Матавуљ, Симо - УСКОК
Видјех човјека гдје сједи под једнијем дрветом, те се, помишљајући да је њеки од наших, примакох, кадли ко је? Погодите? — Мираш Цуца! — рече Лабуд Марков. Сви стрекнуше. Кнез запита Лабуда: — А откуд ти знаш?
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
некуд вриједело отићи кад је већ ту пут и шупље испод неба, а Циго, опет, зажали што нема свога крова, кад ћеш поново, кадли-тадли, упасти у вјетар и мећаву.
— Ма врага купим. Ваљало ми је најприје ликвидирати онога митраљесца. А кад сам упао код њега у заклон, кадли тамо — све засуто љупинама од ораха. И он, грешник, на овој зими, зажелио се ораха. Неки наш кукавељ, Крајишник.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Чинаше ми се да гледам у амбис. Кадли се крај нађе, ето јутрос, нађе га ти, као да бјеху танки кончићи, а не...“ Ђакон устави своје говорничке слике, јер
па најзад му рече: „Реци овоме човјеку, да ја баш тражим Јанка, но сам мислио да је он код Владике, на Цетињу, кадли ето га у овој кући. Мило ми је, реци, што је мој пријатељ овђе, па ћемо се по тенану проразговарати доцније!
Мним, оно је неки наш, ајде да припалим, јер немах труда при себи. Ближе, ближе, кадли ко би... погодите?“ „А што да погађамо, но казуј“, рече Јока нестрпљиво, јер познаде на домаћину немир.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Прије но што ће сјести да једу зачатише сви једногрлице „Оченаш“ и баш изрекли „приђи краљевство твоје“, кадли Бакоњино танко ухо, кроза сву вјетрену хупу, чу коњски бахат, те потече к вратима, пак викну: — Фра-Брне!!