Употреба речи кажи у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Ето, драги пријатељу, од свију наших вештина песништво је на највишем ступњу: па кажи ти мени колико нас има који бисмо умели и хтели правити разлику међу Бранком и М. Д. Рашићем?

„Е па добро, џанум, нека је аирли!... А ја ћу од луковачког попе изискати писмено... Него ми кажи, џанум, како је име младино“. „Стана Чукурова“. Он прибележи име и презиме.

„А би л’ ти, бабо, мало од оне наше старе шљивовице?... Иди, џанум, ишти од оца Самуила; кажи му да ти из оне петачке на натег извади... Разумеш, џанум?...“ Баба оде, а њих двоје остадоше сами.

А јеси ли ми што реграције донео?... — Јесам, учитељу. — Па шта си донео, де кажи, благо учитељу!... Милисав извади из недара једну пљоску ракије, па је мете пред учитеља на асуру.

— Јелице, ти заливаш цвеће... Па кажи ми, Јелице, које цвеће најволиш?... — Оно, које и ти... босијок и ружу. — А ја, видиш, имам још једно цвеће које

узми два-три пера — општина ће ти платити — па напиши господину капетану једно писмо, велико писмо, на читавом табаку! Кажи му да је кућа Николе Белића изгорела, па сад нема где старац да спава, млађи ће лако наћи преноћишта, ал’ куда ћемо са

капетана у Рековац; а Марку Ћосићу кажи нека се и он спреми да заједно с пријатељ-Николом идемо. А ти, Никола, узми оно подераније гуњче, да види г.

Веле да је запалио кућу своме тутору. — Ту ће бити ћара и за лебе, ћато! Само на протокол пази... Кажи им да улазе...

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Онда магаре, поносећи се, упита лава: „Хе, сад ми кажи што ти се чини од мојега гласа!” „Пак јошт питаш, — одовори лав — и ја сâм да те не знам ко си, бих се од твоје вике

И тако пођу. При освитку упази курјак да је псу огуљен врат. Пита га шта то значи. „Ништа, не питај.” — „Та кажи истом, нека знам, свашто је добро знаши.”— „Прекодан вежу ме ланцем за врат, а обноћ пуштају ме слободна.

Тада волови запитају је: „Сад кажи ко се у бољи час отелио, ми или ти?” Наравоученије Нека се нико не поноси у благоденствију своме.

106 Комарац и во Комарац стане волу на рог, пак мало почас рече му: „Ако самти тежак, а ти ми кажи, пак ћу отићи”. „Ти мени тежак? Ја те и не осећам, колик' да те и није на свешу”.

” Досади се већ лисици и догрди све то пак опет то слушати, пак му рече: „Кажи ти мени, мој брајко, имаш ли ти толико разума и памети да учиниш да та кожа на вашар не дође?

„'Оћеш ли ти мени дати што ја од тебе иштем? То ти мени кажи!”, — одговори му високоумни просјак — „а то што ти мени сад говориш, држи за се; јер ја све то знам боље од тебе.

Онда кукавица, видећи га гди се обешен јоште копрца, рече му: „Сад ми кажи ко се боље храни, ја или ти?” Наравоученије Ништа није безбедније, мирније и поштеније него с својим праведним

Да је бог хотео да они нетљени остају, њих нити би могла ватра сажећи, ни време разрушити. Али иди и кажи то онима који притом губе, пак се држи онда!

” „А који су то? Ако ти је драго милости, нудер ми их кажи,“ рече славујак. — „Косачи, — отвешта чврчак — „жетаоци и остали пољски работници, који знаш да су добри и поштени

„Άνδρα μοι έννεπε, Μούσα, πολύτροπον, ος μάλα πολλά πλάγχθη, πολλών δ΄ ανθρώπων ίδεν άστεα και νόον έγνω: Мужа ми | кажи, Муса, многоискусна, који је весма много странствовао, многих је људи видио градове и ум познао”.

много мислиш”, при|дода — „ваља да ти знаш што више него ми проче птице, које и не мислећи толико опет гдишто знамо. Кажи ми, молим те, је ли истина оно што кажу људи за некакву птицу меропа да она лети у висину с тртицом к небу а с главом

Теле, видећи то, рече пастиру: „Сад ми право кажи: не волиш ли мене који ти нисам кадар онаку штету учинити! — „Расти ти брже и ојачај, — одговори му пастир, — пак се

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Погледај, на пример, кроз ове прозоре! Погледај кроз ове прозоре, и кажи, који би ми Александар, Карађорђевић или Обреновић, Александар Први или Други, Александар Невски или Македонски,

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

одма да се плећеш у свађу, него причекај док дођеш у године ови̓ људи, па тек ако и онда видиш да није онако, а ти кажи.

” — Онда рекне Милисав из Дупљаја плачући: „Није, кнеже, овде, но кажи мени ја ћу му казати”. — „То му — рече — кажи, да ни он и нико од моји одсада Турцима не верује.

” — Онда рекне Милисав из Дупљаја плачући: „Није, кнеже, овде, но кажи мени ја ћу му казати”. — „То му — рече — кажи, да ни он и нико од моји одсада Турцима не верује.

И збогом!” — Везир Бећир-паша уплаши се, и рече: „Бег-Ђорђе, отур! отур! и кажи ми кога имаш да пошљем у Адакале, а ја ћу послати на стрица Реџепова да и̓ побије”.

— Кажем ја, да је све онако као што он говори „и ја њега добро познајем, али без вашег договора нећу да се кажем”. — „Кажи се, веле они, кажи.

— „Кажи се, веле они, кажи.” Уђе опет Петар, ја устанем и загрлим га, па се пољубимо, и сви се ижљубимо, питамо се и дуго разговарамо.

Нађем попа Галонића, пошљем да трчи и закаже робљу да бегају и мал гоне у Цер, а други у Засавицу. „Кажи да ће Турци да ударе.” Поп Галоња оде, и тако све с пута уклоне. Зовну мене у чадор ̓алај-бега.

Намислим да им обрекнем колико заишту, само да се курталишем жив. Позадуго ћуташе, док рече Муста-бег: „Кажи му алај-бег!” — „Јок вала, кажи му ти!” — Онда капетан поче овако: „Попе, да ти кажем једну ћаију (тј. приповетку).

Позадуго ћуташе, док рече Муста-бег: „Кажи му алај-бег!” — „Јок вала, кажи му ти!” — Онда капетан поче овако: „Попе, да ти кажем једну ћаију (тј. приповетку).

за утешити Вожда, и рекнем му: „Господару, није фајде плакати, но узми пасош, иди у Брисел гди се чује Александер, и кажи му: „Ја сам Черни Георгије Петровић, који сам подигао мој народ, да га од турскога зулума избавим, и десет година

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— Шта? — упита Ђура. Спасоје се смеје једнако и све више. — Шта ти је, море? Кажи, шта ћемо... — Нека стоји, казаћу ти после — рече Спасоје прекидајући смехом.

— Богати, кажи ми право, ко се први сети таког ђаволства? — упита Пајо. — Ко? Он, ето ко! — одговори дугајлија. — Оно, додуше, могу

— А што море? — Зар не знаш што? Онај ће ми очи извадити. Мислиће да сам богзна каке паре накупио. — Е стало те! Кажи нема, па збогом! — Кад би он то веровао. — Ама, богати, зар ти њему све даш што ти год падне? — Ја шта ћу?

Тиосаву би по вољи план и пристаде. — Али сутра рано, знаш — рече Витомир кад хоћаху већ да се растану — ти кажи курјаци, а ја 'ајдуци. Ваља га најпре заплашити... Може откуд он, или ко од момака му, изићи и опазити...

Учитељ ускипе, па рече: — Не дам! Црквењак стаде и заблену се у њ. Учитељ понови љутито: — Не дам! Иди, кажи не дам! Поп нестрпљив изишао, па хода испред куће и гледа навише иде ли црквењак.

Ревизор пита ђаке. »Кажи ти, мали, ко је био први човек на свету?« упита једног, па завири у исти мах у кујну: »Премажи мало сланином да не

— Вала, Пурко, хоћу, само ако буде за казивање. — Право ми кажи, шта је то тебе отерало од куће?... Ми смо, хвала богу, одавно добри знанци и пријатељи. Волим те као сина...

— А је ли тврда вера, море, је ли? — упита га Пурко. — Јест, море, јест! — отеже чича Средоје. — Па кажи Живану нек дође! — викну Пурко. — Врата су му отворена! — Шта велиш? — упита чича озго. — Дођите, браћо, слободно!

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

стани!... Она стаде. — Је ли, Јелице? Право ми кажи: или волиш мене или њега? Она се зарумене и обори главу. — Ти знаш — прошапута. — А за њега не мариш? — Не марим.

— Ништа. — Чујеш, чича Машо... — Шта? — Ја не смем ићи! — Мораш!... Мени је субаша рекао да те доведем! — Кажи да ме ниси нашао. — Шта?!... Да лажем!... Субашу да лажем?!... Јеси ли ти полудео?!... Полази!...

— Казаћу: зато што га мрзим! — Али то није паметно... — Ја га од истине мрзим! — То знам... Ха! А кажи ти мени има ли у твојега баба пара? – Има. – Знаш ли гдје му стоје паре? – Знам. У старом вајату, у једном сандуку.

— Сад иди крадом кући... Иди правце у вајат, разбиј сандук, узми паре па склони гдјегод!... А сјутра кажи да си пуцао на Станка зато што те је покрао!... Јеси разумио?... Лазару се насмеши брк.

— Лијепо, лијепо!... Тако ја и хоћу! — рече Крушка и удари у длане. Пандур промоли главу на врата. — Кажи Маринку нека дође.

Ко има опаког сипа као ти, он мени не може бити род!... Поздрави твога сина Лазара и кажи му: Станко Алексић зна да је ова крађа његово масло!... Јуче ме је хтео убити, али му бог не даде!...

Јуче ме је хтео убити, али му бог не даде!... Данас то већ неће учинити!... Поздрави га и кажи му да је од данас за десет година мој!... Да бежи у свет, да бежи у земљу, па небо — наћи ћу га!...

Око јој се запалило пламеном. — Хвала ти, Јелице!... Али ја ти велим: нити ће те ко терати, нити сме терати!... Кажи твоме таји: да си ти девојка Станка хајдука, и да онај који те се такне, никог свога више загрлити неће!... А ти...

Хајд̓ сад!... — Али, молим те, кажи ми... — поче Станко. — Казао сам! — пресече га он. — И много сам ти казао... Ја никад не пуштам језика иза зуба, јер

Немој ми причати! Ја хоћу да знам како сад ствар стоји. Твој план! Твој план ми кажи! — Сад?... добро! Од онога дана кад сам ја Станка оцрнио, и како се нашла она кесица што смо је ја и Лазар закопали,

— Не знам. Само ми рече: иди те нађи Срећка харамбашу. Пођи овијем путем па ћеш право у његову дружину, и кажи му: Дева ме послао. Говорио је слободно, отворено. На први поглед допао се харамбаши. — Добро, добро...

— Па, дела, Иво, брате, разговори се с људма. Кажи им да ја нисам тако рђав човјек као што су мислили. — Не брини!... Сад ја идем попу.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Али та жена није знала како се трује. Тада сатрап рече: — Лажи га. Кажи му да си жена коју су протерали због врлине из неке далеке земље у којој се врлина прогони, и он ће те сажаљевати.

му да си жена коју су протерали због врлине из неке далеке земље у којој се врлина прогони, и он ће те сажаљевати. Кажи му да си мученица, и он ће те волети.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Новци су у твојим рукама, па кад ти нестане, а ти кажи! А у мој се посао не плећи! Покуњи се мати па ћути. Са светом је такође мало говорио.

— Ама зар ти немаш боље ракије? Еј ти, пупавче! Кажи газда-Давиду да ја иштем ракије. „Добре!” кажи: „газдаБлагоје!”... Овако савије главу! Ама ту требају руке!

— Ама зар ти немаш боље ракије? Еј ти, пупавче! Кажи газда-Давиду да ја иштем ракије. „Добре!” кажи: „газдаБлагоје!”... Овако савије главу! Ама ту требају руке! да пукну вукући!

— Један нам бог само може помоћи! — Ово овако не може остати. Аја! — Да кажем баби, а она ће ћеди! — Па кажи ти, Селена! — А што ја? — Па је л' ти казала да си јој украла белензуку?

Знаш, јединица му је. Ђеда као да изгуби стрпљење: — Чујеш, ти, море, шта ја тебе питам?... Питам ја тебе: кажи ти мени, милујеш ли ти Аноку? То ти мени кажи!

Питам ја тебе: кажи ти мени, милујеш ли ти Аноку? То ти мени кажи! Арсен поже главу, тури нос у шаку, стаде вртети раменима лево и десно, и кроз стид а сасвим протегнуто одговори: —

Зачудише се људи: — Кажи-де! — Ја велим, господин-попо, и ви, господо кметови и кумови, да није право да се дијете код толиког свог имања

Онда се и сам прекрсти, па се посади поред ње и пришапта јој: — Пољуби бàбу још једанпут и кажи: „Благослови ме!” Она се наже из кола попу и пружи руку: — Благослови ме, бâбо!

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

— Дакле, шљивама за љубав ’оћете, а нама за љубав нећете — вели гђа Сида и гурну и шану кришом Јули: — Кажи: »Ал’ мени за љубав, господине«... — Мени за љубав, господине, зар нећете?

— Ержа, снаго — викну гђа Перса — иди часком до поп-Спирини, па кажи госпоја-Сиди: »Поздравила вас, кажи, моја госпоја да нам позајмите часком, управо за ноћас, вашега мачка.

— Ержа, снаго — викну гђа Перса — иди часком до поп-Спирини, па кажи госпоја-Сиди: »Поздравила вас, кажи, моја госпоја да нам позајмите часком, управо за ноћас, вашега мачка.

« Кажи да се јавио однекуд из комшијског амбара један велики пацов, па начинио чудо и покор по шпајзу и изгриз’о и чизме милос

амбара један велики пацов, па начинио чудо и покор по шпајзу и изгриз’о и чизме милостивог господина и појео их, кажи, све до штруфле; остале само, кажи, штруфле и штикле.

начинио чудо и покор по шпајзу и изгриз’о и чизме милостивог господина и појео их, кажи, све до штруфле; остале само, кажи, штруфле и штикле. Тако кажи и замоли је нека ти уфате и даду њиховог мачка, он је већ чувен мајстор за пацове.

Тако кажи и замоли је нека ти уфате и даду њиховог мачка, он је већ чувен мајстор за пацове. ’Ајд’, иди сад. Стој! Ти ћеш то забо

« И толико пута говорим овој мојој: »Што се не угледаш, кажем, на твоју старију другарицу Јуцу?! Ето, кад си, кажи ми, њу видила да је узела књигу па да чита!?

Кад брж’ то, кажи ти то мени и протолмачи?! А фурт се нешто смеју, а особито она. Он и којекако; снебива се, сирома’ младић, па се чуди

Па дваред триред изађе Ержа и јавља да је сто постављен, и Пера се клања, а Меланија га не пушта, а поручује: »Кажи мами, одма’ ћу!« па се даље шета. »И-ју! Е, та баш не зна шта је ни стид ни срам!

А, баш ти фала!« — И тако од ото доба, — приповеда онај даље, — кад си тамо, само кажи да с’ из Иђоша, па не бери бриге; јербо су Банаћани спасли свету месечину, и месец остао на старом свом месту.

Тако ти кажи, каже, да сам је поздравила!« Умал’ сироту нашу Ержу, ни криву ни дужну, није истукла. — Но, то ми се допада!

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

— Нисам могао од мисли заспати. — А јесам ли ја дуго спавао? — Тако један сат. — Па кажи ми како ти се тамо код те удовице допада? — Никако!

Да сам женска, волео би’ да су ме за занатлијиницу васпитали. — Мани се тога Љубо; сад ти мени кажи како сам се ја онде владао? — Добро; ви сте онде добро познати. — Јесам ли имао више у глави?

Гледићка зове Марту у трећу собу да се с њом разговара. — Шта мислиш, Марта, како ти се допада Чекмеџијић? Кажи право, имаш ли вољу за њега? — Онако, види се добар момак, искрен.

