Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— Јесте ли видели, људи, како су појели депешу? Сад кажите ви мени да ли је то чист посао? Кажите да није то најбезобразније шуровање? Депешу појести!
— Јесте ли видели, људи, како су појели депешу? Сад кажите ви мени да ли је то чист посао? Кажите да није то најбезобразније шуровање? Депешу појести!
Да л’ гину јунаци за њу? Ох, госпо, па немојте старца лагати, грехота је!... Кажите му право: да је лепша, милија, сјајнија.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
” Један босански везир питао је старце Бошњаке: „Хе, кметови, кажите ми право: који вам је најбољи био паша откад је цар Босну освојио?
” — рече им онај. — „Кажите ви мени је ли он мудрији, искуснији и добродјетелнији од мене? И ако то није, он је ништо спрама мени.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
По грмљавини коју озго чујем, неко нас је затворио у бубањ! (Да нам то над главом није неко дно?) Кажите како у ово да се сместим! Ако стане реп, не може рог, ако стане рог, не може реп!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
и допустио да опет буду као што су и били, „но идите у вилајет” — рече паша кнезовима — „отишле су аге да купе своје, кажите раји да се не противи царској заповести.
” пак окрете се Турцима и рече: „Чујте, и дахијски и царски Турци, идите и кажите курви Кучук-Алији: ујутру рано нека изађе на Дедино Брдо или у Врачар, где он воли, па хат му, хат ми; кубура му,
” Окрете се опет Катић Турцима и рече турски: „Да абир ђерет (јоште једанпут вам кажем): кажите опет курви Кучук-Алији, што му поручује Катић Јанко из Рогаче; ако је мушко, сутра рано на мејдан да ми изиђе”.
питајте се са мном као са непознатим човеком, да моји возари не познаду да смо се уговарали, а тако и вашим возарима кажите” — и оде. Ми се вратимо у конак, и док ми фруштуковасмо, дотле и шарана зготовише.
огрте влашку белу кабаницу, и влашку капу, и дозива и̓ турски, каже: „Селам вам је од бимбаше, сад ће доћи, но кажите ми ко сте ви.
Но ̓̓ајдете да вас изведемо на оно место, одакле смо вас и узели, а наше Турке да вратимо нама, па идите и кажите: — Ето све ордије и везира (Ибраим-паше) у Шабац; и ко је раја нека дође у Шабац, донесе дугу пушку, два пиштоља, и
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Лазар! — викну неколико њих. Станко трљаше очи... Кад је себи дошао и почео мало назирати, он седе. — Ама, кажите ми, људи, шта ово би! — рече он. Јуришић му исприча. — Не могу да будем паметан зашто је то чинио!...
— Добро. — Јоване!... Јовица!... — Ево нас, харамбашо! — Идите у Баново Поље. Нађите Бановца и кажите му: у недељу, која прва дође, доћи ће му човек и донети од мене поздравље. Што будем поручио нека уради.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Сад се тек сетих да је требало ићи у школу. Узмем књиге и комад хлеба, а гледам мајку и девере. Кажите, децо, господину да Миша није могао пре доћи — имао је посла. О, ова рука!
— Какав год ви хоћете. А какав ви хоћете? Опет је ћутала. Ја сам готово шапутао: — Кажите какав хоћете! Ништа не одговори.
— Госпођице, значи да бисте ви ипак какав други поклон хтели од мене; ви нећете само моју духанкесу. Кажите, дакле! Ја седох опет до ње и примакох јој се још ближе. — Не! — рече она. — Нећете да кажете. Не, ви морате казати.
Била је веома бледа. — Госпођице, вама је озбиљно рђаво? Она климну главом. — Па кажите ми шта вам је? — Не знам — рече она. — Дајте ми бар руку да вам помогнем пети се уз степене. Она пружи руку.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Како мислим? Како и да мислим кад ме тако гледате? — Па добро, а ја ћу онда гледати у Јулу, а ви ми онда кажите. Је ли, Јуло? — Па тако... мислим...
Па она њена збуњеност... идеална Српкиња! Па тек она стидљивост... — Простота, простота, боље кажите — вели гђа Перса. — Сад, нећу да кажем да је она крива, она је красно дете, добро дете, љупко дете.
