Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Људи завиде веселом осмеху, а сузама се смеју... Ми одосмо кући. У њој је све мирисало на тамјан што га је попа у кадионици потрошио. Тетка се наслонила на прозор и гледаше замишљено у залазеће сунце, а низ лице јој текоше сузе...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Старац се придиже са свога места, узе воштаницу што беше прилепљена уза зид и запали. Мара му принесе, у земљаној кадионици, жара. Он узе с полице зрно тамњана, прилепи свећицу уза зид, спири пухор са жара и спусти зрно...
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Али испред њих, у олтару, поче већ да се шири тамјан и зачуше се прапорци на кадионици. На доња уска врата до певнице изиђе клисар носећи налоњ и венчане, искићене, сребрне круне.