— Па баш зато! А што кажеш да није од најновијег света, пролупаће се поред тебе. Дакле, кажи, ако хоћеш. — Не браним. Ја ћу поћи за њега. — А ти остани при том. Сад се напољу Стева о том са Гавром разговара.

— И ја га носим, па ко ће ми стати на пут?! — одгонетне Алка. — Бацимо то на страну. Кажи ми кога ради долази к вама Свилокосић, тебе или Јефте ради? — А кога ради долази овамо? — Марка ради.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

ако мисли да су мужеви тамо на фронту свеци. Па прелази у напад: — У место да ме вређаш боле кажи ти мени: да ниси и ти, тамо на граници, дирао сељанке? — Нисам, части ми! брани се Христић.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

Што ћу да му дам? Ово кажи: „Немој мене, господар!“ Ово опет виче: „Немој мене, ја сум лапа!“ Шкиљи мали, нећим да вас продам, оћим да вас котим,

Оћим да узмим за моја Катица. десет хиљада форинта стребро, лепу суму, мене пет, Катица пет. Охо! А кад кажи Катица: „Ја сам добила, ја сам господар. Папу не дам ништа“!... О, чекај, шкиљи! Нећим да ти узмим.

ДИМА: Ама краксите тин Катица, да видимо оћи да пођи. ЈАЊА: Што оћи, што нећи? Мора, кад кажи папу! Да го шиљим у Атина, да пошљим у Америка, мора да иди, кад оћи папу. ДИМА: Е, кала.

Игиените! ЈАЊА: Дулос сас! ПОЗОРИЈЕ 10. ЈАЊА (сам) ЈАЊА: Е, де де, опет једно шпекулација! Право кажи греческо мудрост: Тихи тон антропон прагмата ук еввулиа.

Него, како се случајно код вас догодило, ви сте врло срећан човек. ЈАЊА: Пи, пи, пи! Право кажи греческо мудрост: „Ди — ј нестрећу, ту — ј и стрећу.

ПЕТАР: Ајде, господару, чекају људи! ЈАЊА: Шта ми једиш, једили ти пси! Иди кажи не треба ми шпекулација никаква. (Ох, дјаволска посла!) Господар нотариус, оћите ви да се дуго бавите код Јуцу?

То и штета што не си може да плати. Што ћиш сад? Да будеш сиромах Ирос под твојом старостом, као што кажи мудро греческо слово, да будиш сиромах Јања. Да чекаш крајцара, и не добииш, и да умреш од глада.

Црњански, Милош - Сеобе 2

„Исаковичу, курво, изиђи да се поразговарамо!“ „Ебу му мајку, бићеш књаз росијски!“ „Кажи, колико су ти дали, колико си примио, од Волкова?“ У први мах, Павлу се учини да сања. Одмах потом виде да је будан.

То ти кажи своме брату! Оће Србо!“ Иако је Павле отишао из собе, после тих страшних речи, мирно, фамилија Исакович је наслутила

А ја онда чекам да чујем шта ће рећи, дебели, памтило материно. А Ђурђе ни у нос, него гура мене: Кажи му, вели, да нисам ја Мојсије!

поче да виче, како је срамота о томе ћутати, и да треба, истину, рећи, Костјурину, Виткович му подвикну: „Иди, па му кажи!“ Није, каже, Вишњевски, ни први, ни последњи, међу њиховим сународницима, који у Росији прича лажи.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Опраштали су им живот да би могли причати о њихоВим делима: „Не лажи, кажи истину о ономе што се десило, а ја ти опраштам живот који сам у љутоме боју задобио.

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

НА ПОЧЕТКУ Сад нам је лако Спасле смо се меса Сад ћемо шта ћемо Кажи нешто Хоћеш ли да будеш Кичма муње Кажи још нешто Шта да ти кажем Карлична кост олује Кажи нешто друго Ништа друго

НА ПОЧЕТКУ Сад нам је лако Спасле смо се меса Сад ћемо шта ћемо Кажи нешто Хоћеш ли да будеш Кичма муње Кажи још нешто Шта да ти кажем Карлична кост олује Кажи нешто друго Ништа друго не знам Ребра небеса Нисмо ми ничије

меса Сад ћемо шта ћемо Кажи нешто Хоћеш ли да будеш Кичма муње Кажи још нешто Шта да ти кажем Карлична кост олује Кажи нешто друго Ништа друго не знам Ребра небеса Нисмо ми ничије кости Кажи нешто треће ИИ.

нешто Шта да ти кажем Карлична кост олује Кажи нешто друго Ништа друго не знам Ребра небеса Нисмо ми ничије кости Кажи нешто треће ИИ.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Имао сам ноћас и лађара доста у меани, само та врашка деца даме слушају, већ све од посла измичу. — Па кажи ми ког врага већ тргујеш, зар још ти није доста, та већ си малим Рочилдом постао!

Промрда га. — Јеси л’ пио? — Нисам. — Шта лажеш кад сам кредом забележио докле је било; кажи право, јеси л’ пио? — Јесам. Господар гледа га напреко; Милан стрепи.

Колико сам их сâм честити’ познавао. — Тако је, и сам се надам, да ће од Тоше човек бити, добро се учи. Но кажи ми, Софро, како је с пазаром? — Та оно иде полако, но рад би’ што веће да започнем. Рад би’ са платном.

Молер дође и понесе сав нужан материјал. Господар Софра позва га на доручак. — Но сад, кажи ми, Чамчо, како да се дам малати? Кад сам потукао те лопове, имао сам на себи обичан јанкл. Хоћу ли се у њему?

Бар то да могу доживети, лакше би’ у гроб... Када си рад ићи, кажи колико ти треба новаца. — Бићу задовољан што ми ви дате. — Је л’ доста две хиљаде? — Ја сам задовољан.

Да чујем. — Давно већ ја то премећем у глави, али сад ћу да изведем. — Смеје се. — Ти говориш баш као луд. Па кажи једаред шта је! — Ствар сасвим проста. Сад ћу купити лађарске коње који су већ сасвим изнемогли, и то за багателу.

— Е сад, сине мој, да те питам нешто друго. Што си онде све видно, то ћеш ми други пут приповедати. Кажи ми јеси л’ нуспут какву девојку уочио? — Нисам. Како ћу се у Талијанској женити?

— А могу и женске доћи? — пита млади Полачек. — Дакако, банда ће опет свирати. Све је у реду, куцају се. — Али кажи ми, Чамчо, ’де нађе те пајацке хаљине? — запита господар Софра.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

„Пред спавање узме девојка траву и говори: ’3ановјети, не зановјетај! Пиловјети, не пиловјетај! Већ ти кажи мог суђеног’ те траве и корјење остави под јастук и на њима преноћи па који јој се ту ноћ момак усније, верује да ће

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

— жали се средовечни мушкарац својој девојци. — Шта да радим? Девојка лежи и жваће гуму — За име бога, кажи бар нешто! Из њених лепих, ружичастих усана шири се балон, који прсне са праском.

—Девет — одговори мајка. —Кога више волиш — упита нервозно — маму или тату? Дете је неповерљиво ћутало. —Кажи: обоје! — рече отац. —У који разред идеш? —У трећи — рече поносно мајка.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Али је он изабрао! Је ли да си? Баба, која чучаше поред лонаца, исправи се и запита: — Оли се женит’, Драгићу? Кажи томе човјеку!

Захори се смијех. — А коју ћеш узети? А-ну, кажи томе лијепом стрику! — дода баба. — Узећу Милу Ђулову! — Чујеш грдова! — рече ђед. — Узеће Милу Ђурову, ону ружељаву!

ето, кажи ми, реци само циглу, најкраћу ријеч своме тајку! Би ли радо пошла за њега? — Пусти ме, тајко, молим ти се!

? Човек се побоја бруке, прегорио би много да се то не чује, те је узе за руке и рече: — А-ну, кажи што имаш, али лакше! — А што да ти кажеш! Мазиш ту дјевојчину и тражиш јој домазета из бијелога свијета!

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

— Само ми једну реч више проговори, или коме кажи, пак ће се запрашити соба од тебе. (Одлази.) ТЕТКА: Јако се наљутио.

ДЕВОЈКА: Па додајте. МАТИ: А откуда? ДЕВОЈКА: Ако не пођем за Марића, ја ћу се убити, знате? МАТИ: Кажи ти мени шта ћеш радити ако покваримо прстен, а Марић не дође? ДЕВОЈКА: Ја ћу скочити у бунар од срамоте.

) УГЛЕД 2. ЖЕНА, ПРЕЂАШЊИ ЖЕНА: Шта ми помаже седити у кујни кад мије све овде памет? (Мужу.) Кажи ми, молим те, зашто си тако невесео? (Метне му руку на раме.) МУЖ: Остави ме да радим.

Ниси леп, знаш. (Дира га прстом по образу.) МУЖ: Иди, молим те, од мене. ЖЕНА: Кажи ми шта је. МУЖ: Ништа. ЖЕНА: Јесам ли ти ја што крива? МУЖ: Ниси. ЖЕНА: Па зашто си срдит?

Ајде, кажи, чим су те оправили, шта си донела? ЖЕНА: А шта си ми ти купио откад сам доведена? Видиш, морам да ти кажем, срамота

ЖЕНА: Шта даље! Мало што си ме преварио него да држиш жену као скота, да ми ни оно не купиш што и последња има. Кажи ми како ми можеш у очи погледати? МУЖ: Да га ђаво носи, и који те је донео на мој врат!

МУЖ: Та убио те Бог, тако да ти кажем, шта си донела, те си напала толико! ЖЕНА: Тако! Изврћи само. Боље кажи: нећу да ти купим. МУЖ: Па нећу, знаш. ЖЕНА: Немој. МУЖ: Нећу, да видим шта ћеш чинити.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

— А што — чуди се Јова — зар без саслушања? — Узми капу па ћути, па кажи: берићатверсун! Не дај, боже, горе! — Ја ћу се тужити! — храбри се Јова и плаши шефа.

Тек ће му наш Јова рећи: »’Ајде, кажи, Швабо: Раскиселише ли ти се опанци?« А Шваба се мучи да изговори, зашишти као оно ракетла кад се запали, али никако

(Максим се увек држао у предавању поступности и ишао у излагању полако од познатијега непознатијем.) Кажи ти мени, Тиосаве — ти, ти што поваздан дуваш у дудук по селу — како се зове оно у твојој кући што је прекодан у пољу,

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Ко те младу догнао овамо, Где живују дивље зверке само? Кажи брату ако си девојка И људска те одојила дојка, Кажи брату, ол' девојка била, Оли чарне ове горе вила, Јера чуда,

Ко те младу догнао овамо, Где живују дивље зверке само? Кажи брату ако си девојка И људска те одојила дојка, Кажи брату, ол' девојка била, Оли чарне ове горе вила, Јера чуда, веруј ми, такога Још не видех за живота свога, Па оли

Та мислиш ли о Цвети мојојзи? Нађе л' мане ти какве на њојзи? Кажи, брате, ако Бога знадеш, Што на срцу својему имадеш, Мој по Богу ти си побратим — Казуј брже, да се не мучим.

бацаш наде зрак, Па оћеш таки да угасиш опет; Познајеш земљу куд ми жеље плове, Па зато опет нећеш да покажеш; О кажи, кажи, молим тебе, брже, Лађица пуна врло ми је трошна, Утопиће се у том мору туге.

наде зрак, Па оћеш таки да угасиш опет; Познајеш земљу куд ми жеље плове, Па зато опет нећеш да покажеш; О кажи, кажи, молим тебе, брже, Лађица пуна врло ми је трошна, Утопиће се у том мору туге.

Ко те младу догнао овамо Где живују дивље зверке само? Кажи брату, ако си девојка И љуцка те одојила дојка; Кажи брату, ол' девојка била, Оли чарне ове горе вила.

Ко те младу догнао овамо Где живују дивље зверке само? Кажи брату, ако си девојка И љуцка те одојила дојка; Кажи брату, ол' девојка била, Оли чарне ове горе вила.

Зато кажи што је моја жеља: Кога ми ти кажу родитеља?“ Тако пита Рајко, сабља стара, А Милета њему одговора: „Право ћу ти

Он се рани и паде са коња, И та реч му беше најпотоња: „Чу ли, сине, својега бабајка, Де потражи Жеравицу Рајка, Кажи њему, све му прашта Раде.“ Ово рече, Богу душу даде. И гле, како теде благи Бог, Те ја нађо друга његовог.

си побро ти старији, Старији су, кажу, паметнији, Та мислиш ли о Цвети мојојзи, Нађе л' мане ти каке на њојзи? Кажи, брате, ако Бога знадеш, Што на срцу своме ти имадеш. Мој по Богу ти си побратим, Казуј брже, да се не мучим!

образ румен, а врат бео; У недељу Бог је то наслаго Па на земљу послана ти благо О, она је са неба анђео И лепша кажи да је драга твоја, Ал' не реци него бјаше моја.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Учитељица ми приђе сасвим близу, љутито узрики у моје лице и повуче ме за уво. — Кажи ти своме мудром дједу да то није истина. Вук је сив. Сив, запамти.

— Човјече, музеј ти је зграда у којој се чувају разне старине, разумијеш. — А то ли је. Старетинарница, тако кажи. Залазио сам ја у старетинарнице по Земуну, тражио за се одијело. Нађе се тамо половна ствар боља нег нова.

— Одступање, види га! Бјежање, тако кажи. Утекоше, творови, испод петокраке. — Е, е, творови! Како можеш тако? — опет се побуни кувар.

— А ти си ми грађанин, пази, оца му! — сасвим се разбуди Бориша. — Дедер, кажи, ко је икад у твојој кући имао сат? — Није нико, брате, али мени ноћас ...

— Ааа, у обручу! — изненађено отегну Марко. —Па тако, брате, кажи, син ти је у банди, је ли? — Шта ја знам, кажу да је тамо негдје, с нашима. Па моро би ти њега познавати.

— Како нећу знати! Неки дан су нам донијеле пуну торбу шљива. — Па јеси ли их легитимисао, право кажи? — А што да их легитимишем кад нијесу пролазиле иза рампе. Биле су само код наше колибе. Сељак хукну.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Што је теби сигурно, њему није. Он и у сну мора да стрепи, да осигурава. Кажи: могао је да плете ужад, ко што је плео и његов отац, а ја ћу на то да те припитам: ко је утврдио крајину?

Пази шта сам ти казао. ХУСО: Можеш ли ти мени да кажеш хоће ли стићи вечера? То ти мени кажи! МУСА: Па ето видиш, и то је неки знак! Ни храна не стиже редовно! Шта то значи? Значи: ага има неке велике бриге!

То, што си их задужио, то ће ти и доћи главе! ХАСАНАГА: Док ја нисам узео војску у руке, на шта је, кажи, ова крајина личила?

ЈУСУФ: Не може се то само прстима... ХАСАНАГА: Кажи ти мени: можеш ли, или не можеш? ЈУСУФ: Не могу, Хасанаго. ХАСАНАГА: Е онда ћути!

Они ти кроје Алаха према себи, ко да је Алах кошуља. МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Кажи хвала што зидови немају уши! Алах чује, ал он ће и да опрости...

Зато теби сад ваља Имотски кадија. Немој да се лажемо, кад знамо! Ти и твоја политика! Али кажи ми шта ти мислиш да чиниш судњега дана, кад и зрно горушичино донесу да буде изморено?

ХАСАНАГА: Ајде, уведи га! Али не жури, мало га задржавај! Измисли нешто! Кажи: ага прилего, причекај д устане! (Хусо излази) ХАСАНАГА: Шта саветујеш? ЈУСУФ: Сачекај га нека каже шта има.

БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Као да говорим зиду. Јес ли оглувео? Хасанаго, мислиш ли износити то дете? Кажи нешто! Рекао си да можемо да дођемо! Шта је сад? ХАСАНАГА: Нисте сви стигли... БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Сви смо ту!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

А он сиромах муца и крије поглед од ње. — Кажи, или сад ћу да се наљутим? — вели му она мргодећи се и окрећући се тобож љутито од њега.

— Говори, што си зинуо соме? Он једнако ћути. Тода му приступи ближе и упита га благо. — Кажи, Димитријо, кажи ти твојој Тоди! — ’Ће идеш? — рече он с Муком и погледа упитно по осталима.