да се прочита, а из поп-Спирине баште зачу се најпре (очевидно форме ради) нека старинска песма Тавни лузи и брегови, кажите мени бједној, а после те песме и једне мале паузе, зачу се из поп-Спирине баште — као кад певница певници одговора — и
! — Ето, прво, не зна немецки! Зар то није фелер за једну младу девојку!! Ето кажите сами! А Пела се замислила па ћути; и њој изгледа да је то доиста један фелер. — ... Те још какав фелер...
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Изгледа као богиња! — Неће ни мираз фалити. — Канда сте ми из уста извукли! Баш сам вас хтео о томе упитати. Кажите ми право шта ће дати господин тата поред фрајле Савке?
Ја већ не могу дуго љубав проводити; наумио сам се женити. Зато би' био рад отприлике знати... — Кажите ми право, отприлике, колико ви иштете?
Послала је госпођа Перса да види какви су странци у бирцаузу. Љуба се окрене бирташици. — Госпођо бирташице! Кажите ми где седи овде млада госпођа Перса трговкиња? Има дућан, велику трафику и кућу.
Сутрадан иду мушки шетати се. Љуба иде са Ружичићем да га искуша. Већ су се прилично упознали. — Кажите ми искрено, господине Ружичићу, што ћу вас питати. — Драге воље. — Да ли сте ви у фрајла-Јулку заљубљени?
— Драге воље. — Да ли сте ви у фрајла-Јулку заљубљени? Ружичић се смеје. — Ал’ кажите ми, молим вас. Можете о мом карактеру уверени бити да нећу ником казати.
— Ал’, кажите ми право, зашто сте тако очи извраћали кад сте певали „Желиш ли бити моја”? — Знате, то је било само из етикеције;
Сад сам се мало раскуражио. Кажите, молим вас, хоћете ли ви за мене поћи? — Искрено вам кажем: хоћу; ал’ од матере морате ме просити, јер без ње не може
— Ви сте смешан господин! — Молићу, ја сам само господар. Но, кажите ми, како је тамо у Бечу? — Ах, у Бечу! Тамо је лепа опера, па театри — комифо! Па какви штуцери!
Пристајеш ли на то? — Не пристајем. — Дакле, шта желиш, говори, јер морам јој одговор однети. — Кажите јој да ћу узети њену кћер ако дâ поред ње одмах пет хиљада, па ма код њи’ седео; и, осим тога, да ми пишу, ако би кћи
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
— Па шта? — Па лепо, ако они шчепају магацине и она места где се мобилише, шта ће бити? — Шта ће бити? Па кажите ми да вам кажем. — Ама ту су коњица и трећи позив, поседају границу и осигуравају мобилизацију.
слободан превод. — Врага ће се уредити. — Ама јесте ли ви изабрали подрум, кажите ви мени? — Како, какав, шта подрум? — Подрум, подрум. Хихихи... Хихихи. Па се новинар журно губи из гомиле.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
ЈУЦА: Шта ће мени после остати? КАТИЦА: Боже мој, ја вам нећу ништа преотети. (Умиљава се.) Кажите ми, слатка мамице, медена мамице. Знате како нисам оно папи казала! ЈУЦА: (Проклета девојчура!) добро.
МИШИЋ: Верујем, и врло ми је жао да се тако догодило. ЈАЊА: Знајте шта, господин нотариус, да кажите да нисам кући, и да прођи та ствар без мене. МИШИЋ: То је против мога званија, ја то учинити не могу.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Загледао је поклоне за Павла на дну кола и почео да накуса вина. „Кажите капетану да се махне жена!“ довикивао је слугама.
Павле чу, како Костјурин – који је ваљда био упозорен да Исаковичи, руски, још не знају – каже, Шевичу: „Кажите им, да је задовољство видети такву појаву, као они што су. Лепи људи! А све је на њима чисто и уредно!
“ Костјурин, лично, поправи Петру попону, која му се била накривила. Хорват је – и официре – за тако што, шамарао. „Кажите му да знам да је, на заседи, ноћу, у снегу, заробио два официра и да се, том приликом, ранио.
