечји
својој страсној оданости некаквој уметничкој слици, која се налази у чекаоници извесне пограничне железничке станице; кадгод путује у посету баки, обавезно сјури на тој станици да би погледала слику.
Милићевић, Вук - Беспуће
сталним мјестима, стари гости каване, заваљени, заклоњени новинама које су прошаране празним, конфискованим ступцима; кадгод се, с једне стране, зачује кратка, ватрена ђачка свађа и утиша се; звекне која сабља и зазвекћу мамузе; од времена на
И кадгод је Гавре Ђаковић дизао очи, видио је њега, вазда једнаког, с истим држањем, истим преплашеним очима, испод истог големо
Послије му је годио онај студени дах који је провејавао кроз замрзлу кућу. И он у њој замираше полако. Кадгод се пробуде мисли, јуре, дигну се као облак прашине ваљан вјетром, и опет сплашњавају, смирују се, гасе се, под овим
Он воли те полумрачне собе са спуштеним завјесама, гдје само одјекују, празно и поплашено, његови кораци. Он се кадгод боји да корача гласније да не узнемири некога што спава и који може сваки час да се пробуди.
Сједи он кадгод читаве сате и гледа у њу. Тако је добро познаје, зна сваки вир у њој, зна пругу којом се ваља матица. Или иде дуж
Запљусне га кадгод млаз сељачког живота из тих малих, неједнаких кућа, обиљежених муком и потребом, из којих дише биједа и сиротиња;
из обичаја или радозналости него да жали, нимало тужна, осим неколико баба које мислећи на своју смрт оплакују туђу; кадгод се отео по који смијех и брзо се утишао; а све, и звоњавину звона и грају спровода и појање оца Герасима са
кроз кућу, подупирући се на дебео дренов штап и застајући да се одмори, с главом погнутом и очима упртим у земљу; тек кадгод само нагло подигне главу и простријели очима све око себе.
узалуд га отезала и прегледавала једну исту ствар десет пута, чекајући да јој он нешто каже и одлазила полагано, кадгод зачуђена, а кадгод ожалошћена.
и прегледавала једну исту ствар десет пута, чекајући да јој он нешто каже и одлазила полагано, кадгод зачуђена, а кадгод ожалошћена.
Гавре Ђаковић видио га је и осјетио га је. И тај призор не раздвајаше се више од њега, он га је прогонио свуда: кадгод је загледао у свој живот, јављала се у њему злобно и пакосно та слика; само мјесто радника видио је себе.
Па послије остави и те мисли на страну, не мислећи кадгод ни на шта и бојећи се да мисли; био се пустио животу нека га заноси куд хоће, осјећајући да је слаб да се отима, а
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Није упадао у очи ни дарежљивошћу ни тврдичлуком, жене није гледао, за коцку није марио, а нико се не сјећа да га је кадгод видио пијана, љута или нарочито нерасположена.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Никад она од њега није потражила да јој што купи, било хаљину, шамију. А још мање да му је кадгод новаца заискала, сем кад оде у цркву, на гробље, да мртве препоје, па јој треба за попа. Чак ни јело.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
боже 'сељене и сваког кутка! И овим кутом грешнога света да кадгод зађе стопа ти света! Грешан је можда, невредан, боже, ал' пати, пати, што игда може!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад га лисица опази, рече му: — По богу да си ми брат, пусти ме из ових гвожђа, ја ћу ти кадгод требати, само узми од мене једну длаку, па кад ти затребам, само је мало протри.
И тако мореш радити кадгод будеш гладан. Милош, кад то чује, одмах уради како му је Дивоња рекао. И тако се Милош хранио из Дивоњина рога неки
Него послушај ме што ћу ти казати. Ја ћу тебе учити свему његову занату, и он кадгод дође, питаће те јеси ли што научио, а ти му свагда кажи да ниси ништа, ако си рад да га се курталишеш и да се опет
Али мораћеш при томе на ово пазити: кад те будем горе носила, чим ја и кадгод зинем, ти ћеш морати сваки пут бацити у мој кљун по један крух, једног печеног овна и улити једно виједро вина.