— Говори, што си зинуо соме? Он једнако ћути. Тода му приступи ближе и упита га благо. — Кажи, Димитријо, кажи ти твојој Тоди! — ’Ће идеш? — рече он с Муком и погледа упитно по осталима. — ’Оћу, али не бој ми се ти!

Брисаше она ону крв, прашину и зној а све му се ближе и ближе примицаше. — Кажи, кажи зашто си такав? — пита га она.

Брисаше она ону крв, прашину и зној а све му се ближе и ближе примицаше. — Кажи, кажи зашто си такав? — пита га она. А он само дрхти, уноси се у њу и пружа јој час леви, час десни образ да их она чисти.

Једнако дахће и гледа је широким погледом у коме беше срећа и вечита, ропска понизност. — Кажи, Димитријо? — пита га она болећиво и благо. — Да те... видим!... — промуца он. — Да ме видиш?!

Огњиште се наше не угаси, већ се још више распали и рашири...“ И сузе, кашаљ — почињу да је гуше. Деде сад кажи ми тога, који би тад на тебе мислио? Ко би смео да јој каже: — Нано! не љути се, али ја не могу толики да будем.

се запрепастиш, образи ти побледе, очи засјаје и кршећи руке молиш ме, кумиш, да ти кажем онога ко ми је то казао: — Кажи ми, кажи, жива ти мајка твоја! Кажи ми га, па да му насред мâле главу разбијем. — Зар си ти таква?

образи ти побледе, очи засјаје и кршећи руке молиш ме, кумиш, да ти кажем онога ко ми је то казао: — Кажи ми, кажи, жива ти мајка твоја! Кажи ми га, па да му насред мâле главу разбијем. — Зар си ти таква?

очи засјаје и кршећи руке молиш ме, кумиш, да ти кажем онога ко ми је то казао: — Кажи ми, кажи, жива ти мајка твоја! Кажи ми га, па да му насред мâле главу разбијем. — Зар си ти таква? — питам те смејући се и уживајући у твојој муци.

Цигани гледају у мене ишчекујући, а ја црвеним од забуне и среће. Мајка улази и у пролазу шане: „Кажи: Ђул мирише, ђул се расцветао!“ Кажем ја то Циганима. — А! аферим!

Пух! — хукну и сав дуван излете из цигаре, оста му само папир на уснама. Диже се. — Миле... — а не може да говори — кажи, капу... шињел, момак нека... донесе у механу... Не могу ја... Имам работу! ... — Не могу!

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

Нудер обазри се не би ли и ту кога нашао, који би изволио соопштник | општеполезнога дела бити; кажи му, да што је год Србаља, од Адријатическога мора до реке Дунава, сви ће га похвалити Слатка је утеха надати се да

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

по шесте бујне ноћи што му свести не дад' очи, из љубавног неодваја Делилина загрљаја Самсон скочи: „Жено, жено, кажи право је л' у теби бог ил' ђаво?

што ти са ње многој браћи кратки вечак поста краћи? Жено, жено, кажи право је л' у теби бог ил' ђаво?” Кô Мојсије на Синају кад угледа у осјају снова својих овапут што народа првом

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Онда му цареви реку: — Е кад већ хоћеш силом да идеш, а ти немој одмах жену да водиш, него јој кажи да пита БашЧелика ђе му је јунаштво, па онда дођи да нам кажеш, ми ћемо ти помоћи да га освојимо.

Онда јој се баба стане умиљавати: — А зашто тако далеко идеш? Кажи ми где је твоја снага. Ја да знам где је твоја снага, ја не знам шта бих радила од милине, све бих оно место љубила.

Како га је лако ударила, одмах су му два зуба испала, па га оправи оцу и рече му: — Иди, кажи своме оцу, нека пошаље човека који је воду однео. Кад он отиде кући и каже оцу шта би, отац брже пошље другога сина.

Али се он није дао одвратити, него јој рече: — Кажи ми, кад је мој отац био цар, где му је оружје што је пасао, где ли му је коњ што га је јахао.

А Стојша јој одговори: — Сестро моја, кажи ти мени шта је његов оброк? Она га онда одведе у другу собу, кад тамо, а то два вола печена, две пећке хлеба и два

А Стојша јој одговори: — Сестро моја, кажи ти мени шта је његов оброк? Она га онда одведе у другу собу; кад тамо, а то три вола печена, три пећке хлеба и три

те добро уши затисне и ручицама сувише, па рече старцу: — Баци ти мени балоту, да онамо идем ће она пане, само ми кажи, хоћу ли наћи све три ствари како сам ти казала, и хоћу ли наћи браћу окамењену.

— Е добро — рече татарин, — кад ниси шћео њима казати, а ти кажи мени, ја сам царски човек, па ћу цару казати, и ако буде што добро, може и за тебе лијепо бити.

устај, срце! устај, душо! Али ништа не помаже: он спава као мртав. Онда она рече слузи: — Кажи господару своме: још сутра може нас овде дочекати, па нас више никад овде неће видети. И тако опет одлете.

устај, душо! Али ништа не помаже: он спава као мртав. Онда рече пауница слузи: — Кад ти устане господар, кажи му нека смакне горњи клин на доњи, па ће ме онда наћи. С отим одлете све паунице.

Чим дође у собу, одмах рече жени: — Овдје има крштена душа! Она му рече: — Нема! Он опет рече: — Мора бит, кажи гдје је. Она му онда рече: — Дошла су три момка да траже рада. Он јој рече: — Хајде их доведи овамо.

“ Онда му мајстор рече: — Кажи мени, ја нећу никоме казати: ако ли се бојиш мени казати, а ти иди духовнику, па кажи њему; ако ли нећеш ни њему, а ти

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Кад се псовке не боји, све је друго бадава. КУМ: Ја сам, фала богу, пронашао један лек. МАКСИМ: Какав лек, кажи и мени, тако ти вере! КУМ: Свакојако сам се мучио и кушао, не би ли се поправила.

МАКСИМ: Опет не чине сви. А ви? СОФИЈА: Као и мушки; како која. МАКСИМ: Ајде кажи, која Девојка није била набељена? СОФИЈА: Сад девојкама тражиш ти рачуна!

Чујеш, Соко, немој се шалити с балом. СОФИЈА: Иди, бога ти, зар ћемо ми бити осим свију људи. Кажи, која је кућа од нашега реда, која није дала бал; па само нас да проносе људи? МАКСИМ: Али ја нећу, разумеш ли?

НИКОЛА: Иди, иди, ја мислим богзна шта је учинила; а оно којешта. МАКСИМ: Кажи ми, тако ти бога, витла ли твоја којекуд? НИКОЛА: То не; али, ако оћеш да знаш, волио би да је и таква.

МАКСИМ: Да избављен будем, од тебе зависи. Оћеш ли, Сокице? СОФИЈА: Зар би ти посумњати могао? Кажи, шта да учиним? МАКСИМ: Да жртвујеш наше дете. СОФИЈА: Како да жртвујем? МАКСИМ: Да га даш убити. СОФИЈА: А зашто?

Знај, Софија, ја сам се преварио, па сам украо двеста дуката. Кажи да си ти то учинила, па ћу ја бити ослобођен. СОФИЈА: Најпре да се раставим од тебе, па после да кажем, да сам украла

СОФИЈА: Ако мислиш, да сам те увредила, ја те молим за опроштење. МАКСИМ: То је бар лако. СОФИЈА: Дакле, кажи, како ти се угодити може? МАКСИМ: Сад да ти тражим јошт учитеља, да те учи. Ти си моја злосрећа, то ја знам.

Ја сам трпила, ја сам ћутала и гутала, пак ти нисам могла угодити. Почела сам мало оштрије, то исто! Кажи, како да ти угодим? МАКСИМ: Да куваш, да месиш, да ме вучеш по баловима. НИКОЛА: Максиме, буди једанпут паметан.

(Јасно.) Откуда си ти, драги? МАНОЈЛО: Ја сам терзијски момак, но познат сам са Исајлом. ДОКТОР: Кажи Перзерином. МАНОЈЛО: Па како сам од њега чуо да сте човек учен, зауставио сам се, да вас видим, јер и ја имам вољу на

ДОКТОР: То је моје заведеније, и ту ћу га наћи. (Манојлу) Освиме, кажи Перзерину, нека иде у Заведеније сиђених с памети и нека заиште мој разум. МАНОЈЛО: А гди је то заведеније?

ДОКТОР: Чујеш, Перзерине, чувај се неваљали људи који пашквилама њежна н невина чувства куже. То кажи и Освиму. ШАЉИВАЦ (слегне раменма читајући): Доста умерено написано. ДОКТОР: То? Није ли то права пашквила?

О Господе боже благи! (Опет се крсти.) ЉУБА (враћајући се): Шта је, мајка, што се крстиш? СТАНИЈА: Кажи ми, кјерко, тако ти бога, какво је то девојче? ЉУБА: Ту је до нас у комшилуку. Седи код тетке, која је овде удата.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

(Персиди.) Шта ми пиљиш у зубе? Оћеш да те посадим на канапе? (Персида изиђе.) ТРИФИЋ: Али кажи ми, молим те, зашто си ти тако незадовољна? СУЛТАНА: Мислиш ти да сам ја слепица? Какве си ми аљине начинио?

СУЛТАНА (полети му у очи; Трифић је задржи): Пуштај, или сад ћу и теби очи ископати! ТРИФИЋ: Али кажи је ли пристојно? СРЕТА: Милостива госпођа, ја сам био двапут цехмајстор!

ТРИФИЋ: Па добро, де! Узећу ја. СУЛТАНА: Добро, де? Добро, де? Само ми донеси, пак ћу иј све изгазити! ТРИФИЋ: Сад кажи ми тко ти може угодити? СУЛТАНА (плаче): Ко ми може угодити?

СРЕТА: Ја знам да си ти наша госпођа, зашто је ђаво ушо у тебе као и у њу. Него кажи ти мени оћеш ли са мном на бал? СУЛТАНА: На какав бал, гди крпе играју? СРЕТА: Море, тако се цеј поштује?

ПОЗОРЈЕ 4. ПЕРСИДА, ПРЕЂАШЊИ ТРИФИЋ: Девојко, гледај добро ову жену. ПЕРСИДА: (Иста наша госпођа). ТРИФИЋ: Сад кажи: гди ти је госпођа? ПЕРСИДА: Извела се на каруца. СУЛТАНА: Нисам се ја извела. ПЕРСИДА: Та ти и ниси.

СУЛТАНА: Опет ти почињеш, мајстор Срето! Оћеш да ме расрдиш? Мани жену, моја је кривица. ТРИФИЋ: Али кажи ми, молим те, Султано, како ти стиже до штале да су те морали Срети однети?

СУЛТАНА: И од мене један, нека буде три. Љубезни Трифићу, ја имам осим тога јошт једну велику молбу. ТРИФИЋ: Кажи, сунце моје, и теби ништа не могу одрећи, само кад паметно зактеваш.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Каже му неки буџа који је лежао до њега у соби: — Ацо — каже — ако те питају за мене, кажи да ћу лежати још два месеца, јер имам цирозу јетре, дистонију неуровегетативу, гастритис хроника гравис, а и са

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

Тако и ова сирота принцеса страдала је и швермовала, а није ни знала да је принцеса. МАРКО: Кажи ти мени зашто читаш те књиге? ЈЕЛИЦА: О, татице, како не би кад по Бечу прве фрајле и највеће даме читају.

АЛЕКСА: За не дати вам корпу, оћу. (Узме парче пите.) МИТА: Дакле, господин барон? АЛЕКСА: Кажи му да ћу абије доћи. На, подај му један дукат трингелта. (Извади кесу с тантузима и пружи му један.) Сад иди.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Бездана ево ко поноћ сушта. Доље се јунак у корпи спушта. Небојша прави! Зар није, кажи?! Подземно царство кроз таму тражи.

“ Прозору Пијетлић допаде скоком, нахери главу, зажмири оком. „Лијане, кажи: шта ћу да радим? Да вјеру дадем ријечима твојим? Пшеницу желим душу да сладим, само се торбе и зуба бојим.

И најзад, јутрос (треба ме тући!) зубе сам дао на поклон Жући.“ Нато ће Пијетлић: „Ти можда шараш. По души кажи да ли ме вараш?

Сврака ме и сад по свијету тражи А гдје се кријем — ти јој не кажи. ЦРВЕНИ ВРАБАЦ За шумом тајном, чаробном, негде у крају незнаном, Црвени Врабац има дом.

„Чујеш ли само страшнога ђиде!“ Брко се јежи, ал ипак тражи: „Па чим се храниш, делијо, кажи?“ Ћоса ће нато: „Па носим, ето, у својој торби читаво љето.

Док јури тако уз гробни мук, пред њом, на стази, створи се вук. „Грррр, куд журиш, кажи-дер ловцу; можда си, негде, пронашла овцу?“ „Идем да дознам лија све дува — зашто јеж кућу толико чува.

“ „Читави свет си прошао, велиш, зар је могуће, друже? Прошао пешке, у једном дану, и још те ноге служе? Кажи ми само, не буди љут, Колико беше дугачак пут?

Скочисмо брзо, помоћ се тражи, страх нам поједе век: „Прикане Јоцо, брзо нам кажи, какав ти треба лек? Да се на бољку изврши атак да л миш помаже слеп, од мечке сало, од жабе батак ил неке сове

!“ „Код чика-Миће крушке сам брао.“ „Шта ћемо сада, мезимче моје, видиш ли ове другове своје Кажи ми сада: најбољи ко је?“ А Паја чита писмо по писмо и мирно каже: Једнаки сви смо па ником зато завидни нисмо.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

и нашем незнању да лије језик у мисли или мисао у језицима време се продужује каже она време је ту да траје кажи ти њима ко чека да се наслади умреће од глади.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

АГАТОН: Није друго, Танасије, није то друго. И за једно и за друго треба имати искуства и руку. А дедер, кажи ми га овде, међу вама, ко би био за тај посао? 'Ајде реци, је л' овај Танасије?

МИЋА: Али се мора признати да је лепушкаста! САРКА: Море, остави то, него кажи ти мени, пријатељ-Агатоне, ако знаш, како му онако дође ова девојка? АГАТОН: Шта знам ја?

Знам, тако ја једанпут дошла код њега, па... али нека – бог нека га прости! ТРИФУН: Што – кажи! САРКА: Није лепо, мртав човек.

Разумем, нашла се док је боловао, неговала га – добро! Умро – добро и то! Нашла се ту, па лепо, исплати је, кажи јој хвала, па збогом! Али откуд сад долази тетка као адвокатов повереник?

Ја то сматрам просто као увреду. СИМКА: И коме остави? Коме?... Једној... не знам како да кажем? ГИНА: Кажи, сестро, кажи! СИМКА: Да остави једној ванбрачној девојки. ТРИФУН: Па оставио је и цркви и просвети.

СИМКА: И коме остави? Коме?... Једној... не знам како да кажем? ГИНА: Кажи, сестро, кажи! СИМКА: Да остави једној ванбрачној девојки. ТРИФУН: Па оставио је и цркви и просвети.

АГАТОН: Ама, ти то не разумеш, то је правнички израз. САРКА: Па кад је правнички, а ти га кажи Симки и Гини и Види, а немој мени да га пришиваш. ПРОКА: Па добро, Агатоне, је ли адвокат прочитао препис тестамента?

ТАНАСИЈЕ: И ми, дабоме, само нешто се ја као домишљам. АГАТОН: А шта? ТАНАСИЈЕ: Кажи ти мени, Агатоне, има ли доказа да је то његово ванбрачно дете?

СВИ: Кажи! АГАТОН: Никад вам то не бих поверио, али... О брате... (Сви се радознало скупе око њега.) Кад сте тако навалили.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

— запита га поднаредник Траило. — Лутам тако не би ли погинуо. Па ме ни душман неће... Него кажи ти мени једно... Има ли правде? — Има, чико. — Добро... а има ли закона? — Има... — А има ли Бога?

— Господине капет... — Ћут! — дрекну наредник. — Е, морам да те бијем. Ко ти је казао, стоко једна... Сада кажи: хиљаду осам стотина метара. Боље је да кажем више него мање, па да наше побијем.

— Танасије, брже, дозови батерију и кажи да онај топ дејствује... Од последњег правца сто метара улево, и нека повећају за двеста. Брже, брже!

