Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
у свом домаћинству интерпретисати — тумачити, објашњавати јевтика — туберкулоза јекмегџија — пекар јеспап — роба кадифа — мека свилена тканина са одсјајем; сомот, баршун кадрил — игра, плес са четири пара играча казук — колац или камени
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Ама проклето садашње свет оћи све високо: оћи мамузу, оћи бал, оћи кафана, оћи свилена кадифа. О тис анангис!² Оћиш мода! Камо аспри? Гледиш на барон, гледиш на господа? Кајмено! Не знајш да ћи да пропадни свет?
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
) — Шамикина узречица која означава нешто лепо и отмено; нешто као лутка из кутије, из излога кадива, кадифа — врста скупоцене тканине, сомот, плиш калауз — вођа, пратилац, кључ који отвара сваку браву камарат (фр.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Богами, лепо! Не знам на шта се жалиш! После оног аге од буковине, кадија, свила и кадифа... ХАСАНАГИНИЦА: Па и то сам тако говорила, баш теби, онда, пре седам година!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Мало даље лежи чистина ограђена шумом, Трава — кадифа мека, шума — непровидан зид. Туд се шетају двоје, са момком само девојче, Младе усне зове само на пос’о место.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
с., 26, 1971, 43, Јањ). Кадифица. (кадифа, кадива, кадивица) или женка. У Лесковачкој Морави, кад умре млада жена, у њен ковчег, кришом од њене родбине,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Када дође ђе стоје ђевојке, збаци с главе бугарску шубару, скиде с леђа бугар–кабаницу, — засија се скерлет и кадифа, засјаше се токе на прсима и злаћене ковче на ногама: сину Милош у пољу зелену као јарко иза горе сунце — пак је
На њима је рухо једнолико: чиста свила до земље спушћена, а кадифа у краћем скројена, све оружје у злато облито, у рукама пушке једнолике — једног арча, од дванаест драма; на глави им
кадуна каде — кад кадива, кадифа — сомот кадивли — од кадиве (сомота) кадија — судија кадифлија капа — капа од кадиве кадно — кад кадуна — турска
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Имала очи као кадифа, косу као свила, усне као мерџан, зубе као бисер, струк као фидан, а сва је била оно право „злато материно“.