У том тренутку – Павле то није знао – Костјурин се сећао своје младости. – „Кажите капетану“, рече Костјурин, Шевичу, „да за таквог красавеца имам увек премештај, у хусарски пук у Санкт-Петерсбургу.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
СПАСОЈЕ: Кад би то могло некако на основу које друге теорије? ЂАКОВИЋ: Добро, 'ајде да пређемо на другу теорију. Кажите ви мени отворено ово: тај човек вама смета ако је жив! Квари вам рачуне, не? СПАСОЈЕ (снебива се): Па, како да кажем!
ПАВЛЕ: Да, ви сте ствар уредили, то вам признајем, али је потребно да је и ја са своје стране уредим. СПАСОЈЕ: Кажите ви мени, кад смо већ овако у четири ока, би ли ви пристали да ми искрено и пријатељски разговарамо; онако отворено,
МИЛЕ: Он то мисли онако фигурално. СПАСОЈЕ: Не волим ја те ствари ни фигурално. Уосталом, кажите ви мени, је л' он већ поднео те тужбе? МИЛЕ: Не, није, сад их ради, па ћу их онда ја пре писати. СПАСОЈЕ: Врло добро!
Црњански, Милош - Сеобе 1
псовки, додавао, као иначе, своме ађутанту, који га је пратио у стопу и лево и десно, и напред и натраг: „Ауерсперг, кажите им то српски...
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Па он је, каже, двоструко старији од вас! — За име бога, кажите бар нешто! Девојка жваће гуму. Из њених лепих, ружичастих усана шири се балон, који прсне са праском.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Најзад стари бан гракну: — Хај’те, женске, напријед! Милице, Анђе, Горде, Киће, хај’те дома! Кажите баби да јој водимо госта, добра госта, ваистину! Кићуне, води и коња с мазгом, е ћу с дружином пјешке.
Кићуне, води и коња с мазгом, е ћу с дружином пјешке. Хај’те и ви, снахе, својим путем и кажите у браства ко нам ускочи.
Кад Јанко каза Саву, како му је препоручио кнез да походи и гувернадура, Саво не допусти. Рече му: — Тамо не идите! Кажите кнезу да сам ја то рекао, али то само њему кажите! У мрак Јанко се упути кући. Бјеше ведар, лак, раздраган.
Рече му: — Тамо не идите! Кажите кнезу да сам ја то рекао, али то само њему кажите! У мрак Јанко се упути кући. Бјеше ведар, лак, раздраган.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
Онако једног печеног ћурка с целером, то јест, а пријатељу, шта велиш? ОТАЦ (смеши се): Тако, тако, кажите им све; јер знате какве су жене: „Е, па нисмо знале“. ПРОВОДАЏИЈА: За тесто вам слабо марим, само нек је добро вино.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ГАВРИЛОВИЋ: Ја то не кажем. ЖУТИЛОВ: Оставите. Кад се ради о слободи, онда је поштење незнатна ствар. Кажите, зашто се не би кокарде начиниле из општинске касе, да сваки може по једну добити?
ЛЕПРШИЋ: да су могли, они би и увели пре потопа. ГАВРИЛОВИЋ: Верујем. Но, кажите ми, како је то да је ваше име Шандор, овој госпођи Нанчика, њеној кћери Милчика, а сину Еден, кад онда, кад сте се ви
Славјанско царство, и ништа друго! ШЕРБУЛИЋ: Ако се Русија умеша, онда је добро. ЛЕПРШИЋ: Ви јошт сумњате? Кажите, да ли би смела Србија помоћи шиљати, да Русија није заповедила? ШЕРБУЛИЋ: Сад сам мало утешен.
ШЕРБУЛИЋ: Да се манемо тога; него кажите ми шта ћемо радити кад дођу солдати? ГАВРИЛОВИЋ: Даћемо им квартир и ранићемо и. Шта знамо?
војводине; госпођа Зеленићка добија писма од свог пријатеља Маџара; а Смрдић и Шербулић оће да продаду војводину. Кажите ми, који је највећи знак родољубија? СМРДИЋ: Све је то ваше масло, но разговараћемо се док се вратимо кући.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Зашто да те џабе тучемо. — Ма, људи добри, шта ће мени тамо некаква баба, дедер кажите. Ево команданта Миланчета, друга нашег, па нек он потврди.
Је ли то сад ред, кажите?! Командир је у великој неприлици. Да је ту пред њих неко ко зна икакав ред, пропис и закон, па да се почне разуман
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
А они му кажу: — Дошао један делија те скинуо зеца, и ено га горе на чардаку. Онда им змај рече: — Идите и кажите му нека ми иде из двора, јер ако му дођем, неће му ни кост с кошћу остати.