— Ене, а од чега? — Александар се унесе у лице нареднику. — Не знам... глава је боли и лежи... — Слушај... Иди јој кажи да сам ја лекар, па да је прегледам. Наредник у недоумици погледа у мене. Ја се насмејах.

— Диши јаче... Кажи, Јело, тридесет и три... Сва зајапурена, мрмљала је нешто Јела дишући снажно и гризући свеже усне.

Што га, бре, Мицо, напусти. Овакав се направио. — И Александар показа савијен кажипрст. — „Јаој срце моје, кажи му да ћу доћи — вели ми и поче да се пренемаже. Добро, кажем јој ја, хајде да направимо једну авантуру... да побегнемо.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Љубица му објасни; рече и колико ће коштати. — Бог с тобом, госпођо, што ће нам то! Кажи ти ђацима нек ти донесу по торбицу ораја (сад се баш крљуштају и много су лепи за јело), па рачунај са њима колико год

Стојан уђе у школу блед, збуњен. — Зове те господин Пера, шапну он Љубици уплашеним гласом. Часком, вели... — Кажи да не могу сад прекидати посао, одговори она одлучно, а из очију јој севнуше необичне муње.

— Казао сам, братићу, и оно господин управитељ; виђу да он тако баш хоће«. — Кажи господину да учитељице не морају ићи у цркву, кад је она удаљена.

Али је она већ навикла да угушује мисли о томе. — Кажи господину нек изиђе у ходник, или нек дође овамо, рече она тихим гласом. Мало постаја, па уђе Гојко у разред.

— Добро, земљаче, иди ти сад. Доћи ће господин. — Јок, мени је речено да га допратим. — А, дакле стражарно! Кажи ти господину Пери да овај човек није скитница, него државни чиновник, и реци му...

— Хоћеш ли да идеш ти, учитељу ? осврте се пандур Гојку, који стајаше блед, дрхћући као прут. — Доћи ћу сам... Кажи... господину. — Нема ту сам, него напред! викну пандур оштро, показујући му место пред коњем. — Зар он још ту дроби!

Гојко му, колико могаше у оном страху, исприча шта је било. Капетан зазвони, уђе жандарм. — Кажи господину Пери да не излази још. Зваћу га.

Остави све, заборави... дај да бежимо, далеко.... далеко, у бео свет... у Америку, хоћеш ?... Кажи само... Да се сакријемо од овога дволичнога народа... Па ти ћеш ми живети тамо као у рају... ништа не ради, само седи..

ја не умем да те сачувам. Само гледам нашу пропаст и страдам, горко страдам... Душице, чујеш ли ме, кажи само једну реч... Кажи да хоћеш, па да се кренемо одмах... Нека ово све нек остане, што ће нам!...

Само гледам нашу пропаст и страдам, горко страдам... Душице, чујеш ли ме, кажи само једну реч... Кажи да хоћеш, па да се кренемо одмах... Нека ово све нек остане, што ће нам!...

а он је човек прек.. Нико не воли да му се други меша у таке послове.. Нисам рад да ја будем крив... — Кажи ми само, тако ти Бога!... Нико неће знати, осим мене. Кунем ти се срећом и здрављем!...

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

Домани се завичају, Ту ћеш наћи много брата! Поздрави их, о Јоване! Кажи тамо за овамо, Бјеше зора процвјетала, Зле године наступиле, Цвијет момци црногорски, Острагуше побацише, По

“ “Иди ти кажи мом драгом, Да му ја доћи не могу: Ја сам се давно удала; Мушко сам чедо родила; И танку пређу навила, Мушко ми

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

ВАСИЛИЈЕ: Представу! МАЈЦЕН: А да ли за ту представу имате дозволу? ЈЕЛИСАВЕТА: Сад само кажи да немаш ни ту дозволу, па ја овог момента дајем отказ! ВАСИЛИЈЕ: Ја мислим да је довољан наш реноме!

Бањицом, господо, ако нисте знали! То је прво! ЈЕЛИСАВЕТА: Сад само кажи да ти то ниси знао! (Седне на Мајценов сто и запали цигарету) МАЈЦЕН: А, друго, ја вас нећу питати како сте се у

И да ти пођеш да пуцаш у Швабу... а да знаш да зато мореш голокур да висиш на пијаци... Кажи, би ли пуцо? ВАСИЛИЈЕ: Нису то моја посла. Ја сам глумац.

Још траје увиђај на лицу места! Још ни лешеве нисмо изнијели! (Враћа се Гина) ГИНА: Ево, дај му ово! И, молим те, кажи му... Шта да му кажеш? Кажи му да ништа не брине! И кажи му... кажи, да ће га брзо пустити! И да пази на себе!

Још ни лешеве нисмо изнијели! (Враћа се Гина) ГИНА: Ево, дај му ово! И, молим те, кажи му... Шта да му кажеш? Кажи му да ништа не брине! И кажи му... кажи, да ће га брзо пустити! И да пази на себе! И да се не плаши!

(Враћа се Гина) ГИНА: Ево, дај му ово! И, молим те, кажи му... Шта да му кажеш? Кажи му да ништа не брине! И кажи му... кажи, да ће га брзо пустити! И да пази на себе! И да се не плаши! Кажи му да ми знамо да није крив!

И, молим те, кажи му... Шта да му кажеш? Кажи му да ништа не брине! И кажи му... кажи, да ће га брзо пустити! И да пази на себе! И да се не плаши! Кажи му да ми знамо да није крив!

Кажи му да ништа не брине! И кажи му... кажи, да ће га брзо пустити! И да пази на себе! И да се не плаши! Кажи му да ми знамо да није крив! БЛАГОЈЕ: То ће му много помоћи што ми знамо! МИЛУН: Шта си све овде, богати, натрпала?

ЈЕЛИСАВЕТА (с веранде): Зашто га не пустиш да сам каже? ГИНА: Ја га не држим за уста! Ајде, сам кажи да ниси видео! БЛАГОЈЕ: Нисам... ГИНА: Је л ти сад срце на месту? ЈЕЛИСАВЕТА: Како вас није стид?

СОФИЈА: Ја ти скинула? Види ти њега, молим те! И сада, наравно, видиш, очи ти се отвориле! Кажи шта видиш! ДРОБАЦ: Видим... СОФИЈА: Слободно кажи! ДРОБАЦ: Видим твоју љепоту! СОФИЈА: Пази ти шта он зна!

И сада, наравно, видиш, очи ти се отвориле! Кажи шта видиш! ДРОБАЦ: Видим... СОФИЈА: Слободно кажи! ДРОБАЦ: Видим твоју љепоту! СОФИЈА: Пази ти шта он зна! И, наравно, ништа више, осим моје лепоте, и не видиш?

ДРУГА ГРАЂАНКА: Зашто тек сад? ПРВА ГРАЂАНКА: Кажи ми да ти кажем! ТРЕЋА ГРАЂАНКА: Оћеш ли скинути шешир, ништа не видим!

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

— упита га он блаже. — Не, царе! — одговори старац кратко и одлучно. — Па зашто? Кажи ми, не мучи ме више! — молио га је цар скоро кроз сузе.

Цар не одговараше ништа. само дрхташе као у грозници. — Сад кажи сам, — настави старац — да ли би Дух Божји могао пребивати у храму који је подигнут на темељу заливеном сиротињском

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

“ — Ветрић и дале пири с плавих планина које се виде тамо у даљини, а небо ћути. „Кажи ми, ти мили ветре што дуваш од тих плавих гора, јесу ли то горе домовине моје?

и куда идем, док он нешто постаде нервозан, па викну: — Добро, добро, остави те своје лудорије, него, што је главно, кажи ти мени како си смео такав ићи улицом усред бела дана?

— рече начелник. — Ја знам, молим, господине, чему нас учи ова прича! — рећи ће други грађанин. — Добро. Кажи! — Из ове причице видимо како треба бити веран и послушан свакој влади, па да човек срећно поживи са својом породицом.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

— Па 'ајде, 'ајд', и мене, велим ја, јер видим да о мени говоре. — 'Оћемо ми, ал' ти нам кажи име. — Е, Бога ми, то не знам. — Е јес', к'о санћим, ти немаш девојке. Казала је нама поша.... — Шта ви је казала?

— Нека баш. — Сад шта ћу ти, кад ми не верујеш. 'Ајде, Анђо, почињи, име знаш. — Очију ти, немо' да ђаволиш, но кажи име. — Ја сам ви каз'о. — Е, ми нећемо да певамо то. Девојке, да почнемо каравиље! И отпочеше »каравиље миле мој.

— Зар ниси ништа казала? — Јок. — Дира ли се зорли? — Море, не знам ни сама. Ћути, сутра ћу ти причати. — Ама кажи ми само, јеси ли му обећала? — А 'оћеш ти обећати Мићи? — Откуд знам. Није код мене ни долазио. — Ама ако дође?

— А 'оћеш ти обећати Мићи? — Откуд знам. Није код мене ни долазио. — Ама ако дође? — Е не знам; кажи ти мене. — Не знам! — Очију ти, кажи ми. — Кажи ти мене. — Е, па 'оћу, ет'. Кажи сад ти мене. — Али поздраво?

— Откуд знам. Није код мене ни долазио. — Ама ако дође? — Е не знам; кажи ти мене. — Не знам! — Очију ти, кажи ми. — Кажи ти мене. — Е, па 'оћу, ет'. Кажи сад ти мене. — Али поздраво? — Поздраво. — Е јесам, али ћути!

Није код мене ни долазио. — Ама ако дође? — Е не знам; кажи ти мене. — Не знам! — Очију ти, кажи ми. — Кажи ти мене. — Е, па 'оћу, ет'. Кажи сад ти мене. — Али поздраво? — Поздраво. — Е јесам, али ћути!

— Ама ако дође? — Е не знам; кажи ти мене. — Не знам! — Очију ти, кажи ми. — Кажи ти мене. — Е, па 'оћу, ет'. Кажи сад ти мене. — Али поздраво? — Поздраво. — Е јесам, али ћути! — Је л' ту Миленија? зачу се шапат иза њихових леђа.

— Ноћас сам те сањала, рече му Даница. — Та није могућно! — викну он И прену од чуда. Како си то снила, кажи ми, молим те? — Говориш на испиту о некоме цару и царици, али нисам упамтила о коме. — Да није о Јустинијану?

то мора да буде напослетку«... — Е, па онда нам кажи, који се оно Плантагенет борио с духовништвом? — запита га професор. »Сад сам пао!... свршено!«...

његове сурове и необичне опомене, он се трже, па му се опет обрати благо: — Не бој се, чедо моје, воли тебе бабо.... Кажи шта хоћеш да ти купим? — коња, онако оседланог са узенгијама, или ћеш сабљу...

Данас имају састанак у општини, па треба да си тамо пораније. — Добро, добро, кажи газда Живану да ћу сад поћи, дâ ако не буде узалуд.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

Је ли ово „Ф”? ШЕГРТ (гледа дуже): Може, газда, а може да буде и „Р”, а може и „К”. ЈЕВРЕМ: Кажи калфа-Јоци, кад други пут хоће нешто да напише, нека узме кесу од две киле па нека крупније пише. (Натежући чита.

ЈЕВРЕМ (подозриво): Могао би, не кажем да не би могао, ама дедер кажи ко? ЈОВИЦА (бајаги размишља): Могао би... Ето, Мита Арсић! ЈЕВРЕМ: Па је л' човек под стечајем?

МЛАДЕН: А, знам! ЈЕВРЕМ: Ако није ту преко, а он је у „Националу”, иди па му кажи: замолио те газда Јеврем да дођеш часом на једну кафу. Јеси ли разумео? МЛАДЕН: Јесам! (Оде.

Ух, да није из наше партије, па да му подвикнеш тако детаљно на збору. Али пусто не иде... него... овај... кажи ти мени, шта мислиш, на пример, ко би онако од наших могао бити посланик место њега?

је за све то време мислио): Е, чекај сад ти, брате си ми мој, да ми најпре поставимо сваку ствар на своје место... Кажи ти мени најпре, како ти стојиш са начелником? ЈЕВРЕМ (трља два кажипрста један о други): Овако!...

СРЕТА: Чекај... чекај... друго: брате си ми мој, кажи ти мени, што ће теби да будеш народни посланик кад ти овде више зарађујеш од ситних интереса но што ће ти дијурна

Дакле, тако, опозиција? А чему опозиција, зашто опозиција, коме опозиција? А? Е, то ћемо да видимо! Иди, иди му кажи: е, то ћемо да видимо! Управо: иди му кажи да он... Чекај: иди му кажи да је... Чекај!...

А? Е, то ћемо да видимо! Иди, иди му кажи: е, то ћемо да видимо! Управо: иди му кажи да он... Чекај: иди му кажи да је... Чекај!... Иди дођавола и немој ником ништа да кажеш.

А? Е, то ћемо да видимо! Иди, иди му кажи: е, то ћемо да видимо! Управо: иди му кажи да он... Чекај: иди му кажи да је... Чекај!... Иди дођавола и немој ником ништа да кажеш. ДАНИЦА (гледа га зачуђено и изненађено и одлази десно).

Да чудна човека, не даш ми ни да зинем! СПИРА: Па зини, брате, али кад зинеш, а ти бар кажи нешто паметно. СПИРИНИЦА: А теби већ памет цури кроз капу! Ма'ни се... (Пљује га.) П... пп... п... п... п...

Марина одмах журно одлази на задња врата. Она је отишла да извести Ивковића о срећно свршеним преговорима): Јевреме, кажи драгичка! ЈЕВРЕМ: Пст! Чекај! Кажи ти прво драгичка! ПАВКА: Ама, кажи ти, кад ти кажем! ЈЕВРЕМ: Па добро: драгичка!

Она је отишла да извести Ивковића о срећно свршеним преговорима): Јевреме, кажи драгичка! ЈЕВРЕМ: Пст! Чекај! Кажи ти прво драгичка! ПАВКА: Ама, кажи ти, кад ти кажем! ЈЕВРЕМ: Па добро: драгичка!

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

А ево каква је то срећа била. Кажи »Драгичка!«, драги брате Србине, петстолетни паћениче од Косова, јер знам да ће те овај неочекивани срећни глас

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

” И док јој је намештала на хаљиници брош, Додала је још: „Чика-Мити прво кажи: Добар дан. Сачекај у реду, Немој се провлачити између жена.

Сачекај у реду, Немој се провлачити између жена. Пред тезгом, реци: Молим хлеб, печен и слан; А кад ти га да, ти кажи: Довиђења.” Све јој је објаснила, по реду. Добро памти своје речи јутрос изговорене. Не стоји ваљда још у реду?

дана, Загледа се у лица знана, И, очију од неспавања црвених, Пита се: „Пеци ми,Боже, Где се кује завера мучка? Кажи, ко је завереник! На кога се човек може Ослонити, и у постељи од злата Одспавати, после ручка Три до четри сата?

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

— И звјерад су исто као људи, род свакоји своју вјеру има; за кокошку и орла не питам, но што стрепи лаф од гуске, кажи! КНЕЗ РОГАН Ја се овој и чудим работи!

ПОСЛАНИЦИ ВЕЗИРСКИ, НЕВЕСЕЛИ, ОДЛАЗЕ. ВУК МИЋУНОВИЋ Држ, риџале, узми овај фишек, понеси га на поклон везиру и кажи му да је то цијена које драго главе црногорске. РИЏАЛ ОСМАН Какав фишек на поклон везиру, самовољни кавурски хајдуче!

ВУК МАНДУШИЋ Није, брате, ништа међу нама, но му нешто око снахе зборим. КНЕЗ ЈАНКО А што је то, кажи ми натајно! ВУК МАНДУШИЋ Љепша му је од виле бијеле! Нема пуно осамнаест љетах, живо ми је срце понијела!

Кад два зборе штогод на улицу, трећи ухо обрне те слуша, па онај час трчи судницима, кажи оно што они збораху и попридај штогод и поглади. Суд онај час она два ухвати, па на муке с њима у галију.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

— Намештај! — одговори јој Марко, и опет остаде седећи на сандуку. — И чујеш! — позва је он натраг када ова пође. — Кажи Томчи, нека се обуче и иде у хан. Али нека! Нека остане овде! Предомисли се он и одмахну јој руком да иде.

Он још с коња, скидајући се, пружи јој руку. — Целивај! Она га целива, али се трже уплашено и поче да блене. — Кажи, драгичка! — Па... драгичка — поче Стана, снебивајући се и чудећи се. — Снаху имаш!...

— Ти, Миленијо! Само ти да си ту са Софком и да је двориш. А ти, Софке, што год зажелиш, само њој кажи. А ове друге немој да пуштате. Шта да вас прљају и да се само ту вуку. Тамо нека су. Ено им свадба, двориште, ора...

Рука му врела утону у њено меко и обло раме. И гушећи се поче да је моли: — Кажи, кажи... Није истина, није истина да заиста, истински, ти волиш све нас.

Рука му врела утону у њено меко и обло раме. И гушећи се поче да је моли: — Кажи, кажи... Није истина, није истина да заиста, истински, ти волиш све нас.

— Кажи ономе слепцу (сину), жив да ме не дочека, ако чујем да се опет луња и скита. — Хоћу, хоћу! — излазећи за њим из собе ч

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Врâне, нашој мајци да идемо јави. Драганама кажи: „Пошли су где грца Наше робље и где ветар мржње веје; Где ће танад врела раздирати срца; Где ће урлик смрти хорити

Драганама кажи: „Отишли су тамо!“ „Вратиће се да вас, уз победне трубе, — Реци нашим драгим женама и деци — Пробуде, кад опет

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

„Па што!“ понови и он. „Ваистину, ако не умијем у пјесми, умијем овако да вам кажем шта је затијем било!“ „А да кажи!“ „Богме, ево што: „Гранајлије пушке дохватисте, „Пааа... дођосте ево овдје... трес.

Никад ваљда, у своме животу, није се брже обукао. „Дакле, ево, што је пријатељу...“ „Но, остави предговор, па ми кажи у кратко: како ја тебе могу усрећити?“ „Ако узмеш моју сестру!

“ „Не, но одмах! „Ма Бог с тобом... Шта си наумио? шта ти је?... Ја ти виђу на лицу да ти је нешто. Кажи ти мени као оцу! да се нијеси с кијем завадио; да ти није ко што ружно рекао? Кажи ти мени!...

Ја ти виђу на лицу да ти је нешто. Кажи ти мени као оцу! да се нијеси с кијем завадио; да ти није ко што ружно рекао? Кажи ти мени!...“ Сердар настави даље да га пита, али залуду.

С тога се он савлада, па ће њој, блажим гласом: „Тише, Јоке, тише! Зар ти је мило да те и други чују осим мене? Кажи што имаш, ама мени кажи, а не бијелу свијету!“ „Невоља ми је, чоче!“ одговори она нижим гласом, али истим нагласком.

Зар ти је мило да те и други чују осим мене? Кажи што имаш, ама мени кажи, а не бијелу свијету!“ „Невоља ми је, чоче!“ одговори она нижим гласом, али истим нагласком.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Боље је омјерити, па кројити. — Сто пута мјери, а једанпут стрижи. — Мери и важи, пак онда кажи. — Лака памет — брзе ноге. — Нек’ ти уши чују, што ти уста говоре. — Реч се мери, а не броји.

— Не реци зло да зло не чујеш. — Тко говори што хоће, ваља да слуша и што неће. — Не кажи све што знаш, не чини све што можеш, не вјеруј све што чујеш. О УМУ — Цар царује, ум богује.

— Подобан подобна тражи. — Све тражи слика прилику. — С ким си, онаки си. — С ким те виде, с тијем те пишу. — Кажи ми с ким си, да знам тко си. — Тко се с умним састаје и сам уман постаје.

— Ако си јединац у мајке, ниси у бога. — Ко се чува и бог га чува. О РАЗНОМ — Ако си и вражиј’, право кажи! — Бег ја, бег ти! ко ће на воду? — Бој се шушња, бој се вука, па никад у гору.

— Док смо живи, хоћемо. — А како ће ваша деца? — Нек’ се она брину. 3 Питао хаџи-Мују Кара-Мустафа: — Кажи ми, хаџија, дика ти, може ли Влах у рај уљести?

3 Питали Турци Марка: — Кажи нам, Марко, хришћанске ти вјере, за што би се најприје потурчио? — За инат. 4 Питали Марка: — Али је боље вино оно

— Онда бих ја био још јачи. 8 Питали ђаци старца калуђера: — Кажи нам, деда, који је био најјачи српски јунак? — Краљевић Марко. — Па после? — После опет Краљевић Марко. 6.

— Хоће кнез, али нећеш ти. 2 Питали циганско дијете: — Кажи нам, дијете, чија је кућа данас најоглашенија у селу? — Богме, наша, јер је ономадне изгорјела.

“ ИВ ДРАМСКИ ТЕКСТОВИ 1 ЛЕК ЗА ЗУБОБОЉУ — Шта си се снуждио? — Море, боли ме зуб! — Ја знам сигуран лек. — Кажи ми га, молим те, пропадох! — Да говориш што ја говорим. — Добро, ’оћу! — Кажи: „Милана (име лица) боли зуб!

— Ја знам сигуран лек. — Кажи ми га, молим те, пропадох! — Да говориш што ја говорим. — Добро, ’оћу! — Кажи: „Милана (име лица) боли зуб!“ — „Милана боли зуб“ — Кажи: „И Милана није ништа брига што га боли зуб!

— Да говориш што ја говорим. — Добро, ’оћу! — Кажи: „Милана (име лица) боли зуб!“ — „Милана боли зуб“ — Кажи: „И Милана није ништа брига што га боли зуб!“ — „И Милана ништа није брига што га боли зуб“.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

устај срце! устај душо!” Али ништа не помаже: он спава као мртав. Онда она рече слузи: „Кажи господару своме: још сутра може нас овде дочекати, па нас више никад овде не ће видети.” И тако опет одлете.

устај срце! устај душо!” Али ништа не помаже: он спава као мртав. Онда рече пауница слузи: „Кад ти устане господар, кажи му нека смакне горњи клин на доњи, па ће ме онда наћи.” С отим одлете све паунице.

Али се он није дао одвратити, него јој рече: „Кажи ми, кад је мој отац био цар, где му је оружје што је пасао, где ли му је коњ што га је јахао.

” А Стојша јој одговори: „Сестро моја, кажи ти мени шта је његов оброк.” Онда га сестра одведе у другу собу, кад тамо, али во печен, пећка хлеба и аков вина, „ето

” А Стојша јој одговори: „Сестро моја, кажи ти мени шта је његов оброк?” Она га онда одведе у другу собу, кад тамо, а то два вола печена, две пећке хлеба и два

” А Стојша јој одговори: „Сестро моја, кажи ти мени шта је његов оброк.” Она га онда одведе у другу собу; кад тамо, а то три вола печена, три пећке хлеба и три

Ја ћу тебе учити свему његову занату, и он кадгод дође, питаће те јеси ли што научио, а ти му свагда кажи да ниси ништа, ако си рад да га се курталишеш и да се опет вратиш на онај свет.

” А аждаја Јој одговори: „Е моја бако, далеко ја идем.” Онда јој се баба стане умиљавати: „А за што тако далеко идеш? Кажи ми где је твоја снага. Ја да знам где је твоја снага, ја не знам шта бих радила од милине, све бих оно место љубила.

А ти онда запали перце од орла, те ће ти орао одмах доћи, а ти му кажи нека ухвати тицу, и орао ће је ухватити. После ће девојка бацити један камичак у воду, те ће галија одмах стати, а ти

у воду, те ће галија одмах стати, а ти онда узми краљушт од шарана и запали је, и шаран ће ти одмах доћи, а ти му кажи да нађе и прогута онај камичак, шаран ће га наћи и прогутати, а галија ће одмах поћи.

Кад отидеш кући, а ти узми к себи Милицу, па штогод стечеш све кажи да је њезино.” Онда он захвали Усуду, па му опет рече: „У томе и у томе селу има један богат сељак и свега има доста,

јој рече да му се разбио сан, пак се дигне, стане | на прозор, па ону чудесну гору кад види, упита је: ,,Ма жено моја! кажи ми што она гора гори.” Она му одговори: „За Бога, да ли ти нијесам још ону вечер казала каква је гора.” „Како каква је?

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

Ујтру да пораниш, а не ко прошли пут! И не мораш одма тап код првог, него мало обиђи, протегли ноге, маниши, кажи киси, кажи увело, буђаво, цењкај се, закерај, зановетај, тако се ушпара, а не од прве на кантар!

И не мораш одма тап код првог, него мало обиђи, протегли ноге, маниши, кажи киси, кажи увело, буђаво, цењкај се, закерај, зановетај, тако се ушпара, а не од прве на кантар! ЈАГОДА: Видим да сте у послу.

Могу да ти израдим и пензију, и дечи додатак, и инвалиду, и пасош, и кредит, и стан, само ми кажи колики! Могу да ти пролонгирам док трепнеш! (Улази Госпава) ГОСПАВА: Шта се овај волико раскокодако?

Вама на свему фала! Оно вам никад нећу заборавити! ИКОНИЈА: Ма зашта фала, и ти би мени помого! Него једно ми кажи. Ко те онако крвнички издевето?

СТАВРА: Пусти несрећу, несрећа не дође зато да нас упропасти. Него ми кажи где су ти твоји војници. ВИЛОТИЈЕВИЋ: Ено их тамо, видим их ко сад вас! Све до последњег дугмета! Погледајте!

Кад око себе лупаш печатом као буздованом, можеш да купиш пријатеља за кило дима! Кажи шта ћеш да попијеш! Брате рођени, пропо ми пут под ногама! Нико и ништа, а каква је то била каријера!

ИКОНИЈА: Ја морам да седнем! ЦМИЉА: Манијаке сам сасвим друкче замишљала! ИКОНИЈА: Ма какав манијак, будало! Кажи ми ко ти је отац! ЈАГОДА: А и то ти је посебна прича! Мами умро муж у заробљеништву... ИКОНИЈА: У Немачкој?

ПРОСЈАК (за себе): Сад зови, да видимо ко ће да се одазове! ГОСПАВА (од једног до другог): Кажи ми неку лепу реч, утеши ме! Сажали се, кажи ми да ти је жао! Пусти барем једну сузу за мене, биће ми лакше!

ГОСПАВА (од једног до другог): Кажи ми неку лепу реч, утеши ме! Сажали се, кажи ми да ти је жао! Пусти барем једну сузу за мене, биће ми лакше! Узми ме за руку! Помилуј ме!

и он још да је узме у заштиту! Коме се не би земља отворила? Иконија! Ја сад на души носим убиство! Кажи ми макар да знаш како ми је! СТАВРА: Нама је свима жао... ЦМИЉА: Шта жао, проституткиња једна!

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

Бива ли? Кажи де!... ВЛАДИКА (уступајући као под неким теретом, слеже раменима, диже се, полази): Јовчо, синко. Не разбирам што

(Хвата се за ту могућност, као последњу наду, понавља): Лажеш, лажеш! (Шчепа је за раме и тресе): Кажи да лажеш. Иначе... убићу те, убићу... МАРИЈА (одлучно): Убиј! ЈОВЧА Ама, убићу те, убићу, иако си њена мајка.

(Таре чело од зноја, страха, језе. Измиче се од жене, блаже): Јест, убићу те, убићу. Говори, кажи да си лагала, да није истина. Кажи, па да те убијем. Говори да то није истина или, ох, све ћу да побијем!

Измиче се од жене, блаже): Јест, убићу те, убићу. Говори, кажи да си лагала, да није истина. Кажи, па да те убијем. Говори да то није истина или, ох, све ћу да побијем!

Говори брзо, брзо, јер ево већ ме души (хвата се за прси, врат), стеже, хвата... Говори, кажи да можда, можда... (Измиче се, престрављен.) МАРИЈА Убиј! Али камо срећа да је »можда«, да није истина!

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

” Архим[андрит]: „Како, преосвештени господине? Не разумем што с тим мислите. Епископ: „Кажи ми по души, архимандрите, може ли један човек лекар бити само зашто се називље лекар, а лекар|ства никад није научио,

Ја: „Молим те, љубезни, кажи ми чистосрдечно, што мислиш о овом што си досад читао. Могу ли се надати да ће на какову ползу бити?

” Зил[ошиј]: „Кажи ми које је намереније твојега писања, по ком се надати можеш да ћеду твоји јединоплеменици моћи познати да ,ти без

Та живим те богом заклињем, буди ревнитељ, но словесни и разумни ревнитељ, и кажи ми, [х]оће ли православије пропасти ако народ не буде веровати да има вампира, да има вештица, да има врачарица и по

Зашто да им се не каже да су ове ствари измишљене на шест и седам стотина година после спаситеља Христа и апостола? Кажи, брате, по души и по совести твојеј, [х]оће ли што најмање вреда благочестију и православију бити ако калуђера

Тако су свети оци установили.” Иди ти збогом! То није нимало паметно. Да наши архијереји што таково данас установе, кажи по души, би ли им ко рекао да су паметни?

Ти знаш да ко не би рад свађати се док је год жив, онде му није места. Него, кажи ми, куд сад мислиш?” Јавим му ја у каквој сам надежди био и која је већ сасвим ишчезнула.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

— Немој тако, немој кâ оно мало при, него кажи укратко и бистро шта имаш! — рече фра-Брне. Шунда одгурну брата, па ставши на његово мјесто: — Ункрантко јен ово:

— Валај, баш ћу гледати да дознам, па да просочим... — Не, него смиста кажи ди је коњ, или ћу ја одма дати ћаћи стричеву књигу. — Какву књигу? — запита кнез.

Знам само да је бија сметен. — Да ниси ти тај, Грго, болан?... Кажи, јеси ли? — питају. — Је ли ја? Је ли? Ја кâ вељу... — Немате га рашта питати — умијеша се Тртак.

— Валија си још ти да подјариш смутњу! Зашта ми, болан, ниси поручија по ком слузи?... — Ма, прије свега, кажи ти мени шта се јопет овдинак догодило? Шта је стрицу? Шта је свим вратрима? А шта је и теби несритни синко?

Брне се згрози, те једва рече: — Ти си, дакле, баш велики гришник. Томе се нисам надâ. Е па кажи све што имаш! — Прије дванајс година убија сам једнога човика.

А ти, пошто се одмориш, пошто те она запита ко си, учини се невјешт и кажи немарно да си синовац Брнин. Е, већ замишљам шта ће бити. — Е, баш ћу тако учинити!

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

јер отац изгледа тако као да ће да се туче, хтеде да устане и да каже да није због тога дошао, али га Аћим претече: — Кажи, јеси ли то одлучио или ме питаш па да одлучиш? — Одлучио. — Одлучио?! — Аћим просу дуван.

„Да нису то владине новине јавиле?“ „Сигурно су новине.“ Ђорђе није гледао оца. „Кажи, јесу ли?“ ,„Људи причају.“ „Сед си, а лажеш!“ Тад је Аћим Симку и Милунку истерао из собе.

Јесте. Кад би паметан човек и поштен отац због странке и политике овако поступао са сином? Кажи! Срамота те је. Ти ниси никакав отац.“ Ликовао је над пленом под шапама, тако малим, јадним, копрцавим пленом. „Ја?

А ја тебе и Ђорђа. Разбио сам звона. Нико то у Прерову сем мене није смео да учини. Кажи, је ли смео? — Тола расплакано и пијано загрли Аћима. — и ми сви. Не слушаш само ти Аћима.

— Знам да је то твоје дело. Сад ми кажи чије си руке окрвавио. — Научио те неко паметнији од тебе. — Одговарај што те питам! — капетан се закашља од љутине.

„Ма какво убиство! Кога да убијеш?“ уплашено је одгурнула његову руку. Кажи шта желиш“, јекнуо је, „Да пођеш некуд и да ми нађеш лек...“ „Нећу!“ „Кад те молим... Умећу ја добрим да ти вратим.

Јао, шта да радим? Не Могу више, не могу више овако“... „Јеси чула шта сам ти говорио? Малопре шта сам казивао. Кажи! Брзо кажи!“ оборио јој је главу на јастук и стезао рамена. „Шта си ми говорио? Не знам. Ништа не знам!

Не Могу више, не могу више овако“... „Јеси чула шта сам ти говорио? Малопре шта сам казивао. Кажи! Брзо кажи!“ оборио јој је главу на јастук и стезао рамена. „Шта си ми говорио? Не знам. Ништа не знам!“ „Не пренемажи се, кажи.

“ оборио јој је главу на јастук и стезао рамена. „Шта си ми говорио? Не знам. Ништа не знам!“ „Не пренемажи се, кажи. Знам ја шта је женско. Све сте курве... Мени не можеш да подвалиш!“ „Докле ћеш да ме мучиш?... Кажем ти, спавала сам.

“ „Докле ћеш да ме мучиш?... Кажем ти, спавала сам. Знаш да прошле две ноћи нисам тренула. Ти ми ниси дао.“ „Лепо кажи, шта си чула?“ „Убиј ме, ништа нисам чула.“ „Убићу те ако не кажеш.“ „Нисам чула!“ јекнула је соба. „Ниси?

Ђорђе јекну од радости. — Па што ми не кажеш! — устаде и наднесе се над њу. — Што ми одмах ниси рекла? Кажи ми још једаред. Кажи ми опет... — Родићу ти! — с мржњом викву, а он то не осети. — Истина ћеш родити? — Сигурно.

— Па што ми не кажеш! — устаде и наднесе се над њу. — Што ми одмах ниси рекла? Кажи ми још једаред. Кажи ми опет... — Родићу ти! — с мржњом викву, а он то не осети. — Истина ћеш родити? — Сигурно.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Ј. Јовановић 3мај XX Кажи ми, кажи, Како да те зовем; Кажи ми, какво Име да ти дам, Хоћу ли рећи: „Дико“, или „снаго“, Или ћу „лане“, Или „моје

Ј. Јовановић 3мај XX Кажи ми, кажи, Како да те зовем; Кажи ми, какво Име да ти дам, Хоћу ли рећи: „Дико“, или „снаго“, Или ћу „лане“, Или „моје

Ј. Јовановић 3мај XX Кажи ми, кажи, Како да те зовем; Кажи ми, какво Име да ти дам, Хоћу ли рећи: „Дико“, или „снаго“, Или ћу „лане“, Или „моје благо“; Хоћу ли „душо“, Или „моје

да ти дам, Хоћу ли рећи: „Дико“, или „снаго“, Или ћу „лане“, Или „моје благо“; Хоћу ли „душо“, Или „моје драго“ Кажи ми, какво Име да ти дам!

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Напослетку ућуташе, ваљало је мислити на садашњицу. „Кажи нам, Герике“, рече један од већника, „шта вреде у ствари, наша старинска утврђења?

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

„А сад, драги побратиме, причај ми како се реши да се ожениш и све друго што имаш да ми повериш, али право ми кажи, пре свега, која ти је то љубав по реду?“ Он се насмејао. „Је л' од правих?“ „Па јест од правих, правцатих.

А ја сам рекао... али ево читај оптужни рапорт и кажи сам. Па узе са стола једну малу групу ак[а]та, потражи нешто и кад пронађе: — Ево, молим те, чуј шта сам рекао: „Ми

„Само да се ово сврши.“ У најтежим тренуцима опасности, кажи сам, они су као и ми, а ми смо, сутрашњи мртви, пуни грозничаве зебње уздисали: „Само да све ово преживи, само да се

Продајеш млеко, газда си па опет просиш. — Лажеш! — И наговарао си ме да убијемо Секулу и да му узмемо паре. Кажи, ако смеш, да ниси. И зато си га звао на вечеру, да прођете оним путем поред циглана...

— Бре, живићеш сто година. — Па, лепо, ево кажи сам: шта ми вреди да се ждерем као ти? Шта ми помаже, ајд’ кажи, молим те. — Како, шта вреди?

— Бре, живићеш сто година. — Па, лепо, ево кажи сам: шта ми вреди да се ждерем као ти? Шта ми помаже, ајд’ кажи, молим те. — Како, шта вреди? Нема ту вреди и не вреди, пријатељу. И опет се пргави пуковник.

Све ви тако, нема, к'о Арнаути, а кад дође непријатељ, чик њему кажи нема. — Ја како, вели командант и намигује на ађутанта. Само строго, Стеване!

— Је ли, Милосаве, Милосаве? — Извол’те? И смеје се идиотски и гледа око себе Милосав. — Право кажи: јеси ли истина плакао јуче кад си видео шумадијске чарапе, оне везене, код потпуковника у сандуку? — Ко, је л’ ја?

Јер са доказима којима овде располажемо, учешће твоје у делу потпуно је утврђено. Кажи нам, дакле, све слободно, отворено, јасно. Ето кажи нам: Где си био десетог септембра? Ајд’ одлучио; видим да се мучиш.

Кажи нам, дакле, све слободно, отворено, јасно. Ето кажи нам: Где си био десетог септембра? Ајд’ одлучио; видим да се мучиш. Где си био тога дана?...

Ето кажи нам: Где си био десетог септембра? Ајд’ одлучио; видим да се мучиш. Где си био тога дана?... Али нека, ајд’ кажи нам прво ко те је увео у „тројку“, која је твоја „копча“?

и наједанпут он учини све да би изгледао утучен, страшан, па устреми укочен поглед на њу: — Молим те кажи, реци ми, молим те, преклињем те: јеси ли га икад макар мало, макар најмање волела? Јер ја се никад не могу смирити.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Његове очи чисто просе једну лаж. „Кажи ми искрено, како ме налазиш?...” Оним „искрено” хоће да купи могућност да вјерује у ту лаж.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

— Славе ти, Ђурица, немој да нас мучиш. Претурићемо ти сву кућу, док не нађемо... Кажи, брате, где је, па да идемо — рече кмет, пробајући да омекша и одобровољи Ђурицу.

После већ, кад накупиш пара, можеш куд хоћеш. — А како да изиђем одавде? — То је моја брига, само ти кажи. Ђурица наслони главу на хладно гвожђе и уздахну очајно. »Дакле баш да се хајдукује ?« — поче да мисли. »А младост ?..

— Па... кад није друкче, оно... нека буде тако! — прошапта Ђурица збуњено. — Нећу тако, но кажи одсечно, да знам! — Па видиш, ваљад’, да пристајем... морам! — Дакле, сигурно? — Сигурно! — Е, дај руку!

— То, вала, није... а баш ако хоћеш да ти кажем... — Немој, немој, знам шта ћеш. Кажи то Милеви — прекиде га она и обрте десно, к својој кући. ... Међутим, Вујо, дознавши за те објаве, даде се у бригу.

— Нађе ли га? — запита Вујо. — Нађох; вели да може. — Добро. Иди му сад кажи нек дође мојој кући чим се смркне, а и ти дођи са њим. — Зар ћу и ја... на посао? — Мораћеш; нема ко други.

— Све ћу ја њему јавити за један сат, пошто дознам. — Е, сад у здрављу! — рече Ђурица, — морам да се журим. Кажи онима тамо нек иду куд ко хоће. — И нестаде га у кукурузу. — Шта си му то говорио ?

саветовао сам човеку да не пропада тако млад узалуд, нека се преда власти.. — Па шта вели он? — Ништа. Кажи — вели — онима тамо нек иду куд хоће, па га нестаде, као да оде у земљу.

— Но ако си ме зовнуо због чега другога, то ми кажи. Вујо нађе за добро да спусти тон. — Тако, соколе, аверим ! А јест, имам још нешто.

— Што ћу ти? — рече она, а глас јој веома задрхта. — Само да ти кажем, здравља ми!... — Па кажи ми овде. — Ама знаш... проћи ће ко...

И онима у Војковцима треба послати. А чим нађеш прилику, кажи, па да идемо. И ја нешто сад разбирам. Требаће ми сад повише новаца, па ако испадне како ваља, биће добро.

Он му само рече озбиљно: — Кажи ти мени, како ће то да изгледа: хајдук под кецељом! — Шта ти говориш!... — плану Ђурица.

колико умирио, седе на клупу под шљивом, па настави: — Имам много хитна посла до газда Јанка, па те молим, ако је ту, кажи му да га чекам.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Кад то види господин бог, рече светом Илији: — Илија, хајде доље па кажи ономе староме код кога служи и кад му је година, јер он не зна ни кога служи ни кад му је година, а враг му неће

— А што ти то не каза својој матери циноћ, него те онако избих? — Ево ти кажем сад, него кажи ти мени јесмо ли се сад помирили. — Јесмо, сине, јесмо, — па га стаде грлити и љубити.

Устај срце! Устај, душо! Али ништа не помаже: он спава као мртав. Онда она рече слузи: — Кажи господару своме: још сутра може нас овде дочекати, па нас више никад овде неће видети. И тако опет одлете.

Устај, душо! Али ништа не помаже: он спава као мртав. Онда рече пауница слузи: — Кад ти устане господар, кажи му нека смакне горњи клин на доњи, па ће ме онда наћи. С отим одлете све паунице.

Онда јој се баба стане умиљавати: — А зашто тако далеко идеш? Кажи ми где је твоја снага. Ја да знам где је твоја снага, ја не знам шта бих урадила од милине, све бих оно место љубила.

Онда му цареви реку: — Е, кад већ хоћеш силом да идеш, а ти немој одмах жену да водиш, него јој кажи да пита Баш-Челика ђе му је јунаштво, па онда дођи да нам кажеш, ми ћемо ти помоћи да га освојимо.

Најстарији син ухвати згоду те ће упитати оца: — Оче, дуго нисмо проговорили, сад је дошло доба да морамо говорити. Кажи ми, бих ли смио, као твој најстарији син, да те за нешто упитам? — Би, — рече старац.

Кажи ми, бих ли смио, као твој најстарији син, да те за нешто упитам? — Би, — рече старац. — Кажи ми, а што је јуче твоје лијево око плакало а десно титрало?

Томе се зачуди цар, па ће рећи дјевојци: — Кажи ти мени што је сва твоја коса од злата, само једна длака жута као у лисице?

јој рече да му се разбио сан, пак се дигне, стане на прозор, па ону чудесну гору кад види, упита је: — Ма, жено моја, кажи ми што она гора гори. Она му одговори: — Забога, да ли ти нијесам још ону вечер казала каква је гора!

А ти онда запали перце од орла, те ће ти орао одмах доћи, а ти му кажи нека ухвати тицу, и орао ће је ухватити. После ће девојка бацити један камичак у воду те ће галија одмах стати, а ти

у воду те ће галија одмах стати, а ти онда узми краљушт од шарана, и запали је, и шаран ће ти одмах доћи, а ти му кажи да нађе и прогута онај камичак; шаран ће га наћи и прогутати, а галија ће одмах поћи.

Ћипико, Иво - Приповетке

—Човјеку се десила несрећа: болан је, — изрече жена и загледа се у ватру. —Што му се догодило? Кажи! —Која вајда казивати? Отуд нема помоћи. —Приповедај! — умешаше се и девојке. —Кад хоћете нека!

—Па како је живјела сама? — прекидох ја. —Да, сама!... одужи он и, насмијавши се од срца, погледа у стару. — Кажи господину све што знаш! — умијеша се Антица мирно. — Није у томе зла! — А што ћу казати? — попусти он.

— И повика: — Одричеш ли се? Кажи: одричеш ли се? Јер ће доћи судњи дан, страдање и шкрипање зуби... И паклени огањ сијаће ти из уста, из ноздрва, из

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

С тим да одужим дугове, а после... ЖИВКА: Даро, кћери, мени мркне пред очима. Кажи твоме мужу нека каже: да или не, иначе ћу га гађати столицом! ДАРА: Па кажи, забога! ЖИВКА: Да или не? ЧЕДА: Да!

Кажи твоме мужу нека каже: да или не, иначе ћу га гађати столицом! ДАРА: Па кажи, забога! ЖИВКА: Да или не? ЧЕДА: Да! ЖИВКА: Шта? ЧЕДА: Министар.

(Удари у сладак смех од задовољства.) Ју, убио ме бог, чисто не верујем својим рођеним ушима. Кажи ми, Даро, ти! ДАРА: Шта да вам кажем? ЖИВКА: Па зови ме као што ће одсад цео свет да ме зове.

ЖИВКА: Па зови ме као што ће одсад цео свет да ме зове. ДАРА: Госпођо министарка! ЖИВКА (Чеди): 'Ајде, кажи и ти! ЧЕДА: Хоћу, ал' кажите и ви мени: господин-министров зете; да чујем, знате, како то звучи!

И зашто да јој псујеш матер? Зар она тебе учи и васпитава, а ти да јој псујеш матер? Зашто, 'ајде кажи ми зашто? РАКА: Па кад она мене тера да изговорим десет пута реч: „решонс лајзејшн”! ЖИВКА: Па изговори!...

Ти си, брате, паметан и онако разборит човек, па ћемо се лако споразумети. ЧЕДА: Ја се надам. ВАСА: Прво и прво, кажи ти мени, брате, шта ће теби жена? Кад зрело размислиш, видећеш и сам да ти то није тако потребна ствар.

АНКА (приђе и узме га од жандарма). ЖАНДАРМ: Ја могу ићи? ЖИВКА: Можеш, војниче, и кажи господину члану: ја ћу већ... реци му, све ћу му кости поразбијати. ЖАНДАРМ: Разумем! (Салутира и одлази.

Твој рођени муж налази се овога часа у соби код Анке наше и то у рђавој намери. ДАРА: То није истина! ЖИВКА: Кажи, Рако, где је наш зет Чеда? РАКА: Нек ми да динар, па да јој кажем. ЖИВКА: Напоље, ало несита! Зар ти је мало?

Није овај ни први ни последњи. ВАСА: Море, нек иде до ђавола! Него, дедер, кажи ти мени оно што сам те питао: може ли она ствар некако да се изглади?

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

— То, да је то место моје, бре соколе! — одговори му сам поп. — О, Бацо Хаџићу, тако ти образа, кажи овом човјеку из шуме а твојем госту: је ли кадгод твој побратим и кум поп Буњак и под Турцима сјео на друго мјесто

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

ФЕМА (подбочи се): Молим те, кажи ми, с ким мислиш ти да говориш? ВАСИЛИЈЕ. Зар ви нисте Фема, покојног мајстор Пере опанчара жена?

ФЕМА: То је несрећа! Ја јој говорим о првом господину, а она оће свињара. А нећу се ја млого ту с тобом резонирати. Кажи коми фо! ЕВИЦА: Шта је то коми фо? ФЕМА: Таки кажи коми фо, или ће ти пући одма глава. ЕВИЦА: Коми фо!

А нећу се ја млого ту с тобом резонирати. Кажи коми фо! ЕВИЦА: Шта је то коми фо? ФЕМА: Таки кажи коми фо, или ће ти пући одма глава. ЕВИЦА: Коми фо!

ЈОВАН: Како не би знао кад нам је пуна башта божура. ФЕМА: Сапр бу, то је француски добро јутро. Сад кажи: божур, мадам. ЈОВАН: Божур, мадам. ФЕМА: Лес тружес. Видиш како је лако. ЈОВАН: Сапр ђабл сундиер сусунпрпрпардон.

ЕВИЦА: Чекај мало, Васо. ВАСИЛИЈЕ: Иди, ти си отров, ти си змија пред мојим очима. ЕВИЦА: Та чекај, кад ти кажем. Кажи ми шта је то решконта, једе ли се? Како изгледа, да видим.

МИТАР: Видиш, Фемо, како ти се слави кућа. ФЕМА: Лес ноблес, лес модес. МИТАР: Опет почињеш? Кажи ти нама, остајеш ли ти и даље тако покондирена и луда, или ћеш бити као ми? ФЕМА: Ноблес кон нит бити паор.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Окружена неким вечито будним сјајем зру брда уоколо. Дан ће да ме заборави, тајно довршена у себи кажи се. Када прелазим из једне тишине у другу под велику сенку сунца је ли то дрвеће на твојим обалама окоштали млаз

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Па шта велите? Ја бих желео Да од тог липше стара дртина! РАДАК: Не разумем те — Ал’ кажи лепо и разумљиво Шта си на свету досад чинио?

То не дам, бабо!... А ти се жури И вештом лажи варај тирана Румен те лица неће издати. Кажи му јасно: да зуба немаш, П’ ако ти сина смакне јединог Да ћеш од црне глади свиснути.

Или накриви раме старачко, Под паз’о узми штаку дебелу, Па кажи: „Ето, хрома сам, стара, Немој ми ломит моћну потпору!

ТРЕЋИ ТУРЧИН: Опет невољи!.... Па, бако, кажи каква је голема невоља што је уза сваку спомињеш?... Да и ја могнем везиру казати...