Она се сад дигне, упрти њега и све што је он за њу приправио на своја леђа, па хајд горе. Кадгод је она зинула, он јој је бацио у кљун један крух, једног овна, н улио једно виједро вина.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
га чак сматра за толико проста и неотесана, да и не гледа у њему каквог конкурента пред Љубицом, али тек му је криво кадгод га види, а нарочито кад стане да се увија око учитељице. — Зашто нисте израдили сто и таблу, кад сте радили скамије?
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
А ја се видим да сам млађи, па ћутим... Само по некипут у себи помислим: »Нека вас, обући ћу и ја кадгод тај епитрахиљ, па ћете ми онда платити све ове муке«... Тако то ја мислим, док се једном све друкчије окрете...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Ко му падне шака, не искобеља се тај лако! Смота га ћир Ђорђе »ка’ Вла’, питу!« Ако си гледао кадгод, читаоче, кад пливају ситне рибице по води, а нађе се понека крупна међу њима па, онако успут, кад смота и прогута по
човек да окриви вино, него и на самој чесми, поред чисте и бистре воде, па се дохвате за кике и држе се као, ако сте кадгод, љубазни читатељи, видели кад се ћурке споречкају, па кад једна другој тури кљун у уста, па се тако држе, не
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
такве хипотезе, поред њене невероватности, говори и то што, кад би она одговарала фактичном стању ствари, морао би се кадгод ухватити какав прелазан облик између првобитне и трансформисане јегуље, што до данас никад и нигде није било.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Да, иако је било три дни пред Ђурђевим даном, огањ је требао, јер застуднило бјеше као у сред зиме. То се кадгод догађа у Катунској нахији и о Видову дне.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Сад је сад, сутра бог зна кад. — И ово ће се „данас“ сутра звати лане. — Свако „лани“ боље било. — Вријеме кадгод и мати, а кадгод и маћеха. — За злијем се вријеменом добро чека. — Охо мијене вазда је вријеме.
— И ово ће се „данас“ сутра звати лане. — Свако „лани“ боље било. — Вријеме кадгод и мати, а кадгод и маћеха. — За злијем се вријеменом добро чека. — Охо мијене вазда је вријеме. — Време гони вријеме.
— Смрт је варалица. — Ко се у бари удави, оном друго море не треба. — Једна (је) смрт, а сто узрока. — Живи кадгод, а мртвац никад. — Мука живети, а жао умрети. — Свакоме злу смрт је лек. — Нико се смрти није отео.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад га лисица опази, рече му: „По Богу да си ми брат! пусти ме из ових гвожђа, ја ћу ти кадгод требати, само узми од мене једну длаку, па кад ти затребам, само је мало протри.
Него послушај ме што ћу ти казати. Ја ћу тебе учити свему његову занату, и он кадгод дође, питаће те јеси ли што научио, а ти му свагда кажи да ниси ништа, ако си рад да га се курталишеш и да се опет
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
по воздуху, три велика, а тридесет мала; да је и њи[х] толико, млого би и[х] било, ал’ опет би се ко надао да ће се кадгод курталисати; но њима нејма ни краја ни конца.
тих страна непрестано чујући да се помиње, и образ њејзин на много места изображен видећи, натурално морао сам кадгод о том и сањати.
Но мора се кадгод ко једанпут наћи. ’Ајде, у име божје, нек се почне! Сила се ником никаква не чини; нека каже ко што на[х]оди за добро
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Фра-Брне надимље образе и држи се за трбух. Кадгод би видио што немило хоћаше га забољети у куљи. Сви грају. Балеган открио мртваца, па га куца прстима по утонулу
— А ти, Бакоња, у памет се. Ми смо, јево овако чинили прије смрти Шкоранчине, кадгод рика нарасте, те нема у млину приковођана... Кад смо оно најприје... знам да је било оне зиме кад је Стипан дошâ...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
На том истом месту, изнад тога дрвета, видећемо увек ту звезду кадгод при ведром ноћном небу дођемо опет овамо. Та звезда се не помера никад са свога места.
„Којешта! Ти ми долазиш као поручен. Причао сам ти да само с времена на време живим овде. Кадгод треба да отпутујем кудгод, имам стотину брига на коме да оставим свој стан и поверим му своје ствари.
О томе би се Аристархос свакодневно очигледно уверио кадгод би се опшетао око великог базена, смештеног у музејском парку.
Обе свеске Птолемајова дела стоје стално на мојем столу, на дохват руке. Кадгод сам га прелиставао и читао, дивио сам се колико су стари Александријци далеко стигли на пољу астрономије, како су били
Који пут је површина воденог стуба у цеви стајала за шаку и две више но обично, а кадгод за толико ниже“. „Из те појаве, која ми се неочекивано указала, увидео сам и опет да је она тобожња одвратност
„Тако? - Е, сада ми је све јасно“. „Да, тако некако је морало бити. Кадгод приступих математици, имадох увек осећај да у њој губим чврсто тло под ногама, а тај страх учини ме неспособним да је
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Нити га кадгод напушта веселост, нити казне има која би могла да поколеба његово лепо и ведро расположене. Јер шамар, везивање или
И ти ми нешто причаш, ти ми кажеш да мислиш. Иди, молим те. А ко те је кадгод видео да се забринеш, да се снуждиш, да си озбиљан као што приликује човеку, бога му! — Је ли, има ли жаба реп?...
Немогуће је да је из људских груди кадгод излетео много очајнији крик него што је из мојих кад сам то сазнао. И ја, који сам желео раскид, полудих, полудих оног
Да ли се и вама то исто кадгод десило ... али, пардон, ја сам заборавио да ви нисте ожењени, на чему вам завидим последњим нервом који је мојим
На часну реч служи ме срећа у парницама.“ Али овако, авај мени! Зар смем више да се појављујем пред светом? Зар кадгод смем погледати у очи свога клијента? Зар ћу ја сам ову бруку моћи заборавити?
и то такав који се усуђује издавати и протурати за некаквог бившег мајора и официра, док у ствари то није, нити је кадгод тој витешкој професији припадао, него да је, напротив, многима познат један сасвим други факат о њему и његовом
није хвалио у оном смислу, нити каквим било војничким чином и звањем од каплара па све до ђенерала, а још мање да се кадгод, и за више, и већу суму, а камоли за динар и по (што и пре рата није представљало Бог зна какав новац) као калуђер,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад га лисица опази, рече му: — По богу да си ми брат, пусти ме из ових гвожђа, ја ћу ти кадгод требати, само узми од мене једну длаку, па кад ти затребам, само је мало протри.
И тако му, проклетнику, поможе кривда! ПРАВДА Кадгод, док се још за то није знало, био један човик који није имô ништа осим једне башче и једног сина...
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Сневала је она, Да љиљан бере, запиткује руже За боју, венце, и да л' кадгод туже На грудма, велу — да ли кадгод туже?
Сневала је она, Да љиљан бере, запиткује руже За боју, венце, и да л' кадгод туже На грудма, велу — да ли кадгод туже?
Да ли ти је кадгод на ум мис'о пала, Бујну косу кад пргаво сама сплећеш, Кад у врту береш ружу што је цвала, Ружу береш и на груди своје
своју држиш с пуно поште, И ти прсти, и те руке — да л' си знала, Кол'ку радост мени носе и милоште — Да ли ти је кадгод на ум мис'о пала?
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
научних истраживања, као Тиндал и његови амерички и британски пријатељи, указивали су с поносом на Фарадејеве радове кадгод би се покренуло питање практичне вредности истраживања у области такозваних апстрактних физичких наука.
висину тона виљушке. Признајем да сам током свог живота тј. од берлинских дана, доста забављао своје пријатеље кадгод сам желео да им објасним Херцове експерименте користећи при томе оно што ми се чинило добро познато свима - звучну
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
— одговори му сам поп. — О, Бацо Хаџићу, тако ти образа, кажи овом човјеку из шуме а твојем госту: је ли кадгод твој побратим и кум поп Буњак и под Турцима сјео на друго мјесто осим покрај оџака с десне стране?
