Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
На Мишару те исте, 1806. године, нађоше се Мачвани са устаницима. Ту су се борили као лавови. Јаук и запевка каде Кулинове, то је јаук Босне, која је у тој борби погубила најбоље и највредније синове своје...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Тражим и купим старе рукавице да покривам флаше од парадајза. Све саме бâлске рукавице, од бог те пита каде. Гледам их, боже, па мислим и питам се: та јесу л’ то, боже, моје?! Та зар је у њих стала ова моја садашња рипида!?
Ја вам сад не умем ни десети тâл од онога што ми је све она казала да исприповедам (а немам ни каде, слатка)... Каже ми гђа натарошевица, између осталога, да није само око тога било чију ће ’ћер узети.
— Молим вас, само малко. Уф, уф! како то да ми се деси! Молим вас, слатка, ја сад немам каде, него ево вам сукње, а ја ћу послати сутра моју малу.
Биће кожурице у купусу, а добићеш и бешику за дуванкесу; а ја ћу ти је, кад узимам каде, опшити црвеном пантликом. ’Ајд’, ирошу мој! — ’Оћу!
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
“ У Хомољу, породиља се кади разним травама три пута на дан. На Тимоку, породиљу каде ивањданском травом и перјем од пилета „мратинчета“, тамјаном и упаљеним катраном.
¹²⁹ Кађење је исто тако веома ефикасно средство очишћења. У Хомољу старе жене каде на овај начин: „Набаве паучину с три прста салаша и по једну сламку и по једно перо из три пуста гнезда, па увече
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ој ви српски витезови, Ви змајеви, соколови, Та има вас на иљаде, Ал' бројити немам каде, Та кад би вас све бројио, Кад би јадан винца пио!
3. Каде момци пушке мећу, Кад у црно шаре пале, Кушајући ица срећу, Сви т' енонде, драги, вале, Поуздани итац твој — Благо
“ 15. Оваки бија поток њени речи, Још мени звони у уву њезин звук, Славуја гласак преумилно звечи Кроз ноћи каде плови бајни мук, Умилно врело жуборећи јечи, Зефира јоште лакокрили пук, Кад њија у вече росни траве стас: Ал'
Но каде зима снегом земљу беља И бóље ми се мало слегла сила, Ја лаку пушку узе ти по среди, Дружини мојој у лов онда следи.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
докраде, под јаглуком јој лепирак паде занесен славом од врта свог: була му крила резати стаде на шарен-гаће за дилбер каде меког сараја падишиног. да ли се сећаш још и тих дана, те црне траге срамотних рана срезаним крилом стидљиво скриваш?
ти си стара година; а ти, аждахо, ти си душа јој, издахнула те умирући сад, па, блудница, у часу последњем још има каде да се породи! — Ал' стани, шта то јекће? Кô напрег од кашља, заптивен. сух. На умору је л' ропац године?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Вирио је кроз њих с изразом научника који управо изучава кретање бубашвабе по дну беле глатке каде, док се она упиње да изгиља напоље. — Колико имате година? — упита. — Осамнаест. — Да да ...
главу, о оном, како се оно зваше, који је тврдио да се земља окреће, о оном плејбоју — Архимеду, који није излазио из каде — а шта се дешава, даме и господо?