“ Други: „Чок селам!...“ Трећи: „Селам алећ!...“) ХАСАН: Добро ти бог дао! ГЛАВАШ: Ти си ме звао. Па кажи важност своје поруке: Да л’ вреди што сам амо ходио? Ил’ сам онако, тек за ћефину Везирске моћи, себе морио?...

ХАСАН: Па, дела, казуј, Да се не троши време залудно... ПРВИ ТУРЧИН: Кажи, Ћериме, Да се са бруком не повраћамо: Дван’ест Турака с дели-Ћеримом Једног хајдука нису смакнули!...

Ал’ чекај!... (Мисли се нешто.) Сељаче! Што игда можеш селу побрзај, Те одмах нађи Петра Сивоњу, Кажи му шта је!... И да не чека, Него, што може, нека похита! Брже! Брже!... (Сељак одлази.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

— Коме се левча пребила? — пита и не осврћући це загрејани возар. — Зар мени?! Кажи ти то твојој стрини. Моја се левча никад не пребија!

Е... е... еј, Севдо, Севдо, моја гарава Циганко! да л' ћемо се још који пут загрлити? Кажи јој, бре, Бућо, ако се жив вратиш, да сам је се и на самртном часу слатко и весело сетио...

»на левој страни крај срца«« (чита на медаљи): »М. М. Обреновић ІВ. књаз српски.« А? Је л' тако? — Тако, докторе. — Кажи ми право, како ти сад куца под овим твоје комунско срце? — Сасвим као и пре, докторе.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Па што си ми тако сетна, Па што си ми тако бледа? О, кажи ми, шта ти срце — Моје срце приповеда. Каже ли ти миле снове Бујну тугу, слатке ваје, Пева ли ти златне наде И

XВИИ Кажи ми, кажи, Како да те зовем, Кажи ми какво Име да ти дам, — Хоћу ли рећи: Дико, или снаго, Или ћу: лане, Или:

XВИИ Кажи ми, кажи, Како да те зовем, Кажи ми какво Име да ти дам, — Хоћу ли рећи: Дико, или снаго, Или ћу: лане, Или: моје благо,

XВИИ Кажи ми, кажи, Како да те зовем, Кажи ми какво Име да ти дам, — Хоћу ли рећи: Дико, или снаго, Или ћу: лане, Или: моје благо, Хоћу ли: душо, Или:

да ти дам, — Хоћу ли рећи: Дико, или снаго, Или ћу: лане, Или: моје благо, Хоћу ли: душо, Или: моје драго — Кажи ми какво Име да ти дам Све су то мила Имена и лепа, Којима Србин Своме злату тепа.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

— Е, размишљали бисте и ви, господине капетане, да вас неко привеже за кревет, као ово мене. — Кажи хвала, кад ти пси кости не разносе. Шта је после било?

— Шта си ти радио? — Шта сам могао?... Сишао сам и легао у јарак покрај пута. — Кипислцауф!... Кажи слободно. — Наравно. Али само што је прелетео изнад мене, ја сам се дигао.

— Шта имам још о ној да вам причам. То је био „текући посао“ још првог вечера. — Тако, брате, кажи да и нама мало лакне! — смеје се Војин.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Погледај ми, Љубо, сад на старог момка Како жустро подиграва и несташно хопка, Пак ми саде кажи хоћеш за ме поћи, Хоћеш мојој туги љубов'ју помоћи.

) ове тајне њене. Ишти руку да целујеш; кад ти ову пружи, Придржи ју, нежно само, пак јој се потужи: Најпре кажи да си сведок моје љубве жарке, А потом јој све ишчисли моје муке јарке; Хоће л’ јој се ражалити, пази пак ми кажи,

кажи да си сведок моје љубве жарке, А потом јој све ишчисли моје муке јарке; Хоће л’ јој се ражалити, пази пак ми кажи, А међутим себи место на руку јој тражи.

Дигде л’ руку да т’ упита шта желиш од груди Њених, кажи: Верност коју чесни хране људи. У смеју јој на уснама вољу ти примети, Буде л’ добра, тад помисли да си већ на мети.

га Цвет-девојче, Па се тихо поднасмеја, А јошт тише проговори: „Може бити да с’ ниједно Од обадва не разбије. Кажи, боже, шта је право, Која ли је воља твоја.” Натуцало младо момче Са натуцком изабраним.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Кô да ја певам?... Да не уздишем? Уздишем, ах, кажи оцу мом! И за најмањим оним каменом Што сам га некад — већ некад, да!... У палачи му холо газила!...

БОГДАН: Ја главарима. Сутрашњи дан је За сабор Ђурђе определио... БОШКО: Иди, Богдане, — кажи им Каква нам земљи прети несрећа, Па нек’ се сваки муци досећа — Збогом! (Бошко и Богдан одлазе.) КАП.

ВУКСАН (за себе): Радуј се сада, седа старино! Од курјака те иште лисица... ШУЛОВИЋ: Моли, госпођо! Кажи слободно, Гласића свога слашћу меденом Заслади горке збиље опоре, Које на себи носи истина; Послушаће те, кажи

Кажи слободно, Гласића свога слашћу меденом Заслади горке збиље опоре, Које на себи носи истина; Послушаће те, кажи све: Да није права имô гонити Столећа тужног седу старину, Који је својих груди извором У годинама жарке припеке

) БОШКО: Је ли душман? Ил’ је само покушај оружја? СТАНИША: Душман! БОШКО: Ох, кажи га, На сабљама да га разнесемо. СТАНИША: Одонуд јекну пушка, А ту га нестаде.

РАДОШ: Сироте!... Па докле ли наумисте? БОГДАН: Далеко, Ал’ о том после, А сад ми кажи, седа старино, Да л’ имаш траве или мелема Којим бих рану могô привити? РАДОШ: Рану? А ко је рањен, дијете, ко?

Радош га отисне.) РАДОШ: Одлази даље, срамна неверо! Даље, подсмеху моје старости! Даље! Ил’ ево кажи гласом покајним Да ћеш се стидет срамне издаје И вратит себе своме оташтву... БОШКО: Немамо више оташтва!

— Та знаћеш, господару, онога те га је спјевâ покојни Потуцаковић... Баш он. КНЕ3 ЂУРЂЕ: Кажи нек’ уђе! (Вујо одлази.) Чедо од разговора! Ал’ давно памти, па много зна.

Да само ове ноћи грмљаву Стрепећи срцем даље не слушам... Ил’ кажи брату — нека престане, Та још је ноћ, иди, кажи му Нек чека мало — дан док не сване!...

Да само ове ноћи грмљаву Стрепећи срцем даље не слушам... Ил’ кажи брату — нека престане, Та још је ноћ, иди, кажи му Нек чека мало — дан док не сване!...

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

— Дај ми кажи, Мићане! — трже се мајстор Глишо као из дубоког премишљања, примаче се ватри, истресе лулу о длан, па је опет напуни и

— Дај ми кажи, Мићане, мореш ли икако знати што Симеуна не закалуђерише? Ето, рећемо, служиш већ пуни' тридесет година калуђере, па

! Е, де-де сад кажи, немој врдати! Е, мој синко! Зелен си, зелен кô зелена грана у гори зеленој. Писарчић (зацрвенио се): Ја сам контâ

Казô ја вами не казô, ви њега по закону морате осудити. Судац: Хоћемо, осудићемо га, само нам кажи све што си начукнуо. Давид: Изволи, господине, да шједнем? Баш сам се млого уморио. Изволи, господине?

Баш сам се млого уморио. Изволи, господине? Судац: Изволим, изволим, Давиде. Сједи, па нам кажи какву прáву траже газде. Давид (сједа): Чудновату прáву, главати господине, траже газде. Не знам ти ни казати.

Газда Стево каже да сам издајник, е па кад сам издајник, ја ћу и то издати. Судац: Шта је то, Давиде? Де-де нам кажи. Давид (устеже се): Бога ми, не смијем. Не смијем, господине, убиће ме газде.

Давид (устеже се): Бога ми, не смијем. Не смијем, господине, убиће ме газде. Судац (живо облијеће око њег): Кажи, не бој се ништа. Писарчић: Кажи, Давиде, кажи. Не бој се кад ти господин судац... Давид: Крсног ми имена, не смијем.

Не смијем, господине, убиће ме газде. Судац (живо облијеће око њег): Кажи, не бој се ништа. Писарчић: Кажи, Давиде, кажи. Не бој се кад ти господин судац... Давид: Крсног ми имена, не смијем. Не смијем, људи!

Не смијем, господине, убиће ме газде. Судац (живо облијеће око њег): Кажи, не бој се ништа. Писарчић: Кажи, Давиде, кажи. Не бој се кад ти господин судац... Давид: Крсног ми имена, не смијем. Не смијем, људи!

Још ви не знате што су наше газде. Паметни сте, учевни сте да се даље не мере, али... Судац (још живље): Кажи, не бој се ништа! Давид: Ама, казаћу, па нек иде глава!... Има ли у вас школа што се зове терезијанска?

Наши цареви, штоно веле, бише и преминуше. Него сам начукнô да ми, Србови, имамо једног краља и једног књаза. Дај ми кажи, тако ти царског крува, а видим паметан си и учеван си: би ли се икако, икако могô од тог нашег краља и књаза истесати

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

(Полази.) ЈЕРОТИЈЕ: А је л' понесе оно писмо? (Спази га у њеној руци.) Па овај, натрљај јој нос и кажи да ја то не трпим. Нека не чека да ја... АНЂА (оде). ИИИ ЈЕРОТИЈЕ, ВИЋА ЈЕРОТИЈЕ: Шифра, а? Је л' нешто важно?

МАРИЦА: Па питај ме ако ти треба, па ћу ти казати. АНЂА (крсти се): Господе боже! Па добро, ево да те питам. 'Ајд' кажи ми: који ти је тај Ђока? МАРИЦА: Апотекарски помоћник. АНЂА: Апотекарски помоћник?

Чула си шта у писму пише и тако ће и бити. Он ако не стигне данас, стићи ће сутра зацело и онда... Упамти и слободно кажи оцу, брука му не гине! АНЂА: Где бих му то казала, побогу, дете! Не бих ја то њему смела...

ЈЕРОТИЈЕ: Добро, да ти поверим, ал' како ћеш да га нађеш? 'Ајд', кажи ми, како ћеш га наћи? ВИЋА: Па ја мислим, овај, на основу ове депеше да ухапсим газда-Спасоја Ђурића.

Због тога пати држава, а треба и о томе који пут водити рачуна. ВИЋА: Па треба, дабоме! ЈЕРОТИЈЕ: Кажи пандуру Јоси — у њега је добар расол — нека му однесе једну тестију, па кад се растрезни, нека дође овамо. А остали?

ЈЕРОТИЈЕ: Не верујем да је то лице у вароши; оно се крије негде у срезу. Али опет, нека види. Кажи му нека завири где год се може завирити. По свима кафаницама.

Ја те молим да ме саслушаш, јер ћеш се иначе кајати. ЈЕРОТИЈЕ: Добро, 'ајде говори, али кратко и јасно. Кажи име и презиме, године старости, место рођења, јеси л' који пут осуђивана и зашто, и одмах прећи на изјаву.

” Ал' ово је друга ствар, ово је сумњиво лице! А шта је то сумњиво лице? 'Ајд' кажи, Тасо, шта је то сумњиво лице? (Таса слеже раменима и гледа у указна лица.) Не знаш, дабоме!

АНЂА (и за њом Марица долазе носећи једна качкет, а друга пиштољ): Ама, кажи, човече, шта ће ти пиштољ? ЈЕРОТИЈЕ (меће качкет на главу, а пиштољ у задњи џеп капута): Пст! Ја сам данас центар.

ВИЋА: 'Ајд', дај ми те твоје грађане! ЖИКА (звони). ЈОСА (на вратима). ЖИКА: Нек уђе газда Миладин и кажи апсанџији да ми доведе Спасу механџију. ЈОСА (повуче се).

(Милисав се диже и узима капу.) А чуј, господине Милисаве. Ако те почем неће да послуша, а ти кажи телеграфисти да не сме ниједну депешу, па ма ко му је поднео, откуцати док ја не прегледам. ЖИКА: Па то је цензура.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Баба, одозго, не дижући се, окретала би се, звала слушкињу и гласно, да онај чује, заповедала би: — Васке, кажи Стаменку да му је Младен казао да тад и тад дође код њега у дућан.

И кад је све свршено, увече, дошавши кући и затекавши бабу око чесме, поздрави је: — Нане, кажи: драгичка! — Драгичка, Младене!

Полазећи као да ће у дућан и узимајући бројанице, навлачећи кондуре, рече јој: — Кажи свекру, мужу, у недељу долазим да је пијем. И брзо, одмах изиђе, да му се не би захваљивала.

лицем, увек кад дође код њих па види и њега, брата Младенова, будућег зета, почне њој да се тужи: — Море, пријо, кажи оном твоме нека мање пролази поред капије, нека мање овамо гледа. Ова моја ништа не може.

— Не, — одговори — него кад дође онај (брат), кажи да га зовем. — Он је, чини ми се, у горњој кући. Треба ли ти одмах? — Не.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Тако ти соли и хлеба, земље и неба, кажи ми ко ће ми бити суђен! Нека ми изађе на сан!« (ібід., 643. Слично гатање и у ЛМС, 139, 87, само што ту В.

Ћипико, Иво - Пауци

— Нека је на мени— одговори он замишљен. — Па се окрете прама њој: — Бога ти, кажи ми, је ли истина што веле да поп Вране пристаје за тобом? —Је и — није. —Кажи чисто!

— Па се окрете прама њој: — Бога ти, кажи ми, је ли истина што веле да поп Вране пристаје за тобом? —Је и — није. —Кажи чисто! —Похотан је на жене, иако је свештеник, а друкчије му није мане ... А кад ме питаш, право ћу ти казати.

— и опет се насмија својим умјереним осмјехом. — Кажи цијену, господару, — пита Илија, и не може никако да се сабере, да се безбрижним причини.

—Што плачеш? — упита Раде, обзирући се око себе. —Убиј ме! —Кажи што је? —Стид ме, а друкчије све ми једно... Али кад сам код тебе, пече ме.... —Кажи!

—Убиј ме! —Кажи што је? —Стид ме, а друкчије све ми једно... Али кад сам код тебе, пече ме.... —Кажи! —Безмало те ме не превари поп Вране... обвладао ме бесједама... Мало што му се не пустих . . — Па? — рече Раде.

— рече јој озбиљно. ... — Дошла бих гдје год хоћете, одговори она, али под једним условом. —Да чујем, кажи! ... —Повела бих собом оно двоје дјеце. Газда се насмија, и на први мах мишљаше да се жена шали с њиме.

Смиљана пође своме ковчегу и вративши се вели Ради: — Ево ти понеси и ових пет талијера и три здраве плете господару, кажи да га стара поздравља и да ће се молити за душу му, — и уручи стара новац у синовљеве руке.

— Пусти, пусти! — трже се Иво. — Оставио бих се ја свега.... — Дакле, шта је нова? — Нова? Не знам ... — Кажи, нека и ми у овој пустоши дознамо поштргод! Нећу ни да те зовем на објед... Биће те се твоји ужељели. —Хвала ти.

И сутра... — хтједе нешто рећи, но претрже. —Шта си хтио рећи? — опази Иво. —Ништа! — отсјече Јуре. —Кажи! — навали Иво. — Немој тајити од мене, реци ми к'о своме брату!

Добро си ти дите? А ча не греш, ди се скиташ кад је скула, а? Дијете се уплаши и обори очи. — Кажи, ди се скиташ? — понови главар.

Дјевојка не одговори. Иво је ухвати за руку, али се она отрже и наједном гласно заплака. — Плачеш?! Што ти је, кажи! — Ко зна ди је Петар... — кроз јецање слуша њен глас. Протрне, па се надви над њу да јој очи види.

— опази судац, обрнувши се прама писару. Узме списе у руке, па их часом прегледа и опет поврати писару. — Дакле, кажи ми све што знаш што се догодило оне вечери! — обрати се су дан старијему брату.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Рекао ми је: „Ослањам се на тебе. Димитрије, бистар си и учен човек. Срочи писмо према овоме што сам ти рекао. Кажи краљу да ће моћи на мене да рачуна најдаље за седам-осам недеља. Дотле ћу се опоравити.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

врата, па слушај шта ћу ти рећи: Дође ли познаник какав да моју маленкост тражи, А ти га учтиво прими, па онда овако кажи: „Господин на дому није, и тек ће увече стићи, Па, да вам не буде дуго - можете слободно ићи.“ Да, то је доиста мучно!

