Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
А старца Јакова невредима отпуте. Наши оду на Врачар, приме од везира: муселима и кадију, и одведу у Ваљево. И с отим се од Колубаре до Дрине мир учини и судови турски и кнезови поставе.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Чујеш ли, Алах те радосним знаком опомиње! Кад те је просио Хасанага, Ти си хтела за кадију! Алах зна када је чему време! ХАСАНАГИНИЦА: Хтела за кадију... А ти рачунао, рачунао, па израчунао Хасанагу!
Кад те је просио Хасанага, Ти си хтела за кадију! Алах зна када је чему време! ХАСАНАГИНИЦА: Хтела за кадију... А ти рачунао, рачунао, па израчунао Хасанагу! Противила се, плакала, одбијала, молила, није вредело!
А ти рачунао, рачунао, па израчунао Хасанагу! Противила се, плакала, одбијала, молила, није вредело! Кадију си вратио кући, ко дечка! Још си му се подсмевао за леђима! Одакле си га данас ископо? БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Ископо?
Како се то изражаваш? Какав ти је то речник? Молим те, да се разумемо: ем си и сама хтела за кадију, ем је прави коленовић и сојевић! Сјајан човек! Он не мора, ко неки, да виче да би га слушали!
БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Уморан сам, спава ми се, и казаћу вам укратко. Ти се, Хасанагинице, удајеш за кадију из Имотског. Свадба ће бити за недељу дана. МАЈКА ПИНТОРОВИЋ: Не разумем, како да оде, а ни на виђење не сврати?
Пипни, Хусеине, пипни, Сулејмане, Синане, шта се стидиш, захвати шаком, охо-хохооо! има доста, остаће и за кадију! Показаћу ти, Мустафа, шта и како! Видим ја тебе, Мујо, како ме фиксираш!
БЕГ ПИНТОРОВИЋ: А колико ћу понижења да прогутам, мош ли ти то да замислиш? Како ћу са тим пред кадију? Таман све лепо уредили, ко људи... А како Хасанагу — Хасанагу! — да молим? Ја сам то замишљао сасвим другачије!
” (Затамњење) ИИ СЛИКА ХАСАНАГИНА КУЋА ХАСАНАГА: Види ти, молим те, препреденлука! Никог мањег, него Имотског кадију! ЈУСУФ: Ја сам ти рекао да бег вреба неку велику зверку. Добар камен углавио у темељ! ХАСАНАГА: Нисам га видео...
Растрго би ме на комаде! У прво време сам плакала. И знаш ли шта ме је на крају смирило? Почела сам опет да сањам кадију...
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Она онда почне наново викати и грдити га, велећи: — Кад ме нећеш да беслеишеш, а ти хајде са мном пред кадију, па ме пусти. Он јој на то одговори: — Нијесам ја твој човјек нити те могу пустити, можда си се упознала!
На ту вику дотрче заптије, свежу га, па пред кадију одведу. Кад су пред кадију дошли, запита кадија хануму шта хоће од њега.
На ту вику дотрче заптије, свежу га, па пред кадију одведу. Кад су пред кадију дошли, запита кадија хануму шта хоће од њега.
Пошто бијаше дукате код оне хануме оставио, зато мораде молити кадију да га пусти те да дукате донесе. Кадија му допусти и пошље га са заптијом да донесе.
Дошавши пред кадију, учини селам и поклони му се до црне земље, те поче говори: — Кадија праведни! Мене је тај и тај ханџија преварио.
Кмет понесе тукца аги, па кад је нанио тукца кроз варош, сусрете кадију на сокаку. Кадији се допане тукац, па облети некако кмета да му прода тукца.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ријечкому граду, ал' залуду — сви утекли Турци у лађама пут бијела Скадра; само Богдан што је похитао те убио ријечког кадију.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Ласно, ти је аги беговати, Младим момцим’ игру заметати! Ласно ти је живјети Турчину Уз кадију и сироту рају! Ласно ти је пјану запјевати, И жалосној мајци закукати, И страшљивој куци залајати, Удовици сести
Климентија, заменивши га св. Николом. Добро је (кашто) и паметну жену послушати. — Некакав Херцеговац запитао кадију ваља ли жену послушати, а кадија му одговори да не ваља; онда Херцеговац настави: „Моја жена јутрос бјеше навалила да
5 Питали Турчина: — Бојиш ли се свете Тројице? — Ја се бојим и двојице, па и да нијесу свети. 6 Питали кадију: — Зашто ти је мито мило? — Зато што је мукте дошло.
Кад везир саслуша свачију даву, потегне неколико пута уз чибук а попријеко гледа на кадију и мудира, а они обојица клекну пред везира пак се моле за милост. — Аман, честити везиру, царски већилу!
“ Сад постане у друштву велика граја од радости од смјеха, јер сваки (мушки) скочи..., те ухвате и на рукама изнесу кадију и мудира из одаје, — па више пута изван куће — а везира почну љубити опет у скут и у руке, препуњају му чибук, и
Прва вам је новост: данас Турци насилу потурчише кадију; друга: видјех гдје из црне краве музијаху бијело млијеко; трећа: ђе је бијела кучка оштенила шарено псето, а бијела
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Шта ће ти јадни Бошњо него на даву пред кадију. Кадија позва деду, па кад Бошњо пред дедом понови даву, а дедо заинћари, упитаће кадија Бошњу има ли свједока.
Жена одмах крену пред кадију, те учини даву, као што је дедо насјетовао. Кадија добави Бошњу, те жена пред њим понови даву.
Кад је жена пред кадију дошла, узе кадија дијете за руку па га претеслими Бошњи. Жена стаде плакати и молити да јој не одузимају дијете, и
Сиромашак дође пред кадију, а кадија му рече: — Чујеш ти, море! Јеси ли ти заклао човјека? Ево ови кажу да јеси. Онда рече сиромах: — Нијесам
— Како, зло те смело, смје опсовати кадију? — запита ђед и отац. — Богме, кад сам на врх брда ижљегао, врћући се дома, једном сам руком начинио роге а другом
Херо остане а бег нешто одоцни. Кадији се задријемље, а Херо га гледаше онако дебела завратка, а киван на кадију, па удари руком по затилку и врату што је боље могао, говорећи: — Ефендија, ја немам кад чекати, него, кад се бег
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
безистену моме, донеси ми стрелу татаранку, у којој је стрели татаранки девет бели соколови пера; а ја идем с агом на кадију, на мешећеми да нам синџилати да међ' нама после није кавге“. Тад се беже безистену врати, оде Марко с агом на кадију.
Тад се беже безистену врати, оде Марко с агом на кадију. Како иде царев Алил-ага, папуч' скиде, седе код кадије, па извади дванаест дуката, те кадији меће под
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— одговара Дока. — Мори, знајем си све; све ми казаше, мори, како на кадију ми казаше све!... — Кој ти каза? — пита је тетка Калиопа.