Дворани изићу на чардак к Стојши па му кажу шта вели змај, а Стојша се осече на њих: — Идите кажите змају, ако му је жао зеца, нека ми изиђе на мејдан.
— Па гдје је, гдје је тај? — запита орлетица. — Ма гдје ми је, кажите ми. Ја бих га, да ми је ту, од радости и милоште овај час појела!
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
КУМ: Девојка не би могла ниједна добити награду. НИКОЛА: Зашто? КУМ: Јер су све добре. Кажите за коју сте чули да је зла? Моју Јелу фалише, те ми уши пробише. СОФИЈА: А сад? КУМ: Сад видим шта је зец. 9.
Шта се у њима ради? ПУТНИК (смеши се): Богами, ако ви не знате, који сте овде рођени, ја још мање. Него кажите ми, какве су то друге болести које карантини предупређавају. ДОКТОР (поклони се): Ја сам само доктор философије.
АДВОКАТ: Хе, хе, хе, ништа је то, следујте ви само моме совету. АНИЦА: Кажите ви мени, господине, оћете л’ ми људски судити?
Како би добро било кад би били удовица, разумете ли ме? АНИЦА: А, виле ми те с фишкалом! ФЕМА: Господине, само ми кажите најпре како сте уредили, да знам. АДВОКАТ: Врло лепо за једну, а особито за другу партају.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
их баш у оном тренутку када, после не знам колико мука, најзад позајме неку бедну гајбу и кад им падне мрак на очи; кажите да вам се баш те вечери гледају излози или какву сличну глупост, враћајте недодирнуте кијевске котлете по отменим
те хепенинге и још многе друге о којима ћете читати ако будете имали среће да се вама не исподогађају лично, па сад кажите ви мени: зар не би био већи хепенинг да код нас људи почну једни другима да говоре добар дан и како сте, и да враћају
Дајте ми само шансу; кажите ми где да се пријавим за дегустатора цигарета и видећете — направићу права чуда, достојна светлих примера старијих
Хоће ваљда ипак да провери да л' сања, шта ли? — Само изволите! — рекох. — Опростите што сам индискретан, али кажите ми, молим вас, је ли можда за вашим столом малочас била једна змија? — Змија? — запрепастих се ја. — Каква змија?
Уа, либидо! Уа, фрустарације! Читајте чика Фројда само као стрип! Када вас неко упита да ли знате шта о њему, кажите да је он, у ствари, норвешки научник и да се зове Фјорд, а да је познат по томе што је открио највећи комплекс
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ „Имате госта? да није странац?“ „Право сте рекли. Јест, Африканац!“ „Доћи ћу брзо, за један сат. Кажите само: на који спрат?“ „На коме спрату? Тешко је рећи, боли га читав — други и трећи.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
клечи док јуре његовог сина Ђорђа чује се топот све на истом нишану то је тај врат који љубим и одлазим с њом у шуму кажите ми како се зове док свиће ни пијан ни трезан земље ове жамор нешто лети на мене брже од птице диван ми се ближи
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— па му поднеше готово под нос, да би га одобровољили. Александар махну главом, расположен. — Оца вам мангупског, кажите ми право: како умакосте и где је нађосте? Охрабрени, почеше обојица углас: — Господин потпоручник, када смо дошли...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Молим вас, не треба речи да трошите. Кад год вам што треба... само кажите. На тако пријатељске речи, Љубица подиже главу и захвали му се пријатним осмехом.
— Кажите деци нек излазе! заповеди писар с таквом оштрином, да се није могло ни помишљати на отпор. Гојко се обрте деци, па им
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
И посебно је добро за лепу фигуру! Ја сам вам одувек спреман за пливање, у свако доба, само кажите! ГИНА: Немој да заборавиш да понесеш паљке, да се не утопиш!
ВАСИЛИЈЕ: Наравно, само кажите! Шта треба? СИМКА: Испекла сам тикву, не могу сама да је изнесем! ВАСИЛИЈЕ: Дајте мени! Где сте је нашли оволику?
СИМКА: Шта вам пада на памет, зашто бих плакала!... Али нешто ми се, откад сте дошли, врти по глави. ВАСИЛИЈЕ: Кажите шта. СИМКА: Па ето то... Видите да је рат. А ви... облачите разне костиме, шминкате се, глумите, играте...
ВАСИЛИЈЕ: А ви сматрате да је то неумесно? СИМКА: Не знам ни сама. ВАСИЛИЈЕ: Кажите ми... где је сада ваш пекар? СИМКА: Станимировић или Словић? ВАСИЛИЈЕ: Питам у принципу...
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Ми се сви добро знамо и ја први не бих се смео са својом децом поверити ниједноме овде на овом збору. Него, кажите ви мени који познаје онога путника тамо што још од јутрос седи у хладу крај пута?...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Професор историје некако се ђаволасто смеши и погледа га испод обрва. »Кажите нам Ви, — вели он, — Ви, Јовановићу... дед' шта најгоре знате?
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Ето, кажите сами! ЈЕВРЕМ: Гле сад! На шта па она рачуна! Па зар, бре, дајем паре, па дајем намештај, па дајем девојку; па сад још
Ето, тако треба рећи! СПИРИНИЦА: Па тако сам и рекла. ДАНИЦА: Та остав'те се, забога, ваших објашњења. Кажите ми јасно и разговетно: шта је то било, кад је било и поводом чега? Уосталом, реците ми: где је отац?
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ „Ајте до врага ви и ваша реторика!“ прекиде га срдити ђенерал. „Но, кажите ми, рашта се стекао јутрос овлики народ овдје?
„Што ће вам гнијездо, кажите ми, па ћу вам га ја одмах снимити?“ Дјеца сва гледнуше у Јана, као да је на њега да одговори.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
5 Питали латински попови попа црногорскога: — Ко је Мелхиседека родио? — Кажите ви мене најприје: које мене родио? — Ми не знамо. — Ну, стид вас било, а све бабе у моме селу знаду.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” А они му кажу: „Дошао један делија те скинуо зеца, и ено га горе на чардаку. Онда им змај рече: „Идите и кажите му нек ми иде из двора, јер ако му дођем, не ће му ни кост с кошћу остати.
” Дворани изиђу на чардак к Стојши па му кажу шта вели змај, а Стојша се осече на њих: „Идите кажите змају, ако му је жао зеца, нека ми изиђе на мејдан.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Писмо господину Хенрику Торнболу Дражајши господине! Ви сте сасвим особити чловек! Од кога ви научисте, кажите ми, просим вас, ударати на људе с[а] златним оружјем и изненада таково нападеније с гинејама умишљавати и чинити?
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Ја сам, дуовници, из Зеленграда, али у нас нема тога презимена... Манастирци се згледаше. — А кажите ми, какав бјеше на очи тај чоек? — пита харамбаша. — Бија је висок, сув, велике главе, очију сири’...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Па купите те књиге за њега!“ „Кажите ми цене!“ „Даћу вам их, богами, јефтино, јер је то први пазар који са вама правим“.
„Разумем, Мардохају! Радићу на провизију. Кажите ми само колико процената продајне цене добивам за свој труд и рад“. „Не брините се о томе!
„Одакле долазите, ако смем да знам?“ „Из Мађарске“. „Из Мађарске! - Опасно због Турака, али одлично вино“. „Кажите, молим вас, како ћу најкраћим путем доћи до Универзитета!“ „Е, пазите добро!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А ви? Кажите сами, Ви бисте нешто хтели, а то што хоћете то није из вас, из нас, непосредно. Реците само: зар ви нисте Руси без
све као иначе. Сад није као пре рата, нема говора, сад све пролази, не? Други је, рецимо, морал. Па лепо, сами кажите: ко је сигуран у жену за време окупације? Ајд' реците сами. У свакој кући официр, је л' те? Једна кућа, брате.
да би цео наш народ могао лиферовати посаду за цигло један сумарен; сваки би се од нас отресао овакве дужности, па ево кажите! — Тако је, тако, нема говора. — Нема, господо, бездушнијег народа од немачког. Немац је бесно псето Европе.
“ Ждерао, господине, је л’ то лепо, кажите сами? Ето тако каже: ждерао и то мени своме заштитнику и своме тако рећи врховном путовођи живота.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И, ма каква била та храна, како да му траје толико дуго вријеме? Изланем, сасвим изненада: — Кажите ми, фра Анђело: постоји ли бог? Он се насмјехну. — Хм!...
Испитујете те потанкости па вас касније депримира! Зашто то радите? — Морам, сестрице, морам. Није од добре воље!... Кажите ми: што је рекао професор? — Ускликнуо је: „О, о, није тако лоше! Враг није тако црн како смо мислили!” — А-ха!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Велиш то истину? — запита и кмет. — Тхе, помало... Јутрос малко почесмо. Него, хоћете ли ви мене чувати, то ми кажите? Сви луди оборише главе, а кмет га значајно погледа и, дигнувши се, рече му: — Хајдемо—дер малко доле, на пут.
претрну, па одлучно проговори: — Ако сте дошли код мене оним вашим обичним послом, онда ми оставите чељад на миру. Кажите сад одмах онима у кући да ми децу не дирају.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Па гдје је, гдје је тај? — запита орлетица. Ма гдје ми је, кажите ми? Ја бих га, да ми је ту, од радости и милоште, овај час појела!
— Чудновата, бако, дошла заповијед од цара, не смијемо ти ни казат. — Па нека, кажите ви мени слободно, било што било. — Е, бако, стид нас је, чудна је заповијед.
— Е, бако, стид нас је, чудна је заповијед. — Па чудна, чудна, сваког чуда за три дана доста; кажите ви слободна својој баки.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Само вас молим, кад дође господин Поповић, кажите му да сам ја први дошао и донео вест да ће наши образовати кабинет. ЧЕДА: Рећи ћемо!
ДАРА: Госпођо министарка! ЖИВКА (Чеди): 'Ајде, кажи и ти! ЧЕДА: Хоћу, ал' кажите и ви мени: господин-министров зете; да чујем, знате, како то звучи!
(Мери је зналачки од главе до пете.) АНКА: Шта ме то, госпођо, тако посматрате? ЖИВКА: Рећи ћу вам. Кажите ви мени, Анка, како ви онако стојите према мушкарцима? АНКА: Боже мој, откуд ја знам како стојим!
АНКА: Па не знам, али знате како се каже: сви су мушки једнаки. ЖИВКА: Па дабоме! АНКА: Само, молим вас лепо, кажите ви мени да знам шта ви захтевате од мене, шта ја треба да радим, докле смем ићи?
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
САРА: Хипш! хипш! Ово нема јошт ниједна код нас, шармант! Нек се зна која је госпоја од Мирич. ФЕМА: Кажите ми, молим вас, како ћемо ову моју девојчуру на ноблес подићи? Стоји ми као кост у грлу.
С тебе многе девојке За старкеље полазе, С тебе лепи младићи Бабускере узимау. САРА: Кажите ви мени право, али само право, мон фрер, како вам се допада госпоја от Мирич.
ФЕМА: Коми фо! Није то шала, ма шере, ја сам госпођа вилозовица. Кажите ми, ма шере, која је јошт тако срећна? Није то мала брига, ма шере, да знам с ким ћу се мешати и у чије ћу друштво
Нисам ја од они што на мој карактер не шазим. САРА: Сиперб, сиперб, ви вашем рангу чест правите. Али кажите ми, мадам де Ружичић, кад ће бити весеље, кад ће се јести, пити, унтерхалтовати?
Ето шта чини мода. ЈОВАН: Мајсторице, сад имамо ми двоје процес. Кажите ви мени тко ће ми платити што сам био код вас пединтер, јер како видим, мајстор Митар неће ме више оваквог трпити.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Руским официрима генерал рече на поласку: удрите их камџијом.; кажите да ћу стрељати свакога десетога из ћупријске бригаде, ако она да повод да се изгуби битка.
Черњајев пољуби Димитрија у чело, обеси му медаљу за храброст и рече: — Трчите, молим вас, трчите одмах и кажите мајору Петровићу нека скупља своју војску око Шуматовца, онде где год у близини. Димитрије одјури.
Ђенерал опази ове погледе, опет застаде и окрете се мени: »Реците овим војницима коју одушевљавајyћy реч. Кажите им да одлазим да им помоћ пошљем«.
стаде као фурија корачати узаном путањом, очи му се налише крвљу, па је викао и викао, после се окрете мени: — Кажите му да ћу га дати под суд, стрељаћу га, обесићу га — неваљалца, жену једну; јест, жена, то је његово право име.
Затим се осу низ грдња које је Черњајев једнако пропраћао узвицима на ме: »Кажите му, кажите, да му то вели његов ђенерал, да му то ја велим«.
Затим се осу низ грдња које је Черњајев једнако пропраћао узвицима на ме: »Кажите му, кажите, да му то вели његов ђенерал, да му то ја велим«. Ја сам се старао да при превађању ублажим ђенералове изразе.
— Кољите, кољите, — рече Комаров — и ако вам ко рекне што за то, а ви кажите да вам је то ђенерал дозволио. Ободосмо коње и пођосмо даље.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Реците слободно! — Господине капетане — проговори један. — Трајко је јутрос имао грозницу. — Ето, тако, кажите. Где је Трајко?
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Давид: Свака је моја, дијете, на мјесту, свака! Немој мислити да није. Него, кажите ви мени, 'оћете ли већ почети овог брезаконика осуђивати или нећете, да знам на чему сам?
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
И како да познаш, мећу толиким лицима, које је сумњиво лице? Ето, 'ајд' кажите: је ли господин Жика сумњиво лице? (Жика се буни.) Није! Је ли Таса сумњиво лице? (Таса, се снисходљиво смеје.
(Жика се буни.) Није! Је ли Таса сумњиво лице? (Таса, се снисходљиво смеје.) Ето, промерите га, молим вас па кажите: је ли сумњиво лице?
Не можеш да познаш ни која је поштена, а камоли која је непоштена? (Пауза, шета.) Е, па, де сад, кажите ви мени, господо, како мислите ви да поступимо у овој прилици? Шта, на пример, мислиш ти, господин-Жико?
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Чујем, код њега је весеље, тамо су и остали бегови. И Наза са својом дружином да дође, а бегови тако исто. Кажите да ја зовем. (Баци им новац на под.) На, ево бакшиш!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ко би се дотупаван удао за маркиза!... Зашто ли су се растали! — То, то, то кажите ви мени, ако можете, а да су се растали, то се зна већ од синоћ.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Знате л’ шта би ја желио? »Ах, то ће штогођ ново бити. Жеље списатеља морају бити увек чрезвичајне. Кажите, молим, шта управо желите?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
„Кажите ви вашем команданту да се обрати онима горе! Да ви знате шта је код мене, оставили бисте ме на миру!“ — љути се један п
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Кад је царе разумео речи, он пошиље два своја чауша: „Отидите, два чауша млада, пак кажите Краљевићу Марку да га царе на диван зазива“. Отидоше два чауша млада.
њојзи кључе од тавнице, па је онда коња одсједнула, па дозивље два мила ђевера: „Ви хајдете, два мила ђевера: кажите ми врата на тавници“.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Је ли кад наша школа видјела ово чудо од учитеља, кажите? — Богами, право кажеш — дочека дјед Алекса. — Мени је сваки учитељ досад недјељом читао новине, а овај буљи у мене
— Ђаци, нема данас ништа од наше недјељне шетње. Идите кућама и кажите да је рат почео. ИИ Друмови препуни људи, кола и ускомешане стоке. Све се то креће на зборна мјеста, у војску, у рат.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Врло разгледајте грозљиви зглед, Телеснога стаса зглавке, те кажите, Који је био који јунак, војак, војвода ли, Просјак, ил' му на гласу кмет, И врли бољарин богат?
врло ми је мучно што вас сасма мало долази и то који сте, ни стојите ту ни пак слушате, те нејма се коме наговорити... Кажите ми ко удиљ стоји код извора хладне воде, може ли жедан бити? Тако је и учење.
Где ли је у детињству мозак тврд, где ли му је мудрост и бистра памет, пре је мућљаг! Зове се мудрост прва, ама кажите која и каква ли је?
Може ли то бити, кажите ми, да се један пореже ножем, а другога да боли, или један да једе киселе дивље јабуке, а другоме да трну зуби?
зурити, лише све тробоњити пред њим те с говором га заглушати; неумивену ли, блатну и умрљату пред њим се указивати. Кажите ми прилика ли је и ваљао ли то посао?
Ама сад је то име израиљско и дом божији, црква, виноград ли био, промењено и прешло је на крштени род. И кажите ми, где ли сад нејма по свему свету крштена рода?...