Богови, Слепчевић то је... Но, то је већ дошло довде: Лало, затвори врата, па кажи да нисам овде. 1884. ГРАЂАНСКА ВРЛИНА Строг и узвишен преда ме је стао, Оружан мачем и гранчицом крина...

Кмет, човек побожан јако, погледа Амора благо. „Чиј' си“, рече му најзад, „кажи ми, детенце драго, Имаш ли оца и мајке, ил' барем тутора свога, Кад голо и наго скиташ?

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Тихо се опет замислио и подупро обема рукама своју отежалу главу. „Кажи ми,“ говори он као испред себе, „тренутак свог рођења, па ћу ти рећи када ће ти куцнути твој последњи час.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

ТАШАНА Кажи: прешно је, и моли га, моли нека дође. ХАЏИ РИСТА (Ташани унезверено): Зашто је прешно да дође? Да није болест?

ТАШАНА (обесне се о њу, плаче, гура главу у недра): Нано, нано! О не знаш ти, нано моја! КАТА (милује је): Па кажи, чедо, кажи нани својој! ТАШАНА Не знам. Само знам да не могу више. Не могу више да овако издржим.

О не знаш ти, нано моја! КАТА (милује је): Па кажи, чедо, кажи нани својој! ТАШАНА Не знам. Само знам да не могу више. Не могу више да овако издржим. Ох, излудећу од страха.

ТАШАНА (неугодно Кати): Ама није то. Не знаш ти. КАТА Па добро, чедо, онда ето ти деда па му кажи. Ја одох да скувам кафу, а ти све деди кажи. (Одлази.) МИРОН (Ташани): Да ниси болесна? ТАШАНА Не, дедо.

Не знаш ти. КАТА Па добро, чедо, онда ето ти деда па му кажи. Ја одох да скувам кафу, а ти све деди кажи. (Одлази.) МИРОН (Ташани): Да ниси болесна? ТАШАНА Не, дедо. Али седи, седи, молим ти се! Ох! Не знам ни ја.

Тај ваљда има две главе а не једну. Кажи, који је тај? ТАШАНА О, дедо. МИРОН Ко? ТАШАНА Па он! МИРОН (бесно): Ама ко »он«? Шта је, где је, тај »он«?

Нисам знао да тебе ко сме. (Планувши гневно): Који је то »он«. Ташана? Кажи га! Одмах га кажи, па да омркне а не осване! Ко је тај и шта је тај, који сме тебе још...

Нисам знао да тебе ко сме. (Планувши гневно): Који је то »он«. Ташана? Кажи га! Одмах га кажи, па да омркне а не осване! Ко је тај и шта је тај, који сме тебе још... ТАШАНА (одбијајући): Не то, деда.

То је нешто много кад плачеш! (Надноси се над њу, сасвим решено): Ташана! — не кћери, не снахо, већ Ташана, шта је? Кажи све! Све кажи! Немој ништа од мене да кријеш, јер немаш од мене ничег да се бојиш. Не бој се ти мене. (Пауза.) Или не!

(Надноси се над њу, сасвим решено): Ташана! — не кћери, не снахо, већ Ташана, шта је? Кажи све! Све кажи! Немој ништа од мене да кријеш, јер немаш од мене ничег да се бојиш. Не бој се ти мене. (Пауза.) Или не! Чекај!

Али да сам знао да ти је оволико тешко, мучно... Дакле, зато све кажи! Никако се не бој мене! Јер оно што је некада било, било је. И ево, можда ће ти бити криво, али ја се не кајем за то.

И зато сам срећан. Сан ми је лак, душа чиста, тело мирно и мртво. И зато, Ташана, не бој се ти, већ кажи ми све, кажи све као оцу, више него оцу, као самој себи, као Богу своме, јер је он једини који све зна, све види, и

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Госпа Нола, иако то крије, гледа с неодољивим задовољством. — Иди, Србо, види се у огледалу, и кажи да ли ти личи да идеш из апса.

О, Богородице!... Паула, кажи Јоси да за пола сата кола буду упрегнута... Баш волим ово бљузгаво време... амрел немојте заборавити...

— Е, кад су Јулица и Паула удешавале твој костим, онда ја више не смем да се мешам... А сад седи, Лука, сине, и кажи ми шта би учио, и куда би желео да идеш. Срба ће у Грац, и учиће за доктора.

Дакле Лука-Лукице, кажи шта имаш и госпа Нола помилова младића по коси, очигледно да га охрабри да буде искрен и слободан.

— Остављам ја, Милане, за сада Париз, остајем крај тебе док ти не буде боље... Милане, ја сам твој стари Павле... кажи ми шта те боли, боље другу него свима докторима. — Јеца Миланов отац и јеца Павле, а Милан се закашљао.

— Не знам ни како ћу га оставити — шапће Павле Бранку. — Хајде, Чупоња, хајде матори мој, кажи лепо господин Бранку лаку ноћ па да нас двојица идемо да вечерамо и да спавамо. Пас арлаукну језовито.

Хоћемо ли се ми још дићи, мама, то те ја питам, и то ми кажи! Јосиф је био прави господин и уметник. Све је у њему постајало облик.

— Агнице — рече једнога петка Сока својој старијој сестри — кажи мами да су у петак Христа распели. — Агница, која је мађеху врло волела и у свему се с њом слагала, наравно да ништа

Дакле, окани се узрока, него дохвати последицу за врат, и, ако се игда може, промени угао живота... Кажи оном Мимићу да бежи рецимо у Бразилију, далеко од Аустрије — смеје се доктор-Милутин.

Маћеха и пасторак, дечак од дванаестак година, заволели су се много и искрено. Јелена је грлила малога и шаптала му: „Кажи ми мама, мама, ма-ма!

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Према томе, сваки помоћни глагол на немачком језику јесте комшија. — Па добро, Сретене, кажи ти мени — вели му професор — кога ћеш ти да зовнеш у помоћ кад не знаш лекцију? — Комшију Живка! — одговара Сретен.

— Што га питаш шта је; то је извесно каква стонога, ако није што још и гадније, — пишти стрина. — Шта је то, кажи ми одмах шта је то? — навалила мајка на мене, не би ли изгладила увреду. — Немој да ћутиш, него реци шта је то?

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— Е није него!... Досад си се верао по гудурама, а сада ти је мало Пирот. Кажи хвала и на томе — добацује капетан Вела.

— Наравно — одговара Лука — ти си код куће јео стално питу са млеком, па ти омекшали зуби. Кипислцауф!... Ждери то и кажи хвала, кад си добио. Неки говоре како би се пексимитом могао и коњ убити. — Како ти изгледа?

Нарови су расли самоникло, као у нас трње. Могли смо раскопчати и шињеле. Милан кувар почео се већ знојити. — Кажи ми, молим те, шта си све обукао, те изгледаш такав? — пита га потпоручник Драгиша. — Ево...

— Ја, богати, он оде... — Није ваљда луд. — Их, шта ћемо сад! — Побратиме, молим те, трчи и кажи му да је све ово била шала — обрати се Душан Луки. — Е, људи, баш је чудан човек. Лука сс диже и оде.

— Шта увијаш, „онако“, „овако“. Кажи: питао си за женске! — дира га Живадин. — Немој да ме прекидаш. Ја причам верно како сам разговарао са човеком...

— Ти си, друже, пребринуо. Чвркнуло те и кажи: хвала богу... А џаба му било овај мој живот. Ако ја целога века треба да се мучим, онда је боље нека ме упуте на

— Ти си из Дринске дивизије? — Не, ја сам био у комитском одреду. — А... Тако ми кажи. Зато ти и не знаш где је Кожух. Дакле, пази: Кожух је на нашем крајњем десном крилу. Тамо даље држе Енглези...

Станковић, Борисав - КОШТАНА

АРСА (Васки): Васка, иди ти кући, кћери, и нађи се код мајке, те дочекујте госте. А оном Стаменку кажи: жив да ме не чека, ако и он сада оде од куће и запије се. Ту да је! Код куће! Стоку нека гледа и чува.

ТОМА Море, шта сад: Максим, Митко! Шта овај, шта онај? Ово, ово ти мени кажи: Зар ја на овај свети и Божји дан, па овакав да сам?! АРСА Ама и мени није лако! Не знаш ти.

ту): Салче, ти ме знајеш? Знајеш ли, Салче, »моје« какво беше? Ти бар кажи! А, Салче?... (Посматра је.) А и твоје, беше много! Него с’г и ти остаре, испече се. (Одбија је руком.

АРСА (разјарен): У Бању, за Асана! (Полицаји): И ти одмах да идеш у Бању, нађи Асанова оца и кажи му, кажи, да сам му ја — газда Арса — поручио: да у недељу, ову, прву, одмах — чујеш ли?

АРСА (разјарен): У Бању, за Асана! (Полицаји): И ти одмах да идеш у Бању, нађи Асанова оца и кажи му, кажи, да сам му ја — газда Арса — поручио: да у недељу, ову, прву, одмах — чујеш ли?

и мајку, оца, кућу бацио, само њу гледао, на њу мислио!... А она! (Сломљено виче Марку): Марко! Иди и обрадуј мајку и кажи јој: беше моје! (Коштани): А ти? Кажи ми, да ли си ме бар кадгод волела, те да знам зашто ћу да венем?

А она! (Сломљено виче Марку): Марко! Иди и обрадуј мајку и кажи јој: беше моје! (Коштани): А ти? Кажи ми, да ли си ме бар кадгод волела, те да знам зашто ћу да венем? Ларма, свирка сватовца јача.

Ларма, свирка сватовца јача. Чује се крцкање кола, бат ногу. СТОЈАН (нагиње се над Коштаном): Кажи ми! КОШТАНА (бесно): Нисам! Никога нисам волела! И никад нећу да волим! СТОЈАН (убијено): Ох! (Одлази).

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

1913. БАЛАДА ''Кажи ми, дете, што си се покрио Земљом и травом? Зар ти хладно није?'' ''Не, мати. Овде тако топло ми је Ко да уз наше

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

сам селе Деренчића бана, у мене је сарце од јунака; при ће пукнут у горици стине нег' у мене сарце дивојачко, — ти ми кажи од Удбине гласе: ал' је мени братац погинуо, ал' је јунак мејдан задобио?

каже: Немој тако кнезу казивати, јер ће нам се кнеже забринути, и сва ће се војска поплашити, већ овако нашем кнезу кажи: има доста војске у Турака, ал' с' можемо с њима ударити, и ласно их придобит можемо. јера није војска од мајдана.

Л'јепо су га браћа сјетовала: „Кад, Милошу, достигнеш сватове, питаће те тко си и откуд си; ти се кажи земље Каравлашке: „Служио сам бега Радул-бега, не шће мене службу да исплати, пак ја пођох у свијет бијели, да ђегођи

Кад га виђе Угљеша војвода, тад Угљеша ријеч говорио: „Благо мене, ето ми синовца! Он ће казат на мене је царство. Кажи, Марко, на мене је царство, оба ћемо братски царовати!“ Шути Марко, ништа не бесједи, на шатора не окреће главу.

свилена њедра увијао, кано красну од злата јабуку; куд сам гође на коњу ходио, све сам Марка са собом водио. Кажи, Марко, на мене је царство, ти ћеш, Марко, први царовати, а ја ћу ти бити до кољена!

Ал' се шуре тебе насмијаше, у јеглени ружно говорише? Ал' шурњаје тебе не дворише? Ал' махану тој тазбини нађе? Кажи, зете, шта је и како је?“ Плану бане, па му проговара: „Прођ' се, тасте, стари Југ-Богдане!

ја тражим твоје дуговање, но ја тражим силна Влах-Алију, који ми је дворе растурио, који ми је љубу заробио; кажи мене, старишу дервишу, кажи мене мога душманина!

ја тражим силна Влах-Алију, који ми је дворе растурио, који ми је љубу заробио; кажи мене, старишу дервишу, кажи мене мога душманина! Братимим те и јоште једанпут, немој мене војсци проказати, да ме војска турска не опколи“.

Ћогина: „О мој брате, старишу дервишу, појиш коња јутром и вечером, појиш коња на води Ситници, ну увјеџбај и право ми кажи ђе су броди на тој води ладној, да ја мога коња не углибим?

ће проћи војска на алаје: све коњици под бојним копљима, пред њима је Бошко Југовићу, и он носи крсташа барјака; кажи њему од мене благосов: нек да барјак коме њему драго, па нек с тобом код двора остане“.

Немој тако кнезу казивати, јер ће нам се кнеже забринути, и сва се војска поплашити, већ овако нашем кнезу кажи: има доста војске у Турака, ал' с' можемо с њима ударити, и ласно их придобит можемо; јера није војска од мајдана, већ

Кад то зачу царица Милица, проли сузе низ бијело лице, пак још пита Владету војводу: „Још ми кажи, кнежева војводо, кад си био на Косову равну, не виђе ли девет Југовића и десетог старог Југ–Богдана?

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Одмах ја то осјетим. Све ми се чини као да ме неко шкакља по леђима. — А ко те шкакља, кажи? — набурено дочека Стриц. — Е, то не могу знати кад ми је тај увијек иза леђа — објасни Луња.

— Кажи команданту, ако чује пуцњаву из Прокина гаја, да се не изненади. То ми ударамо иза леђа непријатељу. Пред саму ноћ вод

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

СЕРВИЈАНИ Брате, право ми, без шале кажи, с којим именом волиш се називати? Господским сином, или од слушкиње копиланом?

сви свети што их је код Бога за нас молили, а ми својих злиња и опачине не одстајемо, ни једне хвајде со тога нејмамо. Кажи ми који је напредак у томе ако један дувар зида а други пак размеће? Е да се може кад доконати да цео буде?

и одрпате са шегом држати — није ли то исто на овом људском суду, ко би се упаметио, осудно, а камоли пред Богом? Кажи ми, ако ти што зло приспи и потреба буде теби, твом ли детету, и само у по ноћи, вечер, зором ли у најбољем спавању, у

долап баци своју ушљиву и изблаћену ружну коју издртину хаљешину међу ново му чохали и свилено пазлатасто одело. Кажи ми би ли му то на прочки без ништа прошло? Како не би псован јоште и преко леђа измлаћен био?

И ето, и закржљава земља леп изнесе клас, неродна заче. И што од мене не може бити, кажи ми, који но сам словом свашто саздао? Што изрекох, то одмах и зби се. А ти штарад упаде у двоструко размишљивање?

СИРОМАШКИ САН А кажи ми, која је то коме хвајда, хвала ли, испрва у аздији се носити, а допосле у покровцу издрт ходити?

Зато си се и отуђио од мога ти драговољства. Кажи ми, лупљо, ко ти је распружио и уширио земљу и по њој садове учестио? Ко ли семена прорашћује и род издаје?

То сам ти указ дао да уздано чекаш и Друга. — И да што јоште више од мене тражиш моја љубовнице, кажи ми? Вели ти младожења; а то је све моје што сам ти дао и што ли сам ти јоште обећао се дати.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Зона узе за руку Гену, приђоше и ухватише се међу играче. Цигани свирају, а играчи играју и певају. Нане, кажи тајку да ме младу дава за Раде комшијче!... За Раде комшијче, за наше сељанче! Јелке, тамничарке! Јелке, зулумћарке!

Играју и певају: Нане, кажи тајку да ме младу дава за наше комшијче, за младо банкерче! Мало после ето ти и Манулаћа: води га мајка и гура га да

да му, вели, неко каже: „Шта би волео, Милисаве, душе ти, право кажи: ил’ да ти дам један милион, или једну добру кишу за нашег сељака?“...

Ти си еснаф-човек, мајстор на мушљике... разбираш се у теј ствари... Е, кажи ми, зашто је тој? — Хе, — снебива се Мане, а утањио гласом још више. — Има си човек кеиф и на ништо што је полоше...

Татко сам ти, зашто си ми аманет. Ако искаш да се жениш, мен’ ми сал кажи... Разбра ли? — заврши стари Замфир и опрости се с Маном, који га, силно тронут, при поласку пољуби у руку...