Употреба речи казô у књижевним делима


Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

“ — „Ах, тешко, тешко мојој јадној души, Из брбљави што ја сад пусти усти! Не, није тако кô што сам ти казô.“ — „Говори, Мито, избави ми душу, У тавно срце бацаш наде зрак, Па оћеш таки да угасиш опет; Познајеш земљу куд

Он њему пружа дрктајућу руку, И — је л' он њему, што он жели, казô? Не рони више њег'во око сузе, Одлетио је туге мутни облак, Умилно гледи радости сад небо, Весела сунце из ока му

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

На то му џомет рекне: — Јесам ли ја теби казô да ће бити крсмета! — и све му искаже како је у млину чуо. Онда тивтиз рекне џомету: — Џабе ти твоји дукати, само ме

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Кућа ти је сад најсигурнија, а после, ја ти нисам ни казô... имам ја у мојој кући добре згоде... Хајд’ сад, па жури.

Откуд се ти нађе с оном девојком? — запита он оштро. Ђурица устаде нагло. — О томе немој никад више да ме питаш. Казô сам ти ко је, па сад доста ти је... Нисам ни ја од гвожђа !

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Мени је бабо казô да ће под вилиштаном правда зајаукати, а оно неправда. Добро би било, дида, кад би ти мијурове они што се за живот

На што ће дида: — Не, брате, то неправда стење. — Како неправда, — зачуди се сад вилиштањац — мени је баћо казô да ће под вилиштаном јаукати правда. — Твој баћо те није добро упутио...

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Узе платно, меша боје разне, Засукује вешту десну руку Нит’ је коме своје мисли казô, Нит’ је с киме био у дослуку.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Судац: Што га толико тучеш и кунеш? Шта ти је учинио? Давид: 3ар ти нијесам малоприје казô?... Изволи, господине, да га повргнем на земљу? Тежак је кô млински камен, сапрела га моја крвава мука и сиротиња!

Слободно је мореш отјерати, Давиде. Давид: Давно би' ја то учинио, али ми се не да. Жао ми је. Нешто би ти казô, ама ме је срамота... Судац: Ништа се ти не стиди. Давид: Ти кажеш да је оћерам.

Судац: Не знамо, не знамо. Давид: Ама, како то да не знате? Е, 'оћете ли осудити овог јолпаза, па ћу вам казати? Казô ја вами не казô, ви њега по закону морате осудити. Судац: Хоћемо, осудићемо га, само нам кажи све што си начукнуо.

Давид: Ама, како то да не знате? Е, 'оћете ли осудити овог јолпаза, па ћу вам казати? Казô ја вами не казô, ви њега по закону морате осудити. Судац: Хоћемо, осудићемо га, само нам кажи све што си начукнуо.

Не гријеши, дијете, душе. Не биједи ме код славног суда!... Ето, господине, казô сам све што си ме питô. Сад морете тог лопова по закону осудити. Судац: А име? Давид: Име му је Јолпаз, Давидов.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Све сам сада казô, сад умрети могу, А ти моју душу препоручи Богу.“ Тако деспот сврши. А кад треће ноћи Почиваше Рудник у крилу

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Вели њему хоџа Ћуприлићу: „На милости, царе господине! Шта би дао ономе јунаку који би ти жива казô Марка?“ Вели њему царе господине: „Дао бих му на Босни везирство без промјене за девет година, да не тражим паре ни

мјеста: у Вука пита хоџа Ћуприлић султана кад га види у невољи поради Мусе: „Шта би дао ономе јунаку који би ти жива казô Марка?“ а у поменутом ћириловском рукопису из г. 1520.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности