Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
ето тако, капам ту бреспослен, а баш ми то није мило, к’о човеку раднику. Та зар сам ја носио кадгођ ове пударске опанке?!... Нег’ чизме и лети и зими, па све потковане талирима! Хе-е-е, али сад, ето тако...
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
се поклони и рече: — Честити царе, како ти хоћеш нека буде, само молим да ми напишеш на карти својом руком, ако би се кадгођ на ме расрдио и мене од себе оћерао, да сам госпођа узети из твога двора оно што ми је најмилије.
тако напријед све до неђеље, па поп, видећи што је и како је, рече им: — Е, браћо моја, ви се брацки договорите, па кадгођ речете, ја сам готов, али само онда кад сви речете да мећу вама не буде ината.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Казала кума куму, којега је нудила да једе, а он се изговарао да не може јер је сит. Нека кадгођ и женски дан дође! — Рекла је жена мужу, кад је карао и био што се била један дан опила.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
како ти хоћеш нека буде, само молим да ми напишеш на карти својом руком, ако би се кадгођ на ме расрдио и мене од себе оћерао, да сам госпођа узети из твога двора оно што ми је најмилије.
Имао је једнога слугу којега је научио, да кадгођ би се он што пред ким фалио о чему, да он вазда помаже му полагивати, и рече више него што је он рекао.
глас, озловоље се, па се најпослије договоре те брод извуку на сухо и стану га редом чувати све по један од села, па кадгођ би што шћели да кому мудро отпишу или одговоре, вазда би у брод отишли, да најприђе памети напуне. 12. КРЕПАО КОТАО.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
се поклони и рече: — Честити царе, како ти хоћеш нека буде, само молим да ми напишеш на карти својом руком, ако би се кадгођ на ме расрдио и мене од себе оћерао, да сам госпођа узети из твога двора оно што ми је најмилије.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
И ми смо се и уздали у те да ћеш ти нас кадгођ избавити, ето и ти саде к нама дође! Тко ли ће нас јунак избавити?“ Вели њима Мали Радојица: „Не бојте се, браћо моја