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ 17. Војевао бели Виде, коледо! Три године с клети Турци, А четири с црни Угри. Каде Виде с војске дође, Седе Виде да вечера. Стаде громот, стаде тропот Око двора Видојева.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Еј, кад би Бог дао да и сад буде тако. И зрачак каде обасја му душу. Опет дохвати књигу и поче да чита, али, чим одвоји листове који су му непознати, збуни га и уплаши
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
“ 2. ЉУДИМА Рђавој ткаљи Нова ткаља, нова натра, Цака! цака! три дин лакат! „Правичном“ кадији У нашега каде Два тега имаде: Једним мери мени, Другим мери теби, А обадва меће, Када мери себи!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Када ови младић уљезе у царски двор, и ђевојка каде га добро сагледа и упази сабљу, пса и коња да је све мимо и шта на свијету лијепо, још се већма заљуби и оцу рече:
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
жено, ти си стара година; А ти, аждахо, ти си душа јој; Издахнула те умирући сад; Па блудница у часу последњем Још има каде да се породи! Ал' стани, шта то јекће? К'о напрег од кашља, заптивен, сух. На умору је л' ропац године?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Да, у то не беше више сумње. Архимедес, обрадован преко сваке мере тим својим проналаском, скочи као опарен из каде, заогрну се својом горњом одећом, а доњу одећу и сандале заборави у купатилу.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Госпођица сутра ће га наћи, Јер, верујте, данас нема каде. Зар не знате, данас је венчање, — Ох, стекла је мужа богатога. С Богом!“ — С Богом! — Ето то сан спио.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Иглицама игра — токорсе плете, Три милосника око ње лете; Трчи, ходи, извирује куд ко пролази, Распитује који којој, каде долази, Сад жели, сад љуби, а сад омрази.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Сад има каде мржњу гојити, Изрицат тајно — јавно викати: „Нећу и не дам своје синове! Нећу штампару! Нећу дуждеве!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Дочекујте нас, челични јунаци, Дочекујте нас, невесте скрхане, Старице, пред нас венце ружа баци, Да каде ране деце изабране.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Везују је око себе, и говоре басму, жене које желе да имају деце (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 179). Цветом се каде од урока, плача и страве (С. Тројановић, Ватра, 188). На светог Игњата (20. XИИ) нахрани жена живину у кругу од п.
У врачању против грознице б. се мешају лекови (іб., 292). Нарочито је популарно средство кађење б.: њиме се каде болесници уопште, да би се »растурила болест као овај дим« (СЕЗ, 19, 263 ид); па онда они који су добили грчеве у
Ко б. украде и једе, добиће водену болест (СЕЗ, 40, 228). У кору од б. меће се жара и тиме каде рубине на прагу, да се не издеру при лужењу (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 184). Кад се б.
Меће се у ракију и пије против сушице (ГЗМ, б, 1894, 802). Скуваним врућим т. облажу се болесници од реуме, и каде се њиме (СЕЗ, 13, 1909, 376; ГЗМ, 12 1900, 152). Т.
, 97). Нарочито се, у катартичком циљу, врши често кађење ч. (обично заједно са босиљком и катраном): њиме се каде породиља и дете, првих седам дана (иб., 95); породила коју су савладале бабице (иб.
Ћипико, Иво - Пауци
За тим неоскврнутим висинама што их људска нога не гази, када се каде у свјетлу и жару, чезнула је његова душа, преносила се тамо и ишчезавала у неодређеној сласти.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Куд погледаш, господство и удобност: спаваће собе са широким меким креветима, у купатилима, каде обложене јасписом; поред кухињских просторија, рибњак са морском водом и рибама и раковима.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Зашто? Пре свега, зато што је заснована на контрасту: на главна питања каде Кулинове гаврани дају супротан, за њу неочекиван одговор.
и грактање људским гласом у другој ситуацији савременом човеку изгледали наивни и отужни, овде — над главом поносите каде која је уверена у победу мучитеља и жељна туђих мука као гласници победе сиротиње раје, и у оваквој јачини поетског
Зидаће те кули у темеља. Оборише до триста мајстора, оборише дрвље и камење. Каде дође мој нејаки Јово... У песми Урош и Мрњавчевићи поновљени стихови, такође, означавају неке најважније тренутке:
тад се моли Раду неимару: „Богом брате, Раде неимаре, остави ми прозор на дојкама, истури ми моје б'јеле дојке: каде дође мој нејаки Јово, каде дође, да подоји дојке!
„Богом брате, Раде неимаре, остави ми прозор на дојкама, истури ми моје б'јеле дојке: каде дође мој нејаки Јово, каде дође, да подоји дојке!