Презирао их, како се чнвчијама чинило, баш зато што су чивчије, што су раја, што су у једној слабој вери. Иначе он би кадгод дошао к њима као што раде други Арнаути и окусио њихову хлеб и со.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
НОЋ Рујна зора јесте лепа, А данак је радост права, А вечер је тако мила — Ноћу ваља да се спава. Ал’ ако се кадгод из сна Ти пробудиш, с одра скочи Па погледај кроз прозора Дивну слику мирне ноћи.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
погасиле, поноћ превалила, мртва тишина царује над успаваном војском, ја почаркујем мој догорео пан и пишем дневник, а кадгод упрем поглед у тиху ноћ, чини ми се као да ми отуд из мрака светле она два сјајна ока малога Стојана, а у глави ми се
— Да, увек кадгод народном напретку не остане никакав други мирнији и јевтинији пут; али прво треба да покушава упорно све могуће мирне
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Лићу сузе, ах, жалосна, док ја не видим Да се с тобом и ја овде кадгод примирим, Уздисаћу донде докле не видим... XВИИИ век
Твоје благе речи, Сластију силовне, Ватру не угасу Што у мени стичу: Ах, да љубве кадгод Уверу ме, благе! Јован Пачић ТИБУЛ СРЕЋНИЈИ После скорби, туге петолетке, Давно жељан видих Нови Сад, И тврдости
Твоја сласт нам чини све да зло нас мине, Хоћеш ли ми кадгод јадном ти помоћи? Живот опор без тебе је у тесноћи; Срце не мож’ тужно ни да одумине Словом једним, надежда му не
О чуда, проја! И јошт с’ усиљаваш при сувом комаду Проје и шаки воде на таквој препеки сунца Земљу, неорану кадгод, преврћати, — баш си без мозга! Ја ни слуге не шиљем на поље са мршавим ручком. — Лако је теби, Миленко!
Брат вам се вије, Нек’ срце бије Србину. Ах, хоће ли божје око Срба озарити, Хоће ли се кадгод сунце опет нам родити, Љубвом, слогом и јунаштвом крст и образ белит, И кроз силне ове муке вечном славом светлит?
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
КАТУНОВИЋ: Ноћ. КНЕЗ ЂУРЂЕ: Какву? Је л’ благу, лаку — ону вечну ноћ? КАТУНОВИЋ: Ужасну.... Јеси л’ на гробљу кадгод угледô Поноћи неме црну завесу, Што из дубине свога тамнила Усплахиреном оку износи Давно умрлих живе костуре,
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
А најмање отац да је кадгод то учинио, јер какав је он био осоран, прек, уверен је био и знао да му Младен, син, мора бити онакав какав треба да
видећи само њега, Младена, дете, не би устручавали, не долазили да тргују, бојећи се да се Младен, као свако дете, кадгод не превари, потроши, изгуби новац од пазара, па после у томе и они не осете се као криви, што су тргујући, дајући му
Још мање да га кадгод нема у дућану, да као друга деца оде где, заборави се и остане по читаве сахате. Целог дана га је било у дућану.
А и зато да, ако попије кадгод више, ти ме не би баби можда дао повода да почне да слути како, ето, он, као отац му, воли да пије и биће сигурно
Дакле, сажаљевајући њу, њену наивност што она, ваљда бојећи се да ако се кадгод доцније у животу нађу, састану, да јој он не би кадгод можда пребацио, она се сад ставља као под његову руку, на
њу, њену наивност што она, ваљда бојећи се да ако се кадгод доцније у животу нађу, састану, да јој он не би кадгод можда пребацио, она се сад ставља као под његову руку, на расположење, да он одлучи, реши да пође за другог, како јој
Он је за све знао, долазио, наређивао, водио бригу и о спреми, даровима. Не да, као други на његовом месту, кадгод покаже се, дерт, јад, бол да искаже. Она је желела да га види бар кадгод да он поклецне, покаже како га боли, како...
Не да, као други на његовом месту, кадгод покаже се, дерт, јад, бол да искаже. Она је желела да га види бар кадгод да он поклецне, покаже како га боли, како... . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Ћипико, Иво - Пауци
и свој кревет са десетак меких узглавља, над којима виси о зиду сијасет икона и пред њима дан и ноћ горе два жишка, и кадгод газда прође поред њене собе, осјети мирис тамјана, као у цркви светачнога дана.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Зато сам, кадгод ми је мој редовни научнички рад то дозвољавао, радо прибегавао овом новом занимању које ме је освежавало после
Али шта при том сагледам, па другима саопштим, за то дајем своју часну реч. Кадгод се уздигнем и до самих звезда некретница.
ни речи на нашем састанку, да ће мојој сарадњи посветити велики део свога предавања и толико признања, па сам се, кадгод је изговарао моје егзотично име, шћућурио, обузет срамежљивошћу, у своје седиште у последњем реду амфитеатра да ме
Овако је узимам кадгод у руке у часовима одмора, и читам као путну лектиру при мојим лутањима у магли прошлости и у етеру васионе.
