Јакшић, Ђура - ПРОЗА
а то је богатство у коме само сирочад уживају... Будите здрави, господине, и опомен’те се кадикада вашега сустрадалника; а нас?... Ах, господине, нас заборавите!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Шчекасмо се на ноге и руке, Па за часак ето браћа луда Догрцаше до брега и пруда. Млого ли се тако кадикада У се глава поуздала млада, Тело чило, а умешна рука, Сретно сам се ја увек извукâ, Ја сам теби младо тело предô
О Јулије, чу ли, драги брате, Кадикада ја с' ражљути на те, Плану на те кâно огањ живи, А мој брате, за то ме не криви; Та и оно ведро небо горе, Тако
тога, Ох заклетве оне дивне, свете, Браћо мила, заборавит нете, Ње с' сећајте увек и свакада, Мене млада само кадикада, Само онда кад чашу узмете, Па весели до дна испијете, Тада само, тада веселога Сетите се, браћо, друга свога,
Ох, опрости, ако с права пута Кадикада млађано залута, Та боље је спреда оберучке, Него страга ударати мучке; Боље чедо и пређаволасто, Нег богаљче и
81. Ето седе сунце бедно, А де не би била беда? Све то једно, те то једно: Сад устаје, сада седа; Још да место кадикада Попромени, ни по јада. 82.
Откад злато ти угледа моје, Нешто тешко носиш у недрима, Па од свога тајиш побратима; Још ме чудно гленеш кадикада, Да ме страва свег спопада млада.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
и од њега одговор добије, да и од њега самог буде одбијен, да, можда, после, ако дете, тамо, са мужем, не буде срећно, кадикада се заплаче, да они, отац, мати, не пребацују себи да су пропустили а да не учине све да им дете пође за онога кога