“ То је Раде за братство примио, — остави јој прозор на дојкама, па јој дојке упоље истури: каде дође нејаки Јоване, каде дође, да подоји дојке.
је Раде за братство примио, — остави јој прозор на дојкама, па јој дојке упоље истури: каде дође нејаки Јоване, каде дође, да подоји дојке.
И то Раде за братство примио, остави јој прозор на очима, те да гледа ка бијелу двору каде ће јој Јова доносити и ка двору опет односити.
“ Оде Марко уз кршно приморје, оста Богдан украј винограда. 10 ДЕВОЈКА НАДМУДРИЛА МАРКА Сиротује сирота девојка: каде руча, она не вечера; кад састави ручак и вечеру, онда јој је руа недостало; ал' је зато добре среће била: испроси је
нек пригрћу мрким мећединам': учинићу ћецу јањичаре. Ја ћу ћецу шуре сјетовати: каде са мном биду кроз Косово, а кроз војску цара на Косову, — пред њима ћу бити делибаша — нек се стиде и нек се
Од’, јуначе, да пијемо вина, па ми кажи што си ми дошао“. Ал’ беседи Краљевићу Марко: „Немам каде с тобом пити вина, а добро сам до тебе дошао, врло добро, боље бит не може: ја испроси лепоту девојку, осташе ми на
Тад се јадан Дојчин разабрао, па бесједи болани Дојчине: „Двори моји, — огњем сагорели! — а каде ми брже прокапасте? Да ми није умријети с миром“.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Тога дна, каде издигну се те оду кућне страже; пресуше очи, нос и уста, одлети свест и свако овде осећање из тела, и засекну воденични
А што ли ми је и хвајда више од овога света, каде ми мој душевни свет с очију погибе! Како ли са живим људма да и боравим.
Крвоточива она жена кад се је прикојасила за скут сина твога, и таки престаде јој тећи крв од ње. Тако и каде се докосне наша крвопролитна земља твоме омофору, таки ће на њој престати свако крвопроливање.
И старо до старога жито ће вам бити и претицати и оно поодавнашње испред новога ће изручивати. И каде добро ово време дао нам је Бог; за нашу храну ово семе чврсто и јакостно: сејања свакога и разликога виђена: пшеницу
МУДРОСТ Господ ме је саздао на започетак путова му својих; пре века ме је основао, пређе свију брда родио је мене. Каде је хатарио море, и тврдио га је да му вода не преходи међе ни рони брегова, и јаке, тврде подлагаше земљи одздо
Руке имаш, да их пружиш на подавање. Ушла си на весеље твога господина, ама и наше си весеље, ти сама у нашој грижи. Каде си нам за потребу на земљи, ти, наш град великога цара, место тврдо које ће нас од свакога зла заклонити, и скоро
наш град великога цара, место тврдо које ће нас од свакога зла заклонити, и скоро трчиш нам у помоћ ка јелен. Каде те зовемо на води, то таки плаваш нам слободу на лађи.
Каде те зовемо на води, то таки плаваш нам слободу на лађи. Каде пак из лађе нашега тела душа наша изађе и лети горе к теби, ка птица ваздухом, — а ти хитро, с мирном помоћу, с
Не требујеш говорећи ти: »Тко ће ми дати крила кано голубиња«, каде си и сама голубица господинова, којино је свагдар с тобом.
СРЕБРНИ МАЈДАН Онако да сматрамо о свему, тако ка они што но златне и сребрне мајдане копају. Каде већ у дубине зађу и стану штогод пронаходити, тадар се и више освесте са забом о земљи и ништа с хићњом не проходе:
И те су цедуље метнули на постељу под узглавље царево, и каде им цар смотре писмо, дозва сву своју господу преда се да расмотре чије узбуде помудрије писмо да га учини првога до
извести од фараонова ропства израиљски народ у обећану им од Бога јоште Авраму земљу лепородну, млечату и медену... Каде из ропства од фараонова царства бежаху те стигоше к мору и фараон с потером сустижући их страга, — прекрсти са штапом