Због нагиба, врло малог, његове осе према равни његове путање, ми кадгод надвирујемо мало преко његовог темена, а каткад подвирујемо у његове табане; сем тога, он се не креће у кругу око
Ја тражим слику, успомену, доживљај, који би нам олакшао претставу оволиког броја сунаца. Ево је! Сигурно сте кадгод посматрали сићушна зрнца прашине како се ковитлају и трепере у сунчевом зраку, пропуштеном кроз пукотину у тамну собу.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Ако морате због деце, што треба они кадгод да ме виде, онда отворите два отвора, оставите две рупе, па нека ме кроз њих гледају.
Јер, право да ти кажем, све ово што ће бити после овога, што ћу кадгод можда бити радосна, весела, и што ћу можда слатко дисати, спавати, све то, ако ме ти не будеш обилазио, све ће ми то
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Као прави и рођени шнајдер није ни могао друкчији бити. Јесте ли завирили кадгод у радионицу где седе, у фусеклама и прслуцима, шнајдерски момци?
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
их који не испуштају цигарету из зуба; има их који често мењају дуван, због чега их мучи тежак кашаљ, а има их који су кадгод пушили па, увиђајући да им шкоди, напустили дуван да би повратили апетит.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Тако је од почетка рата. Окренути смо увек западу. Некада сам се одушевљавао тим чаробним призором. Али ако се кадгод заврши овај рат и останем жив, кад видим залазак сунца, окренућу леђа... 5.
“ „Драги друже, Прочитао си и сазнао. Ти ће дани остати као најболнији у моме сећању. Не знам да ли ће се још кадгод родити такви људи... Њихова издржљивост, храброст, чврстина карактера и одрицање од живота прелази већ у легенду...
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Ти! Таквога сина имаш. КАТА (погружено одлази, кршећи руке): Црна ја! ТОМА »Црна!« А зар кадгод беше бела, срећа каква? Од како си, таква си. И родила си се таква! Стара, мртва, ледена, плачна...
(Сломљено виче Марку): Марко! Иди и обрадуј мајку и кажи јој: беше моје! (Коштани): А ти? Кажи ми, да ли си ме бар кадгод волела, те да знам зашто ћу да венем? Ларма, свирка сватовца јача. Чује се крцкање кола, бат ногу.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
То је понекад чинио само дјед, а добри стрико, ако би се кадгод и наљутио, тукао је прутом стари гуњ у коме није било дјечака, и карао га: — Ево ти, неваљалче, сад си добио што те
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ода зла чува; Давиду пророку нисам внимао о томе што нам вели: Увавестите се за ово који се Бога заборављате: да вас кадгод не уграби пакостник, а не узбуде вам ко би вас преотео!
Инди он што да чини? Смисли се у себи: што је у једном човеку? А и тако му кадгод вала умрети. Боље да он сам погине, него сва земља му у туђе руке допадне.
Докле ли ћеш зид размеривати? Та кадгод започни и зидати! И погинути ласно може човек с језика му; зато добро га је иза зуба с разумом пуштати.
Ноћно путовање о злу је надање. Врагу пшенично брашно, а Богу трице! Сами себе не можемо надлагати. Боље је кадгод мало што и прегрешти господи, неголи преко изма народ гулити и с глобом цвелити.
Та од почела света никад није то чувено да је кад девојка с гласа достала у себе дијете без пробе мушке јој кадгод смесе.
Какво му је видети подретло, тако му иде и потекло и напредак! Сваки земљорадилац који је нечист и неправ, или је био кадгод крвник, у његову копању и сејању може познати, јер му је јоште стара клетва Адамова и Каинова на њему, штоно је: више
О, ледена и опора вашега посла и сирове натуре, љута дима и дубоке провалије! Како се не сетисте кадгод ко вам је дао то добро што сте се имали?...
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Њу су обично увек избегавали — нити су је позивали к себи у кућу нити су је водили кад су куда ишли. А ако су је баш кадгод и повели, то је увек било после дужег свађања и погађања око постављених услова, на које је услове Дока тешко
Ако ико, он се баш свога века доста наиграо и био коловођа, али да је пас кадгод водио коло, тога се не сећа! И после, откуд би пас могао дати бакшиш свирачима?!...