Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Кад се опева јунак који свлачи свилу и кадифу да би обукао „бугарске хаљине“, песма каже, да се он „учинио голема сирота“.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Трећу дајте мојој милој секи, Нек купује свилу и кадифу, Нек с’ удаје куда јој је драго, Јер је братац удавати неће, Јер је братац погубио главу! 230.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ни Бог није свог сина, кад му се родио, увио у свилу и кадифу. Родио се у тору, кажу. да није било магараца и оваца да га загреју, ако не лажу, дете би скапало, иако је божји син.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Није хтео ту бригу, долазила је, сама, да га узнемири, увек лукава. Тако је и тада, пред излогом, док је задубљен у кадифу, смишљао како да од трговца који га је повео на пут искамчи нешто новца, изнебуха али јасно видео онај трзај око
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Господара слуге послушаше, те сокола ђога оседлаше; опреми се Страхинићу бане: уд'ри на се дибу и кадифу, поноситу чоху сајалију, што од воде чоха црвенија, а од сунца чоха руменија; окити се један српски соко, па посједе
Па још рече Змајогњанин Вуче: „Поскочите, два Јакшића млада, нађидерте сироту ђевојку, обуц'те јој свилу и кадифу, подајте јој злаћену маштараву, пољите је Сави на обалу, не би ли се Туре преварило, не би ли се мало забавило, док
седла османлије, и злаћене рате до копита, а на прси сјајна силембета, нек с’ јуначки коњи окићени; на јунаке дибу и кадифу и црвену чоху сајалију, што од воде чоха црвенија, а од сунца чоха руменија, а на главе калпак и челенке, на јунаке
моје дворе, јер ја чувам друма кроз планину, дочекујем Сарајлије младе, те отимам и сребро и злато и лијепу чоху и кадифу, одијевам и себе и друштво, а кадар сам стићи и утећи и на страшну мјесту постајати; не бојим се никога до бога!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ако ли ко сваку материју шије — скупе чохе, свилу, дибу, кадифу, може ли он то све носити на себи? Ама многи и сав одрпат ходи, те ни вацтека цела